Postovana Dr Olivera,htela bih da Vam postavim nekoliko pitanja. Lecim se
od septembra 2007. godine od (predpostavljam da je ta sifra za ovu bolest)
umerene depresije-F 32,1.Pijem lek Maprotilin 1 tabletu od 25 mg
uvece.Odlicno se osecam za razliku od cele prosle godine, tacnije pocele
su mi smetnje koje sam ja primetila od januara prosle godine.Iako se dobro
osecam,mene je prvenstveno strah da ce mi se javiti ponovo simptomi koje
sam imala,kada prekinem da pijem lekove.Koja je verovatnoca da ce mi se
ponovo vratiti ti simptomi?Pored placljivosti,razdrazenosti,loseg nadanja
u bolje sutra......imala sam strah da ostanem sama,da idem negde sama bez
mojih bliskih osoba iz porodice,poceli su da mi se stvaraju redom
razliciti strahovi,npr. voznja autobusom do BG-a,student sam,strah da
popijem neki lek predpostavljajuci da cu odreagovati,i kada popijem
umislim da ce mi se to dogoditi i sva se uspanicim,govorim sebi da mi se
nece nista desiti,ali se tek smirim kada je neko od mojih!
pored mene u kuci.Kada sam prvi put otisla kod neuropsihijatra,doktoru
sam rekla da imam strah da ostanem sama,bila sam i veoma placljiva dok mi
je postavljao neka pitanja u vezi porodice,decka i sl.Mene zanima da li
ovi strahovi imaju veze sa depresijom, ili imam jos neki
poremecaj?Citajuci o depresiji na Internetu,relativno malo
literature,nisam uocila veliku povezanost depresije i slicnih strahova.Ja
se odlicno osecam,strahove sam skoro sve prevazisla,izborila sam se sa
njima.Imam sumnju da doktor nije obratio paznju kada sam mu rekla da imam
strah da ostanem sama.Verovatno ja gresim,ali bih to da proverim,pitajuci
Vas,a ne bih svog lekara da ne bi posumnjao da ja nemam poverenja u
njegovo znanje. S'postovanjem
Opisane tegobe veoma lice na panicni poremecaj sa agorafobijom. Ovaj poremecaj moze cesto biti udruzen sa depresijom, bilo da najpre nastane panicni poremecaj, pa da se kasnije komplikuje pojavom depresije, ili da se najpre javi depresija sa komorbidnim panicnim poremecajem. U svakom slucaju, Maprotilin je lek koji resava i jedno i drugo stanje, tako da terapija nije pogresna, cak i ako se radi o primarnom anksioznom poremecaju. Ako ste ga uzimali godinu dana i ako su se sve tegobe povukle, moze se razmisljati o postepenom ukidanju leka. Ako ste aktuelno stabilni i nemate tegoba duzi vremenski period, ocekuje se da se nakon prestanka uzimanja medikamentozne terapije to dobro stanje nastavi. Sto se tice prognoze, moze se desiti da nikada vise u zivotu nemate ovakve probleme, ali postoji i verovatnoca da se u odredjenim stresnim situacijama u zivotu, ove tegobe ponovo jave. Ne treba strahovati od toga, treba nakon prestanka uzimanja lekova ziveti normalno, a ako se tegobe ikada u zivotu pojave, samo je vazno da se sto pre javite lekaru i ne cekate da se stanje iskomplikuje. Na taj nacin tegobe se mnogo brze resavaju a Vi cete nastaviti nesmetano da funkcionisete. U svakom slucaju, javite se Vasem lekaru i porazgovarajte o daljoj terapiji ili prekidu medikamentozne terapije, obzirom da jedino on moze da Vam sa sigurnoscu odredi da li je vreme za postepenu redukciju i iskljucivanje terapije. Ne radite nista na svoju ruku!
U posljednje vrijeme, kada sam pod uticajem stresa, osjetim bol u ledjima, tačnije kod lijeve lopatice, kao i bol u grudima blizu lijeve ruke. Kada se situacija smiri, i kada prestanem biti uzrujana zbog problema, bol i dalje ne nestaje.
