Postovana Dr. Dimitrijevic, Nedavno sam presla u drugi sektor firme u kojoj radim vec nekoliko godina. Prvih nekoliko godina sam imala stres od kolicine posla, ali sam zato sa kolegama imala fantastican odnos. I inace sam po prirodi vrlo komunikativna, volim ljude, ni sa kim nisam u svadji i ne mogu da radim u okruzenju gde postoje spletkarenja i podmetanje nogu. Osoba na koju sam najvise upucena na novom radnom mestu i koja mi je u neku ruku nadredjena (i na ciju sam teritoriju ne svojom voljom dosla) je u principu vrlo korektna prema meni u svemu sto se posla tice ali u poslednje vreme zauzima prema meni i suvise sefovski stav. Imam utisak da zeli da me ukalupi ne bih li radila po vec zacrtanim pravilima koja ona postavlja. I ja, zaista nemam nista protiv posla (jer sam vec i navikla na veliku kolicinu posla), ali mi stav te osobe vrlo smeta. Iako i ta osoba i ja imamo zajdnickog sefa (koji je iznad te osobe)ja se stalno osecam kao u srednjoj skoli i konstantno moram da merim svoje postupke, iako sam! duze u tom poslu od te osobe - od konkretnih postupaka u poslu pa do odlaska na pauzu...Vrlo mi je vazan sklad na iovako stresnom poslu. Mozete li mi pomoci da se postavim na pravi nacin prema osobi sa kojom radim, koju vrlo iritira moj prisan odnos sa bivsim kolegama sa kojima sam i dalje u konstantom kontaktu (ta osoba inace, nema neke vrlo bliske prijatelje na poslu). Iako mozda ovo zvuci bezazleno, verujete mi da mi vrlo ugrozava svakodnevicu. Zbog stresa sam u proslosti imala ozbiljne zdravstvene probleme, pa ne zelim da ponovo udjem u taj zacarani krug. Hvala unapred.
Problem sa kojim ste se suocili je pravi test za Vasu emocionalnu ravnotezu, koja je, naravno poljuljana novonastalim i ne posebno prijatnim okolnostima. Najpre treba podsetiti da neki ljudi, posebno neposredno posle promocije na neke vise funkcije, vole da demonstriraju moc i da se ponasaju zapovednicki iz licne nesigurnosti, pa to moze da deluje veoma iritirajuce na druge kojima se (posebno kad je to sasvim nezasnovano) obracaju sa visine. Postoji mogucnost da se vasa "sefica" kroz neko vreme "vrati k sebi", mozda je ovo samo faza u njenom pokusaju trazenja profesionalnog identiteta, a mozda i bude takva nadalje. Bilo da je u pitanju privremen ili trajan iritirajuci stav, Vase ponasanje treba da pokaze da Vas ono ne pogadja, jer ce izgubiti smisao ukoliko ne pokazete da se osecate ponizenom (a cilj omalovazavajuceg ponasanja je da Vas ponizi, zar ne?). Dakle, ukoliko shvatite da je ponasanje vase sefice posledica njenih unutrasnjih problema i potrebe za trazenjem sigurnosti u profesionalnom miljeu, mozda ce Vas manje pogadjati. Mozda takodje sve to nije usmereno licno na Vas, vec generalno na sve one koji su joj na neki nacin podredjeni.Gledajte da svoj posao obavljate maksimalno dobro, ukoliko imate pretpostavku da bi Vam mogla nesto konkretno napakostiti osiguravajte se na primer obavestavajuci o svojim planovima i aktivnostima i sefa iznad nje (npr.kada postoji komunikacija preko maila, svaki poslovni mail se prosledi ne samo njoj vec i visem sefu) sa ne bi doslo do netacne interpretacije Vasih postupaka. Ako se postavite kao da ste jaki i sposobni da se suocite sa problemima kakvi god da su, ako ne pokazete da Vas to izbacuje iz koloseka i da cete se dosetiti nacina da sacuvate svoj integritet, to ce i onima okoVas biti jasno.To naravno, nikako ne treba da bude bazirano na svadji ili agresiji prema osobi koja Vas iritira, vec ce Vase oruzje biti jos jace ukoliko pokazete mudrost, stabilnost i izdrzljivost, a pri tome efikasno izvrsavate svoje poslove. Recite sebi da cete raditi najbolje sto mozete i da necete dozvoliti da vas okolnosti iznerviraju, i tada ce inat biti Vas najbolji prijatelj. Ukoliko pokazete da stvarno ne mozete da radite u stresnim okolnostima, i drugima cete osloboditi put da izazivaju Vase mogucnosti podnosenja socijalnog pritiska. Ukoliko mislite da niste u stanju da ovo osmislite i izvedete sami, pomoc psihologa bi Vam mozda pomogla da lakse i doslednije naucite nove nacine ponasanja u stresnoj situaciji. S postovanjem, Prof.dr Bojana Dimitrijevic
Htela bih da Vam ukratko izložim probleme koje imam. Već sam bila na razgovoru kod psihijatra i sa psihologom radila testove. Ukratko su mi rekli da mi je neophodna direktivna i asertivna psihoterapija koja ohrabruje postizanje realnih životnih ciljeva i odvlači od dalje introspekcije i samoanalize. Stalno sam depresivna i plačem, povlačim se, nesigurna sam u sve i nemam samopouzdanja da bilo šta promenim. Pošto sam prestala sa terapijom kod psihijatra htela bih da pričam sa Vama. Verujem da možete da mi pomognete. Htela bih da stupimo u kontakt, ako je to moguće, pošaljite mi podatke kako da dođem do Vas (iz Niša sam).
Očigledno da su Vaši problemi rešivi, pa čak i iz dosadašnjih pregleda i kontakata imate konkretan predlog oblika terapijskog rada koji bi Vam odgovarao.
Imam jedan veliki problem, a to je prerana ejakulacija. Imam 17 godina (uskoro 18). Već nekoliko puta sam pokušao da imam seks sa devojkom. Međutim, već posle kratke predigre, taman kad treba da to obavimo, ja ejakuliram već posle par ulaza. U čemu je moj problem? Inače, sportista sam i ne bolujem ni od kakvih bolesti.
Vaš problem verovatno nije tako ozbijan kako Vam se čini, jer Vas verovatno i nedovoljno seskualno iskustvo čini napetijim i nervoznijim nego što ćete biti kada ga u narednim godinama steknete. Prevelika seksulana želja i posebno želja za konkretnom partnerkom mogu biti razlog prerane ejakulacije, koja Vas dovodi do neprijatnosti, stida i straha od sledećeg neuspeha. Ukoliko nastojite da prilikom vođenja ljubavi misli fokusirate na neku neutralnu temu koja bi donekle smanjila nivo Vašeg seksualnog uzbuđenja, mogli biste produžiti seksualni odnos. Takođe, ukoliko imate često i snažno izraženu seksualnu potrebu, masturbacija kraće vreme pre očekivanog seksualnog odnosa smanjila bi napetost i potrebu za brzim i snažnim seksualnim pražnjenjem, a Vas bi poštedela neprijatnosti i daljih dilema. Pretpostavljam da Vaša dobra sportska kondicija upravo pretpostavlja i visok energetski nivo pa i povišene seksualne potrebe, a da je ovakav problem samo posledica velikih seksualnih potencijala, a da ćete na ovaj način bar delimično rešiti postojeći problem bar dok ne uspostavite ritam redovnih seksualnih odnosa koji će pomoći u boljoj kontroli seksualne želje i realizacije odnosa.
Javila sam Vam se pre nekih 15-ak dana i zatražila pomoć oko pisanja nacrta hipotetičkog istraživanja iz oblasti neuropsihologije, a koji predstavlja neophodan uslov za izlazak na ispit iz ovog predmeta na postdiplomskim studijama FASPER-a u Beogradu. Vodeći se Vašim sugestijama, pokušala sam da napravim skicu eventualnog istraživanja na temu: "Uticaj mentalnih sposobnosti na pojavu disgrafije". Nemam utisak da sam se najbolje snašla jer sam pisala jezikom koji meni nije blizak (u terminološkom smislu). Ne dokučivši konačno principe metodološkog istraživanja, čitaocu tog rada može se opravdano učiniti da je u svakom smislu nedograđen. Poslaću Vam nacrt mog rada na Vašu e-mail adresu i molim Vas za eventualne dalje smernice i sugestije.
Što se naslova Vašeg rada tiče, bolje je da ne bude "uticaj" jer je metodološki neispravno razmatrati pitanje kauzalnosti na malim uzorcima (koji su obično neminovnost u praktičnim radovima), već "Povezanost mentalnih sposobnosti i disgrafije", što zvuči umerenije i istinitije. Smatram da je izabrana tema već mnogo, mnogo prizemnija i da ima veoma dobrih mogućnosti da se napravi jasan i metodološki čist nacrt, i kao što sam već ponudila pomoći ću Vam u tome kada mi budete poslali globalni predlog nacrta. To nije dug posao i nemojte toliko brinuti oko nemogućnosti ovladavanja problemom.
U toku noći imao samnoćnu moru i ustao sam iz kreveta obzirom da sam sanjao da me napadaju, ja sam se tukao u snu. Tom prilikom sam se povredio i jako sam vrištao čudnim glasom koji me zastrašuje. U toj sobi se nalazila i moja devojka koju sam mnogo uplašio, ali fizički nisam povredio. Želeo bih da mi Vi kažete, kao stručnjak, da li treba da posetim psihologa i da li imate predstavu o kakvom problemu se radi? Imam 25 godina i nije mi se to ranije dešavalo.
Jedna ovakva epizoda ne treba da za Vas predstavlja poseban izvor straha. Navjeći broj ljudi tokom života iskusi neprijatnost zvanu -
noćna mora. Verovatno je u prethodnim danima bilo nekih većih opterećenja ili iz Vašeg okruženja, ili dilema i pojačanog nemira u Vama, pa je zastrašujuci doživljaj samo posledica Vaše unutrašnje obrade. Ona nekada ne mora da bude isprovocirana doživljajem koji možete jasno da vežete za neku posebnu spoljašnju/unutrašnju teškoću, pa biste morali da se pozabavite analizom svojih razmišljanja i doživljavanja tog ili tih dana. To nije razlog da odmah tražite razgovor sa psihologom, osim ako ne postoji i nešto drugo što Vas pishički opterećuje. Ljudi obično imaju učestalije noćne more kada postoje uznemiravajuća dešavanja, najčešće u njima samima, kada se suočavaju sa životnim dilemima i neminovnošću donošenja važnih životnih odluka, snažnim pritiscima okoline, poniženošću ili odbačenošću što rezultira teskobom ili drugim negativnim osećanjima. Obično se povod za noćne more očiglednije nametne ukoliko se ponavljaju pa ih možemo lakše povezati sa nekim događajem ili doživljajem. Pomoći ćete sebi ako uspete da napravite takvu analizu vezanu za period kada se Vaš neprijatni san i neuobičajeno ponašanje javilo. Možda postoje opterećenja koja ni sebi niste priznali, ali se manifestuju na ovaj način. Ukoliko se noćne more budu ponavljale, možda biste mogli da potražite konsultaciju sa psihologom koji bi Vam mogao pomoći da doprete do korena svojih opterećenja, da biste lakše mogli da se suočite sa njima,ali za sada nemate razloga za pridavanje većeg značaja ovom događaju.
