Sve zavisi od aktuelnog stepena izraženosti Vaših tegoba. Bromazepam najčešće nije u mogućnosti da razreši do kraja ovu vrstu tegoba i postoji opasnost, obzirom da je potrebno da se duže uzima, od zavisnosti. Terapija izbora za anksiozne poremećaje je antidepresiv iz grupe selektivnih serotonergičkih reuptake inhibitora i/ili bihejvioralno kognitivna psihoterapija. Bromazepam se eventualno uključuje u početku i veoma brzo, nakon što počne da deluje antidepresiv, se postepeno izbacuje iz dalje terapije. Anksiozni poremećaji se danas veoma uspešno leče i u značajnom broju slučajeva tegobe se povuku u potpunosti. Malo je teže jedino sa opsesivno kompulzivnim pormećajem. Takodje, treba znati da kod osoba koje su već imale anksioznu epizodu, postoji verovatnoća da se tegobe posle izvesnog vremena vrate, ali to nije uvek pravilo. Ako se to dogodi, važno je samo da se pacijent što pre javi psihijatru i spreči razvoj teže kliničke slike. Što se više ispoštuju bazični principi tretmana anksioznog poremećaja, šansa za nastanak nove epizode je manja.
Hello,ja imam nesto izmedju bulimije i kompulzivnog prejedanja. znaci u
osnovi je uzimanje velike kolicine hrane, bez povracanja, mada sam imala i
situacija kada sve izbacim. sve to praceno je povlacenjem u 4 zida,
depresijom, zatvaranjem u neki svoj imaginarni svet gde smo samo hrana i ja.
to traje vec neke 3 godine i 1000 puta sam pokusavala da se normalno hranim
ali to obicno traje nekoliko dana. rekord mi je nedelju dana. mada tih dana
jedem mnogo malo ili cak samo voce. inace pre ove faze imala sam anoreksiju.
idem i kod psihijatra vec 3 godine, ali ja i dalje teram po svojim
nagonima, ne pomeram se s mrtve tacke.
zato bih vam bila zahvalna na nekom savetu KAKO KRENUTI NAPRED i kako se
ukljuciti u aktivan drustveni zivot i jesti normalne obroke.
HVALA
Kada neko ima toliko dugo bolest povezanu sa ishranom, potrebna je intenzivnija terapija. Veoma često su problem odredjene karakteristike ličnosti koje “smetaju” osobi da krene dalje. Ponekad je to veoma loša porodična ili neka druga socijalna situacija, što takodje održava tegobe. Ono što je svakako potrebno je da uzimate lekove u kombinaciji sa psihoterapijom. Na osnovu kliničkog iskustva, ukoliko nema i nekih drugih stanja koja bi predstavljala kontraindikaciju, u Vašem slučaju se očekuje pozitivno dejstvo sertralina (sam ili u kombinaciji sa drugim lekovima).
Imam blage vrtoglavice (zanošenja) u toku dana, nekada se dešava da je to jače izraženo, sa ubrzanim radom srca i osećajem propadanja u zemlju. Nakon toga mi se javi temperatura oko 37. Napominjem da sam uradila sve potrebne analize i sve je bilo u redu. Da li to što mi se desava može biti psihogeno, i kako to rešiti?
Naravno da ovakve tegobe mogu biti i psihogenog karaktera. Medjutim, veoma je važno, pre nego što nešto proglasimo psihogeno, da uradimo sva moguća ispitivanja koja će isključiti eventualni organski uzrok ovim tegobama. U Vašem slučaju potrebno je uraditi laboratoriju, osnovne vitalne funkcije poput krvnog pritiska, kontrola neurologa i otorinolaringologa, kao i infektologa. Potrebno je proveriti da li postoji spondiloza i kakvo je stanje cirkulacije. Ukoliko je sve u redu, potrebno je da se javite psihiajatru koji će dalje proceniti o čemu se radi. U Vašem slučaju najpre treba razmišljati o anksioznom poremećaju i somatoformnom poremećaju, mada se ne mogu isključiti i neka druga oboljenja.
Interesuje me u cemu se sastoji kognitivno-bihervijoralna metoda lecenja
anksioznosti.Veoma sam zainteresovan za njeno primenjivanje na sebi zato što
sam se lecio od anksioznosti i mislim da nisam još uvek do kraja
izlecen.Terapija lekovima je završena ali nisam imao nikakvu psiho terapiju
pa sam još uvek anksiozan u nekim situacijama, za razliku kada sam bio mnogo
više anksiozan, pa bih vas molio da mi odgovorite u čemu se sastoji ova
metoda da bih se do kraja oslobodio straha.
