Postovana,  Za vreme odsluzenja vojnog roka su poceli da mi se desavaju

Veoma je tesko u par recenica objasniti strukturu kognitivno bihejvioralnog i medikamentoznog tretmana opsesivno kompulzivnog poremecaja. Sto se tice lekova, ovo sto ste naveli – Zaksan i Auromid ne pomazu kod opsesivno kompulzivnog poremecaja, pa cak ni kod panicnog poremecaja sa agorafobijom. Najcesce se desi da se simptomi delimicno povuku, ali da uvek nesto zaostane. Lekovi izbora za Vas problem su antidepresivi iz grupe selektivnih serotonergickih reuptake inhibitora (SSRI) (posebno Zoloft) a od malo starijih odlicno se pokazao Anafranil. Ponekad je potrebno da se dodaju i male doze tacno odredjenih neuroleptika. Sto se tice psihoterapije, kao najefikasnija se pokazala bihejvioralna metoda pod nazivom ekspozicija i prevencija odgovora, a od kognitivnih metoda kognitivna restrukturacija i metakognitivne metode. Ukraktko, sustina je u sledecem. Ono sto Vam govori Vasa opsesivna/prisilna misao (sadrzaj nametnute misli ili slike) se NIKADA nece dogoditi tj. ostvariti. To znaci, ako Vam padne na pamet neprijatna misao da cete nekog udariti - ako se radi o opsesivno kompulzivnom poremecaju, to se nikada nece desiti. Vasu misao treba uzeti samo kao pogresnu procenu koja je posledica aktuelne bolesti i ne treba joj obracati paznju jer predstavlja POGRESNU PROCENU! Zato je kontraproduktivno bilo sta raditi kako bi sprecili “neprijatne posledice vaseg dela”, jer do toga nece ni doci. Sa druge strane, ako jednom zapocnemo sa kompulzijama one ce se samo prosiriti i kod Vas odrzavati uverenje da se neprijatnost nije dogodila jer ste to kompulzijom sprecili a ne zato sto se to i bez toga ne bi desilo. Mozda cete reci – kako biti siguran da se to nece desiti – odgovor na to pitanje se nalazi u pozitivnom iskustvu miliona obolelih od ove bolesti, odnosno u cinjenici da se nikom od njih nikada nije desilo da se opsesije ostvare (ovde mozete uvrstiti I sopstveno iskustvo). Onaj ko zaista ima zelju da nekog povredi, ne razmislja o tome i ne plasi se toga, vec to i radi. Problem kod opsesija nije u gubitku kontrole nad ponasanjem vec suprotno – u prevelikoj kontroli. Zato je bitno da se ako se javi potreba za kompulzujom oduprete tome – napetost ce jedno vreme rasti, a onda ce polako opadati i nestati cak I ako ne uradite kompulzivnu radnju. Treba poceti sa kompulzijama za koje mislite da ih se najlakse mozete odrci pa onda ici prema tezim. Napominjem da se ovo ne moze smatrati kognitivno bihejvioralnim tremanom jer je psihoterapijski process znatno slozeniji i strukturisan, i da su ovo samo smernice koje bi eventualno mogle da Vas upute na osnovne probleme koji ucestvuju u nastanku i posebno, odrzavanju simptomatologije kod opsesivno kompulzivnog poremecaja