Добро вече, имам неколико питања у вези са мојом девојком која пати од депресије. Она је већ месецима у слабом менсталном стању и постаје све горе и горе. Тражим психолога који јој може помоћи у овоме. Такође се пре неколико година секла, али је престала, сада ми је рекла да има потребу да се пореже или чак убије. Желео сам да питам колико би ово коштало и да ли је ово право место за њу. Хвала унапред.

Poštovani.... Već 7 godina patim od socijalne anksioznosti, jako se teško borim i još teže funkcionišem jer se moja socijalna anksioznost ispoljava kroz gastroenteroške tegobe i samim tim sve duplo biva teže... (Zdrava sam inače, podpuno... Za tri godine ispitivanja na gastroenterologiji ništa nisu našli) Kod kliničkog psihologa idem, ali se ništa konkretno ne dešava....Ne menja... Gde god ili kod koga god da krenem imam nelagodu u želucu i nagone na povraćanje.... Tako da, ukratko, ja sam kutija koja skuplja prašinu u svojoj zoni komfora.... Ne mogu da stičem nova poznanstva, ne mogu da se družim, ne mogu da boravim kod drugarica, ne mogu da putujem i odaljim se od loše porodične atmosfere....Ne mogu da se obradujem, a da mi tu radost ili sreću ne uguše loše misli i panika! Prosto ne živim život, a želim da ga živim... Moja pitanja su da li i kako, uz pomoć kojih metoda mogu da se oslobodim "nemogućnosti" da vršim fiziološke potrebe na drugom, nepoznatom mestu??? U čijem je domenu ovaj problem.... klinički psiholog, psihijatar, psihoterapeut? Hvala Vam unapred..

dobar dan jasm zena os 36godina neapavam nocu rekli sumi da imam depresiju epizodnu uzimam lekve

Poštovani,

Zanima me da li je neophodno Ejakulirati? Odnosno ima li nekih posledica po Psihu ukoliko se to ne obavlja? Pravoslavni sam vernik i trudim se da to nečim, ali se nakon Ejakulacije osećam oslobodjeno od Pritiska.

Poštovani, potrebna mi je konsultacija. Ja sam jedna od prilično anksioznih osoba, a uz organsko-psihosomatske gastroenterološke tegobe i epizodično depresivna. Moram pomenuti i socijalnu fobiju koja mi svaki put kada idem u drugi grad, ili međ' nepoznate ljude izaziva i panične napade. Najteže mi pada to što usled socijalne anksioznosti sebe lišavam novih poznanstava i putovanja. Kada to kažem mislim na veoma veliki problem vršenja fizioloških potreba na drugim ili nepoznatim lokacijama. To mi je veliki problem i muka koja me lišava svega što je novo i lepo. S obzirom na to da je moja psihologica jedini psiholog u našoj opštini, pa su time i termini ređi i vremenski traju pola sata,..Ona prosto ne uspeva da se posveti nikome od nas, a i nema ni motivaciju, ni želju za tim, što opet mogu da razumem... Moje pitanje je da li bi ja trebala i mogla da idem kod stručnjaka kao što je psihoterapeut da bi rešila ili barem ublažila svoje "smetnje" ili to zaista može i psiholog?? Hvala Vam.