Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Poštovani,

Sestra mi je silovana u 16. godini. Na predlog lekara opšte prakse, ginekologa, rodbine i komšija i mnogih drugih, drugova i prijatelja sa kojima sam razgovarao o problemu moje sestre, nakon silovanja, da ima frustracije, odnosno psihičke traume, odveli smo je kod psihologa ali su je preuzeli neuropsihijatri. Psihijatar nije saslušao priču ni 10. deo, napisao joj je uput za bolničko lečenje u Beogradu u Palmotoćevoj ulici. Tamo je bila oko 6 meseci. Kad je došla kući, mislili smo da je izlečena ali nije bilo tako, bila je bolesnija nego kad je otišla. Otišla je sa traumama od silovanja a vratila se poremećena od lekova, koji su zapravo toksini - otrovi i truju čitav organizam, pored toga izazivaju zavisnost od koje može da se poludi pa čak i umre ako se naglo prekine sa dugogodišnjim konzumiranjem. To znam jer su zabeleženi i smrtni slučajevi nakon naglog prestajanja uzimanja leka. Odjednom je počela da se ponaša agresivno, a nikad se pre nije ponašala tako. U bolnici je naučila da puši, stekla je ružne i štetne navike. Nakon dve godine provedene u beogradskoj neuropsihijatrijskoj bolnici u Palmptićevoj ulici, jer je postala punoletna, prebacili su je u Kovinsku neuropsihijatrijsku bolnicu, gde su je sestre terala u "šumsku terapiju" na sex, pa su je silovali alkoholičari a ona je trebala da bude lečena od trauma silovanja, pa umesto lečenja, dobila je još sexualnih silovanja i maltretiranja u ustanovi u kojoj je trebala da bude lečena. Kad je ostala u drugom stanju, izvršili su joj abortus, a da nas nisu ništa ni pitali, ni oca ni majkui a ni brata. Kako je to moguće, da se neuropsihijatri tako ponašaju? Nakon toliko godina lečenja od 1983. do 2013. 3. Oktobra, upalila je kuću sa cigaretom. Bacila je cigaretu na pod svoje sobe i otišla da se kupa u kupatilo. Izgorla je njena, mamina i tatina soba do njene, do patosa sa svim stvarima, ormari i regali, kreveti, plafoni su otpali a kujna i moja soba, predsoblje i kupatilo su crni nadimljeni plafoni i zidovi. Krov je pao jer su rogovi i grede izgoreli. Neuropsihijatrija nam je napravila ogromnu štetu, prvo što se tiče najbinijeg: zdravlje moje sestre. Toliko su je uništili trovanjem lekovima da je upalila kuću, ne može da bude nikad ništa od nje, žena i majka, da se uda i zasnuje porodicu. Materijalne štete: upalila je kuću, pola kuće je izgorelo u požaru. Ko će da mi nadoknadi svu tu štetu. Duhovnu, psihofizičku i materijalnu?

Poštovani,

Imam hroničnu rasejanost misli, odnosno kao da su misli isprekidane, ne mogu da se usresredim na neku temu, događaj ili aktivnost a da je za trenutak ne promenim za neku drugu. Vrlo brzo nastaje blokada pažnje, što se odražava uz nelagodu, pogled i vidno polje ne mogu da se fokusiraju (ukoči se pogled za trenutak). Potrebno mi je da se malo trgnem na neki način da bih se vratio na trenutno dešavanje. I sve se to ponavlja u intervalima. Kada hoću da na silu zadržim pažnju tada nastaje jači otpor i blokade, samim tim moram i jače da se trgnem na neki način da bi otklonio blokadu. Sve mi to stvara napetost i zamara me, kao da kleštima izvlačim misli. Da bi mi bilo lakše moram da sve ide nesvesno, spontano, odnosno da same misli dolaze, zamenjuju ih druge, pa zatim njih neka druga aktivnost. Bukvalno kao da sam izgubljen, borim se sa nekim drugim nesvesnim ja u sebi da bih mogao da se usresredim na dešanja. Naravno vremenom sam naučio i imam neke svoje metode da pratim to unutrašnje ja. Tako da se nekad lako borim sa blokadam a nekad teže. Kada nastanu teže blokade tada osećam veliku potrebu da pobegnem, odnosno da se sklonim od date situacije. A kada pobegnem od takve situacije nastaje olakšanje. Ne znam šta je u pitanju i kako da definišem psihički problem. Da li možete da se definiše moj problem? 

Poštovani, 

Imam 23 godine i dete od dve godine. Živim sa mužem, svekrom i svekrom. Skoro sve radim sama po kući i oko deteta, jako sam nervozna, ne stižem da obavljam sve svoje obaveze. Stalno sam umorna i napeta, plačem, slabo izlazim jer nemam gde dete. Psihijatar mi je prepisao Ksalol 0, 25 ali sam svašta pročitala o tom leku i bojim se da ga pijem. Šta bi mogla da pijem da se opustim i vratim u normalu? 

Poštovani, 

Interesuje me da li u Srbiji postoji lek Quetiapin? Da li postoje lekovi Perazin, Chrloprothixen ili Promethazin? Da li postoji zamena za njih? Da li zdravstveno osiguranje pokriva troškove leka ili pacijent sam snosi troškove? 

Poštovani,

Da li je dijagnoza neorganska nespecifična psihoza f29 trajna tj. neizlečiva? 

Poštovani,

Simptom moje bolesti je, izuzetno, neobjašnjiv, ne otkriven, ne kategorizovan, drugim rečima, nepoznat čak ni većini dotičnih psihoterapeutskih, psiholoških i drugih grana koja se bave ljudskom psihom. Bolešću kojom sam izložen već od 2003 godine (a meni je sad 38 godina) konstantno se suočavam sa neminovnom neuspehu, u pokušaju izlečenja. Štaviše, od početka začeća bolesti pa do ovog trenutku, nisam ni pokušao, blagorečeno, nikakvo iznalaženje za izlečenje. Sto je po svrsi moje sopstevene dijagnoze, samouverenog konstatovanja, moja psiholoska bolest, nazalost je neizleciva. Ovu psiholosku bolest koja me proganja vec duzih niz godina, navela me je da je svrstam u sklopu "fobicnih" poremecaja (iako to nije) , i u vezu sa "poremecaje licnosti". Elem. Postovana/i doktore, prilozno, sta sam vam gore pisao, a to je simptom, odnosno imam psiholosku smetnju od "hladnog vremena", i od "hladnog vetra". I izazovi kojima sam izlozen ova dva kompleksa, doduse, nisu kao takvi fenomeni koje ih koncipiram, nego se ovi fenomeni, u meni izrazavaju, do krajnoj meri, "ispanicenosti", prilikom mog izlaska na bilo koji javni prostor, a na tom vidiku se pojavi "covek" (bilo koji covek) musko, zensko, dete, starac itd. I nebitno koliko se osoba po broju ispred mene pojavljuje. U tom vremenskom segmentu, kad je "hladno i vetrovito" moje "oci" odmah pocinju da "suze". Dakle, da vam detalnjije opisem. Skromnim recima, moje oci izlivaju suze, onda, samo tad kad postoji ljudska osoba (neodredjena) ispred mene, i u uslovima hladne i vetrovite, vremenske prilike. A u tom trenutku liju mi suze sa ociju. I to mi stvara tako neprijatnu situaciju, da nisam ni u kakvom stanju, da prekinem suze (u smislu deteta, ne mogu a da ne placem) . I postovana/i, u tom placnom i panicnom situaciji, iznenadicete se, neprestano sam izlazen. Ovo je stanje, kako bi pojednostavio, slicno stanju, kad je, fobicna osoba direktno izlazena panici, objektu od koje, zapravo, ona boluje. Samo, u moje panicno stanje nije, prilicno izrazen strah, vec suze sa ociju, i to onda samo kad je vreme kao sto rekoh hladno, i kad susrecem bilo nekog recimo, malog decaka ili bilo koju drugu osobu. Iza ovoga sto sam napisao, a tice se moje suze, proisticu samo onda kad se susretnem sa hladnocom i covekom. Dakle u kombinaciji, doktore, hladno i covek, kod mene izazivaju suze, prilicno plac. Postovana/i, ne bih zeleo da vam ostavim utisak sve na crnom. Naravno. Ruku na srce. U mojoj prici sam vise puta pominjao "hladno" dapace i "covek". Pa sa postovanjem cu pokusati da vam ostavim u tisak i to sto u vecoj meri, na svetlecoj nijansi. Sljedeca sretna strana moje price je ta, (da necu vas ostaviti ravnodusnim) je da ja nisam u suznom ili placnom stanju samo tada, kada nema hladnog vremena ili vetra, odnosno kad je "toplo" vreme i prilikom mog izlaska na tom bilo kojim javnim prostorom i pojavljivanju bilo kog ljudskog lika na tom otvorenom prostoru. Pojednostavljujem, u celoj toploj sezoni, recimo ljeti, u mojim ocima se ne izliva ni kap suza, nego kao sto sam vam dao primer "hladno" odnosno, u zimi. Kao sto su suprotne sezone zima i leto, isto tako se ove dve sezone odrazavaju suprotno u mojoj glavi. Dakle, u zimi placem, a ljeti se smejem. Ako ste me razumeli. Dok sam u zimi suocen sa izlivanju suza prilikom susreta nekog bilo kog prolaznika ili prolaznike, dokle u ljeti nisam suocen sa slicnoj situaciji, bezvoljno suzanja ociju. Osim sto u ljeto ne izlivam suze, meni, na svu srecu ne pada mi ni na pamet to, kako sam uopste sebi dopustio tako lako da, recimo poplacem po ulici. Sta je to, na sta hocu da me vi usmerite, je to da mi po vasem upadljivom nalazenju oko ovog teksta, kog sam vam pisao, nadjete mi poprilicno odgovarajuci ljek. U 2009 god. Sam bio kod psihijatra za tretman. Opisao mu bolest pojednostavljeno, prepisao mi neke ljekove. I to nije imalo nikakve primetljive efekte, i odustao sam. Doktore, sasvim je razumljivo, moja bolest nikako ne podleze tretmanu, sa stanovista savetovanja, nego sa doktorom kao st ste vi, a direktno preko ljekova, koje biste mi vi prepisali. Ja verujem da postoji ljek za moju dijagnozu. Verujem iz cinjenice da sam i sam bio konzumer alkoholnih pica. I doktore verujte, da dok sam u stanju pod alkoholnog dejstva, "suze", u zimi dakako kao sto sam imao u prici, nisu mi se pojavljivali. Ili pak alkohol mi smanjivao te izlivanje suze. Dakle u samoj sretnoj prici koju omedjujem sa alkoholom, zeleo bih da cujem neku vasu recepciju u vezi ljekova, pod kojim bi se sprecilo izlivanje suza. Ili, ako postoje ljekovi koji zamenjuju alkohol tj. Ljekovi koji upadljivo efektivno deluju na oci, kao sto alkohol ima svoje ucinke u ocima konzumenata tj. Ocima pridaju neku toplotnu temperaturu, a sto ta temperatura se pozitivno odrazuje po meni, samim tim sto je faktor "ljetne" sezone, uzgred receno, zbog toplote na mojim ocima se ne izlivaju suze. Pa mozete vi doktore po vasem razumevanju analize mojih dijagnoza slobodno mozete mi preporuciti neke ljekove. Pod ovim sta sam vam opisao, iznalazenje recepata je potencijalno prihvatljivo, nego kod samog savetovanja recima. Princip je medikamentski a ne savetodavni. Inace sam potpuno zdrav, hvala bogu, godinama ne koristim nikakve ljekove, ne konzumiram alkohol. Nisam izlazen fizickom radu. Pa mi slobodno preporucite odredjene ljekove. Unapred vam se zahvaljujem

Poštovani, 

U mojoj porodici postoji starija osoba za koju smatram da ima psihičkih problema. Laže, izmišlja, umišlja kako su svi protiv nje, ljubomorni, zavidni, itd..U stvari se krije od ljudi, priča sama sa sobom, ako joj se neko suprotstavi i skrene joj pažnju da to nije istina, svađa se, malo se smeje pa plače i sve tako iznova. Pokušano je na lep način, razgovorom da se reši problem ali nema poboljšanja, svaki put je sve gore. A kada se spomene doktor, počinje da viče kako nije luda, nego svi ostali i slično, i odbija bilo kakav pokušaj nagovora da ode na pregled. Zanima me Vaše mišljenje i moguća dijagnoza. I na koji način je moguće takvu osobu nagovoriti na pregled? 

Poštovani,

Nalaz glasi: izrazita tenzija, logoričan, religiozne ideje sumanutog karaktera, nema uvid u svoje stanje, slika psihotične reakcije vezana za politoksikomaniju s mogućim poremećajem osobnosti u podlozi. Da li je potrebna prisilna hospitalizacija, bez pokazivanja agresije?