U poslednje vreme imam napade panike,stalno sam napeta, i svesna sam toga (imala sam ih pre više godina), i pokušavam da se izborim sa njima bez lekova (jedino bromazepam od 1.5 ponekad).
Da li je to pametno, ili je bolje da uzimam neke druge lekove?
Evo šta je uzrok tog stanja: Zaposlila sam se pre oko godinu dana, i na početku sve je bilo ok, bila sam puna entuzijazma, vesela i ispunjena,svi su mi bili super, i sve sam radila lako svima sam bila na raspolaganju da pomognem. Međutim, neke situacije su dovele do toga da spoznam realnost(kad je meni trebala pomoć većina je našla izgovore), da nije sve bas super, da se vecina izvlači,da nisu baš svi tako slatki kako se predstavljaju, da je sve daleko od idile,da su međuljudski odnosi loši, što me je dovelo do depresije, nervoze, stalno sam umorna, bezvoljna, razočarana,povukla sam se,osećam se bolesno, nemam ni trunke pozitivne energije, a evo dolazi i do napada panike.
Mislim da se to dešava zato što imam višak slobodnog vremena, i razmišljam o svemu, kako da pomognem sebi da izađem iz takvog stanja? Verovatno mi treba neka promena.I drugim ljudima se to dešava pa opet žive i dalje, i ne posrću. Kako da to prevaziđem?
Trenuno nemam neki bolji posao na vidiku, pa moram da ostanem gde jesam.
Hvala
Vas susret sa realnoscu, kako to opisujete, nesto je sa cim se vecina ljudi pre ili kasnije susrece - od ocekivanja da su ljudi oko nas uvek dobri, raspolozeni za saradnju i pruzanje potrebne pomoci, dolazi do razocarenja i shvatanja da se u stvari oslanjamo na porodicu i najuzi krug najblizih prijatelja. Decije uverenje da su svi ljudi dobri i da se od njih moze ocekivati samo dobro, ako smo vec mi u ponasanju pozrtvovani i iskreni, menja se.To je deo odrastanja. Iako nije uvek lako pomiriti se sa tim, to je deo sticanja emocionalne i socijalne zrelosti. Verovatno je da ste po svojoj prirodi osetljiviji pa kada se sa nekim drugim ljudima uporedjujete, vidite da oni sve to isto dizivljavaju, ap ipak ih to ne dodiruje kao Vas - jasno je da nismo svi isti i da zavisno od mnogih faktora koji formiraju i cine nasu licnost, razlicito reagujemo na situacije sa koima se u zivotu susrecemo.To i jeste ono sto nas cini jedinstvenim, pa je, da bi se nekome mogla pruziti konkretna psihoterapijska pomoc, potrebno mnogo vise znati o nekome, nacinima na koji se kroz zivot ponasao i resavao probleme, elementima koji su ukljuceni u period javljanja smetnji i mnogim drugim znacajnim cinocima koji na razne nacine oblikuju nase svakodnevno reaguju. Ako smatrate sa imate napade panike, potrebno je da se javite psihijatru koji ce, stekavsi uvid u sve znacajne komponente Vaseg problema, odrediti farmakoterapiju o kojoj ja kao psiholog ne mogu da Vam sam savet, a ujedno ce Vas pratiti kroz period Vaseg oporavka i pomoci da se resite navedenih smetnji. Samoinicijativno odredjivanje terapije i uzimanje lekova po potrebi nije preporucljivo ni za koje zdravstvene pa ni za psihicke smetnje.
Cao, i ja sam imala slicne probleme, depresije i napade panike, anksioznost. Bilo je uzasno. Isla sam na psiho terapiju i pila zoloft godinu dana, bilo je ok. Dobila sam volju i elan, ali posle godinu dana sve je pocelo po starom. Posto mi lekovi nisu prijali, imala sam kontra indikacije, trazila sam prirodne lekove koji imaju isto dejstvo kao i anti depresivi. I nasla sam, to je st. Johns wort, koji ima potpuno isti efekat kao i zoloft naprimer, ima ga u beogradu u bio spajizu, pod tim imenom i kosta oko 1000 din. Pije se prve nedelje po 1 kapsula, od sledece ned. Po 2, a od trece po 3 dnevno. Pila sam ga godinu ipo i onda 10 dana po dve, i jos 10 dana po 1. Ne sme naglo da se prekida i potpuno su prirodni i ne stete organizmu. Provereno. I takodje moras se baciti na sport i jogu svaki dan. Ja sam se preporodila. Srecno
Pitanje broj: #5317
U poslednje vreme imam napade panike,stalno sam napeta, i svesna sam toga (imala sam ih pre više godina), i pokušavam da se izborim sa njima bez lekova (jedino bromazepam od 1.5 ponekad). Da li je to pametno, ili je bolje da uzimam neke druge lekove? Evo šta je uzrok tog stanja: Zaposlila sam se pre oko godinu dana, i na početku sve je bilo ok, bila sam puna entuzijazma, vesela i ispunjena,svi su mi bili super, i sve sam radila lako svima sam bila na raspolaganju da pomognem. Međutim, neke situacije su dovele do toga da spoznam realnost(kad je meni trebala pomoć većina je našla izgovore), da nije sve bas super, da se vecina izvlači,da nisu baš svi tako slatki kako se predstavljaju, da je sve daleko od idile,da su međuljudski odnosi loši, što me je dovelo do depresije, nervoze, stalno sam umorna, bezvoljna, razočarana,povukla sam se,osećam se bolesno, nemam ni trunke pozitivne energije, a evo dolazi i do napada panike. Mislim da se to dešava zato što imam višak slobodnog vremena, i razmišljam o svemu, kako da pomognem sebi da izađem iz takvog stanja? Verovatno mi treba neka promena.I drugim ljudima se to dešava pa opet žive i dalje, i ne posrću. Kako da to prevaziđem? Trenuno nemam neki bolji posao na vidiku, pa moram da ostanem gde jesam. Hvala
Odgovoreno: 27. 05. 2008.Vas susret sa realnoscu, kako to opisujete, nesto je sa cim se vecina ljudi pre ili kasnije susrece - od ocekivanja da su ljudi oko nas uvek dobri, raspolozeni za saradnju i pruzanje potrebne pomoci, dolazi do razocarenja i shvatanja da se u stvari oslanjamo na porodicu i najuzi krug najblizih prijatelja. Decije uverenje da su svi ljudi dobri i da se od njih moze ocekivati samo dobro, ako smo vec mi u ponasanju pozrtvovani i iskreni, menja se.To je deo odrastanja. Iako nije uvek lako pomiriti se sa tim, to je deo sticanja emocionalne i socijalne zrelosti. Verovatno je da ste po svojoj prirodi osetljiviji pa kada se sa nekim drugim ljudima uporedjujete, vidite da oni sve to isto dizivljavaju, ap ipak ih to ne dodiruje kao Vas - jasno je da nismo svi isti i da zavisno od mnogih faktora koji formiraju i cine nasu licnost, razlicito reagujemo na situacije sa koima se u zivotu susrecemo.To i jeste ono sto nas cini jedinstvenim, pa je, da bi se nekome mogla pruziti konkretna psihoterapijska pomoc, potrebno mnogo vise znati o nekome, nacinima na koji se kroz zivot ponasao i resavao probleme, elementima koji su ukljuceni u period javljanja smetnji i mnogim drugim znacajnim cinocima koji na razne nacine oblikuju nase svakodnevno reaguju. Ako smatrate sa imate napade panike, potrebno je da se javite psihijatru koji ce, stekavsi uvid u sve znacajne komponente Vaseg problema, odrediti farmakoterapiju o kojoj ja kao psiholog ne mogu da Vam sam savet, a ujedno ce Vas pratiti kroz period Vaseg oporavka i pomoci da se resite navedenih smetnji. Samoinicijativno odredjivanje terapije i uzimanje lekova po potrebi nije preporucljivo ni za koje zdravstvene pa ni za psihicke smetnje.
Komentari na pitanje: #5317
Pregledajte odgovore po oblastima