Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Zabrinuta sam zbog dobre prijateljice koja priča sama sa sobom kada oseća da je sama i to radi uvek, ali nikada u društvu. Obično kada je u toaletu, ili u svakoj drugoj proilici kada se nadje sama prostoriji, krene da razgovara sa sobom i obično su to smislene rečenice a nekada i bujica misli. Ona je završila fakultet i funkcioniše sasvim normalno u društvu i tvrdi da to radi nesvesno i od malena. Nekada taj razgovor bude i glasniji, kada je u drugoj prostoriji. Tvrdi da nema halucinacija niti osećaj da priča sa drugom osobom. Reč je o mladoj osobi od 30 godina. Da li ova pojava može da ukazuje na neki poremećaj?

Moja majka tvrdi da joj prisluškuju telefon i kompjuter, mada mislim da nema nikakvih opravdanih razloga za to. Ne sme sama da izlazi iz kuće, plaši se da je neko prati. Kako se postaviti prema tome dok je ne ubedim da poseti lekara, što ona odbija? Da napomenem da je pre nekoliko godina imala terapiju zbog straha da će umreti od neke bolesti.

Moj prijatelj je upoznao devojku preko interneta i počeli su sa razmenom mail adresa, zatim brojeva telefona i fotografija. Slala mu je lažne podatke, počev od svog imena, godišta, zanimanja. Sam je shvatio da nešto nije u redu, jer je ona uporno izbegavala sastanak. To je trajalo par meseci, dok on nije shvatio da ga je ona lagala. U medjuvremenu, saznao je da on nije bio jedina "žrtva" njenog laganja i da je ta devojka za svakoga imala poseban lik. Koristila je tudje slike sa interneta, izmišljala porodicu, prijatelje, dogadjanja. Nikada nije saznao njen pravi identitet.

Da li ta devojka boluje od nekog poremećaja ili je moguće da sve radi zbog zabave?