Radi se o psihoterapijskoj metodi gde terapeut pomаže pacijentu da razume svoj poremećaj i da stekne veštine koje će mu pomoći da odredjene tegobe poput anksioznosti i depresivnosti drži pod kontrolom i da ih eliminiše. Te veštine su usmerene na učenje pacijenta da prepozna pogrešne procene situacije (recimo, katastrofična procena bezopasnog ubrzanja rada srca) i da se potraže drugačije – alternativne procene koje će biti realnije objašnjenje za odredjenju situaciju (recimo - „to što mi srce ubrzano kuca je znak da trenutno imam napad straha a ne da sam dobio infarkt i da umirem“). Takodje, pacijenti se uče vežbama koje će smiriti uzburkani telesni odgovor (progresivna mišićna relaksacija i vežbe disanja). Veoma važan deo je i izmena bolesnog ponašanja koje, na žalost, dovodi do nastanka, održavanja i produbljavanja tegoba, poput reakcija bežanja i izbegavanja i sigurnosnog ponašanja. Pacijent se, recimo, uči kako će na što lakši i postepen način ponovo da ulazi i ostaje u svim situacijama koje je zbog straha do tada izbegavao.
U svakom slučaju ako želite da pokušate sa ovom vrstom psihoterapije, bilo bi dobro da se obratite edukovanom terapeutu, obzirom da je to jedini sigurni način da nećete nešto pogrešno da uradite ili primenite.
Imam 28 godina i u poslednje vreme me muči čudan problem. Kada sam u nekom zatvorenom prostoru imam osećaj kao da će sve da eksplodira i ja tadaosećam veliki strah. Užasno se uznemirim i neprijatno mi je da tada to nekome kažem. Inače sam se u pubertetu lečila od depresije.
Vaš problem liči na klaustrofobiju, ali je opis tegoba oskudan i ne toliko tipičan. Nemojte da čekate da se problem usloži, javite se psihijatru koji će, uz dodatne podatke, tačno odrediti o čemu se radi kod Vas i da li je potrebno lečenje. Strahovi imaju lošu naviku da se šire i generalizuju, tako da što pre počnete sa lečenjem, manje je šanse da se bolest proširi.
Као поÑледица ÑтреÑа имала Ñам анкÑиоѕни поремецај.МанифеÑтовао Ñе као Ñтрах од више фактора.Страх од Ñмрти, путованја далеко од куће, Ñтрах од Ñахрана.Тада ми Ñе деÑава да Ñе знојим и у пределу желуца оÑецам велику врућину.Чини ми Ñе да ми Ñрце брѕе куца.ИнтерниÑта је урадио Ñве прегледе и Ñве је у реду.Пијем бромазепам по потреби.Да ли поÑтоји неко болје решенје.Увеликој мери покушавам да Ñама утичем на Ñебе и то ми доÑта помаже.ПоÑтоји ли могућноÑÑ‚ да Ñе потпуно опоравим.
Odgovoreno: 24. 06. 2007.Sve zavisi od aktuelnog stepena izraženosti Vaših tegoba. Bromazepam najčešće nije u mogućnosti da razreši do kraja ovu vrstu tegoba i postoji opasnost, obzirom da je potrebno da se duže uzima, od zavisnosti. Terapija izbora za anksiozne poremećaje je antidepresiv iz grupe selektivnih serotonergičkih reuptake inhibitora i/ili bihejvioralno kognitivna psihoterapija. Bromazepam se eventualno uključuje u početku i veoma brzo, nakon što počne da deluje antidepresiv, se postepeno izbacuje iz dalje terapije. Anksiozni poremećaji se danas veoma uspešno leče i u značajnom broju slučajeva tegobe se povuku u potpunosti. Malo je teže jedino sa opsesivno kompulzivnim pormećajem. Takodje, treba znati da kod osoba koje su već imale anksioznu epizodu, postoji verovatnoća da se tegobe posle izvesnog vremena vrate, ali to nije uvek pravilo. Ako se to dogodi, važno je samo da se pacijent što pre javi psihijatru i spreči razvoj teže kliničke slike. Što se više ispoštuju bazični principi tretmana anksioznog poremećaja, šansa za nastanak nove epizode je manja.
Hello,ja imam nesto izmedju bulimije i kompulzivnog prejedanja. znaci u osnovi je uzimanje velike kolicine hrane, bez povracanja, mada sam imala i situacija kada sve izbacim. sve to praceno je povlacenjem u 4 zida, depresijom, zatvaranjem u neki svoj imaginarni svet gde smo samo hrana i ja. to traje vec neke 3 godine i 1000 puta sam pokusavala da se normalno hranim ali to obicno traje nekoliko dana. rekord mi je nedelju dana. mada tih dana jedem mnogo malo ili cak samo voce. inace pre ove faze imala sam anoreksiju. idem i kod psihijatra vec 3 godine, ali ja i dalje teram po svojim nagonima, ne pomeram se s mrtve tacke. zato bih vam bila zahvalna na nekom savetu KAKO KRENUTI NAPRED i kako se ukljuciti u aktivan drustveni zivot i jesti normalne obroke. HVALA
Odgovoreno: 24. 06. 2007.Kada neko ima toliko dugo bolest povezanu sa ishranom, potrebna je intenzivnija terapija. Veoma često su problem odredjene karakteristike ličnosti koje “smetaju” osobi da krene dalje. Ponekad je to veoma loša porodična ili neka druga socijalna situacija, što takodje održava tegobe. Ono što je svakako potrebno je da uzimate lekove u kombinaciji sa psihoterapijom. Na osnovu kliničkog iskustva, ukoliko nema i nekih drugih stanja koja bi predstavljala kontraindikaciju, u Vašem slučaju se očekuje pozitivno dejstvo sertralina (sam ili u kombinaciji sa drugim lekovima).
