Kako da pomognem svom suprugu koji se navukao na heroin i koji ne može da se odvikne od toga? Stalno pokušava, ali se opet vraća. Deca i ja ne možemo više ni fizički ni psihički da podnesemo njegovo stanje kada krizira. Postaje vrlo agresivan.
Nažalost, Vaš problem se ne može razrešiti jednostavnim savetom kojim bih Vam ovako, preko mail-a, mogla pomoći. Problem zavisnosti, koja god da je u pitanju, veoma je ozbiljan. Samostalni pokušaji onih koji su u dugoj zavisnosti da je se reše, obično su neuspešni, jer se njihova početna motivacija gubi kada počnu problemi u apstinencijalnoj krizi. Sigurna sam da ste i Vi svesni da su ti prelomni momenti veoma teški, bez obzira na Vašu podršku. Neophodno je da se zbog toga javi u instituciju koja se bavi bolestima zavisnosti gde će, uz Vašu dragocenu (i neophodnu) pomoć i podršku i stručnu medicinsku pomoć lekara imati više šanse da reši svoj problem. Iako su zavisnici obično ljudi slabe volje koji se više puta vraćaju svojoj navici, neka Vas to ne obeshrabri, već pokušajte da ga motivišete da prihvati lečenje. Da li će ono biti hospitalno ili ambulantno, daće svoju reč neuropsihijatri koji će preuzeti brigu o njegovom tretmanu. Najpogodnije je da se najpre obratite Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja u okviru gradske bolnice, u Dispanzer za lečenje bolesti zavisnosti, gde će Vam dati dalje smernice. Važno je da se odlučite na ovaj korak, kako biste i porodicu i decu, a ne samo supruga, sačuvali od daljih i većih problema.
Postovana doktorka,
na osnovu naslova moje poruke verujem da Vam je jasno o cemu se radi. Pokusavala sam vise puta da imam sa deckom sexualne odnose, medjutim penetracija je jako otezana i koliko god ja zelela da se opustim i koncentrisem na to, u meni kao da postoji zid i kad krene da prodje kroz njega osetim uzasnu paniku i jak nadolazeci bol. Znam da je to psiholoske prirode, citala sam i na ovom sajtu o tom problemu, pa me zanima vase misljenje kako se izleciti. Procitala sam i da postoje posebne terapije kod psihoterapeuta i slicno i da je potrebno izvesno vreme. Ovo mi stvarno predstavlja problem, u depresiji sam zbog toga..Hvala
Iz Vaseg pisma vidim da ste se dosta interesovali za problem koji Vas muci, kao i da unapred znate da je potreban kontinuiran psiholoski ili psihijatrijski rad kako bi se prevazisli psiholoski otpori koji su u najvecem broju slucajeva u osnovi vaginizma. Iako na svesnom planu zelite da ostvarite dobar seksualni kontakt, potrebno je prevazici "zamke" nesvesnog, koje cesto idu od vaspitnih poruka roditelja, ranih traumatskih iskustava, predstave o seksu koja se u svakome od nas stvara zahvaljujuci mnostvu formativnih faktora. Ne samo problem vaginizma, nego mnogi drugi psiholoski i psihosomatski problemi upravo se zato resavaju uz pomoc strucnog lica koje sa strane, objektivno i strucno, moze da prepozna kljuc, pocetak i nacin razresenja simptoma. Kao prvo, nemojte sebi nabacivati osecanje krivice, a ocajavanje samo po sebi sigurno nece dati nikakve pozitivne rezultate, vec moze delovati samo kontraproduktivno!Zato, glavu gore i napravite prve korake ka onome sto ste vec shvatili da treba da uradite - javite se strucnjaku koji ce vam za odredjeno vreme, uz vase ucesce, makar olaksati taj psiholoski teret koji, iako ga mozda niste svesni, pritiska, usmeravajuci Vas upravo na kljucne tacke koje sacinjavaju jezgro problema. Problemima seksualnih disfunkcija se veoma dugo i uspesno bavi dr.Jezdimir Zdravkovic. Znacajno je da je Vas problem resiv!
