prelom – pitajte doktora

Izuzetno je teško protumačiti  ovakava snimak bez kliničkg pregleda. Potrebno je doci na pregled i onda načiniti procenu  Ako se radi o prelomu baze V metatzarsalne kosti odluku o operativnom lečenju se može doneti tek nakon pregleda i razgovora sa pacijentom.

Po Vašim navodima ne može se dovoljno jasno definisati uzrok problema. Najverovatnije se kao posledice povrede potkolenice nalaze još neke povrede mekih tkiva. Na navedenom mestu najčešće može biti mišićna hernija ( kila), najčešće m.tibialis anteriora kao posledica pucanja omotača istog u primarnoj povredi. Promena je dinamička i može se proceniti tokom pregleda - da li postoji mišićna kila ili ne.

Najbolje je načiniti dinamički pregled uz primenu ultrazvuka koja će pokazati kretanje samog mišića i definisati o kom se problemu radi. Ako je klasična mišićna hernija, može se jasno dijagnostikovati i pri pregledu.

Ako je to uzrok postoji više opcija lečenja - osnovna je mišićna hernioplastika.

Zaključak klinički pregled + UZ potkolnice.

Duzina trajanja imobilizacije najviše zavisi op vrste preloma tako da je neophodno imati uvid u Rtg snimak preloma za definitivno mišljenje.

Poštovanje,

niste rekli tačno prelom koje kosti je u pitanju, tibia ili fibula ili obe? Da li je bio otvoreni ili zatvoreni prelom, da li su bili oštećeni krvni sudovi?

Što se tiče oporavka, tj. vraćanja ekstremita u funkciju, potreban je 3 puta duži period od perioda u kome je ekstremitet bio imobilisan. Pa ukoliko je noga bila imobilisana 4 nedelja, biće potrebno 12 nedelja za povratak noge u funkciju uz adekvatnu fizikalnu terapiju. 

U početku treba jačati okolne mišiće potkolenice kako bi kosti potkolenice imale što bolju podršku. U tom smislu treba raditi vežbe za gastocnemius i soleus (mišići sa zadnje strane noge), kao što su stojeće i sedeće podizanje na prste. Zatim, vežbe za peroneus longus i brevis (mišiće sa spoljne strane potkolenice) koje angažujemo everzijom stopala (podizanje spoljne ivice stopala ka spolja) i okretanjem stopala u polje (odvođenje). I na kraju vežbe za mišiće koji učestvuju u dorzalnoj fleksiji (pregibanje), podizanju unutrašnje strane stopala ka untra (inverzija) i okretanju stopala ka unutra (privođenje) - tibialis anterior i posterior i extensor halucis longus. Naveo sam samo veće mišiće, međutim opisanim pokretima se angažuju gotovo svi mišići potkolenice i stopala.

Sve ove mišiće treba jačati u funkciji pokretača (aktivno, kroz pokrete) i u funkciji stabilizatora (pasivno, bez pokreta u zglobu ali gde neka spoljna sila deluje u suprotnom smeru od smera u kome deluje sila mišića). U početku sa vrlo laganim opterećenjem koje sa progresivno povećava. Kao opterećenje se koristi sopstvena težina, elastične trake, peškir ili neki drugi rekvizit koji moze da klizi po podlozi. Pored ovih vežbi kreće se hodanjem, koje se kasnije nastavlja u brzi hod i pravolinijsko trčanje.

Dužina oporavka je individualna stvar. Ukoliko se odradi dobra imobilizacija i kasnije fizikalna sa svim ovim vežbama, otprilike bi tri meseca bila dovoljna za potpuni povratak funkcije.

Ishrana takođe može ubrzati oporavak. Nije naučno dokazano ali praksa je pokazala ukoliko se u tom periodu konzumira hrana koja utiče na proizvodnju provitamina D (skuša, losos) ili izlaganje suncu u tu svrhu ili suplementacijom i hrana bogata vitaminom K2 (guščja dzigerica, jaja, kefir, kombuha, bri, gauda, prokelj) ili suplementacijom, oporavak je brži. Mada ovo se treba praktikovati i kod zdravih ljudi, kao prevencija osteoporoze jer generalno utiče na mineralizaciju kostiju. Unos ova dva vitamina treba biti u isto vreme, u istom obroku.