Imam 33 godine i unazad vise od deset godina sam povremeno lecena od depresije.Napominjem da sam za to vreme imala dosta stresova u zivotu, i realnih bolesti i problema koje su dovodile do reaktivne depresije.Napominjem da sam na terapiji i antiaritmicima zbog ektrasistolne aritmije.Problemi sa srcem i unapred ne dobijana odedjena terapija su doveli da sam nekoliko puta odustajala od fakulteta.Problemi su savim nestali kad sam se pre tri godine zaljubila, i onda polako pocvela da ucim, mislila sam da cu zavrsiti fakultet jer sam cak kao nekad dobijala visoke ocene, zdravlje je bilo dobro, nije se pojavljivala jaca aritmija i niej bilo depresije, i verovala sam u bolju buducnost...Onda se deseilo lose, jedan ispit nikako nisam uspela da polozim, i na kraju od sresa dobila jaku aritmiju, a momak me je napustio, i jos nedugo zatim se javio da ce se ozeniti i biti otac.Od tada sam u krizi potpunoj...Isla sam kod lekarai dobila auromid i bensedin, ali ne pomazu...Podrsku od porodice nemam, materijalno nikako ne stojim i ne mogu da nadjem nikakakav posao...koncetracija mi je jako losa, probala sam da ucim ali nikako, najveci deo dana lezim i placem...zelim promenu sredine ali nemam mogucnosti...ne znam kako dalje...Sve mi je teze..Bojim se da nemam vise izlaza iz ovog...sta da radim, da li da probam neke druge lekove?Kako da nadjem podrsku medju drugim osobama?Iako je bilo osoba u stavrnosti koje su bile zaisteresovane za mene ja cak ne mogu ni da se zaljubim i time nadjem blizeg nekog...Sta dalje...Lekari na psihijatriji su samo rekli kontrola za mesec dana i nsita vise...Ovako traje vec nekoliko meseci..sad jedva prezivljavam, sta dalje?
Odgovoreno: 05. 09. 2007.
Naravno da izlaza iz Vase situacije ima! Kao psihijatar sam imala prilike da sretnem ogroman broj osoba sa veoma slicnim problemom i nazalost, slicnim stilom razmisljanja gde dominira osecanje beznadeznosti, bespomocnosti i nemoci, pad samopouzdanja i samouverenosti, gubitak vere u sebe i svoje snage, kao i sumlja u dosadasnje, potvrdjene kvalitete. Vi ste, zapravo dali jako lep opis tz. depresivnog stila razmisljanja i gledanja na sebe i svet oko sebe koji je karakteristican za depresivne osobe. Osobe koje su neraspolozene procenjuju pod uticajem svog loseg raspolozenja. Kada smo tuzni sve nam je sivo i crno, za razliku od situacije kada smo vesili i vidimo sve lepse, sve nam je lakse, prepreke u zivotu nisu tako teske. Ono sto zelim da Vam kazem je da trenutno zbog Vaseg neraspolozenja nemate pravu sliku o sebi i svetu oko sebe i da Vam se sve cini nemoguce i nedostizno. Medjutim, treba da znate da ce se sve to povuci nakon povlacenja depresivnosti. Iako ima promena u Vasem ponasanju, u sustini ste ostali isti, odnosno imate sve kvalitete koje ste i ranije imali poput onih da se druzite, ucite, samo ih u ovom trenutku, zbog bolesti, ne koristite. Danas zaista imamo jako dobre lekove koji pomazu a uz to i psihoterapijske procedure (kognitivno bihejvioralna terapija) koje Vam mogu pomoci da izadjete iz ovog zacaranog kruga. Razgovarajte sa Vasim psihijatrom i slobodno mu naglasite ako Vam lek ne deluje ili daje samo blage promene. Ako ga kratko uzimate - manje od dve nedelje - treba jos malo sacekati
Pitanje broj: #1108
Imam 33 godine i unazad vise od deset godina sam povremeno lecena od depresije.Napominjem da sam za to vreme imala dosta stresova u zivotu, i realnih bolesti i problema koje su dovodile do reaktivne depresije.Napominjem da sam na terapiji i antiaritmicima zbog ektrasistolne aritmije.Problemi sa srcem i unapred ne dobijana odedjena terapija su doveli da sam nekoliko puta odustajala od fakulteta.Problemi su savim nestali kad sam se pre tri godine zaljubila, i onda polako pocvela da ucim, mislila sam da cu zavrsiti fakultet jer sam cak kao nekad dobijala visoke ocene, zdravlje je bilo dobro, nije se pojavljivala jaca aritmija i niej bilo depresije, i verovala sam u bolju buducnost...Onda se deseilo lose, jedan ispit nikako nisam uspela da polozim, i na kraju od sresa dobila jaku aritmiju, a momak me je napustio, i jos nedugo zatim se javio da ce se ozeniti i biti otac.Od tada sam u krizi potpunoj...Isla sam kod lekarai dobila auromid i bensedin, ali ne pomazu...Podrsku od porodice nemam, materijalno nikako ne stojim i ne mogu da nadjem nikakakav posao...koncetracija mi je jako losa, probala sam da ucim ali nikako, najveci deo dana lezim i placem...zelim promenu sredine ali nemam mogucnosti...ne znam kako dalje...Sve mi je teze..Bojim se da nemam vise izlaza iz ovog...sta da radim, da li da probam neke druge lekove?Kako da nadjem podrsku medju drugim osobama?Iako je bilo osoba u stavrnosti koje su bile zaisteresovane za mene ja cak ne mogu ni da se zaljubim i time nadjem blizeg nekog...Sta dalje...Lekari na psihijatriji su samo rekli kontrola za mesec dana i nsita vise...Ovako traje vec nekoliko meseci..sad jedva prezivljavam, sta dalje? Odgovoreno: 05. 09. 2007.
Pregledajte odgovore po oblastima