odgovorite mi od koje bolesti moj muz bojuje zato sto je stalno razdrazljiv u svakom momentu je spreman da se svadja, nikad nije zadovoljan uvek mu nesto smeta sa svima u okolini i familiji se posvadjao meni brani da idem kod majke jer pati od toga da ga svi ogovaraju i da uticu lose na mene .Agresivan je . Skoro je gadjao metalnom sipkom starijeg sina. I sreca sto ga nije pogodio inace bo ga ubio na mesto. Posle toga se kajao sto ga nije pogodio i poslao mu poruku telefonom da ce ga ubiti. A sve to se desilo sto je otiso u crkvu sa komsijom skojim ne govori.Mene je nekad fizicki maltretirao a sada me psihicki ubija. Sam sebi salje poruke a onda mene optuzuje da ja stojim iza toga. U tim porukama su stvari koje su iz nase kuce i desavanja i koje ja nikom nisam pricala. tako sam zakljucila da je on sam sebi poslao. Nedaje mi sa nikim da se druzim niti nam ko dolazi u kucu. Kad podjem negde sama on me prati. Postao mi je opsesija da se samo okrecem na ulici d! > a li cu da ga vidim negde. Za njega vazi da je andjeo na ulici adjavo u kuci. Ranije je mnogo pio a sada vise ne. Da li ima posledice od toga. Kad je bio mali bio je stalno bolestan sa visokom temperaturom. Neznam da li sam vam nekako objasnila njegovo ponasanje samo znam da nije normalan. Ume da bude i fin i da se pretvara pred ljudima. Ponekad se ponasa kao da nije dorastao svojim godinama a ima 47 godina stariji sin koga je gadjao 24 god . Da bi se sin malo udaljio od njega preso je da zivi na donjem spratu kod babe i dede. U svem tome majka i otac i pored svega sto vide stite ga kao da je on zrtva i nece mada i ne mogu da uticu na njega jer on ne prihvata njegove greske.Puno pozdrava i molim vas da mi odgovorite jer dosada se nisam nikome obracala.
Odgovoreno: 02. 09. 2007.
problem koji opisujete ozbiljan je vec samim tim sto predstavlja potencijalnu opasnost i za clanove Vase porodice. Rekla bih da se radi o poremecaju licnosti koji Vas suprug pokazuje, a koji, nazalost, nije podlozan lecenju, jer predstavlja specificnu karakternu strukturu, koja se formirala u ranom detinjstvu i mladosti. Agresivno ponasanje koje pokazuje u sklopu je ovog problema, jer on nema dovoljno dobru kontrolu impulsa, pa ne uspeva da se uzdrzi i iskontrolise kao sto bi trebalo. Alkohol samo potencira njegove osnovne karakteristike. Ne zna kojiko je dugo uyimao alkohol da bih Vam rekla da li je to ostavilo posledice, ali duza kontinuirana zloupotreba aklohola svakako moze ostaviti znacajne posledice na telesno i psihicko stanje. Njegova sumnjicavost, i optuzivanje Vas za poruke koje, kako kazete, sam salje, mogu biti u okviru vec opisanog poremecaja licnosti, ali mogu ukazivati i na dodatne komplikacije koje se mogu ublaziti pravovremenim obracanjem neuropsihijatru. Kako ne verujem da ce Vas suprug dobrovoljno pristati da se javi lekaru,za pocetak se Vi javite nekome od neuropsihijatara sa kojima cete porazgovarati o nacinima da se Vas suprug motivise na javljanje lekaru. Ono sto mozete postici je da se, ukoliko pristane na lecenje, donekle snizi nivo njegove napetosti a time i agresivnog ponasanja, i da se eventualno postojanje nekog drugog poremecaja zbrine lekovima. Nazalost, ponasanje koje opisujete velikim delom je do te mere utkano u njegovu licnost da se ne ocekuju velike promene u sklopu terapije. Obicno se u zrelijim godinama, posle cetrdesete, smanjuje burnost ispoljavanja kod osoba koje imaju poremecaje licnosti, odnosno, problematicno ponasanje se donekle ublazava.
