Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Posle porođaja sam imala svakodnevne bolove u stomaku mesecima. Radila sam sve preglede i kod svih specijlista je bilo u redu. Na kraju sam otišla kod neuropsihijatra i dao mi je terapiju eglonil. Od tada je bol prestao, ne pijem više lekove, ali primećujem da non stop razmišljam o bolestima i nalazim siptome, mislim da imam problem sa hipohondrijom što i ljudi u mojoj okolini primećuju. Imam 29god.
Koji je Vaš savet?

Moja sestra pati od depresije od adolescencije i leči se već desetak godina. Uvek se dešava isto, malo poboljšanje, pa onda još veća kriza. Poslednji put psihijatar je postavio dijagnozu F25.9.
Molim Vas da mi pojasnite da li se radi o šizofreniji i da li je takva osoba radno sposobna? Inače, moja sestra ima završen fakultet, zaposlila se par puta na preporuku prijatelja, ali usled psihičkih problema vrlo brzo ostane bez posla.

Moji problemi su počeli pre par meseci. Posle antibiotske terapije počele su retke stolice koje su trajale mesecima. Kroz jurenje lekara i dijagnoze ja sam počela da gubim snagu.Valjda je strah od bolesti učinio svoje. Na kraju je dijagnostikovan iritabilni kolon. Posle toga je počelo davljenje u grlu i pečenje u želucu. Dijagnostikovan je gerb., ali moja psiha je pala. Od svega toga se u meni nešto okrenulo i kao da padam u neki vid depresije. Stalno mi se plače, smeta mi prisustvo ljudi, želim da budem sama, kad pogledam ljude koje volim počinje da me steže u grudima i plače mi se. Osećam se kao da se rastajem sa životom. Po savetu lekara, koji nije psihijatar, uzela sam lorazepam 0,5mg 1+0+2.
Da li je to ispravno? Koliko dugo da ga pijem? Da li ja to padam u neki vid depresije ili je samo neka kriza koja će postepeno proći?
Unapred zahvalna

Ceo život mi je bio pakao. Roditelji umiru sa 38 i 44 godine iste godine, prethodno otac alkoholičar, nas troje dece, kasnije muž alkoholičar /u remisiji - ne pije/. Ja oboljevam od štitne žlezde /hipertiteoza/, nervozna sam imam knedlu u grlu i kao da ne mogu da se iskašljem i toku dana dva, tri puta napadne me golicanje u grlu i neki suvi kašalj- šta mi je sada?
Da li je to na nervnoj bazi?
S poštovanjem

Da li može pred spavanje da se uzima nešto za smirenje i šta kako bih se opustila i utonula u normalan san i koliko dugo može da se koristi?

Poštovana,
u braku sam 4 godine, a zabavljali smo se deset godina. Naš seksualni život je oduvek dobro finkcionisao, jedino što smo malo proredili odnose u braku zbog većih obaveza. Ono što meni smeta je što moj suprug voli da gleda pornografske filmove i traži da radimo to što vidi tamo.
Interesuje me da li je to neki poremećaj kod njega i kako to može da utiče na naš brak i seksualni život. Ako je to neki poremećaj kako se to leči. On kaže da želi da probamo nešto novo i da zato gleda takve filmove. Srašno me to opterećuje i volela bih da mi odgovorite na pitanja.
Puno Vam hvala i sve najbolje.

Poštovana,
dečak, drugi razred, 8 god. ima problem sa mesečarenjem. Dete ustaje posle recimo 2-3 sata nakon što je zaspalo i šeta po kući sa otvorenim očima koje su malo krvave, npr. ode do frižidera i stoji ispred otvorenih vrata frižidera i kad ga majka pita šta radiš tu ono kaže krenuo sam da piškim i vrati se u krevet i sutra kad ga majka pita što si ustajao on se ne seća.To se dešava ne svako veče, ali od kada je u septembru krenuo u drugi razrad, od tada se to desilo 10-ak puta.
Recite mi šta je problem i kako ga rešiti? Da li se dete u tom trenutku treba buditi i na koji način ili ga samo paziti dok mesečari? I pošto treba uskoro sa školom da ide na rekreativnu nastavu 7 dana da li ga smemo pustiti s obzirom da ima taj problem?
Hvala

Poštovana,
Moja tetka ima 55 godina i patološki je ljubomorna u odnosu sa svojim suprugom. Ne fiksira se na jednu ženu, već ga optužuje da je u vezi danas sa jednom ženom, sutra sa drugom i to traje već 30 godina. Ali to je sve izraženije i ona ne može normalno da funkcioniše već samo o tome razmišlja. Ne prihvata lečenje, ne priznaje da joj je potrebna pomoć i ne želi da ode kod lekara.
Da li je to oblik paranoje i koliko je ozbiljno njeno stanje. Da li bolest može da se smiri bez upotrebe lekova ili je progresivna. Da li moja tetka može da postane opasna za sebe i za svoju okolinu s obzirom da čuva unuče. Koje su prognoze ako ona ne prihvati lečenje. Koji bi lek trebalo da koristi ukoliko bi prihvatila da se leči.
Veoma sam zabrinuta za svoju tetku i molim Vas odgovorite mi na ova pitanja.
Puno Vam hvala i želim Vam sve najbolje

Pre izvesnog vremena prepisan mi je cipralex od 10mg i rivotril 2x1/4 od 2mg zbog anksiozno-depresivnog poremećaja. Nekada sam se bavio sportom, imam 30 godina.
Zanima me da li mogu da se bavim rekreativno sportom, teretanom, trčanjem i sličnim...

Poštovani,
Imam 37 godina u životu preživjela 2 teške tragedije (smrti dva brata jednom od moje 17 godine drugi put od moje 32 godine u pitanju su iznenadne smrti zdravih osoba), tako da smatram da su ovi događaji doprinijeli mojim problemima neurotske priprode. Najteža je bila moja prva situacija, kad sam sa 25 godina prvi put liječena od depresije i anksioznosti i taj period je trajao od 1-2 godine. Poslije ovog izlečenja nekolike godine sam se dobro osjećala. Poslije druge tragedije, kad sam i bila u drugom stanju i rodila zdravo dijete, moji problemi su počeli jedno godinu dana poslije porođaja. Dakle to je u poslednjih pet godina, obično u jesen kreću moji problemi, gubljenje samopouzdanja, strah da odlazim na posao, da izvodim djecu, da se krećem na otvorena mjesta uopšte slabe moje funkcije, gubim koncentraciju, imam vrtoglavice i mučnine i kreću napadi panike. Stalno sam u kontaktu sa neuropsihijatrima, čak sam prošla i psihoterapiju u periodu od 8 mjeseci. Što se terapije tiče počnem sa Xanaxom i Fluxsilanom, posle 3-4 mjeseca potpuno izbacim Xanax, a već do proljeća ostavljam i Fluxilan i postajem osoba koja sve normalno obavlja, nosim se sa svim što je preda mnom osjetim da mi ne treba terapija. Po prirodi sam borac i želim da se suočavam sa problemima tako uporno pokušavam da ne pridajem važnosti simtomima koji me već ovih dana obuzimaju (baš septembar i oktobar), idem na aerobik u inat tome što se loše osjećam, napade panike pokušavam da prihvatim, pa evo ono, ali proći će to je bez razloga. Ali, ta moja borba je bezuspješna, jer meni stvarno bude tako loše da ja to više ne mogu da istrpim i obavljam redovne aktivnosti.
Da li sam doživotno osuđena na uzimanje ovih lekova, da li uz anksiolitik mora ići i antidepresiv, a željela bih da planiram i još jednu trudnoću? Zašto ponovo isti krug jesen- loše?

Poštovana,
kad sam u nekoj stresnoj situaciji osećam kao blagi bol u predelu srca koji se zatim širi preko ramena, ruke, do prstiju.. Imam 22 godine, i prvi put sam to osetila pre 2 godine kada sam primila vest o samoubistvu poznanika. Od tada stalno mi se to dešava u stresnim situacijama. To su jedini simptomi koji se javljaju i taj blagi bol se zadržava neko vreme, ne nestaje odmah. Inače, jesam izuzetno emotivna i nedavno sam izašla iz depresije.
Htela bih da znam da li ova pojava samo na psihickoj bazi ili može da bude neko oboljenje srca?

Poštovana,
imam pitanje vezano za moju mamu. Ima 53 godine, ušla je u menopauzu. Ima problema sa srcem, pritisak joj stalno varira, ima problema na poslu (što se tiče međuljudskih odnosa), situacija u porodici takođe nije dobra, tj. njen muž, moj otac je veoma težak za život, laički rečeno. Usled svega toga ona je upala u depresiju, stalno pije bensedine od kojih stalno spava, nekad ima i rupe u sećanju. Ja sam pokušala sa njom da razgovaram, ti razgovorili su pomagali u početku, ali više ne, pokušala sam da je nagovorim da ide kod psihologa, ali ona odbija.
Interesuje me kako da je navedem da ode kod psihologa ili nekog stručnog lica, a da to ne bude protiv njene volje?

Prošle zime me odjednom uhvatila neka kriza, nisam mogla da zaspim, po celu noć sam budna, danju me bolela glava i to ne normalno, nego negde na potiljku glave, pa u glavi kao da imam neku rupu, neki grozan osećaj. Pila sam neke lekove i nije me više bolela, ali i dalje nema spavanja, ni lekovi mi nisu za spavanje pomagali i to je trajalo tri meseca. Samo ponekad zaspim povremeno ujutro. Probala sam spavati danju, ali nema šanse, neki tren kao da ću zaspati i istog trena oči se otvaraju. Potom sam pomalo spavala, ali stalno nešto sanjan i bolela me tada glava pozadi, onda kada legnem, a imala sam i neke simtome kao da me neko ožario u nosu ili pored gornje usne. Sada toga nema, ali ne spavam kao do tada. U rukama sada imam neku zategnutost i u vrhovima prstiju kao da nešto hoće vani, kao da krv ne protiče kroz njih, dok je danju super, dok sam u pokretu. Inače, imam 38 god. i bavim se fizickom aktivnošću, trčim i puno sam vani to radim i pred spavanje. Možda sam malo i nejasna, ali je to tako sa mnom.
Puno hvala unapred

Molim Vas recite mi kojoj stručnoj ustanovi da se obratim u vezi sa problemom bulimije. Ne zanimaju me Zavodi po principu Domova zdravlja, jer to nema veze sa vezom. Da li postoji bilo gde u Beogradu mesto gde bih mogla da odem?
Hvala Vam unapred

Poštovana ,
javljam Vam se u nadi da ćete mi nekim stručnim savjetom pomoći kako da izađem iz ovog lavirinta u kojem se nalazim vec dve godine. Radi se o mom suprugu koji je u ovom navedenom periodu postao jako zavistan, od po meni najgoreg poroka tj.kockanja. Inače imamo troje zlatne djecice i sve preduslove da živimo normalno i moglo bi se reći da je to jedini razlog koji narušava našu bračnu zajednicu. Nekoliko puta je bio uhvaćen na djelu i poslije takvih situacija obećavo je da se neće ponoviti, ali njegov slab karakter nije mogao da održi obećanje. Sve ovo vrijeme pokušavala sam da mu pomognem, međutim ne mogu se pohvaliti da sam u tome i uspjela. Bavimo se ugostiteljstvom i nažalost u kući u izdatom prostoru nalazi se sportska kladionica i svi moguci aparati koji mu odvlače pažnju od svakodnevnih obaveza. Nedavno sam ga lično uhvatila kako igra aparate, a on je postupio grubo i naravno, napravio me budalom po ko zna koji put u smislu kome ti vjeruješ meni ili svojim očima. Smatrala sam da je najbolje da odem i jasno sam mu dala do znanja, ali sam još uvijek tu, jer sam ja dijete razvedenih roditelja i kad samo pomislim da bi i moja djeca odrastala kao ja prosto mi nastane zbrka u glavi. Mada u suštini i ovako nemaju nikakav kontakt s njim ukoliko ja ne isforsiram neku situaciju kako bi ličili na porodicu. Napominjem da sav novac koji odlazi na takve stvari meni u suštini nije bitan, bitno mi je njegovo stanje u kojem se nalazi i da konačno nađem način da se izvučemo. Nažalost, mnogi ljudi danas imaju takav porok, a neki od njih su izvršili i samoubistvo.
Bojim se najgoreg, zato Vas još jednom molim da razmotrite moje pitanje i da mi odgovorite.
Hvala

Poštovana doktorka, posle velikog stresa na poslu i prebacivanja na drugo radno mesto (po sistemu ako hoćeš-hoćeš, ako nećeš napusti posao), imam dijagnozu F 43.2 i F 41.2, uz terapiju Ksalol 0.5 mg 3x1 i Floramidal 15 mg 1x1.Osećam se nemoćno, stalno drhtim i plačem.
Interesuje me koliko dugo mogu biti na ovoj vrsti bolovanja ?

Poštovani,
od 11.godine bolujem od trihotilomanije, što je najvjerovatnije posljedica rata. U početku je to bilo bezazleno, ali posljednjih godina sam vrlo dobro svjesna ove bolesti i katastrofalnih posljedica. Znam da je najbitnija samokontrola i ja donekle uspjevam u tome, ali dok učim ili ako sam pod većim stresom (ispiti i sl), kontola "popusta".
Interesuje me da li postoje konkretni lijekovi (i koji) ili je neophodan razgovor sa psihoterapeutom.
Unaprijed hvala

Poštovani doktore,
moja majka je pre 4 godine počela slabo da se oseća, prvo joj ne prestanak menstruacije predstavljao problem, odazvala se  svom ginekologu i on joj je dao injekcije, posle kojih je imala ciklus, ali toliko samo da se pokažu mrlje braon boje. Kroz par meseci je uradila je sve moguće nalaze među kojima su rezultati bili sledeći: prolaktin povećan, ona je kasnije osećala veliki strah, a u želucu je imala osećaj kao da ima nesto živo u njoj. Njen ginekolog na osnovu onih nalaza ništa nije preduzimao, već joj je rekao da poseti psihijatra, otišla je psihijatru i davao joj je terapiju 6 meseci: remeron, bromanzepan 3x1 od 6mg, tegratol 200mg, da bi kasnije rekao da ju je pogrešno lečio, da ona nije slučaj za psihijatra. U Banja Luci na Paprikovcu su joj ustanovili prerani klimaks i da li joj bromazepan 3mg, zoloft, soju....njoj ništa nije bilo bolje, po ceo dan bi bila u kući, plakala, imala ružne misli, izgubila je bila volju za kupanje, oblačenje, izlazak u šetnju, po 3 kutije dnevno je pušila. Pre neki dan je išla na snimanje želuca i sad su joj ustanovili jaku upalu sluznice i nervozu želuca..
Zaista ne znam dokle ovo sve vodi. Interesuje me Vaše mišljenje, jer nam je svima postalo teško i naporno.
Molim Vas pomozite nam

Moj prijateljica je strašno ljubomorna. Ne može da podnese da njen suprug gleda mlade devojke. Pokušala mu je to objasniti, ali on je naravno ne razume. Da li postoji neki način da njen strah nestane.To više nije normalno ponašanje, ne želi da ide u društvo sa suprugom i stalno prati njegov pogled.

Poštovani dr
molim za pomoć jedne devojčice od 15 godina. Polaskom u srednju školu počela je sebe užasno da omalovažava kako je najgora u razredu i kako ona ne zaslužuje da bude tu, a pritom je u osnovnoj školi bila odličan đak i mnogo se posvećivala knjizi. Posle tri dana stanje se pogoršalo i počela je da priča kako će se ubiti i kako laže sve oko sebe i da svima želi zlo. Priča i neke vulgarnosti. Porodica je normalna bez ikakvih presiranja da mora da bude dobar đak, sama je to želela.
Da li je to nešto opasno i kako je povratiti u normalan život.
Marija