Postovana Dr. Dimitrijevic, Nedavno sam presla u drugi sektor firme u kojoj radim vec nekoliko godina. Prvih nekoliko godina sam imala stres od kolicine posla, ali sam zato sa kolegama imala fantastican odnos. I inace sam po prirodi vrlo komunikativna, volim ljude, ni sa kim nisam u svadji i ne mogu da radim u okruzenju gde postoje spletkarenja i podmetanje nogu. Osoba na koju sam najvise upucena na novom radnom mestu i koja mi je u neku ruku nadredjena (i na ciju sam teritoriju ne svojom voljom dosla) je u principu vrlo korektna prema meni u svemu sto se posla tice ali u poslednje vreme zauzima prema meni i suvise sefovski stav. Imam utisak da zeli da me ukalupi ne bih li radila po vec zacrtanim pravilima koja ona postavlja. I ja, zaista nemam nista protiv posla (jer sam vec i navikla na veliku kolicinu posla), ali mi stav te osobe vrlo smeta. Iako i ta osoba i ja imamo zajdnickog sefa (koji je iznad te osobe)ja se stalno osecam kao u srednjoj skoli i konstantno moram da merim svoje postupke, iako sam! duze u tom poslu od te osobe - od konkretnih postupaka u poslu pa do odlaska na pauzu...Vrlo mi je vazan sklad na iovako stresnom poslu. Mozete li mi pomoci da se postavim na pravi nacin prema osobi sa kojom radim, koju vrlo iritira moj prisan odnos sa bivsim kolegama sa kojima sam i dalje u konstantom kontaktu (ta osoba inace, nema neke vrlo bliske prijatelje na poslu). Iako mozda ovo zvuci bezazleno, verujete mi da mi vrlo ugrozava svakodnevicu. Zbog stresa sam u proslosti imala ozbiljne zdravstvene probleme, pa ne zelim da ponovo udjem u taj zacarani krug. Hvala unapred.
Odgovoreno: 15. 01. 2008.Problem sa kojim ste se suocili je pravi test za Vasu emocionalnu ravnotezu, koja je, naravno poljuljana novonastalim i ne posebno prijatnim okolnostima. Najpre treba podsetiti da neki ljudi, posebno neposredno posle promocije na neke vise funkcije, vole da demonstriraju moc i da se ponasaju zapovednicki iz licne nesigurnosti, pa to moze da deluje veoma iritirajuce na druge kojima se (posebno kad je to sasvim nezasnovano) obracaju sa visine. Postoji mogucnost da se vasa "sefica" kroz neko vreme "vrati k sebi", mozda je ovo samo faza u njenom pokusaju trazenja profesionalnog identiteta, a mozda i bude takva nadalje. Bilo da je u pitanju privremen ili trajan iritirajuci stav, Vase ponasanje treba da pokaze da Vas ono ne pogadja, jer ce izgubiti smisao ukoliko ne pokazete da se osecate ponizenom (a cilj omalovazavajuceg ponasanja je da Vas ponizi, zar ne?). Dakle, ukoliko shvatite da je ponasanje vase sefice posledica njenih unutrasnjih problema i potrebe za trazenjem sigurnosti u profesionalnom miljeu, mozda ce Vas manje pogadjati. Mozda takodje sve to nije usmereno licno na Vas, vec generalno na sve one koji su joj na neki nacin podredjeni.Gledajte da svoj posao obavljate maksimalno dobro, ukoliko imate pretpostavku da bi Vam mogla nesto konkretno napakostiti osiguravajte se na primer obavestavajuci o svojim planovima i aktivnostima i sefa iznad nje (npr.kada postoji komunikacija preko maila, svaki poslovni mail se prosledi ne samo njoj vec i visem sefu) sa ne bi doslo do netacne interpretacije Vasih postupaka. Ako se postavite kao da ste jaki i sposobni da se suocite sa problemima kakvi god da su, ako ne pokazete da Vas to izbacuje iz koloseka i da cete se dosetiti nacina da sacuvate svoj integritet, to ce i onima okoVas biti jasno.To naravno, nikako ne treba da bude bazirano na svadji ili agresiji prema osobi koja Vas iritira, vec ce Vase oruzje biti jos jace ukoliko pokazete mudrost, stabilnost i izdrzljivost, a pri tome efikasno izvrsavate svoje poslove. Recite sebi da cete raditi najbolje sto mozete i da necete dozvoliti da vas okolnosti iznerviraju, i tada ce inat biti Vas najbolji prijatelj. Ukoliko pokazete da stvarno ne mozete da radite u stresnim okolnostima, i drugima cete osloboditi put da izazivaju Vase mogucnosti podnosenja socijalnog pritiska. Ukoliko mislite da niste u stanju da ovo osmislite i izvedete sami, pomoc psihologa bi Vam mozda pomogla da lakse i doslednije naucite nove nacine ponasanja u stresnoj situaciji. S postovanjem, Prof.dr Bojana Dimitrijevic
Htela bih da Vam ukratko izložim probleme koje imam. Već sam bila na razgovoru kod psihijatra i sa psihologom radila testove. Ukratko su mi rekli da mi je neophodna direktivna i asertivna psihoterapija koja ohrabruje postizanje realnih životnih ciljeva i odvlači od dalje introspekcije i samoanalize. Stalno sam depresivna i plačem, povlačim se, nesigurna sam u sve i nemam samopouzdanja da bilo šta promenim. Pošto sam prestala sa terapijom kod psihijatra htela bih da pričam sa Vama. Verujem da možete da mi pomognete. Htela bih da stupimo u kontakt, ako je to moguće, pošaljite mi podatke kako da dođem do Vas (iz Niša sam).
Odgovoreno: 15. 01. 2008.Očigledno da su Vaši problemi rešivi, pa čak i iz dosadašnjih pregleda i kontakata imate konkretan predlog oblika terapijskog rada koji bi Vam odgovarao.
Imam jedan veliki problem, a to je prerana ejakulacija. Imam 17 godina (uskoro 18). Već nekoliko puta sam pokušao da imam seks sa devojkom. Međutim, već posle kratke predigre, taman kad treba da to obavimo, ja ejakuliram već posle par ulaza. U čemu je moj problem? Inače, sportista sam i ne bolujem ni od kakvih bolesti.
Odgovoreno: 11. 01. 2008.Vaš problem verovatno nije tako ozbijan kako Vam se čini, jer Vas verovatno i nedovoljno seskualno iskustvo čini napetijim i nervoznijim nego što ćete biti kada ga u narednim godinama steknete. Prevelika seksulana želja i posebno želja za konkretnom partnerkom mogu biti razlog prerane ejakulacije, koja Vas dovodi do neprijatnosti, stida i straha od sledećeg neuspeha. Ukoliko nastojite da prilikom vođenja ljubavi misli fokusirate na neku neutralnu temu koja bi donekle smanjila nivo Vašeg seksualnog uzbuđenja, mogli biste produžiti seksualni odnos. Takođe, ukoliko imate često i snažno izraženu seksualnu potrebu, masturbacija kraće vreme pre očekivanog seksualnog odnosa smanjila bi napetost i potrebu za brzim i snažnim seksualnim pražnjenjem, a Vas bi poštedela neprijatnosti i daljih dilema. Pretpostavljam da Vaša dobra sportska kondicija upravo pretpostavlja i visok energetski nivo pa i povišene seksualne potrebe, a da je ovakav problem samo posledica velikih seksualnih potencijala, a da ćete na ovaj način bar delimično rešiti postojeći problem bar dok ne uspostavite ritam redovnih seksualnih odnosa koji će pomoći u boljoj kontroli seksualne želje i realizacije odnosa.
Javila sam Vam se pre nekih 15-ak dana i zatražila pomoć oko pisanja nacrta hipotetičkog istraživanja iz oblasti neuropsihologije, a koji predstavlja neophodan uslov za izlazak na ispit iz ovog predmeta na postdiplomskim studijama FASPER-a u Beogradu. Vodeći se Vašim sugestijama, pokušala sam da napravim skicu eventualnog istraživanja na temu: "Uticaj mentalnih sposobnosti na pojavu disgrafije". Nemam utisak da sam se najbolje snašla jer sam pisala jezikom koji meni nije blizak (u terminološkom smislu). Ne dokučivši konačno principe metodološkog istraživanja, čitaocu tog rada može se opravdano učiniti da je u svakom smislu nedograđen. Poslaću Vam nacrt mog rada na Vašu e-mail adresu i molim Vas za eventualne dalje smernice i sugestije.
Odgovoreno: 08. 01. 2008.Što se naslova Vašeg rada tiče, bolje je da ne bude "uticaj" jer je metodološki neispravno razmatrati pitanje kauzalnosti na malim uzorcima (koji su obično neminovnost u praktičnim radovima), već "Povezanost mentalnih sposobnosti i disgrafije", što zvuči umerenije i istinitije. Smatram da je izabrana tema već mnogo, mnogo prizemnija i da ima veoma dobrih mogućnosti da se napravi jasan i metodološki čist nacrt, i kao što sam već ponudila pomoći ću Vam u tome kada mi budete poslali globalni predlog nacrta. To nije dug posao i nemojte toliko brinuti oko nemogućnosti ovladavanja problemom.
U toku noći imao sam noćnu moru i ustao sam iz kreveta obzirom da sam sanjao da me napadaju, ja sam se tukao u snu. Tom prilikom sam se povredio i jako sam vrištao čudnim glasom koji me zastrašuje. U toj sobi se nalazila i moja devojka koju sam mnogo uplašio, ali fizički nisam povredio. Želeo bih da mi Vi kažete, kao stručnjak, da li treba da posetim psihologa i da li imate predstavu o kakvom problemu se radi? Imam 25 godina i nije mi se to ranije dešavalo.
Odgovoreno: 08. 01. 2008.Jedna ovakva epizoda ne treba da za Vas predstavlja poseban izvor straha. Navjeći broj ljudi tokom života iskusi neprijatnost zvanu - noćna mora. Verovatno je u prethodnim danima bilo nekih većih opterećenja ili iz Vašeg okruženja, ili dilema i pojačanog nemira u Vama, pa je zastrašujuci doživljaj samo posledica Vaše unutrašnje obrade. Ona nekada ne mora da bude isprovocirana doživljajem koji možete jasno da vežete za neku posebnu spoljašnju/unutrašnju teškoću, pa biste morali da se pozabavite analizom svojih razmišljanja i doživljavanja tog ili tih dana. To nije razlog da odmah tražite razgovor sa psihologom, osim ako ne postoji i nešto drugo što Vas pishički opterećuje. Ljudi obično imaju učestalije noćne more kada postoje uznemiravajuća dešavanja, najčešće u njima samima, kada se suočavaju sa životnim dilemima i neminovnošću donošenja važnih životnih odluka, snažnim pritiscima okoline, poniženošću ili odbačenošću što rezultira teskobom ili drugim negativnim osećanjima. Obično se povod za noćne more očiglednije nametne ukoliko se ponavljaju pa ih možemo lakše povezati sa nekim događajem ili doživljajem. Pomoći ćete sebi ako uspete da napravite takvu analizu vezanu za period kada se Vaš neprijatni san i neuobičajeno ponašanje javilo. Možda postoje opterećenja koja ni sebi niste priznali, ali se manifestuju na ovaj način. Ukoliko se noćne more budu ponavljale, možda biste mogli da potražite konsultaciju sa psihologom koji bi Vam mogao pomoći da doprete do korena svojih opterećenja, da biste lakše mogli da se suočite sa njima,ali za sada nemate razloga za pridavanje većeg značaja ovom događaju.
Prikazano 186-190 od ukupno 227 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke