Zovem se Tina i imam dvanaest godina, cesto mi se desava da u skoli izgubim pojam o vremenu,bole me oci kada gledam jake boje
Bila sam kod neurologa i on je postavio dijagnozu da je to migrene.
Po ceo dan bi htela da spavam,budim se ne ispavana,ali sam primetila da me glava mnogo vise boli kada ucim,citam,kada sam napolju.
Prvo sam nasla resenja tome a to je da spavam,cesto mi se desava da lignem oko cetiri popodne i ustanem u pola dva uvece ali opet nisam odmorna.
Cak ni roditelji mi ne veruju vise,a mene stalno boli glava,
smetaju mi boje,vrti mi se u glavi,boli me kicma.
Takodje kada sam probala da se obratim skolskom psiholugu rekao mi je da su to problemi za lekara.
Ja ne znam da li je sve ovo na psiholoskoj bazi,znam da bi isla i u ludnicu samo da prodje.
Ja se roditeljima vise ne zalim zato sto primecujem da mi vise ne veruju,cak i sama uzimam lekove.
Meni su glavobolje pocele pre godinu i tri meseca,a to se desilo kada sam pala i pocela da se tresem,sada se ne tresem cele vec samo ruke,kada sam pala unesvestila sam se i kada me je tata podigao nisam znala ko je samo sam plakala. nakon toga trebelo mi je cetiri dana da se setim sta se dogodilo tog dana.
Nakon toga moje glavobolje su se povecale prvo sam to krila roditeljima.
Dok mama nije primetila da se nesto dogadja sa mnom,isla sam na CT glave i on je uredan,molim vas da mi odgovorite da li je ovo na psiholoskoj bazi.
U NAPRED HVALA
Draga Tina, sa 12 godina pokazuješ veliku odgovornost prema svom zdravlju.Od
svih ozbiljnih pregleda koje su imala, nisi mi napisala da ti je učinjeno
E.E.G. snimanje. Ovo snimanje je bezbolno i neophodno je da bi se
kompletirali pregledi koji su neophodni. Zbog toga ti savetujem da ponovo
odeš kod lekara, ali ukoliko je moguće kod dečjeg neurologa, a ne
neurologa za odrasle i ispričaš ovo što si meni napisala,
pogotovo za
padanje u nesvest, trešenje tela i ruku. Uredan CT ne mora da znači da ti
nemaš ili čak izmišljaš tegobe. "Psihološka baza" uvek prati telesne tegobe,
jer je sasvim prirodno da se ljudi zabrinu kada sumnjaju u dobro zdravlje.
Imam 18 godina i idem u srednju skolu gde nisam bas nasao odgovarajuce prijatelje.Ni jednog pravog prijatelja nisam nasao.
Pokusavao sam na razne nacine na stupim u kontakt s njima ali ne uspeva. Ali mislim da se to ne desava samo u skoli i van skole, sto sam imao prijatelje vise ih nemam. Zbog toga nemam samopouzdanja. Zelim da imam prijatelja s kim mogu da pricam , a oni se sale na moj racun. Suvise sam tolerantan. i sve potiskujem u sebi. i cutim...
-Da li se to nesto desava s mnom?
-sta to sa mnom nije u redu
Unapred hvala
Pokušaću da ti ponudim priču neko objašnjenje zašto neke druge osobe imaju
malo prijatelja i ćute u prisustvu drugih, ali ću i pokušati da te navedem
na razmišljanje o sebi kao pričljivoj i druželjubivoj osobi. Ukoliko
isključimo ćutanje zbog nepoverenja prema drugim osobama za koje se misli da
smišljaju zlo, zatim ćutanje kao instrument za iskorišćavanjenje tuđih
ustiju i radne snage, i ćutanje kao model mudrologa koji je imitacija
ponašanja neke uspešne ali ćutljive osobe, na kraju nam ostaje ćutanje kao
reakcija STRAHA u prisustvu drugih ljudi. Ukoliko je tvoj govor i ponašanje
naišao na smeh drugih (koji si ti shvatio negativno), sasvim je razumljivo
da ćeš se uzdržavati od sličnog pričanja, jer niko ne voli da bude iznova
neuspešan. Ali obično postoji hiljadu načina da neko stekne uverenje zašto
se neko drugi nasmejao. Pa tako, najčešće umesto da stekne utisak da mu je
svaka reč i rečenica odisala mudrušću i znanjem, obično se tuđi gest smeha
protumači kao dokaz neadekvatnosti i neprihvatanja. Ukoliko si sebe pronašao
u ovim primerima, dve su stvari koje treba menjati. Prvo, UVERENJA o
druženju. Čemu služi druženje, i koja ponašanja i razgovori mu ne služe?
