Postovana doktorko zikic, majka mog supruga boluje od depresije vec
desetak godina. Dijagnoza njene bolesti je oznaÄena kao F33.3.LeÄi se u
KBC Zvezdara. Redovno ide kod neuropsihijatra na kontrole i pila je due
vreme lekove koji su joj omogucavali da koliko toliko normalno funkcionise
( da obavlja poslove u kuci, da izlazi u setnje, komunicira sa
prijateljima, pomae oko dece;inaÄe je u penziji, sada ima 50 godina)Od
lekova je pila maprotilin, metoten, lorazepam, artane i flormidal po
potrebi kada ima problema da zaspi. Pre dvadesetak dana njeno stanje se
odjednom naglo pogorsalo nalik na sam poÄetak bolesti. Nju muÄe strahovi
koji nisu osnovani, ima osecaj krivice, veruje da neko ulazi u kucu da
pretuta po stvarima i kao da isÄekuje da se nesto lose desi. Doktorka kod
koje se leÄi joj je umesto maprotilina uvela mirzaten i povecala dozu
metotena. Do kontrole koja je bila zakazana za 15 dana njoj je bilo malo
bolje tako da joj je ostavljena ta ter!
apija i zakazana sledeca kontrola za kraj aprila, doktorka je sada na
odmoru. Međutim njoj je sada ponovo jako lose i nisam sigurna da li ona
sme da Äeka i da pije ove iste lekove i dalje.Ne moe da spava, popije i
po 2 tbl flormidala ali i pored toga se budi, ujutru se niÄega ne seca,ne
moe da razlikuje snove od onog sto se stvarno desava, plaÄe sto nije
njena osobina inaÄe, jedino o Äemu razgovaramo jesu pokusaji da je uverimo
da nema razloga da se plasi ali ona misli da joj ne verujemo i povlaÄi se
u sebe pri Äemu sve te ideje i strahovi i dalje ostaju prisutni.
Interesuje me da li pored ovih lekova koje ona pije postoji jos neka
metoda leÄenja koja bi njoj mogla da pomogne(Äula sam da u Beogradu u
Institutu U Palmoticevoj postoji dnevna bolnica gde pacijenti dolaze na
razgovore ili moda neka grupna terapija).Pre nego sto se ustalila na ovoj
terapiji, poslednjih 3-4 godine, lekarka je pokusavala i sa drugim
lekovima koji joj ili nisu pomagali !
ili su imali neeljena dejstava koja ona nije mogla da istrpi!
(fluniri
n,trixifen,haloperidol,ksalol),
Unapred zahvalna.
Ono sto je sada najbitnije za Vasu svekrvu je da je sto pre odvedete na pregled, bez obzira sto njena doktorica trenutno ne radi. Svako pogorsanje sa dijagnozom koju ste napisali znaci da je potrebno podici terapiju, promeniti je ili cak uputiti na bolnicko lecenje. Po opisu aktuelnog stanja, rekla bih da Dnevna bolnica gde se lecenje sprovodi sa grupom pacijenata i psihoterapija (individualna ili grupna), trenutno nisu indikovani zbog tezine klinicke slike. Medjutim, moja procena moze biti potpuno pogresna, obzirom da nemam pacijenta ispred sebe sa kojim bih porazgovala i adekvatno procenila trenutno stanje. Zato, resavajte novonastalu situaciju tako sto cete je odvesti na pregled kod psihijatra, a kada se simptomatologija malo redukuje, onda je moguce razmisljati i o dodatnim oblicima psihijatrijskog lecenja.
Postovana,
procitala sam tekst koji ste objavili-Od socijalnih strahova do socijalne
fobije-i odlucila da Vas zamolim za pomoc.
Obracam se zbog problema koje ima moj 20-to godisnji sin.On je trenutno
student druge godine Elektrotehnickog fakulteta u Beogradu.Prvu godinu
ocistio sa prosjekom ocjena 8.70 cime je bio nezadovoljan,da je cak
posumnjao tada i u svoju inteligenciju.U osnovnoj i srednjoj skoli uvijek
uspjesan takmicar iz matematike.Na drzavnim takmicenjima uvijek postizao
zavidne rezultate.Kao dijete jako lijepo vaspitan,kulturan, pazljiv, u
porodici pun obzira i ljubavi.
