Da, unos tečnosti se računa iz svih izvora. Međutim, kada određujemo ukupan unos tečnosti na dnevnom nivou ne treba se držati generalnih preporuka. Potreba za unos tečnosti varira u zavisnosti od načina života (sedentarni ili aktivni), okruženja u kome živimo (topliji krajevi ili oni gde je vlažnost vazduha velika diktiraju veći unos tečnosti), opšte zdravstveno stanje (ukoliko određena bolest izaziva dehidrataciju, veći unos tečnosti je neminovan).
Da bi nam organizam bio dobro hidriran pored adekvatnog unosa tečnosti moramo imati i adekvatne nivoe elektrolita (natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, hidrogen fosfat, hlorid). Količina elektrolita u telu se proverava analizom krvi i urina, kao i merenjem bubrežnih funkcija. Do disbalansa elektrolita mogu dovesti brojni faktori kao što su povraćanje, dijareja, pojačano znojenje, bolsti bubrega i jetre, korišćenja nekih lekova kao što su diuretici itd.
Simptomi dehidratacije i disbalansa elektrolita su:
- umor i slabost u mišićima
- grčevi i slabost u mišićima
- nedostatak apetita
- vrtoglavica
- nadutost, zatvor
- prebojenost mokraće (jako žuta do braon)
Kao što možete da zaključite ishrana igra veliku ulogu u pravilnoj hidrataciji. Obogatite ishranu sa što više povrća, voća (umereno), orašastih plodova, pečuraka, morskim pldovima, rečnom ribom itd. Naravno, pored hrane, iz koje ćemo dobiti elektrolite i manji deo tečnosti, potrebno je piti vode, odakle dolazi i najveći deo unosa tečnosti. Kao dodatni izvori tu su čajevi, supe, čorbe, blendirano voće i povrće itd.
Kao i uvek, da bih mogao da vam preporučim lični plan ishrane sa odgovarajućom hidtracijom morao bih da znam precizne ulazne podatke, od analiza krvi do lokacije gde živite
Preporučen dnevni unos vode
Da, unos tečnosti se računa iz svih izvora. Međutim, kada određujemo ukupan unos tečnosti na dnevnom nivou ne treba se držati generalnih preporuka. Potreba za unos tečnosti varira u zavisnosti od načina života (sedentarni ili aktivni), okruženja u kome živimo (topliji krajevi ili oni gde je vlažnost vazduha velika diktiraju veći unos tečnosti), opšte zdravstveno stanje (ukoliko određena bolest izaziva dehidrataciju, veći unos tečnosti je neminovan).
Da bi nam organizam bio dobro hidriran pored adekvatnog unosa tečnosti moramo imati i adekvatne nivoe elektrolita (natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, hidrogen fosfat, hlorid). Količina elektrolita u telu se proverava analizom krvi i urina, kao i merenjem bubrežnih funkcija. Do disbalansa elektrolita mogu dovesti brojni faktori kao što su povraćanje, dijareja, pojačano znojenje, bolsti bubrega i jetre, korišćenja nekih lekova kao što su diuretici itd.
Simptomi dehidratacije i disbalansa elektrolita su:
- umor i slabost u mišićima
- grčevi i slabost u mišićima
- nedostatak apetita
- vrtoglavica
- nadutost, zatvor
- prebojenost mokraće (jako žuta do braon)
Kao što možete da zaključite ishrana igra veliku ulogu u pravilnoj hidrataciji. Obogatite ishranu sa što više povrća, voća (umereno), orašastih plodova, pečuraka, morskim pldovima, rečnom ribom itd. Naravno, pored hrane, iz koje ćemo dobiti elektrolite i manji deo tečnosti, potrebno je piti vode, odakle dolazi i najveći deo unosa tečnosti. Kao dodatni izvori tu su čajevi, supe, čorbe, blendirano voće i povrće itd.
Kao i uvek, da bih mogao da vam preporučim lični plan ishrane sa odgovarajućom hidtracijom morao bih da znam precizne ulazne podatke, od analiza krvi do lokacije gde živite
Pregledajte odgovore po oblastima