zbog anksioznosti dr mi je prepisala cipralex, al posto ga nisam pila(procitala da ima puno nezeljenih efekata) dala mi je seroxat iako ne smatra da sam depresivna vec samo da imam anksioznost,strepnja,neke crne misli, nespokojstvo,ja razlog zaista ne znam.Kupila sam seroxat pre 4 dana, ali citajuci po raznim forumima kontraindikacije, ja ne smem da pocnem da ga pijem.Mozete li mi reci kakav je zaista to lek i koje su realne kontraindikacije.Unapred zahvalna

Pre dva meseca na proslavi nove godine mojoj baki je pozlilo na sta sam ja burno odreagovao i nakon cega su mi se pojavili strahovi i panicni napadi.Prosla godina (2007) mi je bila dosta stresna,naporna i dosta sam bio odsutan od kuce zbog posla.Imao sam osecaj i stalno sam pricao kako sam hronicno umoran,bez fizicke aktivnosti,jednostavno nisam imao ventil. Ovakav slican scenarijo sam doziveo pre 10 godina kada sam bio srednjoskolac (sada imam 26 godina).Problem sam resio sportskim aktivnostima,nocnim izlascima i druzenjem (10 meseci mi je bilo potrebno). Majku sam izgubio u 15 godini,moj otac se ozenio nakon 2 godine i ja sam ostao da zivim sa bakom. Trnutno sam na magistarskim studijama,radim,ozenjen sam i imam dvoje dece. Kada mi se ponovo pojavio problem da sam bezvoljan,da mi je sve cudno,strah,napetost pre dva meseca koji sam odmah prepoznao javio sam se neuropsihijatru koji mi je prepisao bromazepan od 1,5mg od koga mi je bilo lose.Odlucio sam da promenim lekara i na preporuku moje familije otisao sam kod psihijatra.On je ustanovio aksioznost sa primesama depresije,derealizaciju i depersonalizaciju,povremenu mucninu.Prepisao mi je xanax od 0.25 mgx3 i flunisan 20mgx1 tableta dnevno ujutru.Ovo mi je peta nedelja kako koristim lekove,dosta sam stabilniji,sigurniji,nemam mucninu,povremeno imam osecaj da je sve oko mene cudno kao da gledam kroz neki filter,ali sam naucio da to iskontrolisem i da ne uvecavam strah kao na pocetku.Teze mi je da radim,malo sam usporen i to mi dosta smeta.Povremeno imam bol u grudima,a u toku ova dva meseca cak sam i zaplakao par puta sto nije moja karakteristika sobzirom da nisam suzu pustio zadnjih 10 godina.Idalje sam malo osetljiviji,ponekad u grcu i ne mogu u! vek da se obradujem,rastuzim (osciliram) ali mislim da moj oporavak ide u dobrom pravcu.Obavljam sve aktivnosti na poslu,kod kuce i na fakultetu. Zanima me koji je vremenski period potreban da prodje kako bih se potpuno stabilizovao i bio onaj stari?Da li terapija koja mi je prepisana prouzrokuje moju usporenost,slabiju koncentraciju,odsutnost u nekim trenucima i da li ce mi se osecanja stabilizovati? Unapred zahvalan,  5.3.2008

Postovana dr Olivera,imam 22 godine i patim od socijalne fobije i anksioznosti. Kad god dodjem u kontakt sa ljudima javlja mi se strah, postanem panicna, glava mi se zatrese.Prije nego izadjem iz kuce popijem lexilium 3 mg. Prije dve godine sam se jako prepala pri izlaganju seminarskog na fakultetu i od tada svakodnevno imam simptome kao sto su drhtanje, napetost, strah,koza mi ima drugaciji miris, menstruacija mi od tada kasni svaki put od 8 do 10 dana, lupanje srca- koje je bilo konstantno sve dok nisam popila ranitidin i nekada mi se desi da osjecam otoke u predjelu stomaka koji se povuku nakon par dana a inace stalno imam povecano lucenje zeludcane kiseline. Pa vas pitam da li postoji mogucnost da je u pitanju i neka fizicka bolest? Unaprijed zahvalna

