Postovana doktorka,imam 31god.zabavljala sam se sa momkom koji je tri meseca stariji od mene,pune pet godina,stupili u brak koji traje takodje pet godina.Nazalost imala sam tri neuspesne trudnoce(uzrok nepoznat),veza u kojoj smo bili kao i brak su bili prepuni ljubavi,postovanja,harmonije,ono cega covek moze samo da pozeli i masta.Poslednjih godinu dana nazalost imamo problem,suprug hoce da se razvedemo kaze da ne oseca ljubav,odbija bilo kakav kontakt samnom,cak i poljubac,za njega smo mi najbolji prijatelji,poslovni partneri,sve sem muza i zene.Bavimo se privatnim biznisom,ne zivimo nista lose a ni preterano dobro,kao i veciina ljudi.Razlog zbog koga je sve nastalo jeste taj sto je osetio ljubomoru,tvrdi da zna da ga fizicki nisam prevarila ali da misli da duhovno jesam,tada je prvi put otiso od kuce,posle izvesnog vremena se vratio,gde smo novu godinu docekali sa tim covekom i njegovom suprugom,bili van grada,planirali svo cetvoro o tome,da bi kada smo se vratili meni nabijao na nos kako on nije hteo da ide sa njima vec da budemo sami,Mislim da je sve to mogo mnogo ranije da kaze,da do problema nebi doslo,volim da budem sa njim uvek kada je to moguce ali isto tako smatram da sam normalna i volim da se druzim sa drugim ljudima u smislu sirenja prijateljstva i drugarstva,ne vidim nista lose u svemu tome.Ispadoh kriva za sve,kopa se po proslosti,iznose se neke nebuloze ponasa se ne kao covek od 32 god.vec kao dete od 2 god!Zivimo razdvojeno nepunih godinu dana,vezani smo poslovno dosta,zna da dodje u stan ponekad da zajedno jedemo,cak i da prespava ali nikakv kontakt ne zeli samnom i prica o razvodu se nastavlja.Jako sam emotivna nazalost nemam hrabrosti da prekinem sve ovo nemogu da shvatim i utuvim u glavu kao i da priznam sebi da je sve gotovo,jednostavno nemogu da podnesem tako nesto,da napomenem gubitak tri deteta nikad nije spomenuo i nije prebacio,on je inace dete razvedenih roditelja,mama mu zivi sa trecim muzem otac sa cetvrtom zenom,baba mu se dvaput udavala,neznam da li ima sve to veze i sa genetikom.Neznam kome da se obratim za pomoc,neznam koliko iz ovog pisma mozete da povezete neke stvari i eventualno donesete neki zakljucak ili misljenje,zelim samo da Vam se zahvalim ako je ovo pismo doslo do Vas,da Vas zamolim da mi odgovorite mailom i da se ovo pismo ne objavljuje.Imam roditelje i brata koji jako brinu zbog svega ali se ja plasim za sebe nisam u stanju da naudim sebi,ali se plasim za moje psihicko stanje.Jos jednom Hvala Vam puno sto ste makar procitali ovo pismo i utrosili par minuta na mene.Puno pozdrava! P.S.zaboravila sam da Vam kazem da nikad nisam prevarila i imala veze sa bilo kojim muskarcem i dok sam bila u vezi a i u braku sa sadasnjim suprugom,jer smatram nepostenim i bezobraznim imati dva i vise partnera istovremeno,nepodnosim preljube,isto tako smatrma da nikad ni moj suprug nikada do sada nije imao odnose sa drugim zenama.Nazalost nezeli samnom cak ni odemo do socijalnog radnika na razgovore.Puno pozdrava!

Odgovoreno: 25. 04. 2008.