Drugo, treba vežbati odbranu svojih prava na način da se kaže šta se misli i
oseća, a da se ne ugroze prava i osećanja drugih. To se zove asertivnost.
Ona se uči i pomaže osobi da ne bude toleranatna kada je to na njenu štetu i
agresivna kada je to na tuđu štetu. Dakle, čojstvo i junaštvo. Priseti se
kada si poslednji put uspeo da se suprotstaviš strahu od neuspeha i kada si
ćutanje, a ne govor i osećanja potisnuo i kako si se zbog toga osećao. Ako
si učnio nešto da se pripremiš za taj poduhvat, priseti se i toga. A ako ne
možeš da se setiš nijednog, onda razmisli šta bi mogao sve da učiniš za taj
podvig. Pozdrav
To je latinski termin za glavobolju. Leči se shodno uzroku koji izaziva
glavobolju zbog ega se opisuje i više tipova gavobočja. Terapija je
usmerena ka otklanjanju uzroka koji provociraju glavobolju. Glavobolje
kojima se bave psihijatri su tzv. psihogene glavobolje, kada ne postoji
detektabilan telesni uzrok, ali postoji jak unutrašnji emoionalni konflikt
ili kada glavobolja ima funkciju regulatora nekog interpersonalnog odnosa.
Psihoze spadaju u grupu razvojno nesprecihičnih duševnih poremećaja, što
znači da se mogu pojaviti u svim uzrasnim dobima, pa i dečjem. Ranije su
autizam i poremećaji iz autističnog spektra bili posmatrani kao infantilna
psihoza, ali se danas taj naziv više ne koristi, već u psihotične
poremećaje dečjeg uzrasta spadaju svi oni psihotični poremećaji koji se
javljaju i kod odraslih, ali sa karakterističnom ispoljavanjem i
sadržajima svojstvenim dečjem uzrastu. Vreme javljanja, tok, dužina
trajanja psihotične epizode, efikasnost terapije, svakako određuju i ishod
bolesti, ali se nikako ne može tvrditi da pojava psihoze u dečjem uzrastu
po pravilu ima hroničan tok i lošu prognozu, odnosno trajan ishod. Upravo
je u dečjem uzrastu tzv. terapijski "prozor" širom otvoren, pa je i
razloga za optimizam mnogo više nego kada su u pitanju odrasle osobe.
Poštovani, preparat koji vas interesuje spada više u grupu dijetetskih dodataka (suplemenata) neko klasičnih lekova. U svakom slučaju naziva se nootropnim preparatom, dakle onim "koji deluje na um".
Deluje povećanjem protoka krvi u mozgu i iskorišćevanjem kiseonika, poboljšava funkciju neurotransmitera acetilholina zbog čega se kod dece koriste za stimulaciju sazrevanja nervnih ćelija, uglavnom kod dece sa usporenim psihomotornim razvojem , pervazivnim poremećajima razvoja ili zastojem u razvoju govora i usvajanja školskih veština (pre svih disleksije). Kod odraslih se koristi u sprečavanju kognitvnih oštećenja kod različitih stanja hipoksije mozga (starenje, alkoholizam, Alchajmerov demencija, ishemijski inzult itd).
Nije zabeležena toksičnost, ali se savetuje opreznost u kombinaciji sa drugim lekovima, pogotovo psihostimulansima (Concerta). Obično roditelji ne primećuju nikakve efekte sve dok se ne primene visoke doze, ali su istraživanja pokazala da niže doze na duži rok imaju istovetne efekte kao i visoke doze.
Preporučuje se u obliku sirupa, kapsula i tableta 2-3 puta dnevno uz određivanje doze od strane lekara.
