Ukoliko otok i bolovi i dalje postoje, i pokreti u kolenu su ograničeni, neophodan je pregled ortopeda. Na osnovu kliničkog nalaza utvrdiće se da li poostoji sumnja na ozbiljniju povredu ligamenata kolena, što bi iziskivalo dodatnu dijagnostiku - npr. Magnetnu rezonancu.

Talus vertikalis predstavlja jedan od redjih ali i težih urodjenih deformiteta stopala. Može se javiti kao jedini deformitet ili u sklopu teških urodjenih anomalija. Stopalo ima karakterističnu formu "upijača za mastilo". Za definitivnu potvrdu dijagnoze, i razlikovanja ovog deformiteta od drugih, blažih oblika deformiteta stopala, neophodno je napraviti odredjene rendgenske snimke, na kojima se odredjuje odnos kostiju stopala (merenjem odredjenih uglova medju njima). Do skora se smatralo da je uspešno lečenje ovog deformiteta jedino operativno, i da je neoperativno lečenje neefikasno. Prema novijim iskustvima, može se primeniti neoperativno lečenje, serijom korektivnih gipseva, posle čega je nekada potrebno uraditi i odredjene hirurške intervencije, koje su obično manjeg obima. I kod uspešno korigovanih stopala sa talus vertikalisom, procenat recidiva, odnosno pogoršanja i ponovne deforomacije stopala je nažalost relativno veliki, pa je nekada potrebno ponoviti lečenje.

vrlo je važno da je razvojni poremećaj kuka otkriven u prvom mesecu života i da je započeto odgovarajuće lečenje. Lečenje Pavlikovim kaiševima se primenjuje u skoro celom svetu, i daje najbolje rezultate. Da bi bilo efikasno, potrebno je da se primenjuje najmanje 3 meseca, ukoliko je dete biol mladje od 3 meseca kada je lečenje počelo, što je slučaj i sa Vašom ćerkicom. Taj period je potreban da bi se uz pomoć aparata kukovi razvili pravilno. Kod dece kod koje je lečenje kukova preduzeto pravilno i navreme, očekuje se da hod bude normalan, bez ikakvih problema. Neophodno je da se dete kontroliše sve dok se ne završi rast. Posle lečenja pavlikovim kaiševima, u principu nije potrebno drugo lečenje.

Akutni bol u krstima, trajni bol u krstima ( lumbago) i isijas mogu  nastati kod degenerativnih procesa kicmenih prsljenova koji se  uglavnom vidjaju kod osoba srednjeg ili starijeg zivotnog doba. Osim degeneracije medjuprsljanskih diskusa i njihovog prolapsa u kicmeni kanal stvaraju se i kostani i hrskavicavi osteofiti (kljunasti nastavci) koji takodje ulaze u kicmeni kanal i vrse pritisak bocno na medjuprsljenske otvore i njihove sadrzaje .Na taj nacin najcesce dolazi do pritiska ili ostecenja nerava koji izlaze iz ovih prsljenova, sto se moze manifestovati bolom u nogama, trnjenjem ili motornom slaboscu ekstremiteta, a nekada i smetnjama mokrenja. Kod mladih osoba nema ove degeneracije, ali trauma ili nagli pokreti kicme mogu dovesti do prskanja fibroznog prstena i pritiska na nervne korenove. Simptomi lumbaga (koji moze nastati i zbog loseg drzanja tela, gojaznosti, visokih potpetica...) su u vidu stezanja ili osecaja zamora u krsnom predelu bez propagacije u noge. Za lecenje se preporucuju korektivne vezbe za jacanje slabinskih misica. Sa druge strane " isijas" je uzrokovan ili kompresijom nervnog korena u kicmenom kanalu zbog prolapsa diskusa ili zbog pritiska na mestu njegovog izlaska iz karlice.Karakterise je bolom najcesce duz jedne noge koji se pojacava pri naglim pokretima ili pri kasljanju, kijanju cak i smejanju,ogranicenom pokretljivoscu i ukocenoscu kicmenog stuba, spazmom paravertebralnih misica,trnjenjem i slaboscu misica donjih ekstremiteta, ugasenim misicnim refleksima.Faza bolova nastaje naglo i traje nekoliko nedelja. Lecenje lumbalnih bolnih sindroma moze biti medikamentozno ( lekovi za smanjenje otoka, bola i opustanje misica), fizikalnom terapijom ili operativno ako je u pitanju diskus herniae. Tretman se zapocinje konzervativnim lecenjem ( saveti pacijentu kako da ustaje i stoji, koji polozaj da zauzme za spavanje, vezbe). Kada neuroloski nalaz i sminanje zivaca ( EMNG) ukazuje da je hirurska intervencija potrebna ne treba je odlagati suvise jer se jedino tako korenovi mogu osloboditi kompresije.