Pitanje broj: #165093

Postovani, sa tugom citam Vas odgovor na pitanje br. 165093. Zauvek cu zaliti sto sam se odlucila da ispostujem terapiju u domu za stara lica. Mama je imala 88 god, od terapije je dobijala nemdatin (nekoliko godina) i sanval i onzapin u poslednjih mesec dana, kao korisnica doma. Nije imala drugih zdravstvenih problema niti je pila dodatne lekove. Priznacete da je neobicno i retko. Psihijatrijska terapija je uvedena posto je mama isetala iz doma i srecom pronadjena u roku od nekoliko sati, vracena i vezana za krevet. Mislila sam da se umorila jer je prepesacila par kilometara, ali ne. Ni posle mesec dana nije ustajala. Posumnjala sam u novu psihijatrijsku terapij. Trazila sam ukidanje terapije i svakodnevnim odlaskom i upornoscu podigla je iz kreveta. Postaje pokretna, komunikativna, duhovita, ne halucinira, poznaje svoju rodbinu, pije kafu, caj, jede voce, slatkise. druzimo se i uzivamo. Nista sto je lepo ne traje dugo. Ponovo postoji opasnost od napustanja doma i opet krece psihijatrijska terapija ("minimalne doze'), na drugom hermeticki zatvorenom odelenju gde je psihijatrijska terapija obavezna. Bez da to znam potpisujem njeno preseljenje a iz straha da ne iseta iz doma. Svakodnevno se zali da joj se nesto desava u glavi, "ne boli nego nesto, ne zna kako da objasni", prestaje da trazi da ide u toalet, sve manje prica, sve vise se zali da joj je hladno i da joj se spava, i u budnom stanju ponekad halucinira. Nalazim je dva puta mokrih nogu i patika i treci put uz jos i topla i bolna stopala, prijavljujem sestri i tada sam poslednji put videla otvorene oci svoje majke. Cak ni osoblje sa odeljenja sa koga je prebacena nije moglo da poveruje da je umrla tek tako. Nedeljama ranije svakodnevno se smejala, pricala, setala, pila kafu, caj, normalno jela, koristila toalet, trazila papir, pustala vodu i uredno prala ruke, nedelju dana pre nego je zaspala praunucima pesmom cestitala rodjendan i ispravila svog supruga kada je pogresio govoreci svoju cestitku. Kada sam doktorki prenela neka svoja zapazanja prilicno arogantno mi je odgovorila da je ona ekspert za demenciju. Pa kakav je to ekspert ako ne zna da su Alchajmer bolesnici sanseteri i da pod dejstvom sanvala npr. mogu da budu "agresivni" jer blago povisen ton u glasu kao i blagi dodir mogu da dozive kao vikanje i nanosenje bola i da se samo brane. Kako da to nikada nije pokazala u toku dana? Vezivana je jer je zelela da hoda. A da li biste Vi dozvolili da vas neko spreci da idete u toalet ako imate potrebu? Nikada ali nikada kod kuce za osam godina, i u bilo koje doba dana nije pokazala nijedan znak agresije. Ako ste imali strpljenja da procitate ovo pismo do kraja, hvala Vam! Znate i sami kao i pomenuta doktorka da, experata za Alchajmer nema i da ih dugo nece biti. Sem ogromne medicinske literature od velikog znacaja za bolje razumevanje mozga moze da bude osluskivanje pacijenata i njihovih srodnika. Npr. hladan nos moje majke posle uvodjenja terapije, govorio je o desavanjima u mozgu. To sam primetila a zatim pronasla pisanu potvrdu. Na sva moja laicka zapazanja koje sam im saopstavala u mislima su prevrtali ocima. Optuzena sam da ne saradjujem a onda i lekari opste prakse me ubedjivali na organizovanom sastanku da gresim iako su videli da je mami bolje. Oprostite ako sam hronoloski malo lutala ali sustinu ste, sigurna sam, razumeli. Hvala na izdvojenom vremenu. Zelim Vam puno uspeha u zivotu i radu!