i sami ste svesni da je Vas brak vec duze u ozbiljnoj krizi, to ne treba niko da vam dodatno potvrdjuje. Ocigledno se medju vama izgubilo nesto veoma dragoceno-mogucnost uspesne komunikacije, koja je osnova uspesnog razresavanja kriza i problema. Cak i da njegovo srdacno prijateljstvo sa zenskim delom kolektiva nije nista vise od toga, bitniji problem je sto ste se sustinski udaljili. On Vam otvoreno zamera na skucenoj atmosferi koju,navodno, Vi pravite, ali je cinjenica da u tome udela imate oboje. Kada se covek umori od domace atmosfere koja podrazumeva obaveze, brige, svakodnevne ptobleme, lako je da mu se neobavezno drustvo jako dopada jer se od takvog druzenja ne ocekuje nista vise od zabave, sto porodicni zivot obicno nije. Ono sto o njemu govorite moze navesti na pomisao da je jos uvek emocionalno nedozreo i da na neki detinjasti nacin bezi od obaveza kroz neopterecujuce druzenje. Ukoliko nemate mogucnosti da sa njim o tome zapocnete konstruktivan razgovor koji bi vodio resenju problema, mozda biste mogli pokusati da najpre u svom ponasanju promenite neke stvari koje bi njegovoj prirodi vise odgovarale - da predlozite zajednicki izlazak koji bi oboma prijao, druzenje sa zajednickim prijateljima, da posvecivanjem jos vise paznje svom izgledu pobudite njegovo novo interesovanje za Vas, jer izgleda da je on covek kome monotonija ne prija i koji trazi izazove. Nova frizura ili zenstveni detalji mogli bi mu skrenuti paznju da je kraj njega zena koju je izabrao za svoju partnerku i koja nije samo teret, vec i atraktivna,privlacna, a ipak njegova. Imam utisak da brinuci o njegovom ponasanju zanemarujete sebe i svoje ciljeve. Ukoliko se Vas zivot svodi na kucu, dete i brigu o muzu, verovatno da ste svesni da i sebi cinite losu uslugu. Pokusajte da malo promenite smer svojih razmisljanja i da povremeno izadjete sa drugaricama sa kojima cete razmeniti i neke druge misli,a ne samo one vazane za Vas problem, da se ukljucite u fitnes, ili neku drugu rekreativnu aktivnost, da odete na masazu ili da sebi priustite neko malo zensko zadovoljstvo zbog cega cete se Vi licno osecati bolje i zraciti pozitivnom energijom. U tom slucaju biste mu verovatno posredno stavili do znanja da ni Vi niste bas toliko razliciti od onih koji su mu pogodno drustvo, da i Vi znate da se zabavite i uzivate. To bi imalo povoljne efekte i na Vas a mozda i na vas odnos. Takodje, koliko god bila prisutna Vasa stidljivost u intimnim kontaktima, trebalo bi da budete svesni da je do veoma znacajna komponenta dobrog partnerskog funkcionisanja, i ako biste pokusali da prevazidjete svoje kocnice i budete angazovaniji kada ste sa njim, verujem da bi i to doprinelo njegovom drugacijem sagledavanju cele situacije.Ovako Vas on dozivljava kao deo monotonog, opterecujuceg zivota u kome nema niceg novog, izazovnog i zanimljivog. Pokusajte da i sebi pomognete time sto cete umesto da glavna tema vasih dana bude ljubomora (bez obzira da li je opravdana ili ne)osmislite svoje slobodno vreme u kome cete i za sebe naci uzivanje i relaksaciju. Kada pokusate da na taj nacin izmenite svoju rutinu, mozda dilemu brak ili razvod, vise necete ni postavljati, a rekla bih da Vam je stalo da brak odrzite.Iako nigde niste pomenuli kakva su Vasa osecanja i da li zelite da ucinite sve da spasete brak proistice iz ljubavi ili straha od promene, verujem da je ovakav nacin zivota otupeo i Vasa a ne samo njegova osecanja.Zato, pokusajte da se najpre Vi probudite, a ako nije kasno za obnavljanje i Vasih i njegovih osecanja, rezultati nece izostati. Mnogo pozdrava, prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije

u pravu ste potpuno- u zivotu uvek ima neka Milica. Sa Vasom devojcicom se desava nesto sto prezivljavaju i mnoga druga deca, ne samo tokom ranog skolovanja, nego i kasnije, uglavnom sve do perioda odraslosti. Nije u pitanju samo odrastanje, iako koincidira sa vremenom predpuberteta, pa je utoliko osetljivija i sama Masa i stvari dozivljava dramaticnije. Potrebno je pomoci joj da shvati da nije njena greska sto ne pripada "klubu obozavalaca Milice" a da je,recimo, njena najbolja drugarica koja se priklonila ovom "klubu" verovatno slabija licnost od nje jer je, prisavsi Milici, pokusala da dozivi osecaj prihvacenosti u odeljenju. Deca koja se na ovaj nacin, nao Vasa Masa izdvajaju, najcesce su osetljiva ali veoma kvalitetna deca, sa mnogo potencijala i sa kapacitetima za dublje shvatanje stvari, koja prepoznaju povrsnost i ne priklanjaju joj se, ali,naravno, veoma pate sto nisu medju opste prihvacenim likovima u odeljenju. Sa njom treba mnogo pricati u cilju ocvrscivanja individualnosti ali se nemojte cuditi da taj proces bude veoma spor i traje najmanje do petog razreda kada se mozda menja donekle situacija sa promenom na razrednu nastavu.Deca koja su tiha i nenametljiva cesto prolaze kroz ovu fazu. Ako ste u stanju da sami detetu posvetite dovoljno vremena (a to znaci stalnu podrsku i razgovore) u kome ce ona osetiti da je Vi sigurno razumete i podrzavate, ne prebacujuci to na teren nevaznog i prolaznog, da tome dajete dovoljan znacaj,to ce biti dovoljno. Nekada mi stariji gresimo, pokusavajuci da minimiziranjem detetove realnosti ublazimo problem, a time kod deteta stvaramo dozivljaj neshvacenosti (iako ga sustinski shvatamo).Ukoliko smatrate da bi mozda lakse prihvatila autoritet sa strane, moze da se u pricu ukljuci neko drugi od starijih u koga imate poverenja, ili neko ko je od nje nesto stariji a moze da joj prenese slicno sopstveno iskustvo-deca i adolescenti lakse prihvataju savete od nesto starijih drugara ili rodjaka. Ukoliko i to ne smatrate resenjem, psiholog bi joj sigurno mogao pomoci da neke probleme drugacije sagleda i da se lakse nosi sa narednim situacijama.Bitno je da znate, ovo sto joj se desava njoj sigurno nije lako, ali ce je i to ocvrsnuti i nauciti da realnije sagledava druge ljude i zivot, samo joj u tome treba pomoci davanjem objasnjenja za stvari koje je zbunjuju i rastuzuju, a sada i pune agresijom.Mnogo price sa njom je prvi korak. S postovanjem. prof.dr Bojana Dimitrijevic, specijalista med.psihologije

ukoliko ste uz konsultaciju sa lekarom uzimali lekove, zaista nemate razloga za brigu, jer se neki lekovi mogu uzimati bez posledica po plod, a da pri tome Vama bude lakse. Iako ste imali neprijatna iskustva, pa se zato i normalno bojite za ishod porodjaja, svaka trudnica manje ili vise ima dileme da li ce njena beba biti dobro i zdrava. Po tome ne odstupate od mnogih zena koje, posebno sto se trudnoca vise blizi kraju, pocinju intenzivno da razmisljaju o dogadjaju koji ih iscekuje. Kada gledate oko sebe, nekako Vam se cini da je svima lakse nego Vama, da su zdraviji nego Vi, da su srecniji i opusteniji. Kada biste bili vise upoznati sa neizvesnostima, dilemama i strahovima drugih, videli biste da su oko Vas isto ljudi prepuni strahova i problema, psihickih opterecenja i cesto osecaja bespomocnosti. Zato, glavu gore!Nastojte da uredite ishranu i odmor jer je to za Vas i Vasu bebu sada najvaznije. Nemate nikakav poseban razlog za brigu, ne vise od bilo koje trudnice. Sam porodjaj je uvek nov dogadjaj koji Vas sigurno dodatno puni neizvesnoscu, ali imajte na umu da ce se oVama brinuti ekipa strucnjaka koji ce voditi racuna o svemu i ne trosite energiju na preveliku brigu. Nastojte da misli preusmerite na druge stvari, pokusajte da citate, gledate filmove, razgovarate sa dragim osobama o temama koje Vas licno ne doticu. Energija ce Vam biti potrebna kad se beba rodi da biste se njoj posvetili, akumulirajte je i sacuvajte do tada. Mnogo vas pozdravljam Prof. dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije

Postovani, iz Vaseg pisma nije jasno da li ste po pitanju svoje zdravstvene situacije konsultovali i lekare drugih specijalnosti, jer Vase stanje moze biti uzrokovano nekim somatskim uzrocima - anemijom, poremecajem tiroidne zlezde, kao i mnogim srugim faktorima koje treba najpre iskljuciti da biste kao uzrok svojih tegoba navodili samo psihicke faktore. Kako prema terapiji koju uzimate pretpostavljam da je vas dominantni problem depresija, bitno je i to da primecujete da za godinu dana nije bilo poboljsanja. To je bitan razlog da se ponovo obratite psihijatru koji ce promeniti i prilagoditi terapiju Vasim smetnjama,jer se ocekuje da se uz primenu adekvatne terapije oseti poboljsanje vec u periodu od prvih nekoliko nedelja. Posto ste student, imate mogucnost da se za pomoc obratite specijalisti u Studentskoj poliklinici, ako vec nemate svog stalnog lekara koji ce kroz redovne kontrole, koje su neophodne kada uzimate antidepresive, preduzeti neophodne korake da resi problem farmakoterapije.Uz to, psihoterapijski rad sa psihologom ili psihijatrom bi Vam mogao pomoci da steknete uvid u svoje probleme i razresavate ih korak po korak. Psihicke tegobe koje na ovaj nacin uticu na Vasu funkcionalnost ne mozete, kako i sami vidite, resiti sami, niti treba insistirati na terapiji koja se pokazala kao neuspesna. Posto psiholozi nisu kompetentni da daju preporuke u smeru farmakoterapije, Vas prvi korak bi bio odlazak kod psihijatra, a tek nakon toga eventualni dodatni rad sa psihologom koji bi u razgovorima sa Vama mogao dodatno ubrzati resavanje smetnji. Prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije

Postovani, Postavljanje sopstvene dijagnoze na osnovu literature ili interneta nije zahvalno, posebno zato sto se ljudi, cak i kada nemaju neki veci zdravstveni problem, mogu naci u pojedinim simptomima, bilo da je u pitanju telesna ili psihicka bolest, pa se vise nego sto je to potrebno identifikovati sa odredjenom dijagnozom. Zbog toga je veoma mudro obratiti se strucnjaku da potvrdi ili demantuje vase pretpostavke. Ima vise nacina da to tehnicki odradite - ako idete u zvanicnu ustanovu, buduci da ste student, mozda ima mogucnosti da se obratite Studentskoj poliklinici u Vasem ili obliznjem mestu gde usluge ne placate, a sve se zavrsava na jednom mestu. Ako nema takve institucije, morali biste da se javite nadleznoj instituciji opsteg zdravstva (Dom zdravlja, ambulante) zbog neophodnog uputa kojim ce Vas usmeriti na specijalistu u toj ili drugoj ustanovi. Obicno se prvo usmerava ka psihijatru, pa on upucuje psihologu ako proceni da je to potrebno. Sa uputon idete nadleznom specijalisti i on Vas dalje vodi, daje terapiju i odredjuje korake koje smatra potrebnim za Vas tretman. Ukoliko isete privatno, mozete se obratiti bilo psihijatru, bilo psihologu, jer obe profesije tretiraju problem o kome govorite. O ceni usluga ne mogu nista reci, jer se one veoma razlikuju od grada do grada, kao i od jedne do druge privatne klinike, a takodje su cesto razlicite za psihologe i psihijatre u istoj privatnoj klinici. Eventualne lekove, ukoliko Vam budu potrebni, propisuje samo psihijatar, jer psiholog nema te kompetencije. Prof.dr Bojana Dimitrijevic, spec.med.psihologije