Zamolila bih savet nutricioniste, dakle vec 3 godine muku mucim sa kilazom, koja se iz godine u godinu postepeno povecava. Narocito od prosle godine 2008 kada smo se (porodica suprug i osmogodisnja kcerka) preselili iz cg u it. Promjena nacina zivota iz jednog vrlo dinamicnog (rada u racunovodstvu i komercijali) do potpuno opustenog i mirnog zivota bez radnih obaveza -kakav sada zivim. Prije 3 godine aktivno sam se bavila aerobikom i prestala, zapravo od tada pocinjem da uocavam svoj problem. Kako dosta vremena provodim u kuci, desava se da jedem i kada nisam gladna, narocito slatkkise. Zdrava sam, uradila sam nedavno i nalaze, sve je bilo ok. Nikada nisam bila debela, rodjena sam kao prosecna beba od 3, 2 kg, ni u pubertetu nisam imala problema, sem u trudnoci -gdje sam se ugojila 27kg. Moja visina je 168cm, a trenutno tezim 86kg. U porodici mi niko nije gojazan, ni roditelji ni sestra, niti u familiji iko ima problema sa kilazom. Molim vas za savjet, cini mi se najvise za savjet kako da ostanem dosledna, da se pridrzavam pravila. . . Cini mi se da nemam snage za to, a vise od svega zelim da se dovedem u normalu. Unaprijed hvala na savjetu! Srdacan pozdrav iz rima
Poštovana, Zaista ste i sami dali tipičan opis kako u 'civilizovanim' zemljama gojaznost prelazi u epidemiju. Smanjena fizička aktivnost uopšte, pa čak i prilikom obavljanja posla, dostupnost hrane koja je tehnološki obrađena pa postaje kalorijski jača, pa i prisustvo nekih psiholoških momenata. Izgleda da je motivacija najveći problem, pa možda treba da razgovarate sa psihologom. Ja bih na vašu motivaciju uticao porukom da je gojaznost hronična bolest koja vodi do drugih poremećaja i ukupnog smanjenja kvaliteta života. Nemojte spremati, nemojte kupovati i držati u kući one namirnice na koje ste slabi, koje su izazov, odolite kampanjama tipa 'kupite tri čokolade a četvrtu dobijete gratis' i slično; ne držite sve takve namirnice u vidokrugu i na dohvat ruke. Jedite malo bajat crni hleb, manje solite hranu jer je slano nekome takođe atraktivnije; jedite više namirnice koje su tehnološki manje obrađene, dakle više u svežem stanju, češće samo barene, jednostavno spremljene; manje svih začina koji doprinose povećavanju apetita; držite u kući samo verzije namirnica sa manjim procentom masnoće; krenite u fizičku aktivnost, nađite društvo za vežbanje, šetnje, plivanje, aerobik. . Puno sreće. Pozdrav
Pitanje broj: #45961
Zaista ste i sami dali tipičan opis kako u 'civilizovanim' zemljama gojaznost prelazi u epidemiju. Smanjena fizička aktivnost uopšte, pa čak i prilikom obavljanja posla, dostupnost hrane koja je tehnološki obrađena pa postaje kalorijski jača, pa i prisustvo nekih psiholoških momenata. Izgleda da je motivacija najveći problem, pa možda treba da razgovarate sa psihologom. Ja bih na vašu motivaciju uticao porukom da je gojaznost hronična bolest koja vodi do drugih poremećaja i ukupnog smanjenja kvaliteta života. Nemojte spremati, nemojte kupovati i držati u kući one namirnice na koje ste slabi, koje su izazov, odolite kampanjama tipa 'kupite tri čokolade a četvrtu dobijete gratis' i slično; ne držite sve takve namirnice u vidokrugu i na dohvat ruke. Jedite malo bajat crni hleb, manje solite hranu jer je slano nekome takođe atraktivnije; jedite više namirnice koje su tehnološki manje obrađene, dakle više u svežem stanju, češće samo barene, jednostavno spremljene; manje svih začina koji doprinose povećavanju apetita; držite u kući samo verzije namirnica sa manjim procentom masnoće; krenite u fizičku aktivnost, nađite društvo za vežbanje, šetnje, plivanje, aerobik. . Puno sreće.
Pozdrav
Pregledajte odgovore po oblastima