Postovani, Imam 26 godina i nemam djevojku. Kad neku upoznam i zakazem sastanak i kad se vidimo osjecam strah (nije to onaj strah da počnem da bjezim od nje, nego neki podsvjesni, skriveni strah, koji se na meni i ne vidi, ali znam da ga imam, jer se ne ponašam opušteno i stalno kontrolišem sta cu reci. Kada se napijem, pričam normalno i zezam se sa curama.), ne smijem da je dotaknem (valjda se plasim da ce reagovati negativno, iako mislim da nece). Mislim da tezim onim djevojkama za koje znam da ne mogu krenuti s' njima, a kad postoje neke naznake da bi krenula sa mnom, meni odjednom ta cura vise nije interesantna. Mislim da imam socijalne fobije, uopste prema ljudima. Koji se konkretno lijekovi koriste za lijecenje socijalne fobije i da li je neophodna psihoterapija? Jedna doktorica (psihijatar) mi je rekla mozes ti ici na te psihoterapije, ali nece ti to pomoci. Takodje, mislim da imam i opsesivno-kompulzivni poremecaj. Kada perem ruke, perem ih temeljno (vise nego sto je potrebno), zavrnem slavinu, a onda vise puta provjeravam da li voda curi iz nje. Stvari koje ostavim na sto...provjeravam da ta stvar nije u dodiru sa drugim stvarima na stolu. Takodje, kada mislim o nečemu...znate ono, kad mislite, vi u sebi nesto pričate, u glavi su vam neke rečenice. E, ja te rečenice ponavljam vise puta. Recimo, ako u mojim mislima kazem nesto sto bi mogao biti grijeh (samo da napomenem da nisam sad neki „jak“ vjernik, jednostavno kao i svi ostali), ja kazem „Boze oprosti“ (ne na glas, nego u sebi), ali to kazem jedno 5-10 puta. Zato sto mi svaki put zvuči kao da sam to rekao kao naredbu, a ne kao molitvu. Zato ja to ponavljam i kada najzad kazem „Boze oprosti“ da zvuči kao moljenje, onda prekinem sa tim mučenjem samog sebe. Kada mobilni ostavim na krevet, ja provjeravam da li je dovoljno udaljen od radijatora. Strasnu količinu nesigurnosti imam. Pravim i „rituale! . Kad se umivam, umivam dio po dio lica. Sve te radnje, to mjerenje, gledanje u jednu stvar duze vrijeme i rituali trose moju energiju. Dosta sam nesiguran, pa stvari kontrolisem dosta puta. Dok to radim, ja sam napet, ja sam u grču. Imam problema i sa spavanjem. Radim neke stvari, kao sto je odlazak u kupatilo, rad za računarom, uobičajene stvari, normalne, pred spavanje i shvatio sam da ja radim te stvari da bih izbjegao spavanje. Imam nekakav strah od zatvaranja očiju, od spavanja, ne znam ni ja vise sta je u pitanju. Jednom prilikom kad sam brzo zaspao, posle nekog vremena samo sam otvorio oči, „nesto“ me je probudilo. Strah pretpostavljam. Ne mogu da se sjetim da mi se neki ruzan dogadjaj desio, a koji je na neki način povezan sa spavanjem, pa da kazem da je to to. Dok sam isao u osnovnu skolu, jedne noci sam imao problem da zaspim, plasio sam se da ce mi nesto biti sa očima ako ih zatvorim. Najvjerovatnije sam mislio da cu da nedaj Boze oslijepim. A ne znam otkud to. Kad legnem u krevet misli samo naviru, ne mozes ih kontrolisati. To su najrazličitije stvari, i pozitivne i negativne. Problem je sto iz nekog razloga sve informacije drzim u glavi, ne dopustam sebi da ih ! zaboravim, da ih pustim da idu. Ima stvari koje niko normalan nebi vise pamtio. Desavala mi se i panika iz čistog mira. Najednom mi nesto „kvrcne“ i uhvati me strah da necu poludjeti, izgubiti vezu sa realnoscu. Uglavnom sam neispavan, opterecen provjeravanjem stvari i mislima. Pa ipak, uspjeo sam zavrsiti fakultet i funkcionisati na poslu. Ali bojim se, jer ovo je sve opterecenje za mozak i ne daj Boze, moze navuci neku fizičku bolest. Izvinjavam se na ovako dugom pismu i recite mi sta bih mogao raditi (pretpostavljam kognitivno-bihejvioralna terapija, ali recite mi i nesto vise, recimo, zasto mi se sve to desava), da li ce ovi problemi ikad proci? Neke stvari se popravljaju mojom voljom, ali ja sam takav čovjek da se jako sporo mijenjam, a meni treba promjena u roku od odmah, zivot mi prodje. Puno zahvalan.

poštovana doktorice,imam 23 god,i nevjerovatne probleme u porodici...otac je bolestan,na klinici je u BGD,carcinom,mama ima nekakve bolesti vezane za grlo,brak mi uraspadu jer sa muzem ne mogu da razgovaram o roditeljima,odma i on svoje pocne da spominje...a to je u prevodu NE ZAMARAJ ME.Svaku noc lijezem placuci,placem po cijeli dan,za svaku sitnicu,a i bez razloga.Primjetila sam da postajem histericna,planem brzo,cak iz mene krenu rijeci koje cak ni ne kanim da reknem...padam u ceste depresije.....a nemam kome da se pozalim. Strah me da ne poludim...ako jos uvijek nisam hvala vam unapred