S postovanjem, Dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije
Pokušavala sam više puta da imam sa dečkom seksualne odnose, međutim penetracija je jako otežanai koliko god ja želela da se opustim i koncentrišem na to, u meni kao da postoji zid. Kada krene da prođe kroz njega, osetim užasnu paniku i jak nadolazeći bol. Znam da je to psihološke prirode, čitala sam i na ovom sajtu o tom problemu, pa me zanima Vaše mišljenje kako se izlečiti? Pročitala sam i da postoje posebne terapije kod psihoterapeuta i slično i da je potrebno izvesno vreme. Ovo mi stvarno predstavlja problem, u depresiji sam zbog toga.
Za rešavanje problema uputno je da se javite psihoterapeutu koji se specifično bavi seksualnom problematikom i disfunkcijama. Kod nas je veoma uspešno sa tim radio neuropsihijatar prof. dr Jezdimir Zdravković na Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja u Nišu, koji je terapeut evropskih razmera. Nažalost, pre nekoliko godina je u otišao u penziju i ja ne znam da li i gde privatno radi, ali verujem da se o tome možete raspitati. Nemojte se obeshrabrivati i odustajati od sebe, problem je rešiv iako verujem da za Vas sada predstavlja noćnu moru.
Postovana Dr Dimitrijevic!
Verovatno iz naslova zakljucujete zbog kog vam se problema obracam. Otkad
znam za sebe, ja sam povucena i stidna osoba. Zaista ne znam da li je to
posledica nekog kompleksa, dogadjaja iz detinjstva... Inace sam gojazna
osoba, pa mozda stid ima veze sa tim. Priroda mog posla je takva da cesto
moram da se srecem sa ljudima i da javno nastupam i to je za mene,u zargonu
receno, smrt! Citao sam na ovom sajtu clanak o socijalnoj fobiji i neku
knjizicu o tome. Postoje neki simptomi i kod mene koji se tamo opisuju,
medjutim ja nemam onako jake napade . I ja u kriticnoj situaciji dozivljavam
da mi srce jako lupa, gubim dah (sto je strasno kada morate da pricate pred
drugima i kada to oni primete), ali cini mi se ipak da mi napadi nisu toliko
jaki kao oni koji su opisani kod recimo agorafobije. Mozda je i kod mene
prisutna socijalna fobija, ali u manjem intenzitetu. Evo jos nekih simptoma:
nije mi prijatno da izlazim iz kuce, najprijatnije se osecam kada sam sam u
svojoj sobi, neprijatno mi je upoznavanje sa novim osobama, neprijatno mi je da izadjem i
recimo pozdravim goste koji su dosli u kucu, izbegavam javno nastupanje, sto
veoma steti mom poslu, jer se tada osecam veoma neprijatno i tada imam
napade lupanja srca i gusenja (ali ne u tolikom intenzitetu da bih se
potpuno izgubio). Najsigurnije se osecam kada sam sam i u uskom krugu svojih
bliskih prijatelja. Sve ovo mi veoma tesko pada jer sam osoba koja je zeljna
novih prijateljstava i druzenja. Kako mogu da se oslobodim svih ovih
ogranicenja? Ako vas interesuju jos neki moji simptomi, slobodno pitajte, a
ja cu vam odgovoriti u sledecoj poruci. Unapred Vam hvala i zahvalan sam sto
postoji ovakav jedan sajt!