Obavezno se prvo javite kardiologu/internisti da Vas pogleda i da isključi problem vezan za kardiovaskularni sistem. Ako je sve u redu sa kardiološke strane, a ovaj problem se nastavlja, usložnjava i remeti Vas u svakodnevnom funkcionisanju, javite se psihijatru.
Postovana doktorko,
mislim da mi treba pomoc.Posle niza nedaca u zivotu nalazim se u situaciji
da ne mogu sebi da pomognem.Radim sa decom u skoli i nisam vise tolerentna
u kontaktu ni sa decom ni sa kolegama.Imam stalno neki osecaj zavere i sve
sto jos ide sa tim.Budim se mnogo rano,vodim razgovore sa ljudima u sebi i
kad treba da im kazem nesto nemam potrebe jer sam se vec ispricala sa
njima.Meni je ovo smesno sada i inace se smejem i salim dosta.Zatim,desili
se da mi neko stavi zamerku na rad prodje dosta strasno.Pocinjem da se
derem iz cega vidite da nemam kontrolu nad sobom.Ponekad dobijem zelju da
povredim tj udarim sagovornika.Samohrani sam roditelj jednog predivnog
pubertetlije i imam utisak da mu ne prija moje stanje.Smanjujem broj
prijatelja,ne verujem ljudima,bezim od njih a jedino se druzim sa
decom,sto u skoli sto privatno.Radim po 20 sati dnevno i nemam trenutke
dokolice i nikako ne mogu sebi da ostavim malo slobodnog vremena.Znam da
je lek u setnji,zdravoj ishrani ali nemam snage !
da krenem.Prosto receno,vrtim se u krugu i udaram glavom u zid.Postoje li
neki medikamenti sa kojima bih podsetila svoj organizam kako izgleda
trenutak opustenosti pa da posle probam sama da ga dostignem?Zivim u
Bg.Hvala Vam ako procitate a jos vam vise hvala ako mi odgovorite.
Na osnovu svega sto ste napisali, imam utisak da Vam je samo neophodan odmor i da ste u stanju koje nazivamo Burn out ili sindrom sagorelosti. Uglavnom se javlja kod osoba koje su preopterecene poslom, pogotovu ako se radi o odgovornom poslu, i koje nemaju trenutke odmora i oduska. Uglavnom se to razresava odmorom, kracim bolovanjem a od terapije uglavnom su relaksacione vezbe i eventualno male doze i kratkotrajna primena lekova za smirenje prenadrazenosti Vaseg centralnog nervnog sistema. Medjutim, ovo moze biti i pocetak psihickog poremecaja koji zahteva malo intenzivnije psihijatrijsko lecenje, te je zato zaista neophodno da se javite psihijatru koji ce proceniti o cemu se radi u neposrednom razgovoru i pregledu.
Postovana Dr.Olivera,imam veliki problem sa sobom.Imam 51 godinu,od pre 2
godine osecam potrebu za stalnim plakanjem,problem nesanice, crne misli u
vezi sa svim.Nakon posete psihijatru dobila sam terapiju: Monizol 20mg od
koga mi se samo spava a nista ne resava.Onda sam pocela sa uzimanjem
Bromazepama od 3mg,u pocetku mi je odgovarao a u poslednje vreme kada
popijem nema nikakvog dejstva.Stalno sam zamisljena,nisam za
komunikaciju,i pod stalnim pritiskom pogotovu sada jer sam pre mesec dana
imala smrtni slucaj kada mi je majka umrla na rukama.Neslaganja sa sestrom
mi jos vise otezavaju situaciju.Jer ne mogu da se uklopim u danasnjicu
punoj nepravde.Da li mozete da mi date neki savet,lek , jer svojim
ponasanjem stetim prvenstveno sebi a i svojoj porodici.Drugih problema
nemam, ali ne mogu da se osvestim i razbistrim glavu.Cini mi se da mi je
sve gore.
Hvala unapred!
Tegobe koje imate i koje ste opisali mogu biti sastavni deo brojnih psihickih poremecaja ali i neuroloskih. Vase tegobe najvise lice na depresivnost zbog plakanja i nesanice.Veoma vazno je opisati sadrzaj sopstvenih misli, jer su one veoma cesto glavni faktor na osnovu koga razlikujemo oboljenja. Crne misli mogu da budu u smislu da se osecate krivom, da ne vidite bolju buducnost i da nemate perspektivu, ali mogu da budu i u smislu da se plasite za Vas zivot jer Vam preti opasnost ili da cete umreti zbog neizlecive bolesti. Svaki sadrzaj je karakteristican za odredjenu bolest koja se leci na potuno dugaciji nacin od drugih. To sto ne mozete da "razbistrite glavu i da se osvestite", moze da bude i posledica slabe cirkulacije ili spondiloze, ali i drugih neuroloskih poremecaja. Moj savet Vam je da se ponovo javite psihijatru, da mu kazete da dosadasnja terapija nije dala rezultate i da eventualno uradite dopunska ispitivanja poput psiholoskog testiranja, snimanja glave, cirkulacije,kicmenog stuba,opste laboratorije i sl.
Fluvoxamin nije registrovan u Srbiji. Spada u grupu antidepresiva (SSRI) ali se dominantno primenjuje u terapiji opsesivno kompulzivnog poremecaja. Moze pomoci i kod anksiozno depresivnog poremecaja kao i svi SSRI. Kao i svi drugi lekovi, on se ne sme primenjivati kod odredjenih psihickih i somatskih stanja te ga nikako nemojte sami uzimati, odnosno, bez predhodne konsultacije sa lekarom !!!
Postovana Dr Olivera,htela bih da Vam postavim nekoliko pitanja. Lecim se od septembra 2007. godine od (predpostavljam da je ta sifra za ovu bolest) umerene depresije-F 32,1.Pijem lek Maprotilin 1 tabletu od 25 mg uvece.Odlicno se osecam za razliku od cele prosle godine, tacnije pocele su mi smetnje koje sam ja primetila od januara prosle godine.Iako se dobro osecam,mene je prvenstveno strah da ce mi se javiti ponovo simptomi koje sam imala,kada prekinem da pijem lekove.Koja je verovatnoca da ce mi se ponovo vratiti ti simptomi?Pored placljivosti,razdrazenosti,loseg nadanja u bolje sutra......imala sam strah da ostanem sama,da idem negde sama bez mojih bliskih osoba iz porodice,poceli su da mi se stvaraju redom razliciti strahovi,npr. voznja autobusom do BG-a,student sam,strah da popijem neki lek predpostavljajuci da cu odreagovati,i kada popijem umislim da ce mi se to dogoditi i sva se uspanicim,govorim sebi da mi se nece nista desiti,ali se tek smirim kada je neko od mojih! pored mene u kuci.Kada sam prvi put otisla kod neuropsihijatra,doktoru sam rekla da imam strah da ostanem sama,bila sam i veoma placljiva dok mi je postavljao neka pitanja u vezi porodice,decka i sl.Mene zanima da li ovi strahovi imaju veze sa depresijom, ili imam jos neki poremecaj?Citajuci o depresiji na Internetu,relativno malo literature,nisam uocila veliku povezanost depresije i slicnih strahova.Ja se odlicno osecam,strahove sam skoro sve prevazisla,izborila sam se sa njima.Imam sumnju da doktor nije obratio paznju kada sam mu rekla da imam strah da ostanem sama.Verovatno ja gresim,ali bih to da proverim,pitajuci Vas,a ne bih svog lekara da ne bi posumnjao da ja nemam poverenja u njegovo znanje. S'postovanjem
Odgovoreno: 04. 03. 2008.Opisane tegobe veoma lice na panicni poremecaj sa agorafobijom. Ovaj poremecaj moze cesto biti udruzen sa depresijom, bilo da najpre nastane panicni poremecaj, pa da se kasnije komplikuje pojavom depresije, ili da se najpre javi depresija sa komorbidnim panicnim poremecajem. U svakom slucaju, Maprotilin je lek koji resava i jedno i drugo stanje, tako da terapija nije pogresna, cak i ako se radi o primarnom anksioznom poremecaju. Ako ste ga uzimali godinu dana i ako su se sve tegobe povukle, moze se razmisljati o postepenom ukidanju leka. Ako ste aktuelno stabilni i nemate tegoba duzi vremenski period, ocekuje se da se nakon prestanka uzimanja medikamentozne terapije to dobro stanje nastavi. Sto se tice prognoze, moze se desiti da nikada vise u zivotu nemate ovakve probleme, ali postoji i verovatnoca da se u odredjenim stresnim situacijama u zivotu, ove tegobe ponovo jave. Ne treba strahovati od toga, treba nakon prestanka uzimanja lekova ziveti normalno, a ako se tegobe ikada u zivotu pojave, samo je vazno da se sto pre javite lekaru i ne cekate da se stanje iskomplikuje. Na taj nacin tegobe se mnogo brze resavaju a Vi cete nastaviti nesmetano da funkcionisete. U svakom slucaju, javite se Vasem lekaru i porazgovarajte o daljoj terapiji ili prekidu medikamentozne terapije, obzirom da jedino on moze da Vam sa sigurnoscu odredi da li je vreme za postepenu redukciju i iskljucivanje terapije. Ne radite nista na svoju ruku!
U posljednje vrijeme, kada sam pod uticajem stresa, osjetim bol u ledjima, tačnije kod lijeve lopatice, kao i bol u grudima blizu lijeve ruke. Kada se situacija smiri, i kada prestanem biti uzrujana zbog problema, bol i dalje ne nestaje.
Odgovoreno: 04. 03. 2008.Poštovana,
Obavezno se prvo javite kardiologu/internisti da Vas pogleda i da isključi problem vezan za kardiovaskularni sistem. Ako je sve u redu sa kardiološke strane, a ovaj problem se nastavlja, usložnjava i remeti Vas u svakodnevnom funkcionisanju, javite se psihijatru.
Postovana doktorko, mislim da mi treba pomoc.Posle niza nedaca u zivotu nalazim se u situaciji da ne mogu sebi da pomognem.Radim sa decom u skoli i nisam vise tolerentna u kontaktu ni sa decom ni sa kolegama.Imam stalno neki osecaj zavere i sve sto jos ide sa tim.Budim se mnogo rano,vodim razgovore sa ljudima u sebi i kad treba da im kazem nesto nemam potrebe jer sam se vec ispricala sa njima.Meni je ovo smesno sada i inace se smejem i salim dosta.Zatim,desili se da mi neko stavi zamerku na rad prodje dosta strasno.Pocinjem da se derem iz cega vidite da nemam kontrolu nad sobom.Ponekad dobijem zelju da povredim tj udarim sagovornika.Samohrani sam roditelj jednog predivnog pubertetlije i imam utisak da mu ne prija moje stanje.Smanjujem broj prijatelja,ne verujem ljudima,bezim od njih a jedino se druzim sa decom,sto u skoli sto privatno.Radim po 20 sati dnevno i nemam trenutke dokolice i nikako ne mogu sebi da ostavim malo slobodnog vremena.Znam da je lek u setnji,zdravoj ishrani ali nemam snage ! da krenem.Prosto receno,vrtim se u krugu i udaram glavom u zid.Postoje li neki medikamenti sa kojima bih podsetila svoj organizam kako izgleda trenutak opustenosti pa da posle probam sama da ga dostignem?Zivim u Bg.Hvala Vam ako procitate a jos vam vise hvala ako mi odgovorite.
Odgovoreno: 04. 03. 2008.Na osnovu svega sto ste napisali, imam utisak da Vam je samo neophodan odmor i da ste u stanju koje nazivamo Burn out ili sindrom sagorelosti. Uglavnom se javlja kod osoba koje su preopterecene poslom, pogotovu ako se radi o odgovornom poslu, i koje nemaju trenutke odmora i oduska. Uglavnom se to razresava odmorom, kracim bolovanjem a od terapije uglavnom su relaksacione vezbe i eventualno male doze i kratkotrajna primena lekova za smirenje prenadrazenosti Vaseg centralnog nervnog sistema. Medjutim, ovo moze biti i pocetak psihickog poremecaja koji zahteva malo intenzivnije psihijatrijsko lecenje, te je zato zaista neophodno da se javite psihijatru koji ce proceniti o cemu se radi u neposrednom razgovoru i pregledu.
Postovana Dr.Olivera,imam veliki problem sa sobom.Imam 51 godinu,od pre 2 godine osecam potrebu za stalnim plakanjem,problem nesanice, crne misli u vezi sa svim.Nakon posete psihijatru dobila sam terapiju: Monizol 20mg od koga mi se samo spava a nista ne resava.Onda sam pocela sa uzimanjem Bromazepama od 3mg,u pocetku mi je odgovarao a u poslednje vreme kada popijem nema nikakvog dejstva.Stalno sam zamisljena,nisam za komunikaciju,i pod stalnim pritiskom pogotovu sada jer sam pre mesec dana imala smrtni slucaj kada mi je majka umrla na rukama.Neslaganja sa sestrom mi jos vise otezavaju situaciju.Jer ne mogu da se uklopim u danasnjicu punoj nepravde.Da li mozete da mi date neki savet,lek , jer svojim ponasanjem stetim prvenstveno sebi a i svojoj porodici.Drugih problema nemam, ali ne mogu da se osvestim i razbistrim glavu.Cini mi se da mi je sve gore. Hvala unapred!
Odgovoreno: 04. 03. 2008.Tegobe koje imate i koje ste opisali mogu biti sastavni deo brojnih psihickih poremecaja ali i neuroloskih. Vase tegobe najvise lice na depresivnost zbog plakanja i nesanice.Veoma vazno je opisati sadrzaj sopstvenih misli, jer su one veoma cesto glavni faktor na osnovu koga razlikujemo oboljenja. Crne misli mogu da budu u smislu da se osecate krivom, da ne vidite bolju buducnost i da nemate perspektivu, ali mogu da budu i u smislu da se plasite za Vas zivot jer Vam preti opasnost ili da cete umreti zbog neizlecive bolesti. Svaki sadrzaj je karakteristican za odredjenu bolest koja se leci na potuno dugaciji nacin od drugih. To sto ne mozete da "razbistrite glavu i da se osvestite", moze da bude i posledica slabe cirkulacije ili spondiloze, ali i drugih neuroloskih poremecaja. Moj savet Vam je da se ponovo javite psihijatru, da mu kazete da dosadasnja terapija nije dala rezultate i da eventualno uradite dopunska ispitivanja poput psiholoskog testiranja, snimanja glave, cirkulacije,kicmenog stuba,opste laboratorije i sl.
DA LI SE FLUVOKSAMIN KORISTI U LEČENJU DEPRESIVNO ANKSIOZNOG POREMEĆAJA I KAKO SE ZOVE REGISTROVAN LEK U SRBIJI ČIJE JE GENERIČKO IME FLUVOKSAMIN
Odgovoreno: 04. 03. 2008.Fluvoxamin nije registrovan u Srbiji. Spada u grupu antidepresiva (SSRI) ali se dominantno primenjuje u terapiji opsesivno kompulzivnog poremecaja. Moze pomoci i kod anksiozno depresivnog poremecaja kao i svi SSRI. Kao i svi drugi lekovi, on se ne sme primenjivati kod odredjenih psihickih i somatskih stanja te ga nikako nemojte sami uzimati, odnosno, bez predhodne konsultacije sa lekarom !!!
Prikazano 2201-2205 od ukupno 2335 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima