Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora
Postavite pitanje o simptomima, dijagnozi ili terapiji. Odgovor lekara je potpuno besplatan. Već 2366 pitanja iz oblasti Psihijatrijske bolesti.
Da zakažete pregled pozovite 063 687 460
Lekari iz ove oblasti
Svi odgovori (2366)
Poštovani,
Anksiolitici ili sedativi su lekovi koji dominantno deluju na smanjenje straha, strepnje, zebnje i napetosti. Imaju i pozitivno dejstvo kod tretmana poremećaja sna. Opuštaju mišiće a koristimo ih i kod pojedinih oblika epilepsije. Daju se i kod osoba koje su agresivne i lako planu. Ono što je problematično je njihova “ružna navika” da povećavaju toleranciju (što znači da su za efikasno sredjivanje tegoba potrebne sve veće i veće doze leka), kao i da dovode do zavisnosti (psihičke i fizičke), što predstavlja novu bolest. Iz dosadašnjeg kliničkog iskustva, mogu Vam reći da se zavisnost od anksiolitika veoma teško leči i da osoba prolazi kroz veoma mučan i težak period. U grupu anksiolitika spadaju Bensedin, Bromazepam, Diazepam, Demetrin, Tranex, Xanax, Ksalol, Lorazepam, Loram i sl.
Što se tiče infarka miokarda i anksiolitika, možete ih uzimati. Medjutim, izbor leka, dnevnu dozu i dužinu upotreba anksiolitika je potrebno da odredi lekar (najbolje psihijatar) zato što nestručnom upotrebom možete sebi učiniti lošu uslugu. Takodje, može da se desi da je za lečenje Vaših strahova indikovana drugačija terapija i da upotrebom samo anksiolitika ne dodje do poboljšanja i nestanka tegoba.
Potreban mi je savet u vezi sa depresijom. Naime, izgubila sam obe
Potreban mi je savet u vezi sa depresijom. Naime, izgubila sam obe noge (posledica bolesti) i do skoro sam uspevala da se "dogovorim" sa samom sobom da život ide dalje i da boriti se za svaki proživljeni dan sa svojom porodicim znači uspeh. U poslednje vreme dobijam na kilaži pod izgovorom "ne krećem se" ali u razgovoru sa smom sobom krijem hiljadu pitanja: "a zašto ja, pa moglo je drugačije?". Znam da je to početak straha od onoga šta će doći. Imam 48 godina i porodicu koja me podržava, ali nemam uslova da izadjem iz kuće. Sada trnutno ne umem da nastavim, sve mi izgleda bez cilja. Molim Vas pomozite, ali nemojte me slati psihijatru, rado bih porazgovarala sa nekim ali moj izlazak iz kuće nije moguć, bar za sada. Da li bi korišćenje nekog antidepresiva pomoglo?
Poštovana,
Ono što bi mnogo bolje pomoglo od antidepresiva je da pokušate da se vratite u što je to moguće normalniji način života. Uz to, posebno je važno da napravite spisak svih onih aktivnosti koje su Vam ranije pričinjavale zadovoljstvo i da isplanirate kako možete da ih i sada (čak i u modifikovanom obliku) sprovedete u delo. Naravno da će biti i nekih poteškoća, ali ako imate podršku porodice, kako kažete, verovatno će većina stvari biti moguća. Recimo, jako je pogrešno da se čovek osami i povuče iz socijalnih relacija. Verujem da nije nemoguće za Vas da pozovote prijatelje da dodju ili da porazgovarate telefonom. Ako osećanje beznadežnosti i bezperspektivnosti ipak zavlada Vama, za uključenje bilo kakve medikamentozne terapije je neophodan lekar (psihijatar) koji će Vas predhodno pregledati, jer se u psihijatriji ni jedan lek ne daje uniformno, već naspram osobe i vrste i izraženosti vetegoba. Ako Vi ne možete psihijatru, svakako da se preko primarne zdravstvene zaštite može organizovati kućna poseta psihijatra.