Moja sestra (doktor prava i ekonomije) gotovo trideset godina zavisi od alkohola. Briljantnog uma, mnogo godina je to vrlo uspešno krila, ali posledice su dolazile polako i neminovno: razoren brak, dete ostalo uz oca, drugi brak, krah na poslu. U poslednje vreme, mada mi neka saznanja govore da se to dešavalo i puno ranije, počinju da se ispoljavaju neki simptomi koji daleko prevazilaze ponašanje običnog zavisnika: sve ono što se dešava njoj radi neko drugi: pije njen muž, dete, sesta, zet, prijatelji, nikako ne ona. Otkaz je dobio svako sem nje - ostala je bez posla pre dve godine; znači svoje ponašanje pripisuje drugima, najčešće najbližima. Posledice takvog ponašanja su za najbliže neizdržive. Nažalost, moje mogućnosti da joj pomognem su minimalne obzirom da živi u Americi, ali sam u toku sa njenim ponašanjem jer na relaciji USA-Srbija telefonski provodi šest do deset sati - zove sve koga stigne, priča istu priču, ali svakom deo priče koji je za njega opredeljen. Molila bi Vas da mi, ako iz ovih nekoliko reči imate predstavu o njenoj bolesti naznačite kako se bolest zove i da me uputite na neku literaturu kako bih stekla neka šira znanja o tom i sličnim problemima.
Problem koji ste opisali uklapa se u poptunosti u posledice dugogodišnjeg alkoholizma, tako da ne morate tražiti drugo ime za njenu bolest da biste je bolje razumeli. Nepriznavanje alkoholizma i pripisivanje krivice svim drugima osim sebi, karakteristično je za one koji alkohol koriste često kao anksiolitik ili sredstvo koje za njih nekada početno ima funkciju olakšavanja funkcionisanja ili opuštanje, a posle postaje potreba za sebe i krug se zatvara. Nekritičnost, kao odbrana od ružne slike o sebi, ide po pravilu uz ovakvo ponašanje. Naravno, posledice dugogodišnjeg akloholizma mogu biti i ozbiljne psihotične manifestacije, koje spadaju u kategoriju najozbiljnijih psihijatrijskih poremećaja, tako da je medicinska pomoć neophodna. Čak i ako Vaša sestra želi da prekine uzimanje aklohola, to se mora obavljati pod medicinskim nadzorom jer je moguće i čak verovatno da su njene telesne funkcije značajno korumpirane pomenutim načinom života, pa bi apstinencija mogla privremeno izazvati i burne telesne promene, a ne samo psihički problem. Dakle, medicinska, a možda i hospitalna nega su neophodne za rešavanje njenog problema. Nažalost, da bi se uopšte započelo sa tim, potreban je uticaj bliske osobe koja bi joj pružala podršku iz blizine. Rešavanje problema zavisnosti realizuje se uz porodičnu podršku jer ona tokom rada sa zavisnikom predstavlja veoma bitnu, čak ključnu kariku. Pošto ste Vi već hiljadama kilometara daleko od nje, možda postoji neka osoba u njenom neposrednom okruženju koja može predstavljati takav oslonac i pre svega, neko ko će je motivisati na lečenje, što nije lak zadatak. Na daljinu ćete, uprkos svojoj ljubavi i zabrinutosti, teško uspeti da na nju delujete u tom pravcu. Bilo bi dobro da razmotrite moguće alternative, ukoliko je moguće da odete kod nje i provedete neko vreme za koje ćete uspeti da učinite da Vas sasluša i shvati dubinu problema i sve komplikacije koje iz njega proizilaze. Imajte na umu da je ovo ozbiljan zadatak koji zahteva dosta truda i požrtvovanja od strane porodice, da bi zavisnik započeo, a još više od svega, istrajao na putu lečenja.
Za mesec dana bih trebala da se udam za coveka koga volim i sa kojim cekam dete. Ono sto me brine je što je naš sexualni život vrlo neaktivan. Ja sam vrlo otvorena osoba i u više navrata dala do znanja da nesto nije u redu, uvek je imao neki izgovor. U početku je to bilo zbog kondiloma(taj problem je rešen), onda je bio umoran, pod stresom...itd. Inače problem traje vec više od godinu i po dana. Kada je potrošio sve izgovore, uspeo je da prevali preko usta da ima problem. Nije mogao da predpostavi odakle potice problem, samim tim ni da predlozi resenje. Ono što je mene u celoj toj priči jako povredilo je što je za vreme ili potpunog odsustva ili veoma retkih polnih odnosa (zivimo zajedno) on kupovao porno filmove i bez ikakvog uzdrzavanja se okretao za ženama na ulici. Postala sam jako ljubomorna, nekad mi je teško da mu verujem. Naravno uvek mi govori da sam ja jedina i da kad pomisli na sex on pomisli na mene. Na moje insistiranje je pobacao sve porno filmove! i složio se da krenemo na terapiju za parove. Ne sumnjam da mu je stalo do mene ali mi uopste nije jasno o kakvom se problemu radi? Molim Vas da mi preporucite nekog terapeuta.
Hvala u napred! Milica (28)
Vas partnerski odnos svakako zahteva ozbiljno razmatranje i konsultovanje sa profesionalcem, buduci da govorite o buducem ocu svog deteta i coveku sa kojim planirate da zasnujete bracnu zajednicu. Postoje specificnosti u seksualnom funkcionisanju, koje odstupaju od onoga sto smatramo "prosecnim" koje su cesto vazane za faktore iz ranog razvoja, a kojih sam pojedinac ne moze da se seti i da utice na njihovu neutralizaciju. Pretpostavljam da Vas partner stvarno ne ume da identifikuje faktore koji su uticali na njegov problem, ali je za sada dovoljno da pokazuje spremnost da problem resi. Pitanjima seksualnih disfunkcija vec dugo i uspesno se bavi prof.Jezdimir Zdravkovic, neuropsihijatar. Probleimima partnerskih odnosa, bracnog i porodicnog funkcionisanja na Klinici za zastitu mentalnog zdravlja bavi se dr Olivera Skakic.
S postovanjem. Dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije
imam jedan jako veliki problem, rec je o tome da su mi roditelji imali nesredjen zivot, prakticki ni sada ne zive zajedno iako se nikada nisu razveli. Majka je uvek pokusavala da preko mene dopre do oca i uvek su postojale recenice, "kad bi se ti malo vise potrudila..bilo bi bolje tata i ja bi ziveli bolje" i tome slicno, sve vreme trazim odgovor na pitanje ko je kriv. Naime isla sam psihologu uputio me dalje i sad pijem lekove bensedin 5mg i karbapin 200mg, i kao malo mi je bolje,ali ono sto je lose jeste da sam saznala da ta dva leka ne bitrebala da se kombinuju pa me interesuje da li cu jaikada moci da prestanem da pijem te lekove, zelim da budem normalna osoba. Ne znam da li mi Vi mozete pomoci i dati bilo kakav odgovor, ali vredi pokusati.