Medjutim,ima probleme za koje sam ja saznala tek nedavno,od njega,a to je
problem u komunikaciji sa ljudima.Saopstio mi je da je taj problem imao
jos u osnovnoj i srednjoj skoli,da je teze komunicirao cak sa drugovima,a
posebno sa drugaricama iz razreda.Jedan izuzetan mladic,koji mnogo sta zna
ne moze da je opusten u drustvu, da obavlja konverzaciju sa svojim
drugovima, nego uglavnom cuti. Jako je nezadovoljan svojim ponasanjem,a
pogotovo sada kada se u njemu javlja i motiv da ima devojku.U kontaktu sa
bilo kim javi mu se ubrzan rad srca , te mu tako tesko pada to njegovo
stanje. Volio bi da je kao njegovi vrsnjaci da se raduje zivotu,da u njemu
uziva,da ima drustvo ,da ima devojku itd.
Molim Vas da mi odgovorite kako da pomognem svom sinu,kako da sto prije
rijesimo ove njegove probleme . Posto ste vi misljenja da se socijalni
strahovi i fobije uspjesno lijece da li nam mozete preporuciti nekog
dobrog psihoterapeuta u Beogradu koji bi pomogao mom sinu.On je vec mjesec
dana na terapiji Rivotril, ali pomaka nabolje nema.
MOLIM VAS DA NAM DATE NEKU PREPORUKU.
S postovanjem!
Socijalna fobija je cest anksiozni poremecaj. Simptomi se mogu javiti u blagoj formi pa sve do veoma onesposobljavajuce forme, komplikovane sa komorbidnim, paralelnim psihijatrijskim oboljenjima. Da li je potrebna samo psihoterapija ili kombinacija, to Vam ne mogu reci. U nekim slucajevima, psihoterapija nije indikovana, vec se celokupno lecenje svodi na medikamentoznu terapiju. Sto se tice uspeha lecenja to zavisi od mnogo faktora, ali ako su problemi leceni na vreme postoji velika verovatnoca da se povuku u potpunosti. Ponekad jedan deo tegoba zaostaje i nakon lecenja, ali su uglavnom takvog intenziteta da ne ometaju funkcionalnost i kvalitet zivota. Ono sto je problem sa svim anksioznim poremecajima sto nakon lecenja postoji mogucnost da se tegobe, posebno nakon nekih stresnih i traumatskih situacija u zivotu, vrate. Tada je potrebno da se sto pre ponovo zapocne tretman i na taj nacin izbegne dugotrajna patnja i disfunkcionalnost. Sto se tice Rivotrila, ja bas nisam za to da se time leci socijalna fobija, ali to nije pogresno u potpunosti, obzirom da deluje na redukciju anksioznosti. Medjutim, aktuelni stav u literaturi i vodicima koji su zasnovani na konkretnim dokazima iz studija o efikasnosti, je da se socijalna fobija dominantno tretira antidepresivima i psihoterapijom (terapija izbora kognitivno bihejvioralna). Takodje, mozda je psihijatar koji ga je pregledao utvrdio da se radi o necem drugom gde je potrebna samo primena leka koji ce sniziti anksioznost i strah. Lekari i psiholozi koji se bave psihoterapijom rade u skoro svim eminentnim psihijatrijskim ustanovama u Beogradu, tako da necete da pogresite ako se javite na pregled u bilo koju od tih ustanova. Vazno je da Vaseg sina najpre pregleda lekar - psihijatar da bi procenio da li je potrebna i medikamentozna terapija.
Trittico je antidepresiv novije generacije i njegov mehanizam dejstva se razlikuje od drugih antidepresiva po tome sto ima "pojacano/duplo" dejstvo na serotonergicki sistem. Ono sto bi moglo da bude odredjena specificnost je da, pored toga sto deluje kao lek koji ublazava i otklanja simptome depresivnosti, on deluje i na smanjenje napetosti i agitacije (sedativno dejstvo) i posebno je uspesan u tretiranju poremecaja spavanja. Ono sto bi bila uslovno receno mana je eventualna jaca sedacija kada se osoba oseca pospano i mlitavo, suvoca ustiju, opstipacija (zatvor), nagli pad pritiska prilikom naglog ustajanja (tz. ortostatska hipotenzija) i mucnina. Ovo su najcesci nezeljeni efekti ali kao i svi drugi nezeljeni efekti bilo kog leka, mogu ali i ne moraju da se jave, mogu da budu blagi ali i izrazeni Ako se jave i izrazeni su, onda se lek iskljucuje ili se smanjuje doza (sto je opste pravilo za sve lekove). Kod ovog leka treba obratiti paznju ako se kod muskarca jave neadekvatne, produzene i bolne erekcije (priapizam), jer ako traje duze moze da dovede do odredjenih posledica. U globalu, radi se o dobrom leku koji se ukljucuje u terapiju kao i svi drugi lekovi jedino po preporuci lekara.
Postovana doktorice,
mozete li mi reci u lijecenju depresije dali su opasni tzv. triciklicni
antidepresivi, odnosno koliko je manje kvalitetan "klomipramin-anafranil"
u odnosu na dosta skuplje lijekove kao sto su zoloft i seroxat,
hvala
Anafranil je jedan od najboljih antidepresiva i veoma je efikasan u tretmanu brojnih psihijatrijskih poremecaja. Jedini problem je sa nesto cescim nezeljenim efektima u odnosu na novije antidepresive - najcesce muka, pospanost, zatvor. To ne znaci da ce se ovi nezeljeni efekti i kod Vas javiti. Treba pokusati i videti kako Vam prija. Ako ne ide, veoma lako se prebacuje na drugi lek. Samo ga nemojte u startu odbaciti jer spada u "staru gardu", obzirom da je dobar lek. I Zoloft i Seroxat su zaista dobri antidepresivi.
imam jedan problem koji me muci vec par godina a to je da mi sedesava da
nocu nesmijem ostati sama kod kuce ponekad mi se desi da imam neki strah
niodcega ,pritisak u prsima i drhtavicu od koje poslije sam nemocna blago
gusenje tad sam tesko koncentrisana u tim momentima hvata me blaga panika
nikad mi se to noje prije javljalo i bojim se jer je sve to za mene
nepoznato zdrava sam nalazi su svi ok u braku je takodze sve ok ali meni
se to desava molim vas da mi odgovorite sta je najbolje da bi se to
sprecilo ja nevolim da pijem tablete i bojim se da uzimam apaurine jer
nezelim da sam ovisnik o necemu pa kad mi se to desava ja to pokusavam da
rijesim mislima i nakon pola sata pacenja da se izborim za lijepe misli
uspijem ali nikad sama vec u drustvu ,bojim se samoce molim vas pomozote
unapred hvala
Kada se coveku javi strah, uglavnom nije bez sadrzaja. Uvek postoji procena da Vam preti neka opasnost koja ne mora da bude u smislu zivotne ugrozenosti (recimo, kod socijalne fobije je strah od tudje negativne procene i socijalnih posledica - odbacivanja, ismejavanja,omalovazavanja i sl). Ono sto je bitno da se odredi je od cega vas je strah kada ostanete sami - da li je to osecaj da vam preti opasnost od ljudi koji zele da vam naude, ili smatrate da ce Vam se nesto strasno desiti na zdravstvenom planu i da nece biti nikog da Vam pomogne i sl. Od toga o kakvim se strahovima radi, zavisi i dalje lecenje. Obzirom da to dugo traje i da je pocelo da Vam komplikuje zivot, potrebno je da se ipak javite lekaru - psihijatru, radi detaljne procene i utvrdjivanja dijagnoze. Niko bas nije voljan da pije lekove, ali nismo u mogucnosti da lecimo odredjena stanja na drugaciji nacin. Ako se lekovi daju na propisan nacin i pacijent bude pod kontrolom lekara, lekovi bi trebalo da Vam odagnaju tegobe. Lekovi za smirenje poput benzedina, apaurina, diazepama, bromazepama, traneksa, lorema i lorazepama su izuzetno dobri lekovi ako se koriste kako je medicinski propisano. Tada se nece razviti zavisnost. Ali ako ih uzimate dugo, ako stalno podizete dozu, ako ne konsultujete lekara nego se sami "lecite", e onda uglavnom nastaju problemi zavisnosti koje je kasnije tesko resiti. Ako niste skloni poslednjem, onda se nemate cega plasiti.
Postovana doktorko zikic, majka mog supruga boluje od depresije vec desetak godina. Dijagnoza njene bolesti je oznaÄena kao F33.3.LeÄi se u KBC Zvezdara. Redovno ide kod neuropsihijatra na kontrole i pila je due vreme lekove koji su joj omogucavali da koliko toliko normalno funkcionise ( da obavlja poslove u kuci, da izlazi u setnje, komunicira sa prijateljima, pomae oko dece;inaÄe je u penziji, sada ima 50 godina)Od lekova je pila maprotilin, metoten, lorazepam, artane i flormidal po potrebi kada ima problema da zaspi. Pre dvadesetak dana njeno stanje se odjednom naglo pogorsalo nalik na sam poÄetak bolesti. Nju muÄe strahovi koji nisu osnovani, ima osecaj krivice, veruje da neko ulazi u kucu da pretuta po stvarima i kao da isÄekuje da se nesto lose desi. Doktorka kod koje se leÄi joj je umesto maprotilina uvela mirzaten i povecala dozu metotena. Do kontrole koja je bila zakazana za 15 dana njoj je bilo malo bolje tako da joj je ostavljena ta ter! apija i zakazana sledeca kontrola za kraj aprila, doktorka je sada na odmoru. MeÄ‘utim njoj je sada ponovo jako lose i nisam sigurna da li ona sme da Äeka i da pije ove iste lekove i dalje.Ne moe da spava, popije i po 2 tbl flormidala ali i pored toga se budi, ujutru se niÄega ne seca,ne moe da razlikuje snove od onog sto se stvarno desava, plaÄe sto nije njena osobina inaÄe, jedino o Äemu razgovaramo jesu pokusaji da je uverimo da nema razloga da se plasi ali ona misli da joj ne verujemo i povlaÄi se u sebe pri Äemu sve te ideje i strahovi i dalje ostaju prisutni. Interesuje me da li pored ovih lekova koje ona pije postoji jos neka metoda leÄenja koja bi njoj mogla da pomogne(Äula sam da u Beogradu u Institutu U Palmoticevoj postoji dnevna bolnica gde pacijenti dolaze na razgovore ili moda neka grupna terapija).Pre nego sto se ustalila na ovoj terapiji, poslednjih 3-4 godine, lekarka je pokusavala i sa drugim lekovima koji joj ili nisu pomagali ! ili su imali neeljena dejstava koja ona nije mogla da istrpi! (fluniri n,trixifen,haloperidol,ksalol), Unapred zahvalna.
Odgovoreno: 13. 03. 2008.Ono sto je sada najbitnije za Vasu svekrvu je da je sto pre odvedete na pregled, bez obzira sto njena doktorica trenutno ne radi. Svako pogorsanje sa dijagnozom koju ste napisali znaci da je potrebno podici terapiju, promeniti je ili cak uputiti na bolnicko lecenje. Po opisu aktuelnog stanja, rekla bih da Dnevna bolnica gde se lecenje sprovodi sa grupom pacijenata i psihoterapija (individualna ili grupna), trenutno nisu indikovani zbog tezine klinicke slike. Medjutim, moja procena moze biti potpuno pogresna, obzirom da nemam pacijenta ispred sebe sa kojim bih porazgovala i adekvatno procenila trenutno stanje. Zato, resavajte novonastalu situaciju tako sto cete je odvesti na pregled kod psihijatra, a kada se simptomatologija malo redukuje, onda je moguce razmisljati i o dodatnim oblicima psihijatrijskog lecenja.
Postovana, procitala sam tekst koji ste objavili-Od socijalnih strahova do socijalne fobije-i odlucila da Vas zamolim za pomoc. Obracam se zbog problema koje ima moj 20-to godisnji sin.On je trenutno student druge godine Elektrotehnickog fakulteta u Beogradu.Prvu godinu ocistio sa prosjekom ocjena 8.70 cime je bio nezadovoljan,da je cak posumnjao tada i u svoju inteligenciju.U osnovnoj i srednjoj skoli uvijek uspjesan takmicar iz matematike.Na drzavnim takmicenjima uvijek postizao zavidne rezultate.Kao dijete jako lijepo vaspitan,kulturan, pazljiv, u porodici pun obzira i ljubavi. Medjutim,ima probleme za koje sam ja saznala tek nedavno,od njega,a to je problem u komunikaciji sa ljudima.Saopstio mi je da je taj problem imao jos u osnovnoj i srednjoj skoli,da je teze komunicirao cak sa drugovima,a posebno sa drugaricama iz razreda.Jedan izuzetan mladic,koji mnogo sta zna ne moze da je opusten u drustvu, da obavlja konverzaciju sa svojim drugovima, nego uglavnom cuti. Jako je nezadovoljan svojim ponasanjem,a pogotovo sada kada se u njemu javlja i motiv da ima devojku.U kontaktu sa bilo kim javi mu se ubrzan rad srca , te mu tako tesko pada to njegovo stanje. Volio bi da je kao njegovi vrsnjaci da se raduje zivotu,da u njemu uziva,da ima drustvo ,da ima devojku itd. Molim Vas da mi odgovorite kako da pomognem svom sinu,kako da sto prije rijesimo ove njegove probleme . Posto ste vi misljenja da se socijalni strahovi i fobije uspjesno lijece da li nam mozete preporuciti nekog dobrog psihoterapeuta u Beogradu koji bi pomogao mom sinu.On je vec mjesec dana na terapiji Rivotril, ali pomaka nabolje nema. MOLIM VAS DA NAM DATE NEKU PREPORUKU. S postovanjem!
Odgovoreno: 13. 03. 2008.Socijalna fobija je cest anksiozni poremecaj. Simptomi se mogu javiti u blagoj formi pa sve do veoma onesposobljavajuce forme, komplikovane sa komorbidnim, paralelnim psihijatrijskim oboljenjima. Da li je potrebna samo psihoterapija ili kombinacija, to Vam ne mogu reci. U nekim slucajevima, psihoterapija nije indikovana, vec se celokupno lecenje svodi na medikamentoznu terapiju. Sto se tice uspeha lecenja to zavisi od mnogo faktora, ali ako su problemi leceni na vreme postoji velika verovatnoca da se povuku u potpunosti. Ponekad jedan deo tegoba zaostaje i nakon lecenja, ali su uglavnom takvog intenziteta da ne ometaju funkcionalnost i kvalitet zivota. Ono sto je problem sa svim anksioznim poremecajima sto nakon lecenja postoji mogucnost da se tegobe, posebno nakon nekih stresnih i traumatskih situacija u zivotu, vrate. Tada je potrebno da se sto pre ponovo zapocne tretman i na taj nacin izbegne dugotrajna patnja i disfunkcionalnost. Sto se tice Rivotrila, ja bas nisam za to da se time leci socijalna fobija, ali to nije pogresno u potpunosti, obzirom da deluje na redukciju anksioznosti. Medjutim, aktuelni stav u literaturi i vodicima koji su zasnovani na konkretnim dokazima iz studija o efikasnosti, je da se socijalna fobija dominantno tretira antidepresivima i psihoterapijom (terapija izbora kognitivno bihejvioralna). Takodje, mozda je psihijatar koji ga je pregledao utvrdio da se radi o necem drugom gde je potrebna samo primena leka koji ce sniziti anksioznost i strah. Lekari i psiholozi koji se bave psihoterapijom rade u skoro svim eminentnim psihijatrijskim ustanovama u Beogradu, tako da necete da pogresite ako se javite na pregled u bilo koju od tih ustanova. Vazno je da Vaseg sina najpre pregleda lekar - psihijatar da bi procenio da li je potrebna i medikamentozna terapija.
postovana dr olivera, interesuju me prednosti trticc-a i negativnosti. uzimao sam bromazepam koji nije urodio plodom. srdacan pozdrav
Odgovoreno: 13. 03. 2008.Trittico je antidepresiv novije generacije i njegov mehanizam dejstva se razlikuje od drugih antidepresiva po tome sto ima "pojacano/duplo" dejstvo na serotonergicki sistem. Ono sto bi moglo da bude odredjena specificnost je da, pored toga sto deluje kao lek koji ublazava i otklanja simptome depresivnosti, on deluje i na smanjenje napetosti i agitacije (sedativno dejstvo) i posebno je uspesan u tretiranju poremecaja spavanja. Ono sto bi bila uslovno receno mana je eventualna jaca sedacija kada se osoba oseca pospano i mlitavo, suvoca ustiju, opstipacija (zatvor), nagli pad pritiska prilikom naglog ustajanja (tz. ortostatska hipotenzija) i mucnina. Ovo su najcesci nezeljeni efekti ali kao i svi drugi nezeljeni efekti bilo kog leka, mogu ali i ne moraju da se jave, mogu da budu blagi ali i izrazeni Ako se jave i izrazeni su, onda se lek iskljucuje ili se smanjuje doza (sto je opste pravilo za sve lekove). Kod ovog leka treba obratiti paznju ako se kod muskarca jave neadekvatne, produzene i bolne erekcije (priapizam), jer ako traje duze moze da dovede do odredjenih posledica. U globalu, radi se o dobrom leku koji se ukljucuje u terapiju kao i svi drugi lekovi jedino po preporuci lekara.
Postovana doktorice, mozete li mi reci u lijecenju depresije dali su opasni tzv. triciklicni antidepresivi, odnosno koliko je manje kvalitetan "klomipramin-anafranil" u odnosu na dosta skuplje lijekove kao sto su zoloft i seroxat, hvala
Odgovoreno: 13. 03. 2008.Anafranil je jedan od najboljih antidepresiva i veoma je efikasan u tretmanu brojnih psihijatrijskih poremecaja. Jedini problem je sa nesto cescim nezeljenim efektima u odnosu na novije antidepresive - najcesce muka, pospanost, zatvor. To ne znaci da ce se ovi nezeljeni efekti i kod Vas javiti. Treba pokusati i videti kako Vam prija. Ako ne ide, veoma lako se prebacuje na drugi lek. Samo ga nemojte u startu odbaciti jer spada u "staru gardu", obzirom da je dobar lek. I Zoloft i Seroxat su zaista dobri antidepresivi.
imam jedan problem koji me muci vec par godina a to je da mi sedesava da nocu nesmijem ostati sama kod kuce ponekad mi se desi da imam neki strah niodcega ,pritisak u prsima i drhtavicu od koje poslije sam nemocna blago gusenje tad sam tesko koncentrisana u tim momentima hvata me blaga panika nikad mi se to noje prije javljalo i bojim se jer je sve to za mene nepoznato zdrava sam nalazi su svi ok u braku je takodze sve ok ali meni se to desava molim vas da mi odgovorite sta je najbolje da bi se to sprecilo ja nevolim da pijem tablete i bojim se da uzimam apaurine jer nezelim da sam ovisnik o necemu pa kad mi se to desava ja to pokusavam da rijesim mislima i nakon pola sata pacenja da se izborim za lijepe misli uspijem ali nikad sama vec u drustvu ,bojim se samoce molim vas pomozote unapred hvala
Odgovoreno: 13. 03. 2008.Kada se coveku javi strah, uglavnom nije bez sadrzaja. Uvek postoji procena da Vam preti neka opasnost koja ne mora da bude u smislu zivotne ugrozenosti (recimo, kod socijalne fobije je strah od tudje negativne procene i socijalnih posledica - odbacivanja, ismejavanja,omalovazavanja i sl). Ono sto je bitno da se odredi je od cega vas je strah kada ostanete sami - da li je to osecaj da vam preti opasnost od ljudi koji zele da vam naude, ili smatrate da ce Vam se nesto strasno desiti na zdravstvenom planu i da nece biti nikog da Vam pomogne i sl. Od toga o kakvim se strahovima radi, zavisi i dalje lecenje. Obzirom da to dugo traje i da je pocelo da Vam komplikuje zivot, potrebno je da se ipak javite lekaru - psihijatru, radi detaljne procene i utvrdjivanja dijagnoze. Niko bas nije voljan da pije lekove, ali nismo u mogucnosti da lecimo odredjena stanja na drugaciji nacin. Ako se lekovi daju na propisan nacin i pacijent bude pod kontrolom lekara, lekovi bi trebalo da Vam odagnaju tegobe. Lekovi za smirenje poput benzedina, apaurina, diazepama, bromazepama, traneksa, lorema i lorazepama su izuzetno dobri lekovi ako se koriste kako je medicinski propisano. Tada se nece razviti zavisnost. Ali ako ih uzimate dugo, ako stalno podizete dozu, ako ne konsultujete lekara nego se sami "lecite", e onda uglavnom nastaju problemi zavisnosti koje je kasnije tesko resiti. Ako niste skloni poslednjem, onda se nemate cega plasiti.
Prikazano 2176-2180 od ukupno 2335 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima