Postovana, U vezi sam 9 godina sa osobom koju jako dobro poznajem.Sve je bilo u redu do pre mesec dana kada se on promenio.Povukao se u sebe,ne zeli nikoga da vidi,sve ga nervira,cak i moje prisustvo.Razgovarala sam sa njim i dosla do zakljucka da je upao u krizu identiteta.Kaze da ne zna sta zeli u zivotu,nema zelju za porodicom,nema zelju da vidi sestru,roditelje,prijatelje...samo zeli da bude sam.Kaze da mu je totalna konfuzija u glavi i da vise ne zna ni sta oseca prema meni.Nisam napomenula da smo vereni i da zivimo zajedno.Ta njegova situacija jako utice na mene da sam i ja zapala u neku vrstu krize.Znam sta zelim,ali sam psihicki ubijena i strasno nervozna.Ne znam kako da se ponasam prema njemu,a da ne izazovem negativnu reakciju s njegove strane.Imao je jednu krizu vezanu za posao,gde je trebao da predje na bolje radno mesto,sto se na kraju nije ostvarilo.Vratio se na staro radno mesto gde je takodje imao perspektivu za dobru zaradu,ali naravno to se promenilo samim povratkom.O! d tada je poceo da tone i mene da povlaci zajedno sa njim.Do pre par meseci je zeleo porodicu,a sada ne zeli nista.Kaze da se bori i da mu treba vreme da shvati da li sam ja prava osoba za njega.Zeli da bude sam i da ponovo oseti zelju zamnom tj. moju blizinu i prisustvo.Nema zelju za drugim zenama.Kaze da ne zeli da me izgubi,ali trenutno mu se sve zbrkalo u glavi.Tesko mu je da me gleda kako patim i zato je trazio od mene da se sklonim na neko vreme,da on pokusa da povrati osecanja koja je gajio prema meni.Ne znam sta da radim.Plasim se da to sto cu ja da se sklonim i udaljim od njega ne izazove totalno odbacivanje mene.Htela bih da mu pomognem ali stvarno ne znam kako.Savetovala sam ga da ide kod psihologa.Razmislja o tome.Ne znam da li da idemo zajedno ili da ga pustim samog.Ne zeli niciju pomoc sa strane u vidu saveta.Stvarno sam u dilemi i cela situacija jako utice i na mene tako sto gubim snagu da se borim i dalje sa tim.Volela bih da mi date neki savet kako da pomog! nem i njemu i sebi.Ja sam prosla krizu kad nisam znala sta da ! radim sa svojim zivotom i sa njim konkretno.Pokusavala sam da mu objasnim kako najlakse da prihvati trenutno stanje,ali opet je svaki covek drugaciji i na razne nacine resava svoje probleme.Mozda sam Vas zbunila ovim nepovezanim pisanjem,ali se nadam da ce Vam bar malo razjasniti situaciju.Hvala Vam unapred i svako dobro.
ponasanje koje Vas verenik pokazuje mozda je zaista neposredno povezano sa razocarenjem na poslu, sto moze povuci za sobom i generalno razocarenje i privremenu krizu koja bi se manifestovala kroz depresiju, ali mi se cini da je njegovo ponasanje ipak previse intenzivno promenjeno ukoliko je u pitanju samo to. Ocekivalo bi se da u situaciji kada je na profesionalnom polju povredjen, ponizen ili razocaran, upravo oslonac nalazi u podrsci bliskih ljudi - Vas, roditelja, prijatelja, Naprotiv, on se od svih povlaci. Na osnovu ovog pisma ne mogu da zakljucim kakva je on licnost i da li mu se u periodima pre ovog javljalo da udje u psihicke krize kada se nadje pred problemima, ali nije iskljuceno da je po svojoj strukturi licnosti preosetljiv i da je sklon da reaguje dramaticnije nego vecina drugih ljudi, pa mu je i ovaj poraz zato teze pao i uveo ga u niz novih razmisljanja, dilema i preispitivanja. Sve ovo sto mu se desava, trabalo bi da bude privremeno, za sta Vi treba da imate sluha i strpljenja, pa ako on od Vas trazi da se udaljite da bi preispitao svoja osecanja, mozda ne bi bilo lose da tako i uradite jer cete onda imati pregledniju situaciju sto je i za Vas vazno. Zar nije bolje da se oboje suocite sa svojim osecanjima sada, u prvim fazama zajednickog zivota, nego da u takvu nedoumicu dolazite kasnije, odnosno da se i Vi pitate zasto je ostao sa Vama, da li bi uopste veza potrajala da nije bilo Vaseg insistiranja. Ukoliko je veza stabilna, nema sumnje da ce produziti i posle odvojenosti. Ako su osecanja u medjuvremenu izbledela, nema mnogo ni smisla insistirati na njenom nastavku. Nije iskljuceno da on ovim trazi put da izadje iz veze/verenistva, to nikako ne mozemo znati, ali je ovo i dobro vreme da ne samo on vec i Vi shvatite kojim ce putem Vas zivot dalje ici. Moze da se desi, takodje, o cemu na osnovu ovih podataka ne mogu da zakljucijem, da je Vas verenik na pocetku ozbiljnijih psiholoskih problema i poremecaja koji se manifestuju emocionalnim problemima, konfuznoscu i potrebom za presipitivanjem sebe. Ne bih rekla da je u pitanju kriza identiteta jer se ona vezuje za adolescenciju, pa iako niste napomenuli koliko godina oboje imate, verujem da ste prevazisli adolescenciju. Ipak, dozivljaj identiteta nekada biva poljuljan u okviru nekih ozbiljnijih psihickih poremecaja, kao njihov pratilac ili najava. Zato veoma toplo savetujem da se javi psihologu ili psihijatru, mislim bolje individualno nego sa Vama jer je ovde pre svega u pitanju njegov unutrasnji problem koji najpre treba da se resi pa tek eventualno partnerski odnos ako on jos uvek bude problematican. Pozdrav.
Pitanje broj: #2737
Postovana, U vezi sam 9 godina sa osobom koju jako dobro poznajem.Sve je bilo u redu do pre mesec dana kada se on promenio.Povukao se u sebe,ne zeli nikoga da vidi,sve ga nervira,cak i moje prisustvo.Razgovarala sam sa njim i dosla do zakljucka da je upao u krizu identiteta.Kaze da ne zna sta zeli u zivotu,nema zelju za porodicom,nema zelju da vidi sestru,roditelje,prijatelje...samo zeli da bude sam.Kaze da mu je totalna konfuzija u glavi i da vise ne zna ni sta oseca prema meni.Nisam napomenula da smo vereni i da zivimo zajedno.Ta njegova situacija jako utice na mene da sam i ja zapala u neku vrstu krize.Znam sta zelim,ali sam psihicki ubijena i strasno nervozna.Ne znam kako da se ponasam prema njemu,a da ne izazovem negativnu reakciju s njegove strane.Imao je jednu krizu vezanu za posao,gde je trebao da predje na bolje radno mesto,sto se na kraju nije ostvarilo.Vratio se na staro radno mesto gde je takodje imao perspektivu za dobru zaradu,ali naravno to se promenilo samim povratkom.O! d tada je poceo da tone i mene da povlaci zajedno sa njim.Do pre par meseci je zeleo porodicu,a sada ne zeli nista.Kaze da se bori i da mu treba vreme da shvati da li sam ja prava osoba za njega.Zeli da bude sam i da ponovo oseti zelju zamnom tj. moju blizinu i prisustvo.Nema zelju za drugim zenama.Kaze da ne zeli da me izgubi,ali trenutno mu se sve zbrkalo u glavi.Tesko mu je da me gleda kako patim i zato je trazio od mene da se sklonim na neko vreme,da on pokusa da povrati osecanja koja je gajio prema meni.Ne znam sta da radim.Plasim se da to sto cu ja da se sklonim i udaljim od njega ne izazove totalno odbacivanje mene.Htela bih da mu pomognem ali stvarno ne znam kako.Savetovala sam ga da ide kod psihologa.Razmislja o tome.Ne znam da li da idemo zajedno ili da ga pustim samog.Ne zeli niciju pomoc sa strane u vidu saveta.Stvarno sam u dilemi i cela situacija jako utice i na mene tako sto gubim snagu da se borim i dalje sa tim.Volela bih da mi date neki savet kako da pomog! nem i njemu i sebi.Ja sam prosla krizu kad nisam znala sta da ! radim sa svojim zivotom i sa njim konkretno.Pokusavala sam da mu objasnim kako najlakse da prihvati trenutno stanje,ali opet je svaki covek drugaciji i na razne nacine resava svoje probleme.Mozda sam Vas zbunila ovim nepovezanim pisanjem,ali se nadam da ce Vam bar malo razjasniti situaciju.Hvala Vam unapred i svako dobro.
Odgovoreno: 31. 01. 2008.ponasanje koje Vas verenik pokazuje mozda je zaista neposredno povezano sa razocarenjem na poslu, sto moze povuci za sobom i generalno razocarenje i privremenu krizu koja bi se manifestovala kroz depresiju, ali mi se cini da je njegovo ponasanje ipak previse intenzivno promenjeno ukoliko je u pitanju samo to. Ocekivalo bi se da u situaciji kada je na profesionalnom polju povredjen, ponizen ili razocaran, upravo oslonac nalazi u podrsci bliskih ljudi - Vas, roditelja, prijatelja, Naprotiv, on se od svih povlaci. Na osnovu ovog pisma ne mogu da zakljucim kakva je on licnost i da li mu se u periodima pre ovog javljalo da udje u psihicke krize kada se nadje pred problemima, ali nije iskljuceno da je po svojoj strukturi licnosti preosetljiv i da je sklon da reaguje dramaticnije nego vecina drugih ljudi, pa mu je i ovaj poraz zato teze pao i uveo ga u niz novih razmisljanja, dilema i preispitivanja. Sve ovo sto mu se desava, trabalo bi da bude privremeno, za sta Vi treba da imate sluha i strpljenja, pa ako on od Vas trazi da se udaljite da bi preispitao svoja osecanja, mozda ne bi bilo lose da tako i uradite jer cete onda imati pregledniju situaciju sto je i za Vas vazno. Zar nije bolje da se oboje suocite sa svojim osecanjima sada, u prvim fazama zajednickog zivota, nego da u takvu nedoumicu dolazite kasnije, odnosno da se i Vi pitate zasto je ostao sa Vama, da li bi uopste veza potrajala da nije bilo Vaseg insistiranja. Ukoliko je veza stabilna, nema sumnje da ce produziti i posle odvojenosti. Ako su osecanja u medjuvremenu izbledela, nema mnogo ni smisla insistirati na njenom nastavku. Nije iskljuceno da on ovim trazi put da izadje iz veze/verenistva, to nikako ne mozemo znati, ali je ovo i dobro vreme da ne samo on vec i Vi shvatite kojim ce putem Vas zivot dalje ici. Moze da se desi, takodje, o cemu na osnovu ovih podataka ne mogu da zakljucijem, da je Vas verenik na pocetku ozbiljnijih psiholoskih problema i poremecaja koji se manifestuju emocionalnim problemima, konfuznoscu i potrebom za presipitivanjem sebe. Ne bih rekla da je u pitanju kriza identiteta jer se ona vezuje za adolescenciju, pa iako niste napomenuli koliko godina oboje imate, verujem da ste prevazisli adolescenciju. Ipak, dozivljaj identiteta nekada biva poljuljan u okviru nekih ozbiljnijih psihickih poremecaja, kao njihov pratilac ili najava. Zato veoma toplo savetujem da se javi psihologu ili psihijatru, mislim bolje individualno nego sa Vama jer je ovde pre svega u pitanju njegov unutrasnji problem koji najpre treba da se resi pa tek eventualno partnerski odnos ako on jos uvek bude problematican. Pozdrav.
Pregledajte odgovore po oblastima