Od pre godinu dana uzimam terapiju za hipotireozu. Mesec dana od pocetka terapije javila se vrtoglavica i daljim pregledima je ustanovljen poremecaj centra za ravnotezu (koristila urutal 6 meseci) i blago povisen pritisak i tahikardije (uzimam concor) . Na tri meseca idem na kontrole kod neuropsihijatra, rekla sam da sam primetila da sam placljivija (placem za filmove sa srecnim zavrsetkom, nisam u stanju da gledam ratne filmove, ubistva, bolesti) , jace me pogadjaju primedbe upucene meni, ne branim se adekvatno, u momentu se uzdrzim i delujem sabrano, mozda hladno, ali kasnije "puknem", pocinjem da placem, shvatam da me je taj dogadjaj pogodio jace nego sto sam ocekivala i da nisam tako jaka i ne kontrolisem se kao sto sam to mogla da radim ranije. Dr kaze da mi nije potrebna terapija kod psihijatra, da sam ja svesna i svojih problema i realna u svemu, da je sve prolazno stanje dok se ne regulise nivo hormona. Lekar sam, svakodnevno okruzena kolegama, sestrama, pacijentima. Oni nista ne primecuju, smatraju da je sve u najboljem redu, koncentrisana sam u radu, smatraju me strucnijom od drugih, ali ja vidim da neke stvari nisam u stanju da ignorisem ili ih tretiram kao manje bitne (npr. Vikanje sestre u ordinaciji na mene) vec te dogadjaje po nekoliko dana analiziram, pokusavam da nadjem svoju gresku u tome, nisam u stanju da to ostavim iza sebe i idem dalje, vec ne spavam nocima. Kako da se izvucem iz svega ovoga? Ako mi treba pomoc psihijatra, gde da odem? Imam utisak da mi treba neko da me vrati na moje staro stanje kada sam bila uvek nasmejana, stalno u pokretu, stizala sve da uradim, procitam, sa svima da se druzim, izlazim. . . Nemam pojma sta mi se desava, ne prepoznajem samu sebe
Poštovana, Sigurno je da postoji hormonski disbalans ili je postojao i doveo do psihicke simptomatologije, ali je i sigurno i to da imate bolest koja je psihosomastkog karaktera tako da se moze reci da imate nestabilan vegetativni nervni sistem i manevrisanje sa emocijama putem kaptaze i zatvaranja. Preosetljivi, povredljivi, ali i previse tolerantni i popustljivi, tako da u tome mozete i preterati sto drugi moze zloupotrebiti, kao sto vam se i desilo sa sestrom. Na zalost nismo na istim pozicijama, pa ne sagledavamo ambijent na isti nacin, tako da je distanca neophodna i povredjenost kada se ona narusi je bolna, narocito ako vi ne nosite odgovornost za povredjivanje. Ne sme vam vikati sestra naravno, ali razmislite sta ste vi doprineli da se to desi, narusi autoritet i smanji distanca! Plakanje ne vodi nicemu, porazgovarajte sa kolegama) psihijatrom) , naci cete izlaz, sigurno, samo krenite!
Pitanje broj: #60029
Sigurno je da postoji hormonski disbalans ili je postojao i doveo do psihicke simptomatologije, ali je i sigurno i to da imate bolest koja je psihosomastkog karaktera tako da se moze reci da imate nestabilan vegetativni nervni sistem i manevrisanje sa emocijama putem kaptaze i zatvaranja. Preosetljivi, povredljivi, ali i previse tolerantni i popustljivi, tako da u tome mozete i preterati sto drugi moze zloupotrebiti, kao sto vam se i desilo sa sestrom. Na zalost nismo na istim pozicijama, pa ne sagledavamo ambijent na isti nacin, tako da je distanca neophodna i povredjenost kada se ona narusi je bolna, narocito ako vi ne nosite odgovornost za povredjivanje. Ne sme vam vikati sestra naravno, ali razmislite sta ste vi doprineli da se to desi, narusi autoritet i smanji distanca! Plakanje ne vodi nicemu, porazgovarajte sa kolegama) psihijatrom) , naci cete izlaz, sigurno, samo krenite!
dr d. Krasic
Pozdrav
Pregledajte odgovore po oblastima