Poštovani doktore,
Moja 18-godišnja ćerka već pola godine ima dijagnozu LGL leukemija. Pod nadzorom je na hematologiji u Segedinu. Do sada je imala lečenje medrolom, koje je trajalo 5 meseci. Lečenje je trajalo do juna. Pošto su joj tada rezultati krvi bili zadovoljavajući, prestala je da pije medrol, i sve do pre nedelju dana se osećala dobro. Od pre nedelju dana su počele visoke temperature, bolovi od uvećane slezine i ponovo je dobila medrol. Lekari nam ne govore mnogo o prognozama. Sve što su objasnili je da se radi o hroničnoj bolesti, koja uglavnom napada starije osobe. Juče je jedan lekar predložio transplantaciju koštane srži. Znam de je izuzetno rizična, ako se uopšte nađe donator (jedino je dete, nema brata ili sestru). Pokušala sam da se informišem preko interneta o toku bolesti, ali bez boljih rezultata.
Zanima me, može li organizam da izdrži više terapija medrolom (homonska terapija)? Kad se preporučuje transplantacija koštane srži? Ako je bolest hronična, da li transplantacija uopšte može da pomogne? Ima li uopšte bilo kakve nade za pomoć?
Postovana,
Medrol je u suštini veoma bezazlen ali i efikasan lek. Iako ima svoje neželjene efekte, korist od ovog leka znatno nadmašuje eventualnu štetu koju može naneti.
LGL, iako hronična bolest, je neizlečiva. Zbog toga -kao i u mnogim drugim hematološkim bolestima, transplantacija kostne srži predstavlja jedini logičan i siguran put ka izlečenju. Tačno je da je to dug i rizičan i mukotrpan proces ali je istovremeno, ponavljam, to i jedini način da se dođe do konačnog izlečenja.
Iako sam radio u transplantacionom centru izvesno vreme, nisam imao prilike da lično vidim slučajeve sa LGL-om koji se transplantiraju, jer je bolest izuzetno retka. U svom radu ja još nisam imao prilike da vidim takav slučaj. Ipak na osnovu analogije sa drugim hroničnim bolestima kao i činjenice da je transplantacija dugotrajan proces (jer pretraga za davaocima u svetskoj bazi podataka se može otegnuti i na godinu i po dana) smatram da o transplantaciji treba razmišljati na vreme. Nikako ne treba doći do situacije da je bolest van kontrole i da su dani odbrojani, da bi se pristupilo procesu transplantacije.
Puno pozdrava
Postovani doktore imam reuma artritis vec duze vreme i koristim medrol olaksa mi bolove kad ga pijem koliko dugo ga smijem koristiti i da li ima jos lekova protiv artritisa. Unapred hvala. . . .
Pitanje broj: #12638
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 25. 10. 2008.Moja 18-godišnja ćerka već pola godine ima dijagnozu LGL leukemija. Pod nadzorom je na hematologiji u Segedinu. Do sada je imala lečenje medrolom, koje je trajalo 5 meseci. Lečenje je trajalo do juna. Pošto su joj tada rezultati krvi bili zadovoljavajući, prestala je da pije medrol, i sve do pre nedelju dana se osećala dobro. Od pre nedelju dana su počele visoke temperature, bolovi od uvećane slezine i ponovo je dobila medrol. Lekari nam ne govore mnogo o prognozama. Sve što su objasnili je da se radi o hroničnoj bolesti, koja uglavnom napada starije osobe. Juče je jedan lekar predložio transplantaciju koštane srži. Znam de je izuzetno rizična, ako se uopšte nađe donator (jedino je dete, nema brata ili sestru). Pokušala sam da se informišem preko interneta o toku bolesti, ali bez boljih rezultata.
Zanima me, može li organizam da izdrži više terapija medrolom (homonska terapija)? Kad se preporučuje transplantacija koštane srži? Ako je bolest hronična, da li transplantacija uopšte može da pomogne? Ima li uopšte bilo kakve nade za pomoć?
Postovana, Medrol je u suštini veoma bezazlen ali i efikasan lek. Iako ima svoje neželjene efekte, korist od ovog leka znatno nadmašuje eventualnu štetu koju može naneti. LGL, iako hronična bolest, je neizlečiva. Zbog toga -kao i u mnogim drugim hematološkim bolestima, transplantacija kostne srži predstavlja jedini logičan i siguran put ka izlečenju. Tačno je da je to dug i rizičan i mukotrpan proces ali je istovremeno, ponavljam, to i jedini način da se dođe do konačnog izlečenja. Iako sam radio u transplantacionom centru izvesno vreme, nisam imao prilike da lično vidim slučajeve sa LGL-om koji se transplantiraju, jer je bolest izuzetno retka. U svom radu ja još nisam imao prilike da vidim takav slučaj. Ipak na osnovu analogije sa drugim hroničnim bolestima kao i činjenice da je transplantacija dugotrajan proces (jer pretraga za davaocima u svetskoj bazi podataka se može otegnuti i na godinu i po dana) smatram da o transplantaciji treba razmišljati na vreme. Nikako ne treba doći do situacije da je bolest van kontrole i da su dani odbrojani, da bi se pristupilo procesu transplantacije. Puno pozdrava
Komentari na pitanje: #12638
Pregledajte odgovore po oblastima