I sami znate da ima mnogo
ljudi koji su gojazni ili imaju neki drugi problem u izgledu, ali zbog toga se
ne povlace vec kao i da ga ne primeciju. Ili tako bar izgleda onima koji su sa
strane. Stav prema sebi i sopstvenom izgledu kljucan je, a ne sam izgled. Vasa
stidljivost ocigledno datira od najranijih dana i verovatno su na njeno
formiranje uticali mnogi faktori vezani za porodicu i rani razvoj. Prosto, takvi
ste! Utoliko mi je cudnije sto ste se opredelili za posao koji podrazumeva javne
nastupe, koji su u neskladu sa Vasom prirodom. Bilo bi pogodnije da ste na poslu
koji ne provocira toliko Vasu nelagodnost - ima mnogo poslova koji ne
podrazumevaju javno eksponiranje. Posto ne znam da li uopste postoji mogucnost
da se preusmerite na neki manje, za Vas, stresan posao ili neko drugo usmerenje,
ne mogu da komentarisem o tome, ali vredi razmisliti i o mogucnosti promene, ako
ona postoji. Kada je generalno u pitanju socijalna fobija, ukoliko je ona u bilo
kom stepenu kod Vas zastupljena, postoji mogucnost psiholoskog rada na njenom
ublazavanju i savladavanju "socijalnih vestina" koje bi Vam olaksale svakodnevni
zivot. Iako raspolazete informacijama, to nije dovoljno da se resite sami svog
porblema, pa najtoplije preporucujem da se bez straha i ustezanja javite
psihologu sa kojim biste uzivo razresili probleme koji su Vam sada velika
prepreka, a postoji vise nacina za njihovo prevazilazenje. Jedna od kljucnih
stvari je sto uvidjate i zelite da resite svoj problem, a to je vec odlicna
polazna osnova za peohoterapijski rad.
Zanima me šta je to psihopatska struktura licnosti? Koji su znaci da je osoba takve strukture ličnosti i kakvo je ponašanje takvih osoba? Da li se te osobe mogu ikada promeniti tj. ima li pomoći za takve ljude?
Naziv"psihopatija" ili"psihopatska struktura ličnosti", koji je jedan od starijih naziva za poremećaj ličnosti ukazuje, najjednostavnije rečeno, na osobenosti nečijeg karaktera formirane u najranijem periodu života. Prosto, to su karakteristike sa kojima se čovek toliko saživeo da ih najčešće ne doživljava kao svoj problem, iako možda njegova okolina ne misli tako i smatra takvu osobu problematičnom iz razlicitih razloga. Postoji više vrsta poremećaja ličnosti, koje se različito manifestuju, ali se u svakodnevnom govoru, pod "psihopatijom" obično podrazumeva antisocijalno ili asocijalno ponašanje, koje pretpostavlja neprilagodljivost u okruženju, agresivno ponašanje ili probleme u komunikaciji sa drugima. To su osobe čija ponašanja i osećanja mogu ići iz krajnosti u krajnost, od izuzetno ljubaznog i servilnog, do naročito agresivnog i hostilnog, tako da nekada ne možete da shvatite da je u pitanju ista osoba. Posle agresivnog ispada, takva osoba može iskreno da traži oproštaj, kaje se, plače, da bi već prvom sledećom prilikom ponovila ispad. Pošto ne znam o kojoj grupi poremecaja ličnosti Vi govorite (a njihove osobenosti su veoma specificne), generalno ću reći da se poremećaji ličnosti smatraju trajnim karakteristikama ličnosti i veoma teško se koriguju bilo kakvim metodama, samim tim što predstavljaju sastavni deo ličnosti. Ukoliko želite detaljnije objašnjenje, molim Vas da mi naznačite o kojoj vrsti "psihopatske strukture" govorite, makar preko ponašanja koje ispoljava osoba koja je predmet Vaše dileme, kako bih mogla preciznije da Vam odgovorim.
U potrazi za odgovorima na pitanja koja se postavljaju, u želji da se pomogne jednom mladom biću, nalazim za shodno da Vam se obratim nadajući se da ćete mi pomoći. Moj blizak prijatelj, mladić koji ima 22 godine, doživio je tešku saobraćajnu nesreću prije 3 mjeseca nakon koje je zapao u dubokukomu.
Ljekari nisu vjerovali u oporavak. Proveo je tako više od 40 dana na
Beogradskoj Vojno-Medicinskoj Akademiji da bi se probudio, i potpuno
neočekivano, krenuo u oporavak, zahvaljujući svojoj volji i Božijoj
milosti u čije postojanje nakon ovakvog čuda ne mogu da sumnjam.
