U potrazi za odgovorima na pitanja koja se postavljaju, u želji da se pomogne jednom mladom biću, nalazim za shodno da Vam se obratim nadajući se da ćete mi pomoći. Moj blizak prijatelj, mladić koji ima 22 godine, doživio je tešku saobraćajnu nesreću prije 3 mjeseca nakon koje je zapao u dubokukomu.
Ljekari nisu vjerovali u oporavak. Proveo je tako više od 40 dana na
Beogradskoj Vojno-Medicinskoj Akademiji da bi se probudio, i potpuno
neočekivano, krenuo u oporavak, zahvaljujući svojoj volji i Božijoj
milosti u čije postojanje nakon ovakvog čuda ne mogu da sumnjam.
Otpušten je iz bolnice, iz koje je na iznenađenje svih izašao "na
svojim nogama", i sada se oporavlja kod kuće, odlazeći svakodnevno na
fizio-terapiju. Senzo-motorne funkcije su mu očuvane, iako treba dosta
rada nakon tako dugog i mukotrpnog "sna"; njegova memorija je očuvana,
čak i veseo duh koji ga je uvijek karakterisao, te je još dok je ležao
u bolničkoj postelji znao zasmijavati cijeli odjel. Njegov oporavak je
postupan, ali konstantan, kompletan i vidan. Jedino što je primjetno
jeste da povremeno ima problem pri koncentraciji ili pamćenju vrlo skorih
događaja (iako se to dešava selektivno). U roku od par minuta više puta
postavi jedno isto pitanje.
Velika je verovatnoća da će se Vaš prijatelj postepeno sve bolje osećati i da će njegove funkcije u relativno kratkom vremenu značajno napredovati. Postoje vežbe za poboljšanje pamćenja o kojima, možda nešto stručnije, ali ipak dosta pristupačno, možete pročitati u "Kliničkoj neuropsihologiji" Gordane Ocić, gde se daju osnovne naznake više mogućih postupaka kod sličih problema. Potrebno je ukazivati mu na propuste, blago i obzirno, ali postojano, kako bi uviđao svoje greške i prevazilazio ih, jer ukoliko se iz preteranog obzira pravimo da ne primećujemo ili da nije načinio propuste, time mu ne dajemo osnov za napredak. Pošto je, kako ga opisujete, vedrog duha i optimista po prirodi, neće mu pasti teško da na pozitivan način prihvati takve sugestije i da će Vam biti zahvalan za pomoć. Ukoliko Vam stručna literatura nije dovoljno primenljiva na konkretne situacije koje su, nesumnjivo, sasvim specifične za svakog bolesnika, a želite da se više angažujete na njegovom oporavku, nije loše da se Vi lično konsultujete sa stručnjakom iz oblasti neuropsihologije, kako biste bili sigurniji da ste na pravom putu. Ipak, Vaše razumevanje koje iz ovog pisma prepoznajem i želja da pomognete, najveća su snaga i pomoć osobi koja je na putu oporavka, pa verujem da će i površne smernice biti dovoljne da pravilno osmislite svoje ponašanje.
Pamćenje i koncentracija nakon buđenja iz kome
U potrazi za odgovorima na pitanja koja se postavljaju, u želji da se pomogne jednom mladom biću, nalazim za shodno da Vam se obratim nadajući se da ćete mi pomoći. Moj blizak prijatelj, mladić koji ima 22 godine, doživio je tešku saobraćajnu nesreću prije 3 mjeseca nakon koje je zapao u duboku komu. Ljekari nisu vjerovali u oporavak. Proveo je tako više od 40 dana na Beogradskoj Vojno-Medicinskoj Akademiji da bi se probudio, i potpuno neočekivano, krenuo u oporavak, zahvaljujući svojoj volji i Božijoj milosti u čije postojanje nakon ovakvog čuda ne mogu da sumnjam. Otpušten je iz bolnice, iz koje je na iznenađenje svih izašao "na svojim nogama", i sada se oporavlja kod kuće, odlazeći svakodnevno na fizio-terapiju. Senzo-motorne funkcije su mu očuvane, iako treba dosta rada nakon tako dugog i mukotrpnog "sna"; njegova memorija je očuvana, čak i veseo duh koji ga je uvijek karakterisao, te je još dok je ležao u bolničkoj postelji znao zasmijavati cijeli odjel. Njegov oporavak je postupan, ali konstantan, kompletan i vidan. Jedino što je primjetno jeste da povremeno ima problem pri koncentraciji ili pamćenju vrlo skorih događaja (iako se to dešava selektivno). U roku od par minuta više puta postavi jedno isto pitanje.
Odgovoreno: 25. 07. 2007.Velika je verovatnoća da će se Vaš prijatelj postepeno sve bolje osećati i da će njegove funkcije u relativno kratkom vremenu značajno napredovati. Postoje vežbe za poboljšanje pamćenja o kojima, možda nešto stručnije, ali ipak dosta pristupačno, možete pročitati u "Kliničkoj neuropsihologiji" Gordane Ocić, gde se daju osnovne naznake više mogućih postupaka kod sličih problema. Potrebno je ukazivati mu na propuste, blago i obzirno, ali postojano, kako bi uviđao svoje greške i prevazilazio ih, jer ukoliko se iz preteranog obzira pravimo da ne primećujemo ili da nije načinio propuste, time mu ne dajemo osnov za napredak. Pošto je, kako ga opisujete, vedrog duha i optimista po prirodi, neće mu pasti teško da na pozitivan način prihvati takve sugestije i da će Vam biti zahvalan za pomoć. Ukoliko Vam stručna literatura nije dovoljno primenljiva na konkretne situacije koje su, nesumnjivo, sasvim specifične za svakog bolesnika, a želite da se više angažujete na njegovom oporavku, nije loše da se Vi lično konsultujete sa stručnjakom iz oblasti neuropsihologije, kako biste bili sigurniji da ste na pravom putu. Ipak, Vaše razumevanje koje iz ovog pisma prepoznajem i želja da pomognete, najveća su snaga i pomoć osobi koja je na putu oporavka, pa verujem da će i površne smernice biti dovoljne da pravilno osmislite svoje ponašanje.
Pregledajte odgovore po oblastima