Postovanje! Molim vas za vase misljenje i savjet. Neznam kako se izvuci iz ovog zacaranog kruga. Naime, jako osjecam neki strah koji nemogu opisati ni od koga ni od cega, sputana sam, stojim na mjestu i nista ne radim na sebi. Imam 24 god. I zavrsenu trogodisnju skolu koju ne volim, problem je i u tome sto ja neznam sto volim ni sto zelim, izgubljena i zbunjena. Danas bi ovo a vec sutra nesto drugo. Nemam decka, i na tom polju izbjegavam kontakte. To je sada sve komplicirano i neznam kako sto krace opisati situaciju. Od djetinjstva sam imala jednu koznu bolest zbog koje sam bila povucena, kasnije i migrene sa povracanjem, i drzalo me se tako pod staklenim zvonom, a i jer sam bila najmlađa, a i zbog majcinog autoritativnog ponasanja sam bila povucenija osoba i ovako a i u skoli, majka je uvijek usutkavala nas i ni u kuci ni izvan nikad pravo glasa, ponizavala pred prijateljima, uvijek bi galamila, kritizirala, omalovazavala, vrijedala, ponizavala rijecima, nikad pohvale ni poljubca, a za losu ocjenu uvijek pokuda i vikanje (majka je depresivna i zivcana cijeli zivot, shvacam da nije imala lak zivot) , imam jos starijeg brata i sestru, isto se i prema njima ponasala. Tata cijeli zivot radi na po svijetu (on je super) . Majka ima izljeve bijesa kada dođe do neke stresne situacije ili neke situacije koja joj ne odgovara. Ako joj netko kaže nešto što joj ne odgovara ili napravi nešto počne se izderavati kako nitko ništa ne valja, da smo mi svi niškoristi, da ona puno trpi, kako sve prelazi preko njezinih leđa itd. Omalovažava i psuje sve članove obitelji, a tata samo nas usutkava i smiriva situaciju da ona ne pukne i ne dode do sloma, jer uvijek sve zavrsava njenim plakanjem, nema razgovora u nasoj kuci, ona je kao veliko razmazeno dijete, samo je ona i njeni problemi bitni u obitelji. U izljevima bijesa govori stvari kojih se kasnije ne sjeća, tvrdi da smo mi izmislili da je ona to rekla. To traje godinama i mene je njezino ponašanje počelo psihički nagrizati i ne mogu se kontrolirati kada počne sa svojim izljevima i burno reagiram i svadam se s njom što me jako iscrpljuje. Više se nemam snage boriti i objašnjavati joj problem, nemam snage za sebe za pokrenuti se. Znam da ce mi sve krenuti samo kad odem iz ove kuce iz negativne majcine atmosfere (samo da mi se nekako pokrenuti i osamostaliti jer tu nemam snage za nista, umorna sam svaki dan) sve ukucane ponasanjem mice od sebe, pa i tatu. Nakon srednje odem radit sezonu sa drustvom, zavrsila vozacki (sa frendicom) , razbolim se dobijem novu autoimunu bolest, dugotrajno lijecenje, pa poslije par godina opet odem radit sezonu (sa drustvom) , staza imam samo 6. Mjeseci. Po cijele dane sam u kuci (osim kad odem u trgovinu ili subotom u disko) i to me ubija i osjecam se jadno i manje vrijedno sto tako tratim svoj zivot i dane sto ne radim niti studiram niti ikako ulazem u sebe, vec sam cijele dane kuci, propadam mentalno, a htjela bi na faks ne toliko radi sebe (ima decko koji mi se sviđa ide na tezak faks pa imam osjecaj manje vrijednosti ako me upozna da pomisli da sam bezvrijedna i da nista ne radim od svog zivota) (ali opet htjela bi biti i nesto vise, kad vidim da svi upisuju fakultet) i zato da budem dostojna drugih, ja imam strah od ispitivanja i testova, strah od preuzimanja odgovornosti i vaznih poslova. A drugi to sve sa lakocom rade, idu za svojim ciljevima bez straha i puno razmisljanja, i sto je najvaznije sami idu ne treba im nitko uz njih. Imam dugo vozacku, ne vozim nikad, strah me samu voziti. Ja samo zelim neki posao gdje cu morati ici da nisam po cijele dane u kuci ali da nisam odgovorna na tom poslu, dakle neznam koji posao hocu, grad je mal i posao neznam koji naci, aktivnosti nikakvih nema. Samo znam da me ispunjava kada sam na poslu i među ljudima. Zato sto me nikakva obaveza ujutro ne ceka idem kasno spavat, spavam do popodne. Funkcioniram u svom drustvu od 3, 4 prijatelja i među rodbinom i kada upoznam nove ljude, steknem prijatelje, pricam, druzim se. Tako i hocu na tecaj ili negdje volontirati zovem prijateljicu hoce i ona upisati se da ne idem sama (jer neznam sto me ocekuje, strah ici sama, strah od novog, hocu li znati, itd.) , ona nece, ja odustajem, ako trebam kuda ici zovem sestru da me odveze, dosta mi je vise toga da ovisim o drugome, da vucem nekog sa sobom, taj neki strah od neznam cega koji me koci, zavezao me. Pocela sam piti zoloft od 50mg na svoju ruku. To je ukratko. Hvala na odgovoru, pozdrav

Pre mesec dana, prilikom ulaska u banku javila mi se vrtoglavica i osećaj kao da ću da padnem, nekako me je uhvatila jaka panika. Jedva sam sačekao službenika banke da završi sa uplatom, jer su počele i da mi se tresu ruke i malo znoje. Morao sam da se pridržavam za šalter. Od nekog straha počelo je srce ubrzano da mi lupa, i osetio sam stezanje i bolove u vratu, ledjima i ramenima. Isto mi se dešava i kada hoću da udjem u super market, nekako mi se javlja vrtoglavica i strah do padanja. U poslednje vreme se plašim da kročim u super market. Kada sam sa društvom, često igramo karte, medjutim u od nedavno, prilokom igre osećam napade panike, strah od padanja, vrtoglavice, omaglice i znojenje ruku, te napuštam igru i sednem sa strane, pun straha od te vrtogavice. Takodje se i prilikom šetnje isto javlja vrtoglavica i osećaj kao da ću da padnem, trazim nešto da se pridržim, i odmah krenem kući. Od lekova koristim sirup alora, biljni. Molim Vas za savet, koje preglede da obavim i šta da koristim od lekova kako bi se oslobodio ovog problema?

Zašto majka mrzi ćerku? Ukoliko ćerka nikada majci nije učinila nikakvo zlo, (osim što postoji različit pogled na život i svet, dakle imaju različita shvatanja, različit sistem vrednosti i različit karakter) koji su onda razlozi da ta majka mrzi ćerku?