Otpušten je iz bolnice, iz koje je na iznenađenje svih izašao "na
svojim nogama", i sada se oporavlja kod kuće, odlazeći svakodnevno na
fizio-terapiju. Senzo-motorne funkcije su mu očuvane, iako treba dosta
rada nakon tako dugog i mukotrpnog "sna"; njegova memorija je očuvana,
čak i veseo duh koji ga je uvijek karakterisao, te je još dok je ležao
u bolničkoj postelji znao zasmijavati cijeli odjel. Njegov oporavak je
postupan, ali konstantan, kompletan i vidan. Jedino što je primjetno
jeste da povremeno ima problem pri koncentraciji ili pamćenju vrlo skorih
događaja (iako se to dešava selektivno). U roku od par minuta više puta
postavi jedno isto pitanje.
Velika je verovatnoća da će se Vaš prijatelj postepeno sve bolje osećati i da će njegove funkcije u relativno kratkom vremenu značajno napredovati. Postoje vežbe za poboljšanje pamćenja o kojima, možda nešto stručnije, ali ipak dosta pristupačno, možete pročitati u "Kliničkoj neuropsihologiji" Gordane Ocić, gde se daju osnovne naznake više mogućih postupaka kod sličih problema. Potrebno je ukazivati mu na propuste, blago i obzirno, ali postojano, kako bi uviđao svoje greške i prevazilazio ih, jer ukoliko se iz preteranog obzira pravimo da ne primećujemo ili da nije načinio propuste, time mu ne dajemo osnov za napredak. Pošto je, kako ga opisujete, vedrog duha i optimista po prirodi, neće mu pasti teško da na pozitivan način prihvati takve sugestije i da će Vam biti zahvalan za pomoć. Ukoliko Vam stručna literatura nije dovoljno primenljiva na konkretne situacije koje su, nesumnjivo, sasvim specifične za svakog bolesnika, a želite da se više angažujete na njegovom oporavku, nije loše da se Vi lično konsultujete sa stručnjakom iz oblasti neuropsihologije, kako biste bili sigurniji da ste na pravom putu. Ipak, Vaše razumevanje koje iz ovog pisma prepoznajem i želja da pomognete, najveća su snaga i pomoć osobi koja je na putu oporavka, pa verujem da će i površne smernice biti dovoljne da pravilno osmislite svoje ponašanje.
odgovorite mi od koje bolesti moj muz bojuje zato sto je stalno razdrazljiv u svakom momentu je spreman da se svadja, nikad nije zadovoljan uvek mu nesto smeta sa svima u okolini i familiji se posvadjao meni brani da idem kod majke jer pati od toga da ga svi ogovaraju i da uticu lose na mene .Agresivan je . Skoro je gadjao metalnom sipkom starijeg sina. I sreca sto ga nije pogodio inace bo ga ubio na mesto. Posle toga se kajao sto ga nije pogodio i poslao mu poruku telefonom da ce ga ubiti. A sve to se desilo sto je otiso u crkvu sa komsijom skojim ne govori.Mene je nekad fizicki maltretirao a sada me psihicki ubija. Sam sebi salje poruke a onda mene optuzuje da ja stojim iza toga. U tim porukama su stvari koje su iz nase kuce i desavanja i koje ja nikom nisam pricala. tako sam zakljucila da je on sam sebi poslao. Nedaje mi sa nikim da se druzim niti nam ko dolazi u kucu. Kad podjem negde sama on me prati. Postao mi je opsesija da se samo okrecem na ulici d! > a li cu da ga vidim negde. Za njega vazi da je andjeo na ulici adjavo u kuci. Ranije je mnogo pio a sada vise ne. Da li ima posledice od toga. Kad je bio mali bio je stalno bolestan sa visokom temperaturom. Neznam da li sam vam nekako objasnila njegovo ponasanje samo znam da nije normalan. Ume da bude i fin i da se pretvara pred ljudima. Ponekad se ponasa kao da nije dorastao svojim godinama a ima 47 godina stariji sin koga je gadjao 24 god . Da bi se sin malo udaljio od njega preso je da zivi na donjem spratu kod babe i dede. U svem tome majka i otac i pored svega sto vide stite ga kao da je on zrtva i nece mada i ne mogu da uticu na njega jer on ne prihvata njegove greske.Puno pozdrava i molim vas da mi odgovorite jer dosada se nisam nikome obracala. Odgovoreno: 02. 09. 2007.
