Poštovana dr Krasić,
Imam 28god. Izmedju 18-21god. imala sam česte napade panike na javnim mestima, tako da sam izbegavala mesta i situacije u kojima bi se napad javljao. Otada se napadi nisu ponavljali i krećem se slobodno, putujem i ne razmišljam o strahu, ali sam svesna da je to samo iz razloga što van kuće izlazim isključivo sa prijateljima ili sa suprugom, jer sam sebe ubedila da moram nekog imati pored sebe za slučaj da mi se napad "desi". Pre 10 meseci sam postala majka i jako patim zbog toga što ne smem sama da prošetam bebu. Plašim se toga da nikada neću moći da budem dobar roditelj ako ću celog života zavisiti od drugih ljudi i ako ću čekati da moj suprug dođe s posla da bismo dete izveli u šetnju, kasnije na odmor ili u školu... Takodje, fakultet sam napustila zbog agorafobije i imam jak osećaj krivice, jer sam uvek bila odličan đak. Želela bih da se vratim na sudije, jer ne želim da provedem zivot kao "domaćica", ali to ne mogu dok ne rešim problem agorafobije.
Molim Vas da mi preporučite doktora kome bih se mogla obratiti za pomoć i da mi pojasnite na koji način i koliko uspešno se leči agorafobija, kao i to da li je terapija uvek medikamentozna ili je moguće izlečiti se samo psihoterapijom.
Unapred hvala!
Poštovana,
problem koji imate naziva se panični poremećaj. Radi se o problemu koji je veoma čest. Nažalost, posle mnogobrojnih ispitivanja telesnog zdravlja, mnogobrojnih dokaza o zdravlju, osoba i dalje oseća intenzivni strah od napada. Mučena je katastroficnim mislima o tome šta se dešava sa njom i kakve će biti posledice toga. Bolest se leči,pristup je kompleksan. Podrazumeva i medikamenozno i psihoterapijsko delovanje. Možete se javiti i kao i svaki problem, što pre uđete u borbu sa njim rešiđete ga sa manje napora!
Srdačno
Dr Dragana Krasić
Pitanje broj: #10790
Poštovana dr Krasić,
Odgovoreno: 14. 09. 2008.Imam 28god. Izmedju 18-21god. imala sam česte napade panike na javnim mestima, tako da sam izbegavala mesta i situacije u kojima bi se napad javljao. Otada se napadi nisu ponavljali i krećem se slobodno, putujem i ne razmišljam o strahu, ali sam svesna da je to samo iz razloga što van kuće izlazim isključivo sa prijateljima ili sa suprugom, jer sam sebe ubedila da moram nekog imati pored sebe za slučaj da mi se napad "desi". Pre 10 meseci sam postala majka i jako patim zbog toga što ne smem sama da prošetam bebu. Plašim se toga da nikada neću moći da budem dobar roditelj ako ću celog života zavisiti od drugih ljudi i ako ću čekati da moj suprug dođe s posla da bismo dete izveli u šetnju, kasnije na odmor ili u školu... Takodje, fakultet sam napustila zbog agorafobije i imam jak osećaj krivice, jer sam uvek bila odličan đak. Želela bih da se vratim na sudije, jer ne želim da provedem zivot kao "domaćica", ali to ne mogu dok ne rešim problem agorafobije.
Molim Vas da mi preporučite doktora kome bih se mogla obratiti za pomoć i da mi pojasnite na koji način i koliko uspešno se leči agorafobija, kao i to da li je terapija uvek medikamentozna ili je moguće izlečiti se samo psihoterapijom.
Unapred hvala!
Poštovana,
problem koji imate naziva se panični poremećaj. Radi se o problemu koji je veoma čest. Nažalost, posle mnogobrojnih ispitivanja telesnog zdravlja, mnogobrojnih dokaza o zdravlju, osoba i dalje oseća intenzivni strah od napada. Mučena je katastroficnim mislima o tome šta se dešava sa njom i kakve će biti posledice toga. Bolest se leči,pristup je kompleksan. Podrazumeva i medikamenozno i psihoterapijsko delovanje. Možete se javiti i kao i svaki problem, što pre uđete u borbu sa njim rešiđete ga sa manje napora!
Srdačno
Dr Dragana Krasić
Pregledajte odgovore po oblastima