Zadnjih par meseci imam problem kada se nadjem u istoj prostoriji sa dosta ljudi, kada pričaju glasno, svi u isto vreme. Osetim treperenje i nervozu u grudima, i prolaze mi trnci kroz mišiće. Polako počinjem da se isključujem i samo želim da odmah odem kući. Počela sam da izbegavam druženja, ako nisam na poslu, zatvaram se u sobu i samo želim mir i tišinu, da me niko ništa ne pita.

Draga mama je 66 godina i 10 godina odlazi u penziju. Nedavno (oko godinu dana) je jako zaboravan i skloni razviti '' teoriju zavjere '. Moj brat i ja već neko vrijeme zovem da idem neuropsihijatra pregled što odbija kategorički. Molimo vas savjetovati kako da uvjeri stanje prije zabrinjavajuće, jer to bi mogao biti početak demencije ili nešto. Hvala unaprijed.

Zdravo. Davne 1994 god sam iznenada dobila panicni napad sa svim mogucim simptomima koji su trajali pola sata. Bilo je uzasno, mislila sam kraj, odvezli me u hitnu, neka inekcija i kuci. Nisam znala sta mi se desilo, niti mi je ko objasnio sta mi se desilo i zasto. Od tog dana vec21 god apsolutno sve simptome imam svakog dana, razna ispitivanja, svaki dan analize, prosla sam sve sto se moglo proci, pila ekove, vitamine, cajeve, akunputura, psihoterapija, odmor u prirodu, sve sto je trebalo probalap. Imam normalan zivot sto se tice porodica, muza, finansije, slobode, sve i vise nego sto treba. Samo imam problem sto svaki dan od te davne godine imam vrtoglavicu, ljuljanje tla, gusenje, preznojavanje, malaksalost, mucninu i bezvoljnost. Dg: f40, agorafobija. Ne pamtim jedan dan bez upornih simptoma koji su nekad toliko jaki da kao da umirem. Dugo sam pila bromazepam po potrebi jer mi samo to prepisivali, kasnije posle mnogo god ukljucili zoloft jednu ujutru od 50mg, to sam pila pet godina i vrlo mali pomak skoro nikakav. Sad pijel latu/ciplarex ujutru 5 mg i uvece 10mg i bromazepam po potrebi. Lecim se privatno godinama. Niko nije uspeo da mi smanji tegobe ni lekovima ni razgovorima. Sta da radim, dali je moguce da neko godinama trpi najteze muke a uzrok ne znam, a leka nema. Sve sto je trebalo sam vise puta ispitivala, isla kod doktora svih mogucih i tako 21god. Svaki dan sam aktivna sve stignem da odradim, i da niko ne primeti ali trpim uzasne tegobe sve vreme, od glave do pete sve me boli. Zasto? Daj te mi savet.

Pre nekoliko dana sam na stresnu situaciju odreagovala neuobičajeno. Tog dana sam nekoliko sati pre posla već bila napeta i pod stresom. Na poslu su, dok sam radila, počele da mi se tresu ruke. U toku posla sam doživela histeričnu viku od strane svog nadredjenog, na šta sam odreagovala plačom i takodje su mi se, i tada, nekontrolisano tresle ruke. Mučila sam se a zatim je usledilo i gušenje. Nakon tog napada gušenja situacija se na tren smirila, ali je ubrzo nastupio još jedan isti napad gušenja, istim intenzitetom. Nikada mi se tako nešto nije desilo u životu! Šta mi savetujete?

Poštovani, već neko vrijeme imam anksiozne poremećaje, koje su prouzrokovane monotonim i melaholičnim životom. Nemam niti sam imao ikada djevojku, niti sam igdje isao van svoje države. Bio sam jedan od najboljih studenata u svojoj genaraciji, na ekonomiji. Ne pijem, ne pusim, ne drogimram se, osim sto pijem pola godine 1, 5mg lexiliuma, iako mi nesto ne pomaže. Materijsalno ne živim loše, ali jedini kuci radim. Mrsav sam i visok, ali jako sam nesiguran da pridjem djevojci. Nemam mnogo prijatelja, iako sam sportski tip, idem u teretanu. Recno mi je da imam socijlanu anksozynost i to jaceg intezita. Preokupiran sam sa svojim strahovima, boljim se da sam fizioloski bolesan, iako mi nije nista, konttrolisao sam se, valjda sam hipohondar, imam samo 2 druga jedan je melaholican i energetski vampir, uvijek mi ubije i ovo malo volje za životom, ali me strah da cu ostati bez ijednog prijatelja. Kako da prekinem druženje sa njim, jer on stvarno nije dobro, a ja nemam više prijatelja, čak se bojim da će drugi da me ispijavaju sto sam mrsav i sto sam anksiozan, neko vec to pirmjecuje, na poslu nisam sa nikim u pristnim odnosima ali nabacim lazni osmjeh. Takodje kako da se oslobodim straha od ljubavi? Jeidnio seks imam sa prijateljicama noci. Pozz milos

