Poštovana doktorice smiljo, imama devojčicu od dve godine i devet meseci. Do pre dva meseca je veoma dobro pričala, sastavljala rečenicu od pet do šest reči, upotrebljavala i dosta dobro izgovarala i teže reči. Onda se desilo da se posle popodnevnog spavanja probudila u krevetiću i nekih desetak minuta plakala i zvala nas, ali mi je nislo čuli. Izašla je sama iz krevetića i došla u dnevnu sobu. Bila je uplašena da je sama, ali se brzo smirila i do večeri veselo igrala. Naveče je bez problema zaspala u svom krevetiću, kao i nadalje. Ali posle nekoliko dana od tog dogadja je počela prvo da muca, a nedugo zatim i da peva samoglasnike, tako da sada veoma teško možemo da razumemo šta nam govori. Potražili smo pomoć logopeda koji nas je posavetovao kako da se ponašamo i da je najverovatnije problem prolaznog karaktera. Ali, kako se meni čini situacija je još gora nego na početku. Ćerkica počinje da drži ruku na ustima, izbegava da gorvori i pokazuje rukom ako nešto želi da dobije ili objasni. Ne ispravljamo je, ali ponekad veoma teško možemo da odgonetnemo šta želi da nam kaže. Kako da se ponašemo i šta dalje da radimo? Kako da joj pomognemo? Ona je veoma radoznalo i veselo dete, ali počinje da se povlači u sebe. Sa spavanjem i odlaskom u sobu i u krevatić nema problema. Imam i dvoje starije dece sa kojima nisam imala ovakav problem, tako da nas sve ovo veoma opterećuje. Molim vas za svet i pomoć. Unapred zahvalna i srdačan pozdrav.
Pitanje broj: #74594
Obratite se i psihologu. A rad logopeda i psihologa mora da bude timski
Pozdrav
Pregledajte odgovore po oblastima