Postovani Doktore,
Zanima me da li autisticno dete izrazava zelju da bude golicano, da ga
roditelji grle i ljube, da ono grli i ljubi roditelje, bracu i sestre i
da voli da se mazi? Da li dete koje izrazava takve potrabe za prisnoscu
i
dodirom moze da bude autisticno? Unapred zahvalna na odgovoru.
Poštovana, teško je ili bolje reći nemoguće sa sigurnošđu tvrditi na
> osnovu
> samo jednog segmenta u ponašanju da dete ima ili nema autizam. Autizam ima
> hiljadu lica, ali ono što se izdvaja autističnu decu u ponašanju je
> nedostatak socijalnog reciprociteta, odnosno postojanje jednosmernog
> zadovoljstva bez razvijene
> sposobnosti o razumevanju potreba drugih. Kao što postoje zablude da
> autistična dece uopšte nemaju kontakt očima, tako je i zabluda da
> autistična deca nemaju potrebu da se maze i budu mažena. Problem kod
> autistične dece je što umesto da kontakt očima ostvaruju "čitajući" sa
> lica psihološko stanje druge osobe, ona mogu uporno da zure u osobu,
> zainteresovana za određeni upadljivi detalj a ne za lice kao celinu,
> neprimećujući da je osobi to neprijatno. Slično je i sa pokazivanjem
> interesovanja i emocija. Drugi aspekt ponašanja koji je izmenjen kod dece
> sa autizmom je način komunikacije koja može biti potpuno nerazvijena
> (govor), sve do sasvim usvojenog govora, ali sa izmenjenom upotrebom
> govora koji najčešće nema komunikativnu svrhu. Treći aspekt je narušenost
> uobićajenih interesovanja i rutina koja se ne očekuju za dete određenog
> uzrasta. Samo izmenjenost pomenuta tri aspekta ponašanja koja se javljaju
> pre navršene treće godine života, pobuđuju ozbiljjnu sumnju na postojanje
> autističnog ponašanja.
Majka sam devojčice od 12 godina. Vrlo je vedra i društvena, inteligentna
osoba, lepa i zgodna, samostalna i zdrava. Do sada je bila odlična
učenica.
Ima lepe želje u vezi svog budućeg života. Moja ćerka je opuštena za nas
obe. Ubedjena sam da je veoma inteligentna, odnosno da postoji potencijal
za
uspeh, i da školsko gradivo ni u kom slučaju ne prevazilazi njene
mogućnosti. Ona je jedno zadovoljno dete koje zrači vedrinom.
Sve ovo naglašavam upravo zato, što bih verovatno trebala da budem
zadovoljna. Ali naravno, uvek ima neko ali…Smatram važnim odličan uspeh -
ne
kao stvar prestiža, ne kao svoj lični uspeh. Možda na celu situaciju utiče
i
to što sam i ja u školi bila “primeran djak”, “vukovac” (što mi sad
apsolutno ništa ne znači), što sam završila
fakultet i diplomirala u roku od četiri godine. Svesna sam da grešim, da
se
previše uplićem, da mora sama da vodi računa o svojim obavezama i da snosi
odgovornost za svoje postupke. Imam podršku supruga, koji se ipak na
upušta
previše osim sporadično. Svesna sam da sam ja doprinela takvoj situaciji.
Ne
mogu ni da se pomirim sa situacijom. U situaciji sam da preispitujem svoje
životne prioritete. Svesna da sam zanemarila svoj lični život, svoj
emotivni
odnos sa suprugom, i menjam svoj pristup stvarima. Znam da je problem i u
tome što je često kritikujem (što se sve što je
dobro podrazumeva, a loše ističe i analizira), ali gledajući oko sebe
vidim
da je ovo jedan surov svet, gde sve više vlada konkurencija. Verovatno
mogu
dobro da izanaliziram situaciju i postavim dijagnozu, ali meni treba
terapija.
Srdačan pozdrav
Poštovana gdjo T, čestitam vam na upornosti da dobijete savet. Obzirom da ste već pisali, dozvolio sam sebi da se sa namerom poigram vašim pismom očekujući vaš komentar. Naravno, na više načina je to moglo biti učinjeno jer ste na fantastian način pružili mnogo informacija.
Postovani Dr. Stankovicu imam 17 godina i sinoc mi se desilo nesto jako
cudno i mnogo sam zabrinuta zbog toga. Konkretno, posvadjala sam se sa
deckom s kojim sam vec 2 godine i doslo je do velike izmedju
nas.Prilikom te svadje pocela sam nenormanlo da se tresem, toliko da su
mi stvari ispadale iz ruke i jezik mi se zavezao da nisam mogla jasno da
govorim. Molim Vas da mi sto pre odgovorite jer sam jako zabrinuta zbog
takvog stanja.
Svadje u emocionalnim vezama skoro po pravilu nose i rizik od gubitka
kontrole nad emocijama, pogotovo što se tada istovremeno javljaju emocije
koje su suprotnost same sebi, ljubav i bes, strah, povređenost, krivica i
suprotna ponašanja bliskost, poštovanje i prkos, odbojnost. Uopšte, u
takvim svađama često niko nikoga ne sluša. Zbog te mešavine nepomirljivih
osećanja i nedostatka adekvatnih socijalnih veština rešavanja konflikta i
odbrane sopstvenih prava (asertivnosti) ili neprimerenosti da osoba beži
ili napadne (što je uobičajna reakcija u stresu), kao i usled jake težnje
da zakoči autentičnu reakciju, može se desiti da se pojavi neka treća
motorna reakcija kao odgovor na veoma visak nivo emocionalnog uzbuđenja.
Zbog straha da se radi o nekakvom poremećaju osobe mogu razviti strah od
sopstvene reakcije, pa počinju da izbegavaju situacije emocionalnog
uzbuđenja, što počinje da ometa osobu u uobičajenim životnim situacijama,
jer se prave kompromisi kakve inače ne bi činila. Srećom, ono što ste vi
opisali nije znak nikakvog poremećaja, već prolazna reakcija kakvu ljudi
mogu i pokazuju u situacijama veoma velikog emocionalnog uzbuđenja.
Istovremeno, to je dobar znak da treba učiti nove načine komunikacije, pre
svega asertivnost (potrežite tekst o asertivnosti na sajtu Stetoskopa, u
meniju Psihologija Danas, pa prelistajte sadržaje različitih brojeva).
Reč disleksija nastala je iz grčke reči "dys" (što znači slab, loš, neprimeren) i reči "lexsis" (jezik, reči). Prema definiiciji, disleksija predstavlja poremećaj u usvajanju čitanja odnosno učenja i prepoznavanja slike slova i reči. Drugim rečima, osoba sa disleksijom ima teškoće da nauči prepozna grafičke simbole za čije memorijske slike je zadužena regija u moždanoj kori koja kod tih osoba nije dovoljno aktivirana. Neke disleksične osobe mogu čitati, ali ne mogu povezati ono što je pročitano sa značenjem, pa imaju velikih poteškoća u prepričavanju pročitanog. Glasno čitanje se karakteriše iskrivljivanjem, zamenama ili ispuštanjima glasova, sporošću i greškama u razumijevanju. Teškoće u dekodiranju pojedinih reči su neočekivane s obzirom na uzrast i ostale umne i akademske sposobnosti i nisu rezultat mentalne retardacije, edukativne zanemarenosti niti oštećenja vida sluha i sl. Uz problem čitanja, najčešće se nadovezuju i problemi pisanja svrstanih u dve grupe. U prvoj su to teškoće u oblikovanju, pravilnosti i organiziranosti slova i rukopisa. U drugoj su smetnje u samostalnom sastavljanju teksta (sastavljanju priče, opisa događaja, odgovora na pitanja, pisanja dužeg teksta u lektiri. Disleksija se sa sazrevanjem menja, a pogotovo uključivanjem stručne pomoći od logopeda, predagoga i defektologa. Bitno je znati da je deci sa disleksijom potrebna pomoć a ne kritika i da se radi o deficitu koji se može prevazići. Pogotovo treba imati na umu da su mnogi poznati ljudi disleksičari, uključujući pisce (Agata Kristi, Ernest Hemingvej, Mark Tven), glumce (Tom Kruz, Entoni Hopkins, Harison Ford), muzičare (Džon Lenon, Najdžel Kenedi) čiji je posao direktno povezan sa upotrebom grafičkih simbola.
Decak ima 13 godina, rodjen je carskim rezom. Kada je poceo da sedi, pa i danas, ljulja se udaranjem ledjima o naslon. Od pre 2 godine u njegovom ponasanju javile su se prisilne radnje, ponavljanje izgovorenih recenica, na kratko i vrtenje kose, kao i povremeni napadi panike. Vec vise od godinu dana zivi sa majkom i bratom. Sa ocem se vidja povremeno. Odnos ostalih ukucana prema ocu relativno normalan. Pomenuti simptomi najvise se manifestuju u kontaktu sa ukucanima (ponavljanje recenica, ponavljanje recenica koje mu je sagovornik rekao, uz pitanje da li je to zeleo da mu saopsti, uzastopno zatvaranje i otvaranje fioke, ili vrata, ili pak paljenje i gasenje svetla...). Kod doktorke psihijatra kratko odlazio na terapije uz bromazepam i amizol. Za 24. februar zakazan je pregled u Palmoticevoj. Kako da se do tada ophodimo prema njemu, kada je njegovo ponasanje neizdrzivo. Unapred zahvalan
Postoji razlika u prirodi nastanka i ispoljavanja prisilnih i kompleksnih motornih radnji pa je potrebno napraviti diferencijalno dijagnostički pregled koji bi ukazao da li se radi o motornim radnjama poništavanja uznemirenosti, anksioznosti i "loših" misli ili složenom tik poremećaju, obzirom da se u velikom broju slučajeva radi i o preklapanju. Postojanje fenomena kao što su opisano ponavljanje tuđih reči i rečenica (verovatno eholalija ili vokalni tik) ili svojih (verovatno perseveracija ili čäk mucanje), mogu ukazivati (uz opštu dezorganizaciju ponašanja) na ozbiljniji poremećaj kontrole ponašanja. Nezahvalno je bez pregleda i sa par podataka dobijenih ovim putem donositi instat dijagnoze i procene, ali selektivnost u ponašanju ("najviše sa ukućanima") može ukazivati na ponašanje koje ima i funkciju regulatora porodičnih odnosa što se održava redukcijom napetosti obraćanjem pažnje na dečakovo ponašanje umesto na aktuelne probleme. Naravno radi se o spekulacijama koje treba razmotriti tokom pregleda i jednu po jednu odbacivati dok se ne ne sagleda prava priroda izmenjenog ponašanja. Uveren sam da će koleginica iz Palmotićeve sve to imati na umu. Srdačan pozdrav vama i njoj.
Postovani Doktore, Zanima me da li autisticno dete izrazava zelju da bude golicano, da ga roditelji grle i ljube, da ono grli i ljubi roditelje, bracu i sestre i da voli da se mazi? Da li dete koje izrazava takve potrabe za prisnoscu i dodirom moze da bude autisticno? Unapred zahvalna na odgovoru.
Odgovoreno: 27. 02. 2008.Poštovana, teško je ili bolje reći nemoguće sa sigurnošđu tvrditi na > osnovu > samo jednog segmenta u ponašanju da dete ima ili nema autizam. Autizam ima > hiljadu lica, ali ono što se izdvaja autističnu decu u ponašanju je > nedostatak socijalnog reciprociteta, odnosno postojanje jednosmernog > zadovoljstva bez razvijene > sposobnosti o razumevanju potreba drugih. Kao što postoje zablude da > autistična dece uopšte nemaju kontakt očima, tako je i zabluda da > autistična deca nemaju potrebu da se maze i budu mažena. Problem kod > autistične dece je što umesto da kontakt očima ostvaruju "čitajući" sa > lica psihološko stanje druge osobe, ona mogu uporno da zure u osobu, > zainteresovana za određeni upadljivi detalj a ne za lice kao celinu, > neprimećujući da je osobi to neprijatno. Slično je i sa pokazivanjem > interesovanja i emocija. Drugi aspekt ponašanja koji je izmenjen kod dece > sa autizmom je način komunikacije koja može biti potpuno nerazvijena > (govor), sve do sasvim usvojenog govora, ali sa izmenjenom upotrebom > govora koji najčešće nema komunikativnu svrhu. Treći aspekt je narušenost > uobićajenih interesovanja i rutina koja se ne očekuju za dete određenog > uzrasta. Samo izmenjenost pomenuta tri aspekta ponašanja koja se javljaju > pre navršene treće godine života, pobuđuju ozbiljjnu sumnju na postojanje > autističnog ponašanja.
Majka sam devojčice od 12 godina. Vrlo je vedra i društvena, inteligentna osoba, lepa i zgodna, samostalna i zdrava. Do sada je bila odlična učenica. Ima lepe želje u vezi svog budućeg života. Moja ćerka je opuštena za nas obe. Ubedjena sam da je veoma inteligentna, odnosno da postoji potencijal za uspeh, i da školsko gradivo ni u kom slučaju ne prevazilazi njene mogućnosti. Ona je jedno zadovoljno dete koje zrači vedrinom. Sve ovo naglašavam upravo zato, što bih verovatno trebala da budem zadovoljna. Ali naravno, uvek ima neko ali…Smatram važnim odličan uspeh - ne kao stvar prestiža, ne kao svoj lični uspeh. Možda na celu situaciju utiče i to što sam i ja u školi bila “primeran djak”, “vukovac” (što mi sad apsolutno ništa ne znači), što sam završila fakultet i diplomirala u roku od četiri godine. Svesna sam da grešim, da se previše uplićem, da mora sama da vodi računa o svojim obavezama i da snosi odgovornost za svoje postupke. Imam podršku supruga, koji se ipak na upušta previše osim sporadično. Svesna sam da sam ja doprinela takvoj situaciji. Ne mogu ni da se pomirim sa situacijom. U situaciji sam da preispitujem svoje životne prioritete. Svesna da sam zanemarila svoj lični život, svoj emotivni odnos sa suprugom, i menjam svoj pristup stvarima. Znam da je problem i u tome što je često kritikujem (što se sve što je dobro podrazumeva, a loše ističe i analizira), ali gledajući oko sebe vidim da je ovo jedan surov svet, gde sve više vlada konkurencija. Verovatno mogu dobro da izanaliziram situaciju i postavim dijagnozu, ali meni treba terapija. Srdačan pozdrav
Odgovoreno: 23. 02. 2008.Poštovana gdjo T, čestitam vam na upornosti da dobijete savet. Obzirom da ste već pisali, dozvolio sam sebi da se sa namerom poigram vašim pismom očekujući vaš komentar. Naravno, na više načina je to moglo biti učinjeno jer ste na fantastian način pružili mnogo informacija.
Postovani Dr. Stankovicu imam 17 godina i sinoc mi se desilo nesto jako cudno i mnogo sam zabrinuta zbog toga. Konkretno, posvadjala sam se sa deckom s kojim sam vec 2 godine i doslo je do velike izmedju nas.Prilikom te svadje pocela sam nenormanlo da se tresem, toliko da su mi stvari ispadale iz ruke i jezik mi se zavezao da nisam mogla jasno da govorim. Molim Vas da mi sto pre odgovorite jer sam jako zabrinuta zbog takvog stanja.
Odgovoreno: 11. 02. 2008.Svadje u emocionalnim vezama skoro po pravilu nose i rizik od gubitka kontrole nad emocijama, pogotovo što se tada istovremeno javljaju emocije koje su suprotnost same sebi, ljubav i bes, strah, povređenost, krivica i suprotna ponašanja bliskost, poštovanje i prkos, odbojnost. Uopšte, u takvim svađama često niko nikoga ne sluša. Zbog te mešavine nepomirljivih osećanja i nedostatka adekvatnih socijalnih veština rešavanja konflikta i odbrane sopstvenih prava (asertivnosti) ili neprimerenosti da osoba beži ili napadne (što je uobičajna reakcija u stresu), kao i usled jake težnje da zakoči autentičnu reakciju, može se desiti da se pojavi neka treća motorna reakcija kao odgovor na veoma visak nivo emocionalnog uzbuđenja. Zbog straha da se radi o nekakvom poremećaju osobe mogu razviti strah od sopstvene reakcije, pa počinju da izbegavaju situacije emocionalnog uzbuđenja, što počinje da ometa osobu u uobičajenim životnim situacijama, jer se prave kompromisi kakve inače ne bi činila. Srećom, ono što ste vi opisali nije znak nikakvog poremećaja, već prolazna reakcija kakvu ljudi mogu i pokazuju u situacijama veoma velikog emocionalnog uzbuđenja. Istovremeno, to je dobar znak da treba učiti nove načine komunikacije, pre svega asertivnost (potrežite tekst o asertivnosti na sajtu Stetoskopa, u meniju Psihologija Danas, pa prelistajte sadržaje različitih brojeva).
POSTOVANI DOKTORE KAAV POREMECAJ JE DISLEKSIJA I KAKO SE MOZE PREPOZNATI DISLEKSICNO DIJETE.VELIKI POZDRAV
Odgovoreno: 03. 02. 2008.Reč disleksija nastala je iz grčke reči "dys" (što znači slab, loš, neprimeren) i reči "lexsis" (jezik, reči). Prema definiiciji, disleksija predstavlja poremećaj u usvajanju čitanja odnosno učenja i prepoznavanja slike slova i reči. Drugim rečima, osoba sa disleksijom ima teškoće da nauči prepozna grafičke simbole za čije memorijske slike je zadužena regija u moždanoj kori koja kod tih osoba nije dovoljno aktivirana. Neke disleksične osobe mogu čitati, ali ne mogu povezati ono što je pročitano sa značenjem, pa imaju velikih poteškoća u prepričavanju pročitanog. Glasno čitanje se karakteriše iskrivljivanjem, zamenama ili ispuštanjima glasova, sporošću i greškama u razumijevanju. Teškoće u dekodiranju pojedinih reči su neočekivane s obzirom na uzrast i ostale umne i akademske sposobnosti i nisu rezultat mentalne retardacije, edukativne zanemarenosti niti oštećenja vida sluha i sl. Uz problem čitanja, najčešće se nadovezuju i problemi pisanja svrstanih u dve grupe. U prvoj su to teškoće u oblikovanju, pravilnosti i organiziranosti slova i rukopisa. U drugoj su smetnje u samostalnom sastavljanju teksta (sastavljanju priče, opisa događaja, odgovora na pitanja, pisanja dužeg teksta u lektiri. Disleksija se sa sazrevanjem menja, a pogotovo uključivanjem stručne pomoći od logopeda, predagoga i defektologa. Bitno je znati da je deci sa disleksijom potrebna pomoć a ne kritika i da se radi o deficitu koji se može prevazići. Pogotovo treba imati na umu da su mnogi poznati ljudi disleksičari, uključujući pisce (Agata Kristi, Ernest Hemingvej, Mark Tven), glumce (Tom Kruz, Entoni Hopkins, Harison Ford), muzičare (Džon Lenon, Najdžel Kenedi) čiji je posao direktno povezan sa upotrebom grafičkih simbola.
Decak ima 13 godina, rodjen je carskim rezom. Kada je poceo da sedi, pa i danas, ljulja se udaranjem ledjima o naslon. Od pre 2 godine u njegovom ponasanju javile su se prisilne radnje, ponavljanje izgovorenih recenica, na kratko i vrtenje kose, kao i povremeni napadi panike. Vec vise od godinu dana zivi sa majkom i bratom. Sa ocem se vidja povremeno. Odnos ostalih ukucana prema ocu relativno normalan. Pomenuti simptomi najvise se manifestuju u kontaktu sa ukucanima (ponavljanje recenica, ponavljanje recenica koje mu je sagovornik rekao, uz pitanje da li je to zeleo da mu saopsti, uzastopno zatvaranje i otvaranje fioke, ili vrata, ili pak paljenje i gasenje svetla...). Kod doktorke psihijatra kratko odlazio na terapije uz bromazepam i amizol. Za 24. februar zakazan je pregled u Palmoticevoj. Kako da se do tada ophodimo prema njemu, kada je njegovo ponasanje neizdrzivo. Unapred zahvalan
Odgovoreno: 03. 02. 2008.Postoji razlika u prirodi nastanka i ispoljavanja prisilnih i kompleksnih motornih radnji pa je potrebno napraviti diferencijalno dijagnostički pregled koji bi ukazao da li se radi o motornim radnjama poništavanja uznemirenosti, anksioznosti i "loših" misli ili složenom tik poremećaju, obzirom da se u velikom broju slučajeva radi i o preklapanju. Postojanje fenomena kao što su opisano ponavljanje tuđih reči i rečenica (verovatno eholalija ili vokalni tik) ili svojih (verovatno perseveracija ili čäk mucanje), mogu ukazivati (uz opštu dezorganizaciju ponašanja) na ozbiljniji poremećaj kontrole ponašanja. Nezahvalno je bez pregleda i sa par podataka dobijenih ovim putem donositi instat dijagnoze i procene, ali selektivnost u ponašanju ("najviše sa ukućanima") može ukazivati na ponašanje koje ima i funkciju regulatora porodičnih odnosa što se održava redukcijom napetosti obraćanjem pažnje na dečakovo ponašanje umesto na aktuelne probleme. Naravno radi se o spekulacijama koje treba razmotriti tokom pregleda i jednu po jednu odbacivati dok se ne ne sagleda prava priroda izmenjenog ponašanja. Uveren sam da će koleginica iz Palmotićeve sve to imati na umu. Srdačan pozdrav vama i njoj.
Prikazano 466-470 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima