1. Pitanje broj: #60682

    . . . . . . . . Postovani doktore, malo cu duze pisati ali vas molim da mi odgovorite i da mi ne napisete kratak odgovor >hvala. . IMAM 27 GODINA. Zadnjih par godina imam probleme koji se javljaju i koji su sve tezi kako se blizi noc, , , simptomi su sledeci. . . strah od bolesti, strah od preskakanja srca, tuzan ponekad, panika od umiranja, , otezano disanje, duboki uzdisaji, Strahovi su prisutni i od nepoznatih stvari, ponekada strah od ljudi koji su probisveti i delikventi. Takodje mislim da bih premro od straha kada bi mi neko pozvonio u sred noci na vrata. . . . . . Skoro mi je na sred ulice zena umrla na rukama, , i ot tada ponekada imam strah da budem sam kod kuce i pomislim da cu videti nju. . . takodje ne volim velike guzve jer pomislim kako uvek ima kretena koji mogu da mi naude. . . takodje sam danas saznao da mi ocuh ima rak pluca i evo pisem vam sve ovo uz duboke uzdisaje, Svi prijatelji mi govore kako sam smoren i to pocinje da me nervira, Ovi problemi nestaju kada se probudim ili budu svakako blazi ujutru, , ali kako se vece blizi, strahovi i problemi pocinju da budu veci a disanje sve otezanije. . . . . . . . . . . . . TAKODJE SE DESI DA MI BUDE SUPER PO 15 DANA A ONDA OPET PO STAROM, , VISE MI SE DESAVA LOSE NEGO DOBRO VEC PAR GODINA Odrastao sam sa majkom, , otac nas je napustio i zivi i radi u iraqu, , snjim sam stupio u kontakt pre dve godine. . . do tada se nismo culi 25 god. Sada sam ozenjen i jos uvek bez dece, , u braku mi je lepo, radim sa suprugom na istom radnom mesto i to mi odgovara. . . jedine stresove koje sam doziveo je smrt babe i dede sa 14 godina, Prevareni i izgubili kucu i ostali na ulici sa mojih 15 god. NAJVAZNIJE, , , mnogo me boli bol moje majke koja jedva izdrzava kraj sa krajem i kojoj ne mogu da pomognem materijalno. Bukvalno kada je vidim bude mi lose ceo dan, , , , isto tako imam sestru po majci mladju 14 godina od mene, kojoj ne mogu materijalno da pomognem, , zive tesko, , , jako me boli kada je vidim lose obucenu ili sl. Majci bih rekao sve najlepse ali me nesto sprecava, ne mogu joj izustiti ni volim te, , nekako me je stid. . . . . hvala unapred na odgovoru i molim vas da me ne terate kod psihijatra jer nemam kada da odem jer radim svaki dan po 12h vec sedam godina, , nekada zaboravim i da se smejem, , takodje sam postao kao robot koji samo radi i ludi, , , postoji li neki lek za ovu moju silnu napetost ILI LUDOST ??? molim vas za duzi odgovor da bih vas lepo razumeo. . mnogo vam hvala

    Odgovoreno: 09. 05. 2010.
    • Poštovani,
      Vi ste neko koji je celog zivota pokusavao da odrzava ravnotezu na jednoj nozi. Uspevali ste u tome, imali nadoknadu delom ali nikada dovoljno emotivnog zadovoljenja i sigurnosti. Pri svemu tome ziveli u nedostatku sa prim spoznajam o zivotu, sa vec ne znam kakvim znanjem i predstavom o svemu. Onda vam se desava ocuh, potom i sestra, pa gubite verovatno jako drage ljude kao sto su baba i deda. Pominjete i gubitak kuce. To je i previse. Svi u problemu, a i vi, a niko nema vremena za vas, jer vas vec tretitraju odraslim. A samo vi znate koliko ste vapili za podrskom i sigurnoscu. I vec ne znam sta se desavalo, ali negde ste se iscrpli pa se danak placa sada kada ste zastali u bezbednosti sopstvenog zivota. Vi ste se sredili, ali majka ne. Ne mozete biti mirni. Tu je osecaj odgovornosti, ali i krivice povremeno, a i normalne, potrebe za svojim napredovanjem. . . Jednostavno ste u u stanju reaktivnog neraspolozenja i depresivnog afekta koji se organizovao putem negativnih misli i teskobe. Ja vam u svakom slucaju moram predloziti strucno lice, jer otici psihijatru ne znaci biti lud. Razgovor, po potrebi i neki lek, ne treba beziti, a problem ce se resiti!
      dr d. Krasic


      Pozdrav

Ostavite komentar