Poštovana,
Body Mass Index (BMI) Vašeg sina iznosi 15,4, što ga svrstava u grupu nedovoljno uhranjenih osoba (normalna vrednost je od 18,5 do 24,9). Problem u ishrani koji ima Vaš sin može biti iz različitih razloga. Najverovatnije se radi o anoreksiji, koja se najčešće javlja kod devojčica, ali se može naći (znatno redje) i kod dečaka. Glavni problem kod ove bolesti je promena u doživljavanju sopstvenog tela. Osoba, čak i ako je izuzetno mršava, smatra sebe debelom i neprivlačnom i stalno ima strah od debljine. Zbog toga odbija hranu i samnjuje maksimalno obroke. Zbog lošeg načina ishrane, kod ovih osoba može doći do brojnih telesnih i psihičkih oboljenja – gubitak mišićne mase, kod devojčica izostanak menstruacije, slabljenje srca, jetre, pa sve do čestih preloma kostiju, epileptičnih napada, opadanje kose, ispadanje zuba i sl. Gotovo da nema dela tela koji ne pati kod ove bolesti. To je jedina bolest u psihijatriji zbog koje, ako se ne leči, može doći do smrtnog ishoda. Zato je veoma važno da se što pre javite psihijatru, internisti i nutricionisti radi uključenja u terapiju. Nema specifične terapije za anoreksiju, leči se dominantno simptomatski i psihoterapijom (najčešće porodična i kognitivno bihejvioralna psihoterapija).
Poštovani,
Za lečenje anoreksije je uglavnom odgovoran tim stručnjaka. Prvenstveno je to zadatak psihijatra i nutricioniste ali ako je bolest praćena telesnim komplikacijama, što se veoma često dešava, potrebno je obratiti se i internisti, ginekologu itd. U pojedinim većim medicinskim centrima u Srbiji, postoje specijalna psihijatrijska ili internistička odeljenja (uglavnom se bave psihosomatikom) gde se anoreksija tretira u dispanzerskim i hospitalnim (bolničkim) uslovima. U svim ostalnim medicinskim ustanovama, tim problemom se bave opšti psihijatri u okviru svoje svakodnevne prakse.
Imam dijagnozu F25, praćena sa anksioznošću. Iz Šapca sam i zanima me
Imam dijagnozu F25, praćena sa anksioznošću. Iz Šapca sam i zanima me kome mogu da se obratim za psihoterapiju? Pijem i lekove, ali bi probao još i sa ovim. Nemam prijatelje niti partnerku. Posao sam izgubio i sve teže se uklapam u okolinu.
Poštovani,
Anksioznost u sklopu Vaše bolesti se dominantno tretira lekovima a ne psihoterapijom. Postoje neke psihoterapijske metode koje se mogu primeniti ali samo kao pomoćne. Predlažem Vam da odete do Vašeg psihijatra koji će verovatno imati tačnije informacije o kolegama koje se bave psihoterapijom u Šapcu i da li ta vrsta psihoterapije može da pomogne u Vašem slučaju. Takodje pregled i ragovor sa psihoterapeutom možete zakazati i ovde.
Poštovana
Materijal na internetu lako možete pronaći unošenjem ključnih reči u pretraživač. Možda je ipak najbolje da nadjete bilo koji udžbenik iz psihijatrije, u skoro svakom ima puno podataka o tome. Knjige o alkoholizmu se mogu naći i u bibliotekama.
Poštovana,
Svaka emocija/osećanje koje imamo ide i sa nekim telesnim simptomom. To je zato jer su duša i telo povezani. Postoje stanja gde pacijenti imaju samo telesne simptome a zapravo se radi o psihičkom poremećaju. S obzirom da tada dominiraju telesni simptomi, da bi smo razrešili dilemu, obavimo sva neophodna telesna ispitivanja i ako se ne pronadje telesni uzrok takvom stanju, smatra se da su tegobe psihogenog karaktera. Prema tome, potrebno je da se najpre javite lekaru opšte prakse ili internisti koji će uraditi odredjene analize i reći da li se radi o telesnom uzroku Vaših tegoba. Ako nema znaka telesne bolesti i ukoliko je Vaš problem toliko izražen da Vas remeti u svakodnevnom životu, potrebno je da se javite psihijatru. Uzroci pojačanog znojenja (hiperhidroze) mogu biti različiti. Postoji primarna hiperhidroza, kada se radi o zasebnoj bolesti, ali je najčešće sekundarna hiperhidroza, odnosno samo simptom u sklopu neke druge bolesti. Kod primarne hiperhidroze imamo pojačano znojenje ruku, nogu i ispod pazuha i javlja se u 2-3 % opšte populacije. U navećem broju slučajeva se ne zna tačan uzrok. Često se radi o naslednoj sklonosti ka pojačanom znojenju. U vašem slučaju se najverovatnije ne radi o psihološkom uzroku, ali će konačnu procenu doneti neophodna ispitivanja.
Poštovana,
Naravno da to što do sada nisi imala seksualne odnose sa svojim momkom neće negativno uticati ni na tvoje psihičko, niti na tvoje telesno zdravlje. Mnogo veći problem može da bude (pa i da dovede do ozbiljnih psiholoških i seksualnih problema), ako udješ u intimne odnose ako još nisi spremna za njih a samo zbog toga jer to od tebe očekuje ili insistira tvoj momak, ili su neke od tvojih drugarica već to uradile. Kada budeš spremna, to će jednostavno samo doći. Ne žuri nigde, važna je suština a ne brzina kojom ćeš doći do seksualne zrelosti.
Krajem decembra prošle godine, počela sam da se odvikavam od pilula za
Krajem decembra prošle godine, počela sam da se odvikavam od pilula za spavanje. Koristila sam homeopatski način lečenja. Od 22. decembra 2006., kada sam to započela, počinju moje velike tegobe koje se manifestuju nesanicom. Za to vreme sam dva puta imala virusne infekcije.
Posle 60 i više dana nespavanja, ponovo sam počela sa tabletama, ali tablete više ne deluju. Imam 52 godine, hipotireozu, hipertenziju, osteopeniju i još neke tegobe povezane sa klimakterijumom.
Poštovana,
Pilule za spavanje ili tzv. hipnotike treba veoma oprezno koristiti. Najveći broj hipnotika na našem tržištu je iz grupe benzodiazepina i mogu da dovedu do porasta tolerancije (odnosno, da su potrebne sve veće i veće doze koje dovode do željenog efekta) i razvoja zavisnosti. Oni se uglavnom ne daju dugo. Postoji i jedan broj onih koji ne pripadaju grupi benzodiazepina i neki od njih se mogu koristiti i duži vremenski period. Najsigurniji su hipnotici koji deluju na melatoninske receptore (melatonin je supstanca koja je odgovorna za san), ali ih kod nas za sada nema na tržištu. U psihijatriji je poremećaj sna najčešće samo simptom neke bolesti, medjutim, može se javiti i kao izolovani problem. Javlja se i kod nekih telesnih oboljenja. Lek koji se tada daje je uglavnom onaj koji rešava osnovnu bolest a onda će se, kada se povuče osnovna bolest, povući i tegobe koje su sastavni deo te bolesti, pa i poremećaj sna. Ako ste ove lekove uzimali više meseci, postoji verovatnoća da ste već postali zavisni od njih. Tada je neophodan tretman koji će najpre da razreši problem zavisnosti od hipnotika. Veoma je bitno da se javite psihijatru kako bi procenio da li postoji psihijatrijska bolest i da li je potrebna konsultacija lekara drugih specijalnosti, te da se na osnovu rezultata odredi adekvatna terapija. U psihijatrijskoj paleti postoje efikasni lekovi koji pomažu u rešavanju nesanice. Takodje, na našem sajtu možete pročitati članak o nesanici u kome ćete naći savete koji bi, pored lekova, mogli da pomognu u rešavanju Vašeg problema.
Patim od socijalne fobije, ustvari, samo pretpostavljam da je to, pošto još
Patim od socijalne fobije, ustvari, samo pretpostavljam da je to, pošto još uvek nisam bio kod psihijatra a sudeći po nekim člancima koje sam pronašao na internetu, deluje kao da se o tome radi. Na poslu, kada me neko gleda, inženjer recimo, kada treba nešto da odradim, ruke počnu da mi se tresu, osećam se nelagodno, crvenim, počnem da se preznojavam, noge mi klecaju itd. Sve je počelo u menzi, za vreme doručka, kada je kraj mene sela nova radnica mojih godina. Odjednom me je oblio znoj, postalo mi je vrućina, ruke su počele da mi se tresu, onako sav zbunjen mislim da sam jaje pojeo sa ljuspom, nisam mogo da gutam. Od tada mi se isto dešava i kada treba da se upoznam sa nekom devojkom. Dobijem napad panike, srce mi lupa, ruke se tresu. Počeo sam da izbegavam devojke, ljudi me gledaju čudno. Kada sam u banci, dogadja mi se ista stvar, ne mogu da se potpišem na šalteru, nezavisno od toga da li je žena ili muškarac, tresu mi se ruke. Da li je to socijalna fobija? Da li može da predje u nešto gore? Strah me je da odem psihijatru.
Poštovani,
Opis Vaših tegoba se prilično uklapa u kliničku sliku socijalne fobije. Ako se uz to javlja i strah od tudje negativne procene, ako izbegavate socijelne situacije iz razloga da Vam ne zadrhte ruke pred drugim ljudima, onda je to skoro sigurno socijalna fobija. Nema razloga da Vas bude strah da se javite psihijatru jer na osnovu Vašeg opisa nema elemenata za teže duševno oboljenje. Socijalna fobija je relativno često oboljenje i javlja se uglavnom kod mladjih osoba. Što se ranije javite psihijatru imate veće šanse da se tegobe brže i lakše povuku. Ako bolest duže traje, onda je u skladu sa tim potrebno i duže lečenje. Socijalna fobija se leči dominantno antidepresivima i kognitivno bihejvioralnom terapijom. Od antidepresiva posebno su se dobro pokazali Seroxat i Efectin ER, ali ni u kom slučaju ih ne treba uzimati bez preporuke lekara, jer ima osoba koje ne smeju da ih koriste. Za Vaš oblik socijalne fobije neophodna je i kognitivno bihejvioralna terapija.
Poštovani,
Kada osoba “priča sama sa sobom”, to može biti iz nekoliko razloga. Može se desiti da je besna i napeta pa da se na taj način oslobadja napetosti. Medjutim, može da se desi i da “čuje” glasove, odnosno da ima tzv. halucinacije kada se radi o težem psihijatrijksom oboljenju. Može se javiti i kod starih osoba zbog početnih ili uznapredovalih promena na mozgu usled starosti. Postoje i tzv. disocijativna stanja koja se mogu slično ispoljavati. Razlog može biti i prilično prozaičan, recimo da osoba vežba odredjeni razgovor koji je bitan, ili se preslišava. Ako se radi o halucinacijama, senilnosti ili disocijativnoj simptomatologiji potrebno je psihijatrijsko lečenje. Ako se osim pričanja sa samim sobom osoba promenila i u drugim aspektima ponašanja, onda se verovatno radi o nekoj bolesti.
Da li se kod posttraumatskog stresnog poremećaja koristi lek Nozinan, odnosno kod
Da li se kod posttraumatskog stresnog poremećaja koristi lek Nozinan, odnosno kod kojih se bolesti u psihijatriji on najčesce primenjuje?
Poštovani,
Nozinan spada u grupu bazalnih neuroleptika i koristi se u brojnim psihijatrijskim poremećajima, od poremećaja ličnosti, preko depresije do ozbiljnijih psihijatrijskih poremećaja iz grupe psihoza. Uglavnom se koristi njegov, veoma jak, sedativni (umirujući, opuštajući) efekat. On razrešava uznemirenost i napetost koju mnogi drugi lekovi nisu u stanju da reše. Takodje je dobar za regulisanje teških poremećaja sna. Od neželjenih efekata najčešće se javlja pad krvnog pritiska i jaka sedacija koja se uglavnom ispoljava pospanošću i malaksalošću. Ovaj lek se zbog svojih specifičnih svojstva pije samo na osnovu predloga psihijatra. Nozinan nije lek koji je namenjen konkretno za lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja, ali može da posluži kao simptomatska terapija, odnosno u rešavanju pojedinih tegoba koje prate Vaš poremećaj.
Da li mi možete predložiti nekoga ko se bavi efikasnim lečenjem agorafobije?
Da li mi možete predložiti nekoga ko se bavi efikasnim lečenjem agorafobije? Sumnjam da imam agorafobiju. Ne želim da tvrdim da je u pitanju to, odnosno taj poremećaj, ali, u svakom slučaju ima naznaka tog poremećaja. Imam 29 godina i znam da sam "jaka" ličnost duboko u sebi. Zašto mi se onda ovo dogadja? Da li bi možda mogao da Vam pošaljem jedno pismo u kome ću detaljno opisati svoje tegobe, a zauzvrat od Vas dobijem odgovor koji bi mi možda sve promenio?
Poštovani,
Naravno da možete da mi napišete pismo sa opisom Vaših tegoba i rado ću Vam odgovoriti. Medjutim, ono što sam mnogo puta do sada naglasila, kada se radi o psihičkim tegobama, najadekvatnija procena je kada psihijatar pregleda pacijenta uživo, jer konačna dijagnoza ne zavisi samo od navedenih tegoba već i drugih pokazatelja. Takodje, iako mislite da ste objasnili sve tegobe, uvek postoje dodatna pitanja koja su psihijatru neophodna za procenu stanja i razlikovanje odredjenih boleti. Ako imate agorafobiju, terapija je uspešna u viskom procentu i može biti samo lekovima, samo psihoterapijom ili kombinovanjem ove dve metode.
Ukoliko želite da pronadjete stručnjake koji se bave psihičkim poremećajima, to možete učiniti ovde.