Vas problem je mogao biti slican i sa bioloskom majkom, nezavisno od toga sto ste kao usvojeno dete u ipak specificnom polozaju i mozda sa izrazenijom potrebom da iskazujete vise strpljenja i razumevanja prema osobi koja Vas je vec jednom "spasila" iz nezavidne porodicne situacije. U pravu ste, za resavanje ovog ni malo jednostavnog problema, trebalo bi obuhvatiti i vasu usvojiteljku, kako biste kompromisima i obostranim korigovanjem ponasanja dosle do boljeg razumevanja. Kako je to u najmanju ruku tesko izvodljivo, znacajno je da se upitate sta Vama nedostaje da biste mogli da se izborite za svoju nezavisnost i samostalnost. Sta je sa Vasim samopouzdanjem? Koliko ste u stanju da realno procenite svoje vrednosti i dosadasnja postignuca? Zbog cega potpadate pod uticaj njenih kritika i uporedjivanja ako znate koliko vredite i koliko ste se trudili da postanete ono sto danas jeste? Vas veliki problem jeste samopouzdanje, koje se gubi u nedovoljnoj separaciji i nejasno izgradjenom identitetu. To jesu tacke sa kojima moze uspesno da se radi u psihoterapiji. Da biste dobili pomoc psihoterapeuta (psihologa ili psihijatra) nije neophodno da placate privatne usluge buduci da strucnu pomoc mozete dobiti u drzavnim ustanovama na osnovu uputa za psihologa ili psihijatra koji cete dobiti u ambulanti ili Domu zdravlja jer se verovatno vodite kao nezaposleno lice i imate zdravstvenu knjizicu. Problem o kome govorite za pocetak bi trebalo da resavate uz strucnu pomoc, a u tom procesu ojacacete i nauciti kako da se naknadno sa mnogim problemima nosite i sami. Nije cilj da Vasu usvojiteljku uvredite i time odbijete od sebe jer njena zelja da brine o Vama, iako neprikladno manifestovana, ipak u sebi sadrzi i pozitivne motive. Naucicete da bar sa svoje strane postavite granice svog prostora u koje ona sada uporno i bezobzirno zadire, utoliko vise sto se Vi tome prepustate i dozvoljavate takvo ponasanje. Kada budete ucvstili svoje samopostovanje preko boljeg upoznavanja sebe, bice Vam lakse da na prikladan nacin, bez svadje i grubosti i bez licnog iscrpljivanja izborite svoje mesto. Toplo savetujem da ne bezite od takvog psihoterapijskog rada navodeci kao razlog nedostatak novca, dovoljno je da imate zdravstveno osiguranje da se javite na Kliniku za zastitu mentalnog zdravlja i da zapocnete najpre rad na sebi i iznesete problem interpersonalnih odnosa. Ovakvo trpljenje koje opisujete samo ce vas jos vise oslabljivati i ciniti jos depresivnijom. Ucinite nesto za sebe i iznenadicete se kako su vasi odnosi jos mnogo ranije mogli da budu mnogo drugacije vec samim Vasim drugacijim postavljanjem u komunikaciji sa ljudima. Mnogo pozdrava, Prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije

Postovani , Vas problem Vas sigurno u velikoj meri brine, ali niste napomenuli da li ste se do sada ikome obracali u cilju lecenja, otkada je prisutan i da li ste od pocetka aktivnog seksualnog zivota imali drugaciji nacin funkcionisanja. Moram da priznam da ne znam ko se time u N.Sadu bavi kao uzom specijalnoscu, u Nisu je to prof.Jezdimir Zdravkovic. Moracete ipak da se raspitate kod lokalnih strucnjaka o tome, pa ocekujem da Vas bilo ko od psihijatara usmeri ka onome ko se time narocito bavi. Izlecenje je moguce, a efekti su individualni i samo produzenje seksualnog odnosa kao i brzina izlecenja zavisi od mnogih okolnosti, velikim delom i od vase motivisanosti za terapiju i spremnosti da pratite terapijsku proceduru. Dr Bojana Dimitrujevic specijalista med.psihologije

Očekivano je da se poboljšanja kod primene antidepresivne terapije pokažu posle najviše dve nedelje bar u slabljenju intenziteta depresivnih smetnji koje osećate. Terapija koju ste dobili samo je deo spektra antidepresivne farmakoterapije (iz generacije novijih i efikasnih lekova) i ako ne osećate poboljšanje trebalo bi da se dogovorite sa svojim terapeutom oko promene terapije, ukoliko on proceni da ova nije adekvatna. Razgovori su potrebni kod psiholoških smetnji, ali ih neki terapeuti sprovode na tzv. nedirektivan način, odnosno ne daju Vam nikakve konkretne isplanirane korake kojima ćete suzbiti svoje smetnje, već kroz svoju priču do njih treba da dođete sami, a da Vas on samo usmerava u određenom pravcu. Kada kažemo "psihološko savetovanje" ono veoma često nije ni nalik davanju konkretnih direkcija i saveta, već upravo prilika da glasno izgovorite neke stvari o sebi i da stvorite objektivniju sliku sadašnjih smetnji i mogućih puteva razrešenja. Nekim pacijentima više odgovara tzv. direktivno savetovanje, gde ima više konkretnog vođenja. Svaki terapeut ima svoj način vođenja seansi (nekim pacijentima upravo odgovara nedirektivno savetovanje i terapija), tako da ćete možda sa drugim terapeutom, koji ima drugačiji pristup ostvariti bolji efekat. Ukoliko za Vas predstavlja finansijski napor da plaćate privatne seanse, što Vas možda i dodatno i psihički napreže, ne vidim razlog da se ne javite državnoj ustanovi gde ćete u okviru svog socijalnog osiguranja takođe dobiti stručnu psihijatrijsku pomoć i verovatno promenu sadašnje terapije kako biste dali sebi drugu šansu koju ćete doživeti kao nešto što Vam više odgovara. U svakom slučaju je dobar znak što ste motivisani da sebi pomognete, a Vi ste najsvesniji da li osećate poboljšanje ili ne. 

nemaju svi isti nivo potrebe niti za emotivnim niti za seksualnim davanjem i uzimanjem, nesto sto je nas minimum moze biti neciji maksimum, tako da dolazi do nesklada u apetitima i potrebama. Ljudski kapaciteti u energetskom, pa i emotivnom i seksualnom davanju se veoma razlikuju! Ukoliko ste svom mladicu pokazali da ste razocarani, to moze biti dodatni razlog za njegovo uzmicanje i nesigurnost koju je mozda ranije vestije prikrivao i ponasanjem a i izjavama koje ste naveli. U svom pismu nista ne navodite o eventualnim emocijama koje su se za taj relativno dug period razvili, jer ako je to veza zasnovana na emocijama, pretpostavljam da ima drugih stvari kojima ste zadovoljni u odnosu na njega, pa se zato i odrzala toliko dugo, uprkos Vasem nezadovoljstvu. Ukoliko se veza zasniva dominantno na zadovoljenju seskualnih potreba, nejasno mi je zasto je i dalje odrzavate kad vec od njenog pocetka niste zadovoljni tim aspektom. Ako smatrate da je on osoba oko koje se treba truditi, imacete dovoljno strpljenja i takta da mu pokazete da su i druge stvari znacajne u Vasoj vezi i da vam je stalo, sto ce biti osnova za uspodtavljenje bolje komunikacije i mogucnosti otvorenog razgovora u perspektivi, gde se on nece sluziti frazama i negiranjem, vec ce mozda moci ickreno da govori o onome sto vi smatrate problemom u vezi. Kada se u medjuljudskim odnosima negomilava neizgovoreno nezadovoljstvo i nerazjasnjeni problemi, najcesce je epilog prekid, nekada i na minimalni povod, jer su granice strpljenja vec istrosene. Dakle,preispitajte prvo sebe koji je Vas motiv za odrzavanje veze i ako ih u sebi nadjete a da to nije samo nada da ce vas seks jednog dana biti odlican, nasli ste i nacin da mu pristupite. Verujem da znate da se mnoge partnerske veze uspesno odrzavaju cak i kada nema vrhunskih seksualnih dizovljaja, ukoliko postoje duboki emotivni razlozi za to, ukoliko je komunikacija medju partnerima iskrena i autenticna, ili iz mnostva drugih razloga koji su specificni za svaki partnerski odnos. S postovanjem, Dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije

Problem sa Vasom sestrom ocigledno je u progresiji jer se naoko bezazlena nezrelost i neozbiljnost vezana za skolu pretvorila u problem kome ne znate ni ime, niti u kom pravcu ce dalje ici. Nazalost, smatram da je veoma vazno da se obrati strucnjaku, najbolje neuropsihijatru, jer se desava da su mladalacki problemi koji se nazivaju "adolescentnom krizom" nekada najava i uvod dubljih psihickih problema koje ipak vredi na vreme registrovati. Posebno je zabrinjavajuce njeno sadasnje povlacenje i izolovanje, koje je u velikoj suprotnosti sa njenim ponasanjem zbog koga nije ni uspela da upise godinu na fakultetu. Ukoliko je Vasim roditeljima neprijatno da se u mestu procuje informacija da sa sestrom nesto nije u redu, obracanje psihijatru u drugom gradu je lako resenje problema, za pocetak. Na osnovu navedenih podataka se ne moze sa sigurnoscu reci da li je poreklo njenog problema u pocetnim psihijatrijskim tegobama, ili, kako i sami kazete, u nesto nizem intelektualnom nivou koji cini da nije u stanju da ostvari svoje mnogo vece aspiracije. Moze se dogoditi da je u pitanju samo razmazenost i nezreo stav prema zivotu, ali i to vec samo po sebi predstavlja relativno tezak problem. Takvo ponasanje negovano je od strane Vasih roditelja tokom niza godina i sada je veoma otporno na promene. Znacajno je da ona ima motivaciju za psihoterapiju, da Vi ili Vasi roditelji pokusate da je podstaknete prisnim i podrzavajucim razgovorom, ali se namece ideja da je potrebna strucna pomoc u korigovanju ne samo njenog vec sireg porodicnog ponasanja, kako bi se uspostavili novi i zdraviji obrasci porodicnog i individualnog funkcionisanja. Kako, uprkos svim nastojanjima, roditelji nisu uspeli da promene nepozeljan stil njenog ponasanja, ocigledno da njihov nacin nije efikasan pa zato ovaj problem treba shvatiti ozbiljno. Ukoliko roditlelji nisu spremni zbog bruke i sramote, da potraze pomoc, ucinite to Vi, bilo u nekoj klinickoj ustanovi ili od pojedinca koji je profesionalac u oblasti psihijatrije i napravite kontakt do sestre. Zmurenje pred sadasnjim stanjem nece doneti nista dobro, vec moze biti pogodno tle za jos ozbiljnije probleme, stoga, ne oklevajte. Sestri pruzite razumevanje i svu mogucu podrsku, jer ce joj znaciti u procesu resavanja problema. Prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.medicinske psihologije