Zovem se Tina i imam dvanaest godina, cesto mi se desava da u skoli izgubim pojam o vremenu,bole me oci kada gledam jake boje Bila sam kod neurologa i on je postavio dijagnozu da je to migrene. Po ceo dan bi htela da spavam,budim se ne ispavana,ali sam primetila da me glava mnogo vise boli kada ucim,citam,kada sam napolju. Prvo sam nasla resenja tome a to je da spavam,cesto mi se desava da lignem oko cetiri popodne i ustanem u pola dva uvece ali opet nisam odmorna. Cak ni roditelji mi ne veruju vise,a mene stalno boli glava, smetaju mi boje,vrti mi se u glavi,boli me kicma. Takodje kada sam probala da se obratim skolskom psiholugu rekao mi je da su to problemi za lekara. Ja ne znam da li je sve ovo na psiholoskoj bazi,znam da bi isla i u ludnicu samo da prodje. Ja se roditeljima vise ne zalim zato sto primecujem da mi vise ne veruju,cak i sama uzimam lekove. Meni su glavobolje pocele pre godinu i tri meseca,a to se desilo kada sam pala i pocela da se tresem,sada se ne tresem cele vec samo ruke,kada sam pala unesvestila sam se i kada me je tata podigao nisam znala ko je samo sam plakala. nakon toga trebelo mi je cetiri dana da se setim sta se dogodilo tog dana. Nakon toga moje glavobolje su se povecale prvo sam to krila roditeljima. Dok mama nije primetila da se nesto dogadja sa mnom,isla sam na CT glave i on je uredan,molim vas da mi odgovorite da li je ovo na psiholoskoj bazi. U NAPRED HVALA
Odgovoreno: 07. 05. 2008.Draga Tina, sa 12 godina pokazuješ veliku odgovornost prema svom zdravlju.Od svih ozbiljnih pregleda koje su imala, nisi mi napisala da ti je učinjeno E.E.G. snimanje. Ovo snimanje je bezbolno i neophodno je da bi se kompletirali pregledi koji su neophodni. Zbog toga ti savetujem da ponovo odeš kod lekara, ali ukoliko je moguće kod dečjeg neurologa, a ne neurologa za odrasle i ispričaš ovo što si meni napisala,
pogotovo za padanje u nesvest, trešenje tela i ruku. Uredan CT ne mora da znači da ti nemaš ili čak izmišljaš tegobe. "Psihološka baza" uvek prati telesne tegobe, jer je sasvim prirodno da se ljudi zabrinu kada sumnjaju u dobro zdravlje.
Imam 18 godina i idem u srednju skolu gde nisam bas nasao odgovarajuce prijatelje.Ni jednog pravog prijatelja nisam nasao. Pokusavao sam na razne nacine na stupim u kontakt s njima ali ne uspeva. Ali mislim da se to ne desava samo u skoli i van skole, sto sam imao prijatelje vise ih nemam. Zbog toga nemam samopouzdanja. Zelim da imam prijatelja s kim mogu da pricam , a oni se sale na moj racun. Suvise sam tolerantan. i sve potiskujem u sebi. i cutim... -Da li se to nesto desava s mnom? -sta to sa mnom nije u redu Unapred hvala
Odgovoreno: 28. 04. 2008.Pokušaću da ti ponudim priču neko objašnjenje zašto neke druge osobe imaju malo prijatelja i ćute u prisustvu drugih, ali ću i pokušati da te navedem na razmišljanje o sebi kao pričljivoj i druželjubivoj osobi. Ukoliko isključimo ćutanje zbog nepoverenja prema drugim osobama za koje se misli da
smišljaju zlo, zatim ćutanje kao instrument za iskorišćavanjenje tuđih ustiju i radne snage, i ćutanje kao model mudrologa koji je imitacija ponašanja neke uspešne ali ćutljive osobe, na kraju nam ostaje ćutanje kao reakcija STRAHA u prisustvu drugih ljudi. Ukoliko je tvoj govor i ponašanje naišao na smeh drugih (koji si ti shvatio negativno), sasvim je razumljivo da ćeš se uzdržavati od sličnog pričanja, jer niko ne voli da bude iznova neuspešan. Ali obično postoji hiljadu načina da neko stekne uverenje zašto se neko drugi nasmejao. Pa tako, najčešće umesto da stekne utisak da mu je svaka reč i rečenica odisala mudrušću i znanjem, obično se tuđi gest smeha protumači kao dokaz neadekvatnosti i neprihvatanja. Ukoliko si sebe pronašao u ovim primerima, dve su stvari koje treba menjati. Prvo, UVERENJA o druženju. Čemu služi druženje, i koja ponašanja i razgovori mu ne služe? Drugo, treba vežbati odbranu svojih prava na način da se kaže šta se misli i oseća, a da se ne ugroze prava i osećanja drugih. To se zove asertivnost. Ona se uči i pomaže osobi da ne bude toleranatna kada je to na njenu štetu i agresivna kada je to na tuđu štetu. Dakle, čojstvo i junaštvo. Priseti se kada si poslednji put uspeo da se suprotstaviš strahu od neuspeha i kada si ćutanje, a ne govor i osećanja potisnuo i kako si se zbog toga osećao. Ako si učnio nešto da se pripremiš za taj poduhvat, priseti se i toga. A ako ne
možeš da se setiš nijednog, onda razmisli šta bi mogao sve da učiniš za taj podvig. Pozdrav
STA JE TO CEPHALGIA.DA LI JE OPASNO I KAKO SE LECI. UNAPRED HVALA
Odgovoreno: 04. 04. 2008.To je latinski termin za glavobolju. Leči se shodno uzroku koji izaziva glavobolju zbog ega se opisuje i više tipova gavobočja. Terapija je usmerena ka otklanjanju uzroka koji provociraju glavobolju. Glavobolje kojima se bave psihijatri su tzv. psihogene glavobolje, kada ne postoji detektabilan telesni uzrok, ali postoji jak unutrašnji emoionalni konflikt ili kada glavobolja ima funkciju regulatora nekog interpersonalnog odnosa.
da li decije psihoze spadaju u grupu trtajnih dusevnih oboljenje
Odgovoreno: 02. 04. 2008.Psihoze spadaju u grupu razvojno nesprecihičnih duševnih poremećaja, što znači da se mogu pojaviti u svim uzrasnim dobima, pa i dečjem. Ranije su autizam i poremećaji iz autističnog spektra bili posmatrani kao infantilna psihoza, ali se danas taj naziv više ne koristi, već u psihotične poremećaje dečjeg uzrasta spadaju svi oni psihotični poremećaji koji se javljaju i kod odraslih, ali sa karakterističnom ispoljavanjem i sadržajima svojstvenim dečjem uzrastu. Vreme javljanja, tok, dužina trajanja psihotične epizode, efikasnost terapije, svakako određuju i ishod bolesti, ali se nikako ne može tvrditi da pojava psihoze u dečjem uzrastu po pravilu ima hroničan tok i lošu prognozu, odnosno trajan ishod. Upravo je u dečjem uzrastu tzv. terapijski "prozor" širom otvoren, pa je i razloga za optimizam mnogo više nego kada su u pitanju odrasle osobe.
Voleo bih da mi kažete nesto vise o sirupu PIRACETAM ili NOOTROPIL.
Kakav je terapijski efekat ovih lekova u terapiji hroničnih poremećaja i poremećaja kod dece
U smislu kada se najviše daje, kako deluje i da li ima neke neželjene efekte.
Odgovoreno: 01. 04. 2008.Poštovani, preparat koji vas interesuje spada više u grupu dijetetskih dodataka (suplemenata) neko klasičnih lekova. U svakom slučaju naziva se nootropnim preparatom, dakle onim "koji deluje na um".
Deluje povećanjem protoka krvi u mozgu i iskorišćevanjem kiseonika, poboljšava funkciju neurotransmitera acetilholina zbog čega se kod dece koriste za stimulaciju sazrevanja nervnih ćelija, uglavnom kod dece sa usporenim psihomotornim razvojem , pervazivnim poremećajima razvoja ili zastojem u razvoju govora i usvajanja školskih veština (pre svih disleksije). Kod odraslih se koristi u sprečavanju kognitvnih oštećenja kod različitih stanja hipoksije mozga (starenje, alkoholizam, Alchajmerov demencija, ishemijski inzult itd).
Nije zabeležena toksičnost, ali se savetuje opreznost u kombinaciji sa drugim lekovima, pogotovo psihostimulansima (Concerta). Obično roditelji ne primećuju nikakve efekte sve dok se ne primene visoke doze, ali su istraživanja pokazala da niže doze na duži rok imaju istovetne efekte kao i visoke doze.
Preporučuje se u obliku sirupa, kapsula i tableta 2-3 puta dnevno uz određivanje doze od strane lekara.
Prikazano 446-450 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima