Poštovani, prema ovome kako ste opisali, lečenje vašeg druga, odnosno njegove teške kraniocerebralne povrede, i po kvalitetu i po kvantitetu je sprovedeno po svim savremenim principima savremene neurotraumatologije. Znači isto tako i toliko bi bio lečen u bilo kom neurohirurškom centru u svetu. Prosto rečeno, to se tako leči ma kako to rogobatno Vama izgledalo. Ne razumem zašto Vas brine to što nije proveo u bolnici duže od 10 dana. Jednostavno nema potrebe za tim. Boravak u bolnici ga neće sprečiti da se ponovo povređuje, niti će ubrzati oporavak, već suprotno uz mogućnost pojave komplikacija koje nosi tzv "besporebna produžena hospitalizacija". Sigurnost po tipu "da se nešto ne desi" koji porodica ima i zbog čega očekuje ili insistira na dužem boravku u bolnici od onoga koliko je bilo potrebno je samo privid, i u stvari pretstavlja bespotreban strah (ili bezanje od odgovornosti u nekim slučajevima) da svojim postpcima "sličajno nesto ne zabrljaju" čime bi usporil oporavak ili doprineli pojavi tegoba koje bi i onako bile prisutne. Apsolutno je potvrđeno da boravak u kućnoj-porodičnoj sredini uz kontinuirani povremeni medicinski nadzor (ambulantne kontrole za mesec dana, i po potrebi tri i šest meseci nakon povrede) mnogostruko povoljnije deluje na oporavak u odnosu na "zatvaranje" u bilo kakvoj bolnici ili banji zbog "posmatranja i redovnog snimanja" kako Vi navodite. Manji hematom koji je zaostao i nije bio za hiruško uklanjanje će se vremenom resorbovati "sam od sebe". Pošto nije zaostao nikakav neurološki deficit, nema potrebe ni za fizikalno-rehabilitaconom terapijom. Nikakvi specijalni lekovi nisu potrebni, već samo simptomatska terapija što se uglavnom svodi na upotrebu lekova za glavobolju koja gotovo uvek zaostaje i nakon mnogo manjih povreda mozga i može trajati mesecima nakon povrede. Neki preporučuju i redovnu upotreba Vit. C u dozi od 1000mg dnevno, Vitamina E u dozi od 400ij dnevno i Alfa-lipoične kiseline (kod nas preparat Alphalipoin) u dozi od 200-400mg dnevno. Pored glavobolje, takođe mogu biti prisutni opšta slabost, nelagodnost, nesećanje, vrtoglavica, poremećaj sna, promene u ponasanju ili emotivnom reagovanju. Ako ove tegobe postoje treba ih resavati u konsultaciji sa matičnim neurohirurgom, neurologom i psihijatrom. Jednostavno to je tako. Sta treba pacijent da radi kod kuće: nista posebno. Tokom prvog meseca puno odmora, dobar san, prijatno okruženje, podrška prijatelja i porodice, izbegavanje fizickog i mentalnog napora (nema vezbanja, teretane, voznje bicikla, dugih i besciljnih kucnih poseta sa masom ljudi koji "smaraju", zurki, nocnih izlazaka, upotrebe alkohola), uz pravilo da se aktivnosti postepeno povećavaju do granice prijatnosti. Posle mesec dana od povrede ili otpusta treba uraditi kontrolni KT (CT) snimak glave uz ambulantnu kontrolu matičnog neurohirurga. Ako je sve u redu i po polanu, posle tih mesec dana treba se vratiti normalnim životnim aktivnostima i to je to. U svakom slučaju razgovor sa neurohirurgom koji je lečio pacijenta u cilju uspostavljanje odnosa poverenja i kontrole nad situacijom trebalo bi da reši Vašu zabrinutost. Srdačan pozdrav.

Poštovani, nema drugog načina lečenja tumora mozga i moždanog stabla sem operativnog. Ostali oblici onkološkog lečenja ili nisu podesni ili nisu efikasni u uzrastu odnosno starosnoj dobi vaše ćerke. O alternativnom lečenju da ni ne govorimo (ne gubite vreme i novac). U vezi sa operativnim lečenjem tumora moždanog stabla i onim što Vi pominjete kao "nepristupacni i zabaceni delovi mozga", načelno postoje dva problema. Prvi je taj da određeni tumori svojim rastom prožimaju tkivo moždanog stabla odnosno nemaju granicu prema normalnom tkivu te ih je nemoguće odvojiti od njega bez njegovog trajnog čak i fatalnog oštećenja. Samim tim i nema rezona pokušavati operaciju. Drugi problem pretstavlja samo moždano stablo u kome je na malom prostoru "spakovano" puno važnih centara što čini operativnu manipulaciju u njemu izuzetno složenom u smislu očuvanja normalnih struktura prilikom vađenja tumora koje ima smisla operisati (oni koji imaju definisanu granicu). U vezi sa drugim problemom i "nekim aspiratorom" koji pominjete, nije toloko bitno čime se tumor vadi već da li tokom vađenja tumora postoje tehničke mogućnosti (odnosno odgovarajuća oprema) intraoperativnog praćenja funkcije vitalnih centara u čijoj se blizini nalazi tumor koga treba izvaditi, čime se sprečava njihovo intraoperativno povređivanje ili otkriva kada je ono minimalno. Naravno, sva tehnika ma kako bila savremena, moćna i savršena, ništa ne vredi bez iskusnog tima lekara koji se bave ovom oblasti pedijatrijske hirurgije tumora moždanog stabla. Na žalost, niti u jednom neurohirurškom centru u Srbiji ne postoje tehničke mogućnosti za savremeno operativno lečenje operabilnih tumora moždanog stabla. Uz ogradu da neznamo ništa detaljnije o MR nalazu, postoji mogućnost da u dogovoru sa Vašim neurohirurgom ili nevezano sa njim, kontaktirate putem maila neku od vrhunskih neurohirurških ustanova u evropi, pošaljete kratko pismo sa osnovnim podatcima o malom pacijentu i MR snimcima u atačmentu mejla kako bi konačno razrešili dilemu šta i kako raditi odnosno ako je moguće gde operisati. Pitajte Vašeg neurohirurga da vam preporuči koga da kontaktirate u svetu a ja Vam mogu predložiti sledeće vrhunske neurohirurške Klinike u Nemačkoj koje se nalaze u Hanoveru, Berlinu i Haidelbergu: www.ini-hannover.de/, http://www.neurochirurgie-berlin.com/ (Campus Virchow-Klinikum), www.klinikum.uni-heidelberg.de/Neurochirurgische-Klinik.106678.0.html. U slučaju da je operativno lečenje moguće, mislim da ćete moći da od socijalnog dobijete (uz adekvatnu papirologiju) novčana sredstva za plaćanje lečenja u inostranstvu obzirom da ga kod nas nije moguće sprovesti. Srdačan pozdrav.

Poštovana, Vaše pitanje je u domenu neurologije, tako da ga treba uputiti kolegi neurologu. Srdačan pozdrav.

Poštovani, informacije koje Vas interesuju, za rad koji treba da napišete, možete naći u sledećim univerzitetskim udžbenicima: 1. Lević Z, OSNOVI SAVREMENE NEUROLOGIJE, 2. Radoičić B, OPŠTA I SPECIJALNA KLINIČKA NEUROLOGIJA, 3. Samardžić M, OSNOVI NEUROHIRURGIJE 4. Švirtlih L, Antunović V, Samardžić M, LUMBALNA DISKUS HERNIJA Pozdarv.

Postovana, vrlo je verovatno da se radi o kavernoznom angiomu tacnije kavernoznoj malformaciji-kavernomu koji pretstavlja splet tzv. kavernoznih vaskularnih prostora nalik klupku ili malini umetnutih u odredjeni deo mozdanog tkiva. Posto su zidovi tih vaskularnih prostora veoma tanki, povremeno dolazi do njihovog spontanog pucanja i krvarenja unutar malformacije odakle potice krvav-hemoragican sadrzaj u nadjenoj promeni na MR pregledu. Tegobe koje opisujete su posledica lokalizacije promene-deo mozdane kore odgovoran za funkciju vida, odnosno iritirajuceg delovanja patoloske promene (njenog fizickog postojanja i hemizma sadrzja) na normalno funkcionisanje dela mozga u kome se nalazi. Karakteristicno za ovaj tip malformacije je periodicno ponavljanje krvarenja, ili bolje reci krvaruckanja unutar nje, sto dovodi do uvecanja malformacije ali i do fluktuacije izrazajnosti tegoba koje osecate pri cemu se sa povecanjem broja ponavljanja krvarenja unutar promene povecava i verovatnoca nastanka tezeg neuroloskog deficita. Zbog svega ovoga stav u lecenju kavernoma mozdane kore je vrlo jasan, narocito ako se radi o mladim osobama (kao sto ste Vi), u dobrom opstem stanju: operativno lecenje kojim se postize trajno potpuno izlecenje. Znaci, bez velikog mozganja i opterecivanja pricama, fantazmima i nebulozama ljudi o fami otvaranja glave i operacija na mozgu koje vladaju u nasem narodu (cak i medju doktorimadrugih specijalnosti !!!!), javite se jednoj od neurohirurskih ustanova, zakazite pregled i zavrsite operativno lecenje kako se stvari ne bi bespotrebno komplikovale. Naravno, konacnu procenu i preporuku treba prepustiti neurohirurgu koji vas bude pregledao. Srdacan pozdrav.