Patim od socijalne fobije duzi vremenski period. Bavim se trgovinom i
prvi put sam osetila da imam neku vrstu problema kada su mi u radnju
usla tri muskarca i trazili da im upakujem poklon. Ruke su pocela jako
da mi drhte sva sam se preznojila i srce je pocelo ubrzano da mi lupa
posle izvesnog perioda potrazila sam strucnu pomoc, isla sam na
psihoterapiju punih devet maseci, ali nisam pila lekove. stanje je
pocelo da se popravlja i bas kada sam pomislila da sam se izlecila
imala sam par stresova i krenivsi na posao u autobusu me je obuzela
jaka panika koja je izazvala drhtanje citavog tela i svega ostalog
sto prati paniku, ali nesto sto mi se do tada nije nikada dogodilo to
je da je strasno pocela da mi drhti glava. Sve sam i mogla da podnesem
do tada ali drhtanje glave nikako ne mogu, posle toga opet odlazim kod
doktora i na moju inicijativu trazim ksalol od 0.25mg jer mi se glava
trese sad i kad pricam i sa nepoznatim osobama, ili odlazim na mesta
koja bi mi izazvala paniku, mislim da pocinjem da bivam paranoicna,
ksalol pijem dva puta dnevno vec devet meseci ali cini mi se da se stanje pogorsava sad
pocinjem da bivam i agorofobicna, Situacija je pod kontrolom dok god
imam meni drage ljude oko sebe ali kako ostanem sama pocinjem da
panicim zbog toga padam u depresiju jer ne mogu da se pomirim sa
cinjenicom da ne mogu normalno da hodam ulicom ili stojim na stanici
dok cekam autobus, kao sto sam pre svega ovog mogla. Poslednjih mesec
dana sam pokusala da postepeno prekinem sa ksalolom, ali to me je samo
vratilo na pocetak svega sto je bilo i dok nisam pocela da ga pijem.
Sad sam strasno napeta zbog svoh panicnih napada koji su mi se dogodili
u poslednjih sedam dana. Ponovo pijem ksalol dva puta dnevno od 0.25 mg
pa me interesuje da li moze da se izadje iz ovog "ludila" i da li je
potrebno da opet krenem na psihoterapiju.
Unapred zahvalna Jelena Bojovic, Beograd.
Vaše tegobe su se malo usložile od početka bolesti. Ako me pitate da li treba ponovo da krenete sa lečenjem, moj odgovor je DA, što pre ! Vaše stanje je na sreću rešivo!
Ukoliko ste se predomislili i rešili da pijete lekove, Ksalol nije lek koji će rešiti Vaše tegobe. Ako ga uzimate već devet meseci, trebalo bi ga izbaciti jer može da se desi da postanete zavisni od njega (ako već niste). Za socijalnu fobiju, ali i za panični poremećaj je lek izbora paroxetin (može i venlafaksin) – naravno, uključenje samo nakon pregleda lekara koji će proceniti da li treba i da li smete da pijete ovu grupu lekova, obzirom da Vaše tegobe mogu biti i u sklopu nekih drugih oboljenja. Ako niste bili na kognitivno bihejvioralnoj psihoterapiji, savetujem Vam da pokušate i sa ovim vidom psihološke pomoći jer je to terapija izbora i za fobije i za panični poremećaj.
Imam 22 godine i agorofobiju. Pre godinu dana sam primetila kod sebe simptome straha, strah je nastajao ničim izazvan, na ulici, u prevozu, na kraju i kod kuće. Simptomi su mi se javili u Beogradu, gde sam studirala. Inače nisam iz Beograda i jako mi je teško palo odvajanje od kuće i porodice. Iako su u Beogradu bili svi moji prijatelji, ja sam bila usamljena. Sve više sam se zatvarala u sebe i jedina svetla tačka bio mi je fakultet. Nikome nisam govorila o svom problemu tj. o napadu straha. Taj panični napad obično je trajao nepuni minit, a meni se činio kao večnost. Manifestovao se lupanjem srca, znojenjem dlanova, osećajem bespomoćnosti, ko da ću pasti u nesvest. Problem je uočila moja drugarica i tako je krug onih koji znaju šta mi se dešava počeo da se širi. Moji roditelji su dosli u Beograd po mene i vratili me kući gde sam uz njihovu podrsku započela lečenje. Psihijatar je dijagnostikovao da imam panične atakeudružene sa agorofobijom. Pored medikamentozne terapije redovno sam odlazila kod psihologa. Moje lečenje traje već deset meseci. Sada sam mnogo bolje, ponovo funkcionišem sama i prošla me je kriza, ali muči me to što mi je lekar preporučio da ostavim lekove, a ja se plašim da će bez njih moje tegobe ponovo početi. Saznala sam i to da je taj moj poremećaj recidivirajući i da se nikada ne zna da li ću i kada ponovo imati probleme. Da li postoji neko trajno rešenje za moj problem i da li je tačno da je hipnoza idealan oblik terapije za fobična stanja?
Tačno je to da se Vaše stanje može vratiti i to najčešće nakon nekog stresnog perioda, nakon teže iscrpljenosti (recimo, zbog obimnog rada, teže prehlade itd.), ako uzimate psihostimulativne preparate (kafa u velikoj dozi, energetska pića, neke droge poput marihuane, LSD itd.). Medjutim, ako lekove uzimate u propisanoj dozi i dovoljno dugo (po protokolu godinu dana), rizik od nove epizode se značajno smanjuje jer će se pozitivne promene u mozgu učvrstiti. Da bi se dobro stanje što duže održalo, u velikoj meri pomaže i bihejvioralno kognitivna terapija jer Vas uči kako ćete da držite strahove pod kontrolom, a u slučaju da pokušaju da se ponovo jave, kako ćete ih zaustaviti. Ono što treba da znate je da postoji verovatnoća da nikada više nemate probleme koje ste imali, te ne treba živeti u stalnom isčekivanju jer upravo to doprinosi da se Vaše tegobe vrate. Ako ipak primetite u nekom trenutku da strahovi ponovo dolaze, ono što je najvažnije je da se odmah javite lekaru i sprečite da se osećate onoliko loše kao predhodni put. Što pre započnete novu terapiju (ukoliko bude potrebna) to će se tegobe brže i lakše povući i opet ćete živeti normalno.
Od 21.10.2006.g u jednoj diskoteci mi se pojavio strah od guzve. Kako je
vreme prolazilo meni je strah povecavan da u jednom momentu nisam smela
da se vozim kolima, fobija je bila od mostova i od zgrada. Pocela sam sa
pogresnom terapijom da bi mi olivera skakic promenila terapiju -seroxat
1;1;1/2,ksalol 1;1;2;.Tu terapiju koristim vec tri meseca bez
smanjivanja doze.Mnogo se bolje osecam ali jos uvek postoji"strah od
straha" Koliko treba da koristim terapiju, da li je ona prava i da li ce
te misli ikada prestati. Inace imam26g, srecno udata i dvoje zdrave
dece.unapred zahvalna
Na osnovu Vašeg nepotpunog opisa najverovatnije se kod Vas radi o agorafobiji sa paničnim atacima. Za ovo stanje Seroxat je terapija izbora i po protokolu sa uzima oko godinu dana, najpre u dozi koja Vam je pomogla da rešite tegobe, a onda se doza smanjuje na dozu održavanja do godinu dana. Koliko treba povećati dozu, koliko dugo treba ostati na toj dozi i kada treba smanjivati odredjuje lekar – psihijatar. Što se tiče Ksalola on se koristi samo u početku terapije a nakon toga se postepeno isključuje tako da se ostane samo na antidepresivu.
Sestricina 27god. je pre 3-4 nedelje dobila otkaz u firmi dozivevsi
takav stres da sada primecujemo da joj je ocigledno potrebno ozbiljno
lecenje (promene njenog ponasanja su vidne do halucinacija/glasova).
Kako da se ponasamo prema njoj dok ne krene sa terapijama da
povladjujemo njenim pricama bez smisla, da ih ignoriesemo, negiramo...?
Takodje da li sme da izlazi sama sto ona cini (trazi posao!!!) ali se
obavezno vrati
Ono što Vi verovatno već znate, neophodno je da se što hitnije javi lekaru a da do tada bude pod pojačanim nadzorom od strane porodice. Ukoliko odbija da ode na pregled a njeno ponašanje govori da čuje glasove koji drugi ne čuju (recimo, pokriva uši, odgovara na pitanja koja nisu postavljena, priča „sama sa sobom“, traži odakle dopire nepostoježi glas....) neophodno je da pozovete hitnu pomoć i da lekar proceni da li je neophodan prisilan bolnički tretman.
Imam 56 godina, zivim u BG i nezaposlena sam.Dugi niz godina sam pod
stresom, koji je doveo do psiho-somatskog poremecaja a koji se odrazio
na moje oci. Svi misici vrata, lica i ociju su mi u jakom grcu, tako da
veoma tesko mogu da otvorim oci, sto mi onemogucava normalan zivot. Taj
problem traje vec 7 godina. Pet godina sam se lecila kod tri
neuropsihijatra, isla i na grupne terapije u dnevnu bolnicu, ali bez
uspeha. Od lekova sam dobijala samo bromazepam koji i danas koristim,
dnevno od 6-9 mg. Da li ima pomoci u ovom mom slucaju?
S postovanjem Katica
Na osnovu Vašeg kratkog opisa tegoba, potrebni su Vam lekovi koji će smiriti Vašu preveliku napetost i posledičnu zategnutost mišića. To rade sedativi (benzedin i tranex imaju malo bolje dejstvo na opuštanje mišića od bromazepama). Svakako bi dodatni doprinos imale i vežbe relaksacije (progresivna mišićna relaksacija) ali i analitički orijentisana psihoterapija obzirom da se verovatno kod Vas radi o konverzivnoj neurozi a ne reaktivnom stanju. Napominjem ponovo da nije dobro da se lekovi za smirenje uzimaju ili menjaju bez predhodne procene lekara!
Patim od socijalne fobije duzi vremenski period. Bavim se trgovinom i prvi put sam osetila da imam neku vrstu problema kada su mi u radnju usla tri muskarca i trazili da im upakujem poklon. Ruke su pocela jako da mi drhte sva sam se preznojila i srce je pocelo ubrzano da mi lupa posle izvesnog perioda potrazila sam strucnu pomoc, isla sam na psihoterapiju punih devet maseci, ali nisam pila lekove. stanje je pocelo da se popravlja i bas kada sam pomislila da sam se izlecila imala sam par stresova i krenivsi na posao u autobusu me je obuzela jaka panika koja je izazvala drhtanje citavog tela i svega ostalog sto prati paniku, ali nesto sto mi se do tada nije nikada dogodilo to je da je strasno pocela da mi drhti glava. Sve sam i mogla da podnesem do tada ali drhtanje glave nikako ne mogu, posle toga opet odlazim kod doktora i na moju inicijativu trazim ksalol od 0.25mg jer mi se glava trese sad i kad pricam i sa nepoznatim osobama, ili odlazim na mesta koja bi mi izazvala paniku, mislim da pocinjem da bivam paranoicna, ksalol pijem dva puta dnevno vec devet meseci ali cini mi se da se stanje pogorsava sad pocinjem da bivam i agorofobicna, Situacija je pod kontrolom dok god imam meni drage ljude oko sebe ali kako ostanem sama pocinjem da panicim zbog toga padam u depresiju jer ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da ne mogu normalno da hodam ulicom ili stojim na stanici dok cekam autobus, kao sto sam pre svega ovog mogla. Poslednjih mesec dana sam pokusala da postepeno prekinem sa ksalolom, ali to me je samo vratilo na pocetak svega sto je bilo i dok nisam pocela da ga pijem. Sad sam strasno napeta zbog svoh panicnih napada koji su mi se dogodili u poslednjih sedam dana. Ponovo pijem ksalol dva puta dnevno od 0.25 mg pa me interesuje da li moze da se izadje iz ovog "ludila" i da li je potrebno da opet krenem na psihoterapiju. Unapred zahvalna Jelena Bojovic, Beograd.
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Vaše tegobe su se malo usložile od početka bolesti. Ako me pitate da li treba ponovo da krenete sa lečenjem, moj odgovor je DA, što pre ! Vaše stanje je na sreću rešivo! Ukoliko ste se predomislili i rešili da pijete lekove, Ksalol nije lek koji će rešiti Vaše tegobe. Ako ga uzimate već devet meseci, trebalo bi ga izbaciti jer može da se desi da postanete zavisni od njega (ako već niste). Za socijalnu fobiju, ali i za panični poremećaj je lek izbora paroxetin (može i venlafaksin) – naravno, uključenje samo nakon pregleda lekara koji će proceniti da li treba i da li smete da pijete ovu grupu lekova, obzirom da Vaše tegobe mogu biti i u sklopu nekih drugih oboljenja. Ako niste bili na kognitivno bihejvioralnoj psihoterapiji, savetujem Vam da pokušate i sa ovim vidom psihološke pomoći jer je to terapija izbora i za fobije i za panični poremećaj.
Imam 22 godine i agorofobiju. Pre godinu dana sam primetila kod sebe simptome straha, strah je nastajao ničim izazvan, na ulici, u prevozu, na kraju i kod kuće. Simptomi su mi se javili u Beogradu, gde sam studirala. Inače nisam iz Beograda i jako mi je teško palo odvajanje od kuće i porodice. Iako su u Beogradu bili svi moji prijatelji, ja sam bila usamljena. Sve više sam se zatvarala u sebe i jedina svetla tačka bio mi je fakultet. Nikome nisam govorila o svom problemu tj. o napadu straha. Taj panični napad obično je trajao nepuni minit, a meni se činio kao večnost. Manifestovao se lupanjem srca, znojenjem dlanova, osećajem bespomoćnosti, ko da ću pasti u nesvest. Problem je uočila moja drugarica i tako je krug onih koji znaju šta mi se dešava počeo da se širi. Moji roditelji su dosli u Beograd po mene i vratili me kući gde sam uz njihovu podrsku započela lečenje. Psihijatar je dijagnostikovao da imam panične atake udružene sa agorofobijom. Pored medikamentozne terapije redovno sam odlazila kod psihologa. Moje lečenje traje već deset meseci. Sada sam mnogo bolje, ponovo funkcionišem sama i prošla me je kriza, ali muči me to što mi je lekar preporučio da ostavim lekove, a ja se plašim da će bez njih moje tegobe ponovo početi. Saznala sam i to da je taj moj poremećaj recidivirajući i da se nikada ne zna da li ću i kada ponovo imati probleme. Da li postoji neko trajno rešenje za moj problem i da li je tačno da je hipnoza idealan oblik terapije za fobična stanja?
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Poštovana,
Tačno je to da se Vaše stanje može vratiti i to najčešće nakon nekog stresnog perioda, nakon teže iscrpljenosti (recimo, zbog obimnog rada, teže prehlade itd.), ako uzimate psihostimulativne preparate (kafa u velikoj dozi, energetska pića, neke droge poput marihuane, LSD itd.). Medjutim, ako lekove uzimate u propisanoj dozi i dovoljno dugo (po protokolu godinu dana), rizik od nove epizode se značajno smanjuje jer će se pozitivne promene u mozgu učvrstiti. Da bi se dobro stanje što duže održalo, u velikoj meri pomaže i bihejvioralno kognitivna terapija jer Vas uči kako ćete da držite strahove pod kontrolom, a u slučaju da pokušaju da se ponovo jave, kako ćete ih zaustaviti. Ono što treba da znate je da postoji verovatnoća da nikada više nemate probleme koje ste imali, te ne treba živeti u stalnom isčekivanju jer upravo to doprinosi da se Vaše tegobe vrate. Ako ipak primetite u nekom trenutku da strahovi ponovo dolaze, ono što je najvažnije je da se odmah javite lekaru i sprečite da se osećate onoliko loše kao predhodni put. Što pre započnete novu terapiju (ukoliko bude potrebna) to će se tegobe brže i lakše povući i opet ćete živeti normalno.
Od 21.10.2006.g u jednoj diskoteci mi se pojavio strah od guzve. Kako je vreme prolazilo meni je strah povecavan da u jednom momentu nisam smela da se vozim kolima, fobija je bila od mostova i od zgrada. Pocela sam sa pogresnom terapijom da bi mi olivera skakic promenila terapiju -seroxat 1;1;1/2,ksalol 1;1;2;.Tu terapiju koristim vec tri meseca bez smanjivanja doze.Mnogo se bolje osecam ali jos uvek postoji"strah od straha" Koliko treba da koristim terapiju, da li je ona prava i da li ce te misli ikada prestati. Inace imam26g, srecno udata i dvoje zdrave dece.unapred zahvalna
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Na osnovu Vašeg nepotpunog opisa najverovatnije se kod Vas radi o agorafobiji sa paničnim atacima. Za ovo stanje Seroxat je terapija izbora i po protokolu sa uzima oko godinu dana, najpre u dozi koja Vam je pomogla da rešite tegobe, a onda se doza smanjuje na dozu održavanja do godinu dana. Koliko treba povećati dozu, koliko dugo treba ostati na toj dozi i kada treba smanjivati odredjuje lekar – psihijatar. Što se tiče Ksalola on se koristi samo u početku terapije a nakon toga se postepeno isključuje tako da se ostane samo na antidepresivu.
Sestricina 27god. je pre 3-4 nedelje dobila otkaz u firmi dozivevsi takav stres da sada primecujemo da joj je ocigledno potrebno ozbiljno lecenje (promene njenog ponasanja su vidne do halucinacija/glasova). Kako da se ponasamo prema njoj dok ne krene sa terapijama da povladjujemo njenim pricama bez smisla, da ih ignoriesemo, negiramo...? Takodje da li sme da izlazi sama sto ona cini (trazi posao!!!) ali se obavezno vrati
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Ono što Vi verovatno već znate, neophodno je da se što hitnije javi lekaru a da do tada bude pod pojačanim nadzorom od strane porodice. Ukoliko odbija da ode na pregled a njeno ponašanje govori da čuje glasove koji drugi ne čuju (recimo, pokriva uši, odgovara na pitanja koja nisu postavljena, priča „sama sa sobom“, traži odakle dopire nepostoježi glas....) neophodno je da pozovete hitnu pomoć i da lekar proceni da li je neophodan prisilan bolnički tretman.
Imam 56 godina, zivim u BG i nezaposlena sam.Dugi niz godina sam pod stresom, koji je doveo do psiho-somatskog poremecaja a koji se odrazio na moje oci. Svi misici vrata, lica i ociju su mi u jakom grcu, tako da veoma tesko mogu da otvorim oci, sto mi onemogucava normalan zivot. Taj problem traje vec 7 godina. Pet godina sam se lecila kod tri neuropsihijatra, isla i na grupne terapije u dnevnu bolnicu, ali bez uspeha. Od lekova sam dobijala samo bromazepam koji i danas koristim, dnevno od 6-9 mg. Da li ima pomoci u ovom mom slucaju? S postovanjem Katica
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Na osnovu Vašeg kratkog opisa tegoba, potrebni su Vam lekovi koji će smiriti Vašu preveliku napetost i posledičnu zategnutost mišića. To rade sedativi (benzedin i tranex imaju malo bolje dejstvo na opuštanje mišića od bromazepama). Svakako bi dodatni doprinos imale i vežbe relaksacije (progresivna mišićna relaksacija) ali i analitički orijentisana psihoterapija obzirom da se verovatno kod Vas radi o konverzivnoj neurozi a ne reaktivnom stanju. Napominjem ponovo da nije dobro da se lekovi za smirenje uzimaju ili menjaju bez predhodne procene lekara!
Prikazano 2296-2300 od ukupno 2335 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima