Postovana, Za vreme odsluzenja vojnog roka su poceli da mi se desavaju anksiozni problemi.U pocetku blazeg inteziteta,a kasnije jaceg do pojave agorofobije.Koristio sam (pod lekarskim nadzorom) zaksan i auromid jedno 6 meseci.Zaboravio sam da napomenem da je to sve pocelo oko aprila 2003 god. Same simptome panike sam uspeo da svedem na najmanju mogucu meru,koristim gradski prevoz,odlazim u druge gradove,bioskop,itd...Ukratko detalji agorofobije jos uvek postoje,ali su minimalni.Medjutim uz sve te probleme pratio me jos jedan,a to su neprijatne nametnute misli da cu da povredim nekoga ili sebe(iako nisam tip osobe koji bi zeleo da ikoga povredi).Na vasem sajtu sam procitao da su to opsesije koje isto tako spadaju u anksiozne poremecaje.Te misli nisu toliko ceste(recimo 3-4 puta sedmicno)i ne prave bas tolike probleme,ali su iritirajuce!Kada mi se desi takva situacija,namerno pokusavam da uradim suprotno.evo jedan banalan primer(ako mi se desi da mi se javi misao da bez razloga udarim sa! govornika,ja ga potapsem po ramenu i recimo iniciram neku smesnu pricu).To je ukratko moj problem.Molio bih vas da mi u odgovoru na ovaj mail opisete ukratko nacin borbe(smernice) protiv ovog problema.Znam da prvo sto bi trebalo je da se javim strucnom licu,ali to trenutno zbog obaveza nije moguce. Unapred zahvalan,
Veoma je tesko u par recenica objasniti strukturu kognitivno bihejvioralnog i medikamentoznog tretmana opsesivno kompulzivnog poremecaja. Sto se tice lekova, ovo sto ste naveli – Zaksan i Auromid ne pomazu kod opsesivno kompulzivnog poremecaja, pa cak ni kod panicnog poremecaja sa agorafobijom. Najcesce se desi da se simptomi delimicno povuku, ali da uvek nesto zaostane. Lekovi izbora za Vas problem su antidepresivi iz grupe selektivnih serotonergickih reuptake inhibitora (SSRI) (posebno Zoloft) a od malo starijih odlicno se pokazao Anafranil. Ponekad je potrebno da se dodaju i male doze tacno odredjenih neuroleptika. Sto se tice psihoterapije, kao najefikasnija se pokazala bihejvioralna metoda pod nazivom ekspozicija i prevencija odgovora, a od kognitivnih metoda kognitivna restrukturacija i metakognitivne metode. Ukraktko, sustina je u sledecem. Ono sto Vam govori Vasa opsesivna/prisilna misao (sadrzaj nametnute misli ili slike) se NIKADA nece dogoditi tj. ostvariti. To znaci, ako Vam padne na pamet neprijatna misao da cete nekog udariti - ako se radi o opsesivno kompulzivnom poremecaju, to se nikada nece desiti. Vasu misao treba uzeti samo kao pogresnu procenu koja je posledica aktuelne bolesti i ne treba joj obracati paznju jer predstavlja POGRESNU PROCENU! Zato je kontraproduktivno bilo sta raditi kako bi sprecili “neprijatne posledice vaseg dela”, jer do toga nece ni doci. Sa druge strane, ako jednom zapocnemo sa kompulzijama one ce se samo prosiriti i kod Vas odrzavati uverenje da se neprijatnost nije dogodila jer ste to kompulzijom sprecili a ne zato sto se to i bez toga ne bi desilo. Mozda cete reci – kako biti siguran da se to nece desiti – odgovor na to pitanje se nalazi u pozitivnom iskustvu miliona obolelih od ove bolesti, odnosno u cinjenici da se nikom od njih nikada nije desilo da se opsesije ostvare (ovde mozete uvrstiti I sopstveno iskustvo). Onaj ko zaista ima zelju da nekog povredi, ne razmislja o tome i ne plasi se toga, vec to i radi. Problem kod opsesija nije u gubitku kontrole nad ponasanjem vec suprotno – u prevelikoj kontroli. Zato je bitno da se ako se javi potreba za kompulzujom oduprete tome – napetost ce jedno vreme rasti, a onda ce polako opadati i nestati cak I ako ne uradite kompulzivnu radnju. Treba poceti sa kompulzijama za koje mislite da ih se najlakse mozete odrci pa onda ici prema tezim. Napominjem da se ovo ne moze smatrati kognitivno bihejvioralnim tremanom jer je psihoterapijski process znatno slozeniji i strukturisan, i da su ovo samo smernice koje bi eventualno mogle da Vas upute na osnovne probleme koji ucestvuju u nastanku i posebno, odrzavanju simptomatologije kod opsesivno kompulzivnog poremecaja
Pitanje broj: #1345
Postovana, Za vreme odsluzenja vojnog roka su poceli da mi se desavaju anksiozni problemi.U pocetku blazeg inteziteta,a kasnije jaceg do pojave agorofobije.Koristio sam (pod lekarskim nadzorom) zaksan i auromid jedno 6 meseci.Zaboravio sam da napomenem da je to sve pocelo oko aprila 2003 god. Same simptome panike sam uspeo da svedem na najmanju mogucu meru,koristim gradski prevoz,odlazim u druge gradove,bioskop,itd...Ukratko detalji agorofobije jos uvek postoje,ali su minimalni.Medjutim uz sve te probleme pratio me jos jedan,a to su neprijatne nametnute misli da cu da povredim nekoga ili sebe(iako nisam tip osobe koji bi zeleo da ikoga povredi).Na vasem sajtu sam procitao da su to opsesije koje isto tako spadaju u anksiozne poremecaje.Te misli nisu toliko ceste(recimo 3-4 puta sedmicno)i ne prave bas tolike probleme,ali su iritirajuce!Kada mi se desi takva situacija,namerno pokusavam da uradim suprotno.evo jedan banalan primer(ako mi se desi da mi se javi misao da bez razloga udarim sa! govornika,ja ga potapsem po ramenu i recimo iniciram neku smesnu pricu).To je ukratko moj problem.Molio bih vas da mi u odgovoru na ovaj mail opisete ukratko nacin borbe(smernice) protiv ovog problema.Znam da prvo sto bi trebalo je da se javim strucnom licu,ali to trenutno zbog obaveza nije moguce. Unapred zahvalan,
Odgovoreno: 08. 10. 2007.Veoma je tesko u par recenica objasniti strukturu kognitivno bihejvioralnog i medikamentoznog tretmana opsesivno kompulzivnog poremecaja. Sto se tice lekova, ovo sto ste naveli – Zaksan i Auromid ne pomazu kod opsesivno kompulzivnog poremecaja, pa cak ni kod panicnog poremecaja sa agorafobijom. Najcesce se desi da se simptomi delimicno povuku, ali da uvek nesto zaostane. Lekovi izbora za Vas problem su antidepresivi iz grupe selektivnih serotonergickih reuptake inhibitora (SSRI) (posebno Zoloft) a od malo starijih odlicno se pokazao Anafranil. Ponekad je potrebno da se dodaju i male doze tacno odredjenih neuroleptika. Sto se tice psihoterapije, kao najefikasnija se pokazala bihejvioralna metoda pod nazivom ekspozicija i prevencija odgovora, a od kognitivnih metoda kognitivna restrukturacija i metakognitivne metode. Ukraktko, sustina je u sledecem. Ono sto Vam govori Vasa opsesivna/prisilna misao (sadrzaj nametnute misli ili slike) se NIKADA nece dogoditi tj. ostvariti. To znaci, ako Vam padne na pamet neprijatna misao da cete nekog udariti - ako se radi o opsesivno kompulzivnom poremecaju, to se nikada nece desiti. Vasu misao treba uzeti samo kao pogresnu procenu koja je posledica aktuelne bolesti i ne treba joj obracati paznju jer predstavlja POGRESNU PROCENU! Zato je kontraproduktivno bilo sta raditi kako bi sprecili “neprijatne posledice vaseg dela”, jer do toga nece ni doci. Sa druge strane, ako jednom zapocnemo sa kompulzijama one ce se samo prosiriti i kod Vas odrzavati uverenje da se neprijatnost nije dogodila jer ste to kompulzijom sprecili a ne zato sto se to i bez toga ne bi desilo. Mozda cete reci – kako biti siguran da se to nece desiti – odgovor na to pitanje se nalazi u pozitivnom iskustvu miliona obolelih od ove bolesti, odnosno u cinjenici da se nikom od njih nikada nije desilo da se opsesije ostvare (ovde mozete uvrstiti I sopstveno iskustvo). Onaj ko zaista ima zelju da nekog povredi, ne razmislja o tome i ne plasi se toga, vec to i radi. Problem kod opsesija nije u gubitku kontrole nad ponasanjem vec suprotno – u prevelikoj kontroli. Zato je bitno da se ako se javi potreba za kompulzujom oduprete tome – napetost ce jedno vreme rasti, a onda ce polako opadati i nestati cak I ako ne uradite kompulzivnu radnju. Treba poceti sa kompulzijama za koje mislite da ih se najlakse mozete odrci pa onda ici prema tezim. Napominjem da se ovo ne moze smatrati kognitivno bihejvioralnim tremanom jer je psihoterapijski process znatno slozeniji i strukturisan, i da su ovo samo smernice koje bi eventualno mogle da Vas upute na osnovne probleme koji ucestvuju u nastanku i posebno, odrzavanju simptomatologije kod opsesivno kompulzivnog poremecaja
Pregledajte odgovore po oblastima