Postovana Violeta,
problem koji opisujete ozbiljan je vec samim tim sto predstavlja potencijalnu opasnost i za clanove Vase porodice. Rekla bih da se radi o poremecaju licnosti koji Vas suprug pokazuje, a koji, nazalost, nije podlozan lecenju, jer predstavlja specificnu karakternu strukturu, koja se formirala u ranom detinjstvu i mladosti. Agresivno ponasanje koje pokazuje u sklopu je ovog problema, jer on nema dovoljno dobru kontrolu impulsa, pa ne uspeva da se uzdrzi i iskontrolise kao sto bi trebalo. Alkohol samo potencira njegove osnovne karakteristike. Ne zna kojiko je dugo uyimao alkohol da bih Vam rekla da li je to ostavilo posledice, ali duza kontinuirana zloupotreba aklohola svakako moze ostaviti znacajne posledice na telesno i psihicko stanje. Njegova sumnjicavost, i optuzivanje Vas za poruke koje, kako kazete, sam salje, mogu biti u okviru vec opisanog poremecaja licnosti, ali mogu ukazivati i na dodatne komplikacije koje se mogu ublaziti pravovremenim obracanjem neuropsihijatru. Kako ne verujem da ce Vas suprug dobrovoljno pristati da se javi lekaru,za pocetak se Vi javite nekome od neuropsihijatara sa kojima cete porazgovarati o nacinima da se Vas suprug motivise na javljanje lekaru. Ono sto mozete postici je da se, ukoliko pristane na lecenje, donekle snizi nivo njegove napetosti a time i agresivnog ponasanja, i da se eventualno postojanje nekog drugog poremecaja zbrine lekovima. Nazalost, ponasanje koje opisujete velikim delom je do te mere utkano u njegovu licnost da se ne ocekuju velike promene u sklopu terapije. Obicno se u zrelijim godinama, posle cetrdesete, smanjuje burnost ispoljavanja kod osoba koje imaju poremecaje licnosti, odnosno, problematicno ponasanje se donekle ublazava.
S postovanjem, Dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije
Pokušavala sam više puta da imam sa dečkom seksualne odnose, međutim penetracija je jako otežana i koliko god ja želela da se opustim i koncentrišem na to, u meni kao da postoji zid. Kada krene da prođe kroz njega, osetim užasnu paniku i jak nadolazeći bol. Znam da je to psihološke prirode, čitala sam i na ovom sajtu o tom problemu, pa me zanima Vaše mišljenje kako se izlečiti? Pročitala sam i da postoje posebne terapije kod psihoterapeuta i slično i da je potrebno izvesno vreme. Ovo mi stvarno predstavlja problem, u depresiji sam zbog toga.
Odgovoreno: 02. 09. 2007.Postovana Dr Dimitrijevic!
Odgovoreno: 25. 07. 2007.Verovatno iz naslova zakljucujete zbog kog vam se problema obracam. Otkad znam za sebe, ja sam povucena i stidna osoba. Zaista ne znam da li je to posledica nekog kompleksa, dogadjaja iz detinjstva... Inace sam gojazna osoba, pa mozda stid ima veze sa tim. Priroda mog posla je takva da cesto moram da se srecem sa ljudima i da javno nastupam i to je za mene,u zargonu receno, smrt! Citao sam na ovom sajtu clanak o socijalnoj fobiji i neku knjizicu o tome. Postoje neki simptomi i kod mene koji se tamo opisuju, medjutim ja nemam onako jake napade . I ja u kriticnoj situaciji dozivljavam da mi srce jako lupa, gubim dah (sto je strasno kada morate da pricate pred drugima i kada to oni primete), ali cini mi se ipak da mi napadi nisu toliko jaki kao oni koji su opisani kod recimo agorafobije. Mozda je i kod mene prisutna socijalna fobija, ali u manjem intenzitetu. Evo jos nekih simptoma: nije mi prijatno da izlazim iz kuce, najprijatnije se osecam kada sam sam u svojoj sobi, neprijatno mi je upoznavanje sa novim osobama, neprijatno mi je da izadjem i recimo pozdravim goste koji su dosli u kucu, izbegavam javno nastupanje, sto veoma steti mom poslu, jer se tada osecam veoma neprijatno i tada imam napade lupanja srca i gusenja (ali ne u tolikom intenzitetu da bih se potpuno izgubio). Najsigurnije se osecam kada sam sam i u uskom krugu svojih bliskih prijatelja. Sve ovo mi veoma tesko pada jer sam osoba koja je zeljna novih prijateljstava i druzenja. Kako mogu da se oslobodim svih ovih ogranicenja? Ako vas interesuju jos neki moji simptomi, slobodno pitajte, a ja cu vam odgovoriti u sledecoj poruci. Unapred Vam hvala i zahvalan sam sto postoji ovakav jedan sajt!
Postovani,
I sami znate da ima mnogo ljudi koji su gojazni ili imaju neki drugi problem u izgledu, ali zbog toga se ne povlace vec kao i da ga ne primeciju. Ili tako bar izgleda onima koji su sa strane. Stav prema sebi i sopstvenom izgledu kljucan je, a ne sam izgled. Vasa stidljivost ocigledno datira od najranijih dana i verovatno su na njeno formiranje uticali mnogi faktori vezani za porodicu i rani razvoj. Prosto, takvi ste! Utoliko mi je cudnije sto ste se opredelili za posao koji podrazumeva javne nastupe, koji su u neskladu sa Vasom prirodom. Bilo bi pogodnije da ste na poslu koji ne provocira toliko Vasu nelagodnost - ima mnogo poslova koji ne podrazumevaju javno eksponiranje. Posto ne znam da li uopste postoji mogucnost da se preusmerite na neki manje, za Vas, stresan posao ili neko drugo usmerenje, ne mogu da komentarisem o tome, ali vredi razmisliti i o mogucnosti promene, ako ona postoji. Kada je generalno u pitanju socijalna fobija, ukoliko je ona u bilo kom stepenu kod Vas zastupljena, postoji mogucnost psiholoskog rada na njenom ublazavanju i savladavanju "socijalnih vestina" koje bi Vam olaksale svakodnevni zivot. Iako raspolazete informacijama, to nije dovoljno da se resite sami svog porblema, pa najtoplije preporucujem da se bez straha i ustezanja javite psihologu sa kojim biste uzivo razresili probleme koji su Vam sada velika prepreka, a postoji vise nacina za njihovo prevazilazenje. Jedna od kljucnih stvari je sto uvidjate i zelite da resite svoj problem, a to je vec odlicna polazna osnova za peohoterapijski rad.
S postovanjem,
Prof.dr Bojana Dimitrijevic
spec.med.psihologije
Zanima me šta je to psihopatska struktura licnosti? Koji su znaci da je osoba takve strukture ličnosti i kakvo je ponašanje takvih osoba? Da li se te osobe mogu ikada promeniti tj. ima li pomoći za takve ljude?
Odgovoreno: 25. 07. 2007.Naziv "psihopatija" ili "psihopatska struktura ličnosti", koji je jedan od starijih naziva za poremećaj ličnosti ukazuje, najjednostavnije rečeno, na osobenosti nečijeg karaktera formirane u najranijem periodu života. Prosto, to su karakteristike sa kojima se čovek toliko saživeo da ih najčešće ne doživljava kao svoj problem, iako možda njegova okolina ne misli tako i smatra takvu osobu problematičnom iz razlicitih razloga. Postoji više vrsta poremećaja ličnosti, koje se različito manifestuju, ali se u svakodnevnom govoru, pod "psihopatijom" obično podrazumeva antisocijalno ili asocijalno ponašanje, koje pretpostavlja neprilagodljivost u okruženju, agresivno ponašanje ili probleme u komunikaciji sa drugima. To su osobe čija ponašanja i osećanja mogu ići iz krajnosti u krajnost, od izuzetno ljubaznog i servilnog, do naročito agresivnog i hostilnog, tako da nekada ne možete da shvatite da je u pitanju ista osoba. Posle agresivnog ispada, takva osoba može iskreno da traži oproštaj, kaje se, plače, da bi već prvom sledećom prilikom ponovila ispad. Pošto ne znam o kojoj grupi poremecaja ličnosti Vi govorite (a njihove osobenosti su veoma specificne), generalno ću reći da se poremećaji ličnosti smatraju trajnim karakteristikama ličnosti i veoma teško se koriguju bilo kakvim metodama, samim tim što predstavljaju sastavni deo ličnosti. Ukoliko želite detaljnije objašnjenje, molim Vas da mi naznačite o kojoj vrsti "psihopatske strukture" govorite, makar preko ponašanja koje ispoljava osoba koja je predmet Vaše dileme, kako bih mogla preciznije da Vam odgovorim.
U potrazi za odgovorima na pitanja koja se postavljaju, u želji da se pomogne jednom mladom biću, nalazim za shodno da Vam se obratim nadajući se da ćete mi pomoći. Moj blizak prijatelj, mladić koji ima 22 godine, doživio je tešku saobraćajnu nesreću prije 3 mjeseca nakon koje je zapao u duboku komu. Ljekari nisu vjerovali u oporavak. Proveo je tako više od 40 dana na Beogradskoj Vojno-Medicinskoj Akademiji da bi se probudio, i potpuno neočekivano, krenuo u oporavak, zahvaljujući svojoj volji i Božijoj milosti u čije postojanje nakon ovakvog čuda ne mogu da sumnjam. Otpušten je iz bolnice, iz koje je na iznenađenje svih izašao "na svojim nogama", i sada se oporavlja kod kuće, odlazeći svakodnevno na fizio-terapiju. Senzo-motorne funkcije su mu očuvane, iako treba dosta rada nakon tako dugog i mukotrpnog "sna"; njegova memorija je očuvana, čak i veseo duh koji ga je uvijek karakterisao, te je još dok je ležao u bolničkoj postelji znao zasmijavati cijeli odjel. Njegov oporavak je postupan, ali konstantan, kompletan i vidan. Jedino što je primjetno jeste da povremeno ima problem pri koncentraciji ili pamćenju vrlo skorih događaja (iako se to dešava selektivno). U roku od par minuta više puta postavi jedno isto pitanje.
Odgovoreno: 25. 07. 2007.Velika je verovatnoća da će se Vaš prijatelj postepeno sve bolje osećati i da će njegove funkcije u relativno kratkom vremenu značajno napredovati. Postoje vežbe za poboljšanje pamćenja o kojima, možda nešto stručnije, ali ipak dosta pristupačno, možete pročitati u "Kliničkoj neuropsihologiji" Gordane Ocić, gde se daju osnovne naznake više mogućih postupaka kod sličih problema. Potrebno je ukazivati mu na propuste, blago i obzirno, ali postojano, kako bi uviđao svoje greške i prevazilazio ih, jer ukoliko se iz preteranog obzira pravimo da ne primećujemo ili da nije načinio propuste, time mu ne dajemo osnov za napredak. Pošto je, kako ga opisujete, vedrog duha i optimista po prirodi, neće mu pasti teško da na pozitivan način prihvati takve sugestije i da će Vam biti zahvalan za pomoć. Ukoliko Vam stručna literatura nije dovoljno primenljiva na konkretne situacije koje su, nesumnjivo, sasvim specifične za svakog bolesnika, a želite da se više angažujete na njegovom oporavku, nije loše da se Vi lično konsultujete sa stručnjakom iz oblasti neuropsihologije, kako biste bili sigurniji da ste na pravom putu. Ipak, Vaše razumevanje koje iz ovog pisma prepoznajem i želja da pomognete, najveća su snaga i pomoć osobi koja je na putu oporavka, pa verujem da će i površne smernice biti dovoljne da pravilno osmislite svoje ponašanje.
Prikazano 211-215 od ukupno 227 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke