Poštovani, mojoj majci je posle operacije aneurizme na anterior communicans arteriji u mozgu pored desne hemipareze ostala i senzo-motorna afazija. . Posto u banji nisu imali logopeda, morao sam da obavljam posao istog. . . Svakodnevno vezbamo i pomaka ima ali samo u ponavljanju rijeci i manjih recenica. . . Naime svako slovo moye da kaze, poceli smo sa jednostavnijim recima, a sada moze da izgovara i jednostavnije recenice. . . Isto tako brojanje, dani u sedmici, mjeseci u godini stihovi u pjesmama i ostale automatizirane radnje idu jako dobro. . . . Problem najvise pravi imenovanje predmeta. . . Moje pitanje vama bi bilo sledece. . . Da li da forsiram njene sposobnosti koje su ocuvane ili da li da akcenat vise stavim na stvari koje ne moze da uradi? Npr. Ako joj svaki dan pokazem npr. Kašiku i pitam je šta je ovo ne može sama da kaže, cim ja kažem k, ka. . Ona odmah nastavi rijec. . . Kakva su vaša iskustva i šta mislite koliko treba i može li se dovesti u stanje makar minimalne komunikacije. . . Unapred mnogo zahvalan. . . Veliki pozdrav
Poštovani, Bilo da se radi o detetu ili o odrasloj osobi, neophodan je svakodnevni rad ukućana, kao što vi sad radite sa svojom majkom. Najbolje bi bilo kada biste je 0dveli kod logopeda koji bi procenio njeno stanje govora i jezika i vama, barem, dao praktične savete. Samo na osnovu ovog vašeg pitanja ne mogu da dajem prognoze oporavka, ali se uvek smatra da je kod odraslih osoba prvih godinu dana najvažnije, da tad treba sprovoditi intenzivnu terapiju (logopedsku, fizikalnu, radnu. . .) . Tad su rezultati najveći, svakako napredak postoji i kasnije, ali je značajno manji.
niste mi napisali odakle ste, pa ne znam kome bih mogla da vas uputim. Kao ni u kojoj ste to banji bili.
kratko ću samo prokomentarisati par stvari koje ste naveli. Kad radite sa njom treba da radite i na tim stvarima koje može da uradi, koje su ostale očuvane, jer joj to vraća samopouzdanje. Time joj ne naglašavate šta sve ona sada ne zna, već joj dajete podstrek.
kad imenujete stvari, pokažete joj sliku (npr. Sliku kašike) , ako ona ne prepoznaje šta je to i ne zna da kaže, vi je podsetite (kažete-čime jedemo supu, ili postoji viljuška, nož i. . . , itd.) . Najvažnije je da joj ne dajete prvi slog ili prvo slovo date reči već da se ona sama seti. Kad joj date prvo slovo/slog, smatra se da ona tu reč ne zna. Pomoć u vidu prvog sloga/slova dajete kad vidite da je nervozna jer ne može da se seti date reči, i da objašnjavanje ne može da joj pomogne.
uvek se u terapiji afazije radi i na čitanju i pisanju kao modalitetima govora. Neki pacijenti ne mogu da kažu, ali mogu da napišu. Tako stiču samopouzdanje, i uspevaju da iskažu svoje osnovne potrebe. Pozdrav
Pitanje broj: #59786
Bilo da se radi o detetu ili o odrasloj osobi, neophodan je svakodnevni rad ukućana, kao što vi sad radite sa svojom majkom. Najbolje bi bilo kada biste je 0dveli kod logopeda koji bi procenio njeno stanje govora i jezika i vama, barem, dao praktične savete. Samo na osnovu ovog vašeg pitanja ne mogu da dajem prognoze oporavka, ali se uvek smatra da je kod odraslih osoba prvih godinu dana najvažnije, da tad treba sprovoditi intenzivnu terapiju (logopedsku, fizikalnu, radnu. . .) . Tad su rezultati najveći, svakako napredak postoji i kasnije, ali je značajno manji.
niste mi napisali odakle ste, pa ne znam kome bih mogla da vas uputim. Kao ni u kojoj ste to banji bili.
kratko ću samo prokomentarisati par stvari koje ste naveli. Kad radite sa njom treba da radite i na tim stvarima koje može da uradi, koje su ostale očuvane, jer joj to vraća samopouzdanje. Time joj ne naglašavate šta sve ona sada ne zna, već joj dajete podstrek.
kad imenujete stvari, pokažete joj sliku (npr. Sliku kašike) , ako ona ne prepoznaje šta je to i ne zna da kaže, vi je podsetite (kažete-čime jedemo supu, ili postoji viljuška, nož i. . . , itd.) . Najvažnije je da joj ne dajete prvi slog ili prvo slovo date reči već da se ona sama seti. Kad joj date prvo slovo/slog, smatra se da ona tu reč ne zna. Pomoć u vidu prvog sloga/slova dajete kad vidite da je nervozna jer ne može da se seti date reči, i da objašnjavanje ne može da joj pomogne.
uvek se u terapiji afazije radi i na čitanju i pisanju kao modalitetima govora. Neki pacijenti ne mogu da kažu, ali mogu da napišu. Tako stiču samopouzdanje, i uspevaju da iskažu svoje osnovne potrebe.
Pozdrav
Pregledajte odgovore po oblastima