U braku sam 32 godine sa ženom koju iskreno i mnogo volim. Siguran sam da voli i ona mene. Veoma malo smo se svađali svih ovih godina. Nikada, zaista nikada nisam bio ljubomoran ni na šta. Nikada mi nije davala povoda za to. Porodičan je tip i nije sklona nikakvim flertovima. Dakle po tom pitanju sam bio potpuno miran. No desi se ovakva situacija: 24 septembra ove godine ona se sretne sa čovekom koji joj je bio prvi mladić a sa kojim je raskinula još davne 1978. Godine. On je pozove na kafu i svrate u kafić. Tu se zadrže oko sat vremena. Ja je pozovem, a ona pošto me je i videla dok sam je zvao, jer sam se kretao niz ulicu u kojoj je taj kafić, ona mi kaže da i ja svratim. Tu se mi upoznamo ma sledeći način: ona me predstavi: ovo je moj muž pa malo zaćuti a ja kažem a čovek je?. Ona malo zbunjena kaže: ja ne umem da lažem ovo je moja prva ljubav. Tu smo sedeli još 10-tak minuta pa ona i ja otišli. Kasnije sam je, neiskreno sa željom da iz nje nešto izvučem ispitivao o odnosu sa tim mladićem. To je bila mladalačka ljubav kada je ona imala 17 i 18 godina. U toku razgovora mi je rekla da su razgovarali o životu o porodicama o deci ali da je on rekao da je samo nju ozbiljno voleo. Ona ga je prekinula (po onome kako mi je rekla): ne laži. Kasnije negde ju je podsetio na mesta gde su se ljubili što je ona takođe prekinula. Nisu imali seksualne odnose jer je bila devica kada sam je ja upoznao 1984. Godine. Kasnije sam je još ispitivao o toj vezi pa mi je ona rekla da joj je žao što nije sačuvala divna pisma koja joj je slao iz vojske. Govorila mi je da je nestalan i da je stalno odlazio i vraćao se a ona ga je čekala. Čini mi se da je sa puno emocija o svemu tome govorila. On je postao uspešan čovek u materijalnom pogledu. Ona i ja živimo prilično skromno ali ne oskudevamo. Imamo dva odrasla sina koji su završili fakultete i žive daleko od nas. Ovaj događaj je u meni izazvao jaku ljubomoru i strah da će prestati da me voli. Stalno razmišljam o tome. Ta razmišljanja su mi potpuno poremetila san pa veoma loše spavam. Budim se i pomislim da će me ostaviti. Stalno se upoređuje sa tim čovekom. Počeo sam i nju da opterećujem. Pričali smo dosta otvoreno i ona tvrdi da je to davna prošlost, da je od tada prošlo 37 godina i da sam ja za nju sasvim dobar izbor, da voli mene i naše sinove. To joj verujem ali me ipak muči ljubomora. Zbog toga gubim pomalo i poverenje u nju (a imao sam neograničeno poverenje) . Te negativne misli koje me opterećuju nikako da izbijem iz glave. Gubim i apetit pa malo jedem. Kako vreme protiče to se ne smanjuje. Molim vas šta da radim? Kako da ovo prevaziđem? Kako da sačuvam brak i da ne narušim odnose sa suprugom bez koje nebih mogao da živim. Da li mi je potrebno lečenje i kome da se javim. Meni se čini da sam to ne mogu prevazići. Unapred zahvalam.

Postovani, nadam se da sam na dobrom mjestu. Molim vas savjet. Mislim da je moja majka alkoholicar. Imala je tezak zivot, njeni roditelji rastavljeni, ona sama rastavljena. Moj otac je stalno pricao da mnogo konzumira alkohol, medutim ja i sestra toga nismo bile svjesne. Svi smo zivjeli odvojeno, u drugim drzavam. Ove godine, meni je dijagn. Teska bolest te me majka uzela kod sebe u nadi da cu dobiti bolje ljecenje u drzavi gdje ona zivi. Sa njom i ocuhom koji je vise odsutan (radi po pola godine u inozemstvu) zivi vec 6 tjedana, i primjetila sam da majka popije toliko kolicine alkohola da mi bude pravo neugodno. Ujutro kada ustane popije salicu kavu i odmah nakon toga krene na vino i vodu, nakon toga pocine piti pivo, i tako sve do kasno u noc, dok se sama ne prebaci u lezeci polozaj. Uzasno se bojim za nju. Pokusala sam sa njom pricat na smiren nacin, medutim, pocne se ljutit, i ne zeli vise pricat samnom, a ja nazalost ovisim trenuto o njoj i ocuhu, jer se radi i o mom zdravlju. Ponekad mi bude jako neugodno kada idemo u grad, ili kod nekog poznanika. Ona postaje jako nervozna a i ja osjetim miris alkohola, bez obira bila trijezna ili u alkoholnom stanju. Vise ni sama neznam kako joj objasniti. Postajem jako hladna prema njoj, i zao mi je zbog toga, ali ja vise neznam kako da joj pomognem. Nesmijem joj nista reci, ali ne zelim ni gledati kako propada. Ne radi jer ocuh ne zeli, pokusala sam ju nagovoriti da ide samnom na vjezbanje, u nadi da joj vjezba zaokupi misli, (jer ja moram zbog sebe) al ona ne zeli, kaze da je ona vec u godinama. Molim vas da mi date neki savjet kako da ovo rijesim, ili barem da ju pocnem shvacati, jer ljecnicku pomoc nikad nece prihvatiti. Ocajna sam vec. . . Hvala vam

Naime, imam sina starog devet godina, koji ima problem sa učenjem i ponašanjem. Za školu nije da je nezainteresovan, već slabo pamti a još brže zaboravlja. Dekoncentrisan je tokom celog dana, za svaku lošu ocenu postoji neki izgovor. Vodila sam ga kod psihologa, koji je procenio da njemu ništa ne fali, čak šta više da mu je koeficijent inteligencije veći od proseka. Probala sam sve, od kažnjavanja preko razgovora,ali ništa ne uspeva.

Molim Vas pomozite mi da rešim problem ako je ikako moguće.

Postovani, u pitanju je moja majka. Ja sam se udala sa 20 g jer sam bila trudna, tada sam pauzirala studije. Rodila sam bebu, zavrsila studije, zaposlila se, rodila drugu bebu. Sada imam skoro 30 godina. Sestra od ujaka se pre neki dan udala sa 17 g, pobegla od kuce, haos opsti. U mom razgovoru sa svojom majkom ona je tu sestru stavila ispred mene, rekavsi da sam i ja kao ona. Mala je spornog morala iako ima tako malo godina. Rekla sam majci da nije lepo sto me na taj nacin vredja. Ona je tada osula paljbu na mene po svim frontovima. Vredjala me, na neki nacin kune moje cerke i da se one tako sutra ophode prema meni. Ne zeli da prica sa mnom, 3 nedelje me nije okrenula telefonom, pod izgovorom da je moja obaveza da nju zovem, prica da je ne postujem, da sam joj puno loseg u zivotu uradila. Kaze da me gajila, sve mi dala itd. Nikad joj nisam naudila, jedini oslonac sam joj bila, uvek joj drzala stranu, svaki dan je zvala kad sam se udala. Ona sada to sve porice. Srce mi se cepa. Imala je jako tezak zivot sa mojim ocem. Pun stresa. Uvek sam je psihicki dizala. Nas konflikt je zapoceo jer je zaboravila da sam ja njeno dete, a ta mala bratanica je kako kaze njena krv. . . Moram jos nesto reci: pre dve godine je umislila da je neko postavio bubice za prisluskivanje po kuci. Svuda je trazila. Nije htela da se javlja na telefon i istu tu malu sto je sad brani, vredjala i kritikovala zbog ponasanja. Mislim da je to neki psihicki problem. Izvinite sto sam ovoliko pisala. Ali verujte, nakon svega, ni ja ne mogu da funkcionisem kako treba. To njeno ponasanje lose utice na mene. Boli me i srce i dusa. I na kraju pocnem i sebe da preispitujem gde gresim. . . Sta da radim? Hvala vam najlepse na svemu. Izvinite zbog opsirnosti. Mada, dva dana da pisem, bilo bi malo