Imam blage vrtoglavice (zanošenja) u toku dana, nekada se dešava da je to jače izraženo, sa ubrzanim radom srca i osećajem propadanja u zemlju. Nakon toga mi se javi temperatura oko 37. Napominjem da sam uradila sve potrebne analize i sve je bilo u redu. Da li to što mi se desava može biti psihogeno, i kako to rešiti?
Odgovoreno: 24. 06. 2007.Poptovana,
Naravno da ovakve tegobe mogu biti i psihogenog karaktera. Medjutim, veoma je važno, pre nego što nešto proglasimo psihogeno, da uradimo sva moguća ispitivanja koja će isključiti eventualni organski uzrok ovim tegobama. U Vašem slučaju potrebno je uraditi laboratoriju, osnovne vitalne funkcije poput krvnog pritiska, kontrola neurologa i otorinolaringologa, kao i infektologa. Potrebno je proveriti da li postoji spondiloza i kakvo je stanje cirkulacije. Ukoliko je sve u redu, potrebno je da se javite psihiajatru koji će dalje proceniti o čemu se radi. U Vašem slučaju najpre treba razmišljati o anksioznom poremećaju i somatoformnom poremećaju, mada se ne mogu isključiti i neka druga oboljenja.
Interesuje me u cemu se sastoji kognitivno-bihervijoralna metoda lecenja anksioznosti.Veoma sam zainteresovan za njeno primenjivanje na sebi zato što sam se lecio od anksioznosti i mislim da nisam još uvek do kraja izlecen.Terapija lekovima je završena ali nisam imao nikakvu psiho terapiju pa sam još uvek anksiozan u nekim situacijama, za razliku kada sam bio mnogo više anksiozan, pa bih vas molio da mi odgovorite u čemu se sastoji ova metoda da bih se do kraja oslobodio straha. Radi se o psihoterapijskoj metodi gde terapeut pomаže pacijentu da razume svoj poremećaj i da stekne veštine koje će mu pomoći da odredjene tegobe poput anksioznosti i depresivnosti drži pod kontrolom i da ih eliminiše. Te veštine su usmerene na učenje pacijenta da prepozna pogrešne procene situacije (recimo, katastrofična procena bezopasnog ubrzanja rada srca) i da se potraže drugačije – alternativne procene koje će biti realnije objašnjenje za odredjenju situaciju (recimo - „to što mi srce ubrzano kuca je znak da trenutno imam napad straha a ne da sam dobio infarkt i da umirem“). Takodje, pacijenti se uče vežbama koje će smiriti uzburkani telesni odgovor (progresivna mišićna relaksacija i vežbe disanja). Veoma važan deo je i izmena bolesnog ponašanja koje, na žalost, dovodi do nastanka, održavanja i produbljavanja tegoba, poput reakcija bežanja i izbegavanja i sigurnosnog ponašanja. Pacijent se, recimo, uči kako će na što lakši i postepen način ponovo da ulazi i ostaje u svim situacijama koje je zbog straha do tada izbegavao.
Odgovoreno: 24. 06. 2007.U svakom slučaju ako želite da pokušate sa ovom vrstom psihoterapije, bilo bi dobro da se obratite edukovanom terapeutu, obzirom da je to jedini sigurni način da nećete nešto pogrešno da uradite ili primenite.
Imam 28 godina i u poslednje vreme me muči čudan problem. Kada sam u nekom zatvorenom prostoru imam osećaj kao da će sve da eksplodira i ja tada osećam veliki strah. Užasno se uznemirim i neprijatno mi je da tada to nekome kažem. Inače sam se u pubertetu lečila od depresije.
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Poštovana,
Vaš problem liči na klaustrofobiju, ali je opis tegoba oskudan i ne toliko tipičan. Nemojte da čekate da se problem usloži, javite se psihijatru koji će, uz dodatne podatke, tačno odrediti o čemu se radi kod Vas i da li je potrebno lečenje. Strahovi imaju lošu naviku da se šire i generalizuju, tako da što pre počnete sa lečenjem, manje je šanse da se bolest proširi.
Prikazano 2291-2295 od ukupno 2335 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima