Samim tim što ste već prevazišli, bar delimično, paničan strah koji Vas je sprečavao da jedete čvrstu hranu, dokazali ste sebi da možete slobodno da jedete i da se ništa opasno neće dogoditi. Sigurna sam da, iako razumete da je Vaš strah neopravdan ili bar predimenzioniran, osećate veliku nelagodnost zbog strepnje da se isto ne ponovi. Međutim, ukoliko nastavite sa izbegavanjem određene vrste hrane, time samo učvršćujete svoj strah i to nije dobar način za njegovo prevazilaženje. Ukoliko sada čvršću hranu jedete uz prisustvo drugih, nastojte da uskoro bar male količine, u malim zalogajima, uzmete kada ste sami, kako biste postepeno uzimali veće količine i konačno ceo obrok, a da ne morate da imate društvo za stolom. Dajte sebi zadatak gde ćete "zahteve" povećavati npr. na nedelju dana odnosno da svake nedelje uradite nešto više u približavanju nekadašnjem, neopterećenom strahom, načinu ishrane. Ukoliko još niste spremni za to, dajte sebi još malo vremena i neka Vašu "sigurnost" pojačava neko za stolom, ali nastojte da što pre date sebi naredni zadatak. Napravite opuštenu atmosferu za vreme obroka, pustite omiljenu muziku ili TV program, kako ne biste toliko bili napeti i fokusirani samo na procenu opasnosti situacije, Svaki strah sa kojim izbegavamo da se suočimo ima tendenciju da se time samo još više učvrsti.

Mesečarstvo (somnabulizam ili noktabulizam, u stručnoj literaturi) se opisuje kao stanje izmenjene svesti u kome se osoba diže iz postelje i zbunjeno tumara po kući, a nekada i napušta kuću i luta ulicama. Suština ovog poremećaja je u tome što se radi o nepotpunom buđenju, dok se san nastavlja, a motorni i senzitivni aparati su "ukopčani" u svest sna. Ovakva pojava se najčešće viđa kod dece, jer ona burno preživljavaju neke konflikte oživljene u snu, što se može povezati sa dnevnim događajima ili akumuliranom napetošću vezanom za određene unutrašnje probleme. Kada je dečiji uzrast u pitanju, sam proces rasta i razvoja predstavlja dovoljno provokativni faktor za mesečarstvo, posebno kada se radi o preosetljivoj deci, pa se oko toga ne treba brinuti ukoliko ne postoje neki drugi pokazatelji da sa detetom nešto nije u redu. I u odraslijoj dobi, moguće je da pod uticajem snažnih intrapsihickih faktora dođe do somnabulnih ispoljavanja. Ukoliko smatrate da ste imali takvu noćnu epizodu, nije loše da se zapitate šta Vas aktuelno posebno muči i eventualno sami nađete odgovor za ovakav postupak. Generalno ne vidim poseban razlog za brigu oko tog konkretnog postupka, možda pažljivije treba analizirati Vaš nivo stresa i opterećenosti, odnosno potencijalni uzrok za tu disharmoniju između Vašeg stanja svesti i motornog sistema. Nekada nerado priznajemo sebi da smo previše opterećeni ili zabrinuti, pa odlažemo rešavanje problema koji nas više izjedaju i predstavljaju daleko značajniji problem za razmatranje nego što je jedna izolovana epizoda mesečarenja. Što se Vaše kćerke tiče, nema razloga za brigu. 

Draga Ana, nemaju svi jednake predstave o tome kako partnerska veza treba da izgleda, niti su svi spremni da se u nju ulože na isti način. Vi, očigledno, smatrate da u vezu treba dosta ulagati i da komunikacija sa partnerom treba da bude česta, emotivno intenzivna i ne bojite se otvorenog pokazivanja osecanja. Vaš mladić, izgleda, ima drugačiju predstavu o ponašanju u vezi, što ne znači da Vas ne voli ili da ima komplekse, već može samo da znači da je tokom svog razvoja i odrastanja formirao drugačiju sliku o zabavljanju. Neki oblici ponašanja uče se u najranijim godinama života, pa i samo odrastanje bez majke, koje pominjete, može da bude razlog za nesnalaženje u pokazivanju ljubavi. Njegovo ponašanje njemu samom sigurno izgleda sasvim u redu, pa čak postoji mogućnost da se povlači ukoliko Vi previše izražavate svoje emocije ili od njega očekujete previše otvoreno ponašanje. Takođe, i količina ljubavi koju neko može da pruži varira od pojedinca do pojedinca. Možda je Vaš minimum blizu njegovog maksimuma, tako da Vi stalno možete verovati da Vam ne daje sve od sebe, a on, jednostavno, ima toliki kapacitet za pružanje ljubavi. To što mu je teško da prizna da je iz manjeg mesta nije neobično kod ljudi koji svoju nesigurnost zbog porekla kojim se ne ponose prikrivaju čak i blagim iskrivljavajem istine, ili nekada ponašanjem koje na prvi pogled izgleda kao preterana sigurnost u sebe, iako je upravo suprotno. Ne priča puno o sebi jer verovatno ima više stvari koje ga iz njegove istorije ne čine ponosnim, koliko god da on za to nije kriv. Iako ima dovoljno godina da spada u kategoriju već prilično zrelih mladih ljudi, to što u ovakvom ponašanju možemo da nazremo emocionalnu nedozrelost i nedostatak samopouzdanja još uvek ne znači da kod njega postoji neki poremećaj, već da su određeni faktori doprineli njegovom sporijem sazrevanju.  I konačno, veza od 2 meseca je ipak relativno kratka i možda on spada u ljude koji se otvaraju sporije i tek kad u nekog steknu poverenje posle dužeg perioda, više se ulažu u taj odnos, otvoreniji su i iskazuju veću brigu za partnera i bliskost sa njim. Ako Vam već govori lepe stvari, kako kažete, ukoliko imate neki jasan razlog da mu ne verujete, razumljivo je da njegove reči prihvatate sa rezervom. Ukoliko je i njegovo ponašanje, kada ste zajedno, blago, nežno i postupci odgovaraju onome što govori, ne vidim razloge za sumnju. Možda i Vi želite previše garancija. Partnerska veza je dvosmerna staza koju nepoverenje i sumnje sigurno neće ojačati.