Moj sin od 13 godina ima tikove, koji su počeli pred polazak u školu i u vidu su žmirkanja i cimanja glave. Menjaju oblik, ali i dalje traju. On je levoruk, brz, prilično aktivan i ima lošu koncentraciju. Bili smo na raznim vežbama, tipa razgovori i crtanje kod psihologa, radili vežbe nekih pokreta, disanja i govora, bili u Dečjoj psihijatrijskoj bolnici i tada mu je prepisan Anafranil (25 mg) i po potrebi Bromazepam (1,5 mg), ali mu ja Bromazepam nisam davala. Pio je Anafranil godinu dana, ali sve je i dalje slično. Sada on ponekad sebe kontroliše.
Hoće li to nestati?
Preporučite ko bi mogao da nam pomogne da to rešimo, jer mislim da ćemo ga lečenjem tikova i malo stabilizovati u smislu pažnje, aktivnosti itd.
Poštovana,
tikovi mogu biti uzrokovani kako organskim, tako i psihogenim faktorima. Neophodno bi mi bilo da se upoznam sa dosadašnjom dijagnostikom koju ste preduzeli, pa bih potom o daljem lečenju i prognozi. Možete mi se javiti, kada ćemo se dogovoriti.
Srdačno
Dr Dragana Krasić
Opsesivno-kompulzivni poremećaj je bolest koja zahteva kompleksan psihijatrijski tretman, što podrazumeva lečenje i putem lekova i putem psihoterapijskih metoda. Lečenje je nemoguće postići samo lekovima. U svakom slučaju kod postojanja ovog problema, neophodno je obratiti se psihijatru što pre, jer se radi o ozbiljnom oboljenju.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Bila bih Vam veoma zahvalna ako biste mi dali tumčenje sna. Inače imam vizije. Interesuje me psihološki momenat. Nakon tromesečne veze, koju sam prekinula bez patnje, bar ne svesno, sanjala sam bivšeg partnera godinu dana svake noći da me tužan posmatra. Možda i jeste u realnosti, ali zašto sam to sanjala?
Poštovana,
veoma bi želela da dam odgovor na Vaše pitanje, ali je to nemoguće ovako i na ovaj način bez dovoljno poznavanja Vas i načina elaboracije Vašeg psihičkog aparata.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Poštovana dr Krasić,
imam 34. god i dvoje male dece. Kad sam imala 20 god. mama mi je umrla od raka dojke.
Nisam imala zdravstvenih problema sve do pre četiri meseca, kad mi je ustanovljena sideropenijska anemija, koju sam skoro izlečila tj. jos je lečim preparatima i ishranom. Od tad sam uradila mnoge preglede, kolonoskopiju, gastroskopiju, RG pluća, EKG srca, tiroidnu žlezdu, alergene, krvne slike, CT toraksa, spirometriju, sve to po uputima lekara, jer sam u međuvremenu dobila probleme sa dubokim udisajem, tupim i svrdlajućim bolovima i probadanjima u grudnom košu sa povremenim suvim kašljem i knedlom u grlu, kao da stalno gutam šlajm itd. ORL mi je rekao da treba da zaboravim na te tegobe i da mogu biti na psihickoj bazi, a i svi nalazi su bili uredni. To su mi rekli i mnogi drugi poznanici.
Zbog tegoba i nepoznavanja uzroka sam često tužna i plačljiva, zamišljam da imam rak pluća ili strano telo ili ko zna šta. Imam i fobiju da je sve to zbog moje ružne navike koju vučem od trauma sa prvog porođaja carskim rezom, a to je čupkanje i grickanje kose. Kosu ne grickam više, ali je i dalje čupkam i vrtim prstima. Ne pušim. Često mislim i govorim kao da ću uskoro umreti i sve tako. Od pre mesec dana loše spavam, teško zaspim, san mi je površan, a ne dubok kao ranije, budim se oko 4 ujutro i ne mogu više da zaspim, imam strah od bolesti i smrti. Šta da radim?
Poštovana,
Vaš problem jeste psihičke prirode i neophodno je da se obratite psihijatru zbog problematike koja Vas čini sve neraspoloženijom i uvodi u moguću disfunkcionalnost. Možete se javiti, pa ćemo se dogovoriti.