S postovanjem,
cest je slucaj da roditelji za svoj nesredjen brak krive decu i njima manipulisu, "pomerajuci" problem sa sebe na one koji su u njihovom okruzenju. Postoji cak i termin "identifikovani pacijent" koji opisuje osobu koja se kao "zrtveni jarac" vodi lekaru i paznja se fokusira na njega kako bi se pomerila sa osnovnog partnerskog problema, jer kada postoji neki drugi problem u porodici, osnovni problem se moze ostaviti po strani. Takodje u takvim situacijama partneri odrzavaku kvazi-komunikaciju preko dece, koja su izmanipulisana, a nisu u stanju da izbegnu tu nezahvalnu poziciju u porodici. Iz takvih slozenih okolnosti, cesto izlaze sa sopstvenim psihickim opterecenjima a ne mogu da shvate odakle tacno poticu i koje su sve posledice porodicnih trauma u ranom detinjstvu. Za pitanje kombinacije lekova preporucujem da se obratite psihijatru koji ce Vam protumaciti da li treba da ih kombinujete ili ne, jer je pre svega pitanje kad ste se zadnji put javili specijalisti i koliko je preporucljivo dugo piti neke lekove, buduci da sedativi posle duzeg kontinuiranog uzimanja prave zavisnost koja onda predstavlja problem za sebe. Vas problem se moze resiti svakako, ali podrazumeva kontinuirani rad sa psihologom dok ne steknete odredjene uvide u poreklo svojih problema i steknete mehanizme da ih prevazidjete. Ukoliko se resenje problema bazira samo na uzimanju bilo kojih lekova, pristup nije kompletan. Odaberite svog terapeuta i ne ustrucavajte se da se javite za pomoc, jer Vas problem verovatno ima brojne posledice u zivotu i njegovo resavanje ce osloboditi veliku kolicinu energije koju cete upotrebiti za efikasno svakodnevno funkcionisanje.
S postovanjem dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije
Kako da pomognem svom suprugu koji se navukao na heroin i koji ne može da se odvikne od toga? Stalno pokušava, ali se opet vraća. Deca i ja ne možemo više ni fizički ni psihički da podnesemo njegovo stanje kada krizira. Postaje vrlo agresivan.
Odgovoreno: 30. 09. 2007.Nažalost, Vaš problem se ne može razrešiti jednostavnim savetom kojim bih Vam ovako, preko mail-a, mogla pomoći. Problem zavisnosti, koja god da je u pitanju, veoma je ozbiljan. Samostalni pokušaji onih koji su u dugoj zavisnosti da je se reše, obično su neuspešni, jer se njihova početna motivacija gubi kada počnu problemi u apstinencijalnoj krizi. Sigurna sam da ste i Vi svesni da su ti prelomni momenti veoma teški, bez obzira na Vašu podršku. Neophodno je da se zbog toga javi u instituciju koja se bavi bolestima zavisnosti gde će, uz Vašu dragocenu (i neophodnu) pomoć i podršku i stručnu medicinsku pomoć lekara imati više šanse da reši svoj problem. Iako su zavisnici obično ljudi slabe volje koji se više puta vraćaju svojoj navici, neka Vas to ne obeshrabri, već pokušajte da ga motivišete da prihvati lečenje. Da li će ono biti hospitalno ili ambulantno, daće svoju reč neuropsihijatri koji će preuzeti brigu o njegovom tretmanu. Najpogodnije je da se najpre obratite Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja u okviru gradske bolnice, u Dispanzer za lečenje bolesti zavisnosti, gde će Vam dati dalje smernice. Važno je da se odlučite na ovaj korak, kako biste i porodicu i decu, a ne samo supruga, sačuvali od daljih i većih problema.
Postovana doktorka, na osnovu naslova moje poruke verujem da Vam je jasno o cemu se radi. Pokusavala sam vise puta da imam sa deckom sexualne odnose, medjutim penetracija je jako otezana i koliko god ja zelela da se opustim i koncentrisem na to, u meni kao da postoji zid i kad krene da prodje kroz njega osetim uzasnu paniku i jak nadolazeci bol. Znam da je to psiholoske prirode, citala sam i na ovom sajtu o tom problemu, pa me zanima vase misljenje kako se izleciti. Procitala sam i da postoje posebne terapije kod psihoterapeuta i slicno i da je potrebno izvesno vreme. Ovo mi stvarno predstavlja problem, u depresiji sam zbog toga..Hvala
Odgovoreno: 30. 09. 2007.Postovana,
Iz Vaseg pisma vidim da ste se dosta interesovali za problem koji Vas muci, kao i da unapred znate da je potreban kontinuiran psiholoski ili psihijatrijski rad kako bi se prevazisli psiholoski otpori koji su u najvecem broju slucajeva u osnovi vaginizma. Iako na svesnom planu zelite da ostvarite dobar seksualni kontakt, potrebno je prevazici "zamke" nesvesnog, koje cesto idu od vaspitnih poruka roditelja, ranih traumatskih iskustava, predstave o seksu koja se u svakome od nas stvara zahvaljujuci mnostvu formativnih faktora. Ne samo problem vaginizma, nego mnogi drugi psiholoski i psihosomatski problemi upravo se zato resavaju uz pomoc strucnog lica koje sa strane, objektivno i strucno, moze da prepozna kljuc, pocetak i nacin razresenja simptoma. Kao prvo, nemojte sebi nabacivati osecanje krivice, a ocajavanje samo po sebi sigurno nece dati nikakve pozitivne rezultate, vec moze delovati samo kontraproduktivno!Zato, glavu gore i napravite prve korake ka onome sto ste vec shvatili da treba da uradite - javite se strucnjaku koji ce vam za odredjeno vreme, uz vase ucesce, makar olaksati taj psiholoski teret koji, iako ga mozda niste svesni, pritiska, usmeravajuci Vas upravo na kljucne tacke koje sacinjavaju jezgro problema. Problemima seksualnih disfunkcija se veoma dugo i uspesno bavi dr.Jezdimir Zdravkovic. Znacajno je da je Vas problem resiv!
Prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
Moja sestra (doktor prava i ekonomije) gotovo trideset godina zavisi od alkohola. Briljantnog uma, mnogo godina je to vrlo uspešno krila, ali posledice su dolazile polako i neminovno: razoren brak, dete ostalo uz oca, drugi brak, krah na poslu. U poslednje vreme, mada mi neka saznanja govore da se to dešavalo i puno ranije, počinju da se ispoljavaju neki simptomi koji daleko prevazilaze ponašanje običnog zavisnika: sve ono što se dešava njoj radi neko drugi: pije njen muž, dete, sesta, zet, prijatelji, nikako ne ona. Otkaz je dobio svako sem nje - ostala je bez posla pre dve godine; znači svoje ponašanje pripisuje drugima, najčešće najbližima. Posledice takvog ponašanja su za najbliže neizdržive. Nažalost, moje mogućnosti da joj pomognem su minimalne obzirom da živi u Americi, ali sam u toku sa njenim ponašanjem jer na relaciji USA-Srbija telefonski provodi šest do deset sati - zove sve koga stigne, priča istu priču, ali svakom deo priče koji je za njega opredeljen. Molila bi Vas da mi, ako iz ovih nekoliko reči imate predstavu o njenoj bolesti naznačite kako se bolest zove i da me uputite na neku literaturu kako bih stekla neka šira znanja o tom i sličnim problemima.
Odgovoreno: 02. 09. 2007.Poštovana,
Odgovoreno: 02. 09. 2007.Za mesec dana bih trebala da se udam za coveka koga volim i sa kojim cekam dete. Ono sto me brine je što je naš sexualni život vrlo neaktivan. Ja sam vrlo otvorena osoba i u više navrata dala do znanja da nesto nije u redu, uvek je imao neki izgovor. U početku je to bilo zbog kondiloma(taj problem je rešen), onda je bio umoran, pod stresom...itd. Inače problem traje vec više od godinu i po dana. Kada je potrošio sve izgovore, uspeo je da prevali preko usta da ima problem. Nije mogao da predpostavi odakle potice problem, samim tim ni da predlozi resenje. Ono što je mene u celoj toj priči jako povredilo je što je za vreme ili potpunog odsustva ili veoma retkih polnih odnosa (zivimo zajedno) on kupovao porno filmove i bez ikakvog uzdrzavanja se okretao za ženama na ulici. Postala sam jako ljubomorna, nekad mi je teško da mu verujem. Naravno uvek mi govori da sam ja jedina i da kad pomisli na sex on pomisli na mene. Na moje insistiranje je pobacao sve porno filmove! i složio se da krenemo na terapiju za parove. Ne sumnjam da mu je stalo do mene ali mi uopste nije jasno o kakvom se problemu radi? Molim Vas da mi preporucite nekog terapeuta.
Hvala u napred! Milica (28)
Postovana,
Vas partnerski odnos svakako zahteva ozbiljno razmatranje i konsultovanje sa profesionalcem, buduci da govorite o buducem ocu svog deteta i coveku sa kojim planirate da zasnujete bracnu zajednicu. Postoje specificnosti u seksualnom funkcionisanju, koje odstupaju od onoga sto smatramo "prosecnim" koje su cesto vazane za faktore iz ranog razvoja, a kojih sam pojedinac ne moze da se seti i da utice na njihovu neutralizaciju. Pretpostavljam da Vas partner stvarno ne ume da identifikuje faktore koji su uticali na njegov problem, ali je za sada dovoljno da pokazuje spremnost da problem resi. Pitanjima seksualnih disfunkcija vec dugo i uspesno se bavi prof.Jezdimir Zdravkovic, neuropsihijatar. Probleimima partnerskih odnosa, bracnog i porodicnog funkcionisanja na Klinici za zastitu mentalnog zdravlja bavi se dr Olivera Skakic.
S postovanjem. Dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije
Pozdrav,
Odgovoreno: 02. 09. 2007.imam jedan jako veliki problem, rec je o tome da su mi roditelji imali nesredjen zivot, prakticki ni sada ne zive zajedno iako se nikada nisu razveli. Majka je uvek pokusavala da preko mene dopre do oca i uvek su postojale recenice, "kad bi se ti malo vise potrudila..bilo bi bolje tata i ja bi ziveli bolje" i tome slicno, sve vreme trazim odgovor na pitanje ko je kriv. Naime isla sam psihologu uputio me dalje i sad pijem lekove bensedin 5mg i karbapin 200mg, i kao malo mi je bolje,ali ono sto je lose jeste da sam saznala da ta dva leka ne bitrebala da se kombinuju pa me interesuje da li cu jaikada moci da prestanem da pijem te lekove, zelim da budem normalna osoba. Ne znam da li mi Vi mozete pomoci i dati bilo kakav odgovor, ali vredi pokusati.
S postovanjem,
Postovanja Adrijana,
cest je slucaj da roditelji za svoj nesredjen brak krive decu i njima manipulisu, "pomerajuci" problem sa sebe na one koji su u njihovom okruzenju. Postoji cak i termin "identifikovani pacijent" koji opisuje osobu koja se kao "zrtveni jarac" vodi lekaru i paznja se fokusira na njega kako bi se pomerila sa osnovnog partnerskog problema, jer kada postoji neki drugi problem u porodici, osnovni problem se moze ostaviti po strani. Takodje u takvim situacijama partneri odrzavaku kvazi-komunikaciju preko dece, koja su izmanipulisana, a nisu u stanju da izbegnu tu nezahvalnu poziciju u porodici. Iz takvih slozenih okolnosti, cesto izlaze sa sopstvenim psihickim opterecenjima a ne mogu da shvate odakle tacno poticu i koje su sve posledice porodicnih trauma u ranom detinjstvu. Za pitanje kombinacije lekova preporucujem da se obratite psihijatru koji ce Vam protumaciti da li treba da ih kombinujete ili ne, jer je pre svega pitanje kad ste se zadnji put javili specijalisti i koliko je preporucljivo dugo piti neke lekove, buduci da sedativi posle duzeg kontinuiranog uzimanja prave zavisnost koja onda predstavlja problem za sebe. Vas problem se moze resiti svakako, ali podrazumeva kontinuirani rad sa psihologom dok ne steknete odredjene uvide u poreklo svojih problema i steknete mehanizme da ih prevazidjete. Ukoliko se resenje problema bazira samo na uzimanju bilo kojih lekova, pristup nije kompletan. Odaberite svog terapeuta i ne ustrucavajte se da se javite za pomoc, jer Vas problem verovatno ima brojne posledice u zivotu i njegovo resavanje ce osloboditi veliku kolicinu energije koju cete upotrebiti za efikasno svakodnevno funkcionisanje.
S postovanjem dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije
Prikazano 206-210 od ukupno 227 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke