Moja supruga, (po obrazovanju psiholog -zavrsila skolovanje u SAD) je od kraja 90tih pod psihoterapijom koja je zapoceta u SAD a zatim menjana u Beogradu. Najdugotrajnije korisceni medikament, Rivotril (Clonazepam), koji joj je prepisan pre nekoliko godina (radi ukidanja Lamictala) je cini mi se kod nje prouzrokovao snaznu psiholosku i fiziolosku zavisnost (apstinencijalne krize) Delom i zbog njenih sklonosti prekomernim dozama. Mozete li mi reci kakva su nezeljena dejstva i toksicnost u trudnoci i tokom dojenja moguci pri koriscenju Rivotrila? Dok smo ziveli u Kanadi mojoj supruzi su na pocetku trudnoce savetovali skidanje s ovog leka zbog oznake D koja je Clonazepamu data od strane F.D.A. (grupa lekova kod kojih je zabelezen rizik po fetus, kao i novorodjence tokom dojenja). Molim Vas da mi kazete da li se u ovakvim situacijama rizici po dete mogu naknadno ispoljiti tokom odrastanja? Nasem sinu je sada 19 meseci a supruga stalno menja psihoterapeute i ne pridrzava se njiho! vih saveta. Od marta 2007 novi terapeut je prepisao bromazepam. Koje su posledice koriscenja ovog leka? Supruga je i pusac (2 pakle dnevno) koji nije u stanju da zapocne novi dan bez kafe i cigarete. Unapred zahvalan, V.F.

Svesna sam svog problema tj. bolesti cupanja dlaka.Svesna sam da to radim kada sam napeta, nervozna, i ne mogu da se kontrolisem. Za razliku od pre u velikoj meri sam to smanjila ali jos mi je ostala navika. To traje vec duzi niz godina, sada mi je dvadest a od toga je vec proslo sigurno sest, sedam. Ne mogu da se setim nekog stresnog dogadjaja jer u svom detinjstvu ih stvarno nisam imala kao ni sada. Mislila sam da je to nesto poput grickanja noktiju ili vec neceg sl. sto deca rade u tom razdoblju pa ih prodje ali mene nije nikad u potpunosti. Posavetujte me kako da se izlecim i reci te mi kuda ova bolest vodi.

zivim u Beogradu, imam 31 godinu i probleme koji u poslednje vreme (ovde mislim u poslednjih vise meseci do godinu dana)postaju sve nepodnosljiviji, naime, jos od studentskih dana imam problem sa drhtanjem ruku u odredjenim situacijama kao sto je kad pijem kafu pa sam najvise zbog toga i prestao da je pijem, a sad mi se javlja taj problem kada jedem supu i to u vecem drustvu ili kad odem negde i odjednom osetim da mi krv nadodje u obraze i da crvenim i preznojavam se. Stalno osecam unutrasnju napetost i nervozu. Stanje se pogorsalo letos kada sam zbog posla morao da odem u inostranstvo i let avionom mi je jako tesko pao, tacnije imao sam veoma izrazen strah, a dok sam bio u inostranstvu bio sam sam u hotelu i imao sam poremecaj u spavanju tacnije nisam skoro uopste spavao. U poslednje vreme skoro da se i ne druzim sa prijateljima pravdajuci se time sto nemam vremena zbog posla a u stvari ne uzivam ni u cemu i sve mi predstavlja opterecenje, ne bavim se nikakvim fizickim akt! ivnostima iako sam do pre nekoliko godina redovno trenirao. Kako sam poceo sve vise da radim prestao sam sa treninzima a prostorije u kojima sam radio nisu imale dnevne svetlosti ali u pocetku mi nije smetalo. Pre nekoliko meseci mi se desilo prvi put da kad prelazim preko pesackog mosta imam osecaj vrtoglavice i straha i kao da se most pomera pod mojim nogama. Takodje sam uglavnom neraspolozen i zabrinut i kada imam razlog za to i kada nemam,ni cemu se ne radujem i nista mi ne pricinjava zadovoljstvo, pamcenje mi je jako lose i osecam nekakvu "zamucenost" u glavi. Bio sam kod lekara koji mi je dao uput za psihijatra i on mi je odmah prepisao ksalol 3x1, nisam imao poverenje u tog lekara najvise zbog toga sto mi je recept prepisivao saslusavsi manje od pola od ovoga sto sam sada napisao, pa nisam ni pocinjao sa terapijom. Jedini dan kad sam bio onaj "stari" je bio dan posle snimanja rendgenom glave, naime imao sam upalu sinusa i morao sam da snimim glavu i taj dan posle sn! imanja nisam osecao nikakvu napetost, glava mi je bila skroz "! bistra", pa me zanima da li je moguce da rentgenski zraci dovedu do promene "hemije" u mozgu. Citajuci po Vašim ranijim odgovorima prepoznao sam gore navedene simptome najvise u postovima o socijalnoj fobiji i elementima anksioznosti i depresije. Naravno nista ne zelim da radim na svoju ruku, zato Vam se i obracam jer vidim da ste veoma strucni i nadam se da mozete da mi pomognete i da mi preporucite sta da preduzmem da se ponovno osecam normalno. Pozdrav

Postovana DR. Najpre davam se zahvalim na prvom odgovoru idavas zamolim za jos neki odgovor .Sobzirom dasam strastveni pusac nekih 22godine aktivne sa nekih 30cigareta dnevno a suocavamse sa DEPRESIJOM , inapadima PANIKE madasam dostatoga stavio pod kontrolom sad zasada avec razmisljam da ostranim i cigarete mada se plasim prestanka cigareta budzenje DEPRESIJE iPANIKE posle prestanka unosenja nikotina uorganizam sobzirom dase moram suociti i sa nervozom.Idali sa medicinskog aspekta postoje sanse za Depresiju i Paniku posle naglog prestanka pusenja sobzirom dase organizam navikao na nikotin kaostose navikne na ALKOHOL ili neku vrstu DROGE HVALA NA ODGOVOR UNAPRED

oštovana doktorice, usled niza događaju u poslednje 4 godine počeli su da mi se javljaju razni simptomi bolesti koji nisu imali organsko poreklo. Počelo je sa bolovima u prsima i trnjenju leve ruke, a svi nalazi interniste su govorili da nemam razloga za brigu. Svaki bol koji nije uobičajen (glavobolja itd.) je u meni stvarao strah od najgoreg, ne od smrti već o tumora. Ali generalno ja sam vrlo pozitivnog duha, skoro uvek dobro raspolozena i nemam problem u komunikaciji sa ljudima. Nakon skoro 4 godine, nakon trnjenja glave i očiju, obratila sam se neuropsihijatru koja mi je konstatovala dijagnozu anxio depressivum uz dodatak u psihičkom statusu dominira anksioznost, sklonost ka somatizaciji i laka hipoertimija subd. polarisana. Propisan mi je Cipralex 10 mg. Uzimam ove tablete već mesec dana i dobro se osećam. Posebno to osećam u situacijama kada bih se po "prirodi stvari" obično iznervirala i koje bi me pogodile, sad me se skoro pa i ne dotiču. Međutim javili su mi se neki bolov! i kao što su u levom delu ispod grudnog koša, uglavnom oko dojke (napominjem da sam pre mesec dana išla na ultrazvuk i da je sve uredu, takođe osećam podrhtavanje nekih mišića, ponekad osećam slabost u celom telu kao nekad kada sam se značajno nervirala. I još uvek osećam da na neke situacije ipak gledam iz negativnog ugla. Da li mislite, pre svega, vezao za ovaj bol ispod rebara da bih se trebala obratiti nekom doktoru ili je to ipak jedna od mojih epizoda straha od neke bolesti. Unapred zahvalna