Poštovani,
Imam 5 ipol godišnjeg sina. Ima godinu dana kako smo stavili
kohlearni implant, jer
nije čuo. Ali osim mama, jos
ništa ne priča. Znam da treba mnogo strpljenja, i mnogo rad sa njim, ali veoma je nervozan i osetljiv. Probali smo na različite načine da kroz igru učimo (tata, baka, deda), ali nikako ne sarađuje. Ja Vas molim da mi date savet, šta da radim? Na koji način da se približimo njemu, da bi počeo raditi sa nama? Ide na časeve kod logopeda, ali ona kaže da je veoma povučen. A, sada čuje jako dobro, ali govor još nema.
Hvala. Pozdrav
Poštovani,
Prvo, potreban je svakodnevni rad, kako logopeda tako i vas. Neophodno je da kod kuće radite bar pet puta više od onoga koliko je tog dana logoped radio sa Vašim detetom, jer se samo upornost isplati. Drugo, morate
detetu prići kroz igru. Opustite se, jer vašu
napetost dete oseća. Jasno mi je da ste nervozni jer se ništa ne dešava, ali svoju nervozu i trenutno
nezadovoljstvo prenosite i na dete. I na kraju, ništa manje bitno, morate dete zainteresovati za komunikaciju, dete mora da oseti potrebu da vam nešto kaže. Mi komuniciramo jer tim putem osobama u našem okruženju saopštavamo naše misli, osećanja i događaje. Dete će se oglasiti kad oseti potrebu da sa nama nešto podeli.
Što se tiče njegove povučenosti, ne zaboravite da je Vaše dete četiri ipo godine živelo u svetu tišine, i da se može osećati
uplašeno raznim zvucima koje čuje. A na sve to čuje ih i delimično distorzovano (drugačije od nas, zbog kohlearnog implanta). Potražite savet psihologa kako da se ponašate u ovoj situaciji.
Pozdrav
Pitanje broj: #34735
Imam 5 ipol godišnjeg sina. Ima godinu dana kako smo stavili kohlearni implant, jer nije čuo. Ali osim mama, jos ništa ne priča. Znam da treba mnogo strpljenja, i mnogo rad sa njim, ali veoma je nervozan i osetljiv. Probali smo na različite načine da kroz igru učimo (tata, baka, deda), ali nikako ne sarađuje. Ja Vas molim da mi date savet, šta da radim? Na koji način da se približimo njemu, da bi počeo raditi sa nama? Ide na časeve kod logopeda, ali ona kaže da je veoma povučen. A, sada čuje jako dobro, ali govor još nema.
Hvala. Pozdrav
Prvo, potreban je svakodnevni rad, kako logopeda tako i vas. Neophodno je da kod kuće radite bar pet puta više od onoga koliko je tog dana logoped radio sa Vašim detetom, jer se samo upornost isplati. Drugo, morate detetu prići kroz igru. Opustite se, jer vašu napetost dete oseća. Jasno mi je da ste nervozni jer se ništa ne dešava, ali svoju nervozu i trenutno nezadovoljstvo prenosite i na dete. I na kraju, ništa manje bitno, morate dete zainteresovati za komunikaciju, dete mora da oseti potrebu da vam nešto kaže. Mi komuniciramo jer tim putem osobama u našem okruženju saopštavamo naše misli, osećanja i događaje. Dete će se oglasiti kad oseti potrebu da sa nama nešto podeli.
Što se tiče njegove povučenosti, ne zaboravite da je Vaše dete četiri ipo godine živelo u svetu tišine, i da se može osećati uplašeno raznim zvucima koje čuje. A na sve to čuje ih i delimično distorzovano (drugačije od nas, zbog kohlearnog implanta). Potražite savet psihologa kako da se ponašate u ovoj situaciji.
Pozdrav
Pregledajte odgovore po oblastima