Srdačno, Dr Dragana Krasić
Postovani,imam 18 god. Moje tegobe su pocele pre nekih 6 meseci.Vezbao sam 1,5 god. u teretani i uzimao sam anabolike, jeo velike kolicine proteina i ugljenih hidrata. Pre oko 6 meseci osetio sam gusenje,stezanje u grudima i nedostatak kondicije. Posto mi je tetka lekar pregledala i ubedila da mi srce nije zdravo. Posle toga sam krenuo na mukotrpne pretrage, isao sam kod kardiologoa, endokrinologa, gastroenterologa itd...
Kod kardiologa sam imao dosta kontradiktorne rezultate, ali na kraju je zakljuceno da mi je srce sasvim zdravo. Posle jedno 4 meseca pretraga nasao sam od cega sam bolestan, imam nekih problema sa zeludcem i jednjakom, ali to je sad nebitno. Posto sam se psihicki iscrpeo za sve to vreme i bio ubedjen da sam bolestan od bolesti, za koje je je kasnije ustanovljeno da ih nemam (nisam samo ja bio ubedjen vec su me i drugi ubedjivali). Ja sam dobio utisak da sam sada usao u jedan vid hipohondrije, non stop me nesto boli evo,npr. vec dva meseca me boli glava, a ja mislim da imam bolest na nekim krvnim sudovima glave, kad god osetim neki bol ja sednem za kompjuter i trazim od cega sam bolestan i uvek nadjem da sam bolestan od neke opasne bolesti.To mi ne bi bilo cudno,da sam se ja i ranije plasio bolesti. Ja se pre ovoga nisam plasio ni bolesti, a ni smrti. Ja sad nisam siguran da li bolove koje imam su psihicke ili fizicke prirode. Jednostavno kad me god nesto zaboli ja se tome posvetim i ne prestajem da mislim o tome. Tragam za mogucim uzrocima, a to me ometa u normalnom zivotnom funkcionisanju.Da li mozete da mi date neki savet i da li ste se susretali sa ovakvim stvarima ranije? Pozdrav
Postovani,
upravo problematiku koju opisujes cesto srecem u radu sa mladima.Potrebno je da se javis psihijatru radi razgovora i pojesnjenja problema,rada sam da te primim na razgovor,kada se budemo dogovorili
Srdacno
Dr Dragana Krasic
Moj sin od 13 godina ima tikove, koji su počeli pred polazak u školu i u vidu su žmirkanja i cimanja glave. Menjaju oblik, ali i dalje traju. On je levoruk, brz, prilično aktivan i ima lošu koncentraciju. Bili smo na raznim vežbama, tipa razgovori i crtanje kod psihologa, radili vežbe nekih pokreta, disanja i govora, bili u Dečjoj psihijatrijskoj bolnici i tada mu je prepisan Anafranil (25 mg) i po potrebi Bromazepam (1,5 mg), ali mu ja Bromazepam nisam davala. Pio je Anafranil godinu dana, ali sve je i dalje slično. Sada on ponekad sebe kontroliše.
Odgovoreno: 14. 09. 2008.Hoće li to nestati? Preporučite ko bi mogao da nam pomogne da to rešimo, jer mislim da ćemo ga lečenjem tikova i malo stabilizovati u smislu pažnje, aktivnosti itd.
Poštovana,
tikovi mogu biti uzrokovani kako organskim, tako i psihogenim faktorima. Neophodno bi mi bilo da se upoznam sa dosadašnjom dijagnostikom koju ste preduzeli, pa bih potom o daljem lečenju i prognozi. Možete mi se javiti, kada ćemo se dogovoriti.
Srdačno Dr Dragana Krasić
Poštovani,
Odgovoreno: 14. 09. 2008.molim Vas da mi odgovorite kojim lekovima se najuspešnije leči opsesivno-kompulzivni poremećaj?
Unapred zahvalna.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj je bolest koja zahteva kompleksan psihijatrijski tretman, što podrazumeva lečenje i putem lekova i putem psihoterapijskih metoda. Lečenje je nemoguće postići samo lekovima. U svakom slučaju kod postojanja ovog problema, neophodno je obratiti se psihijatru što pre, jer se radi o ozbiljnom oboljenju.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Bila bih Vam veoma zahvalna ako biste mi dali tumčenje sna. Inače imam vizije. Interesuje me psihološki momenat. Nakon tromesečne veze, koju sam prekinula bez patnje, bar ne svesno, sanjala sam bivšeg partnera godinu dana svake noći da me tužan posmatra. Možda i jeste u realnosti, ali zašto sam to sanjala?
Odgovoreno: 14. 09. 2008.Poštovana,
veoma bi želela da dam odgovor na Vaše pitanje, ali je to nemoguće ovako i na ovaj način bez dovoljno poznavanja Vas i načina elaboracije Vašeg psihičkog aparata.
Srdačno, Dr Dragana Krasić
Poštovana dr Krasić,
Odgovoreno: 14. 09. 2008.imam 34. god i dvoje male dece. Kad sam imala 20 god. mama mi je umrla od raka dojke. Nisam imala zdravstvenih problema sve do pre četiri meseca, kad mi je ustanovljena sideropenijska anemija, koju sam skoro izlečila tj. jos je lečim preparatima i ishranom. Od tad sam uradila mnoge preglede, kolonoskopiju, gastroskopiju, RG pluća, EKG srca, tiroidnu žlezdu, alergene, krvne slike, CT toraksa, spirometriju, sve to po uputima lekara, jer sam u međuvremenu dobila probleme sa dubokim udisajem, tupim i svrdlajućim bolovima i probadanjima u grudnom košu sa povremenim suvim kašljem i knedlom u grlu, kao da stalno gutam šlajm itd. ORL mi je rekao da treba da zaboravim na te tegobe i da mogu biti na psihickoj bazi, a i svi nalazi su bili uredni. To su mi rekli i mnogi drugi poznanici. Zbog tegoba i nepoznavanja uzroka sam često tužna i plačljiva, zamišljam da imam rak pluća ili strano telo ili ko zna šta. Imam i fobiju da je sve to zbog moje ružne navike koju vučem od trauma sa prvog porođaja carskim rezom, a to je čupkanje i grickanje kose. Kosu ne grickam više, ali je i dalje čupkam i vrtim prstima. Ne pušim. Često mislim i govorim kao da ću uskoro umreti i sve tako. Od pre mesec dana loše spavam, teško zaspim, san mi je površan, a ne dubok kao ranije, budim se oko 4 ujutro i ne mogu više da zaspim, imam strah od bolesti i smrti. Šta da radim?
Poštovana,
Vaš problem jeste psihičke prirode i neophodno je da se obratite psihijatru zbog problematike koja Vas čini sve neraspoloženijom i uvodi u moguću disfunkcionalnost. Možete se javiti, pa ćemo se dogovoriti.
Srdačno, Dr Dragana Krasić
Postovani,imam 18 god. Moje tegobe su pocele pre nekih 6 meseci.Vezbao sam 1,5 god. u teretani i uzimao sam anabolike, jeo velike kolicine proteina i ugljenih hidrata. Pre oko 6 meseci osetio sam gusenje,stezanje u grudima i nedostatak kondicije. Posto mi je tetka lekar pregledala i ubedila da mi srce nije zdravo. Posle toga sam krenuo na mukotrpne pretrage, isao sam kod kardiologoa, endokrinologa, gastroenterologa itd... Kod kardiologa sam imao dosta kontradiktorne rezultate, ali na kraju je zakljuceno da mi je srce sasvim zdravo. Posle jedno 4 meseca pretraga nasao sam od cega sam bolestan, imam nekih problema sa zeludcem i jednjakom, ali to je sad nebitno. Posto sam se psihicki iscrpeo za sve to vreme i bio ubedjen da sam bolestan od bolesti, za koje je je kasnije ustanovljeno da ih nemam (nisam samo ja bio ubedjen vec su me i drugi ubedjivali). Ja sam dobio utisak da sam sada usao u jedan vid hipohondrije, non stop me nesto boli evo,npr. vec dva meseca me boli glava, a ja mislim da imam bolest na nekim krvnim sudovima glave, kad god osetim neki bol ja sednem za kompjuter i trazim od cega sam bolestan i uvek nadjem da sam bolestan od neke opasne bolesti.To mi ne bi bilo cudno,da sam se ja i ranije plasio bolesti. Ja se pre ovoga nisam plasio ni bolesti, a ni smrti. Ja sad nisam siguran da li bolove koje imam su psihicke ili fizicke prirode. Jednostavno kad me god nesto zaboli ja se tome posvetim i ne prestajem da mislim o tome. Tragam za mogucim uzrocima, a to me ometa u normalnom zivotnom funkcionisanju.Da li mozete da mi date neki savet i da li ste se susretali sa ovakvim stvarima ranije? Pozdrav
Odgovoreno: 06. 09. 2008.Postovani, upravo problematiku koju opisujes cesto srecem u radu sa mladima.Potrebno je da se javis psihijatru radi razgovora i pojesnjenja problema,rada sam da te primim na razgovor,kada se budemo dogovorili Srdacno Dr Dragana Krasic
Prikazano 2121-2125 od ukupno 2336 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima