Postovani, imam sina od 5 meseci. Pre msec dana je poceo da reaguje kada mene nema. Cim primeti da nisam u sobi pocinje da place i niko ne moze da ga smiri -sve dok ja ne dodjem i uzmem ga u ruke. Inace , ne reaguje negativno na nepoznate osobe i voli da bude u drustvu -ali samo u mom prisustvu. Ne znam sta je za njega najbolje-s obzirom da za 6 meseci pocinjem da radim. Da li da ga ostavljam drugima na cuvanje na kraci period -da se navikava, ili da budem stalno sa njim dok mu ne prodje ta faza. Bojim se da ce mnogo patiti kada budem morala da ga ostavljam na 8-9 sati. Unapred hvala!

imam cerkicu koja ima cetiri godine. Pre neki dan me je njena vaspitacica pitala zasto je ona tuzna,ali meni pitanje bas i nije bilo jasno. Rekla mi je da u poslednje vreme stalno crta crnom bojom. Mislim i da joj previse posvecujem paznje tako da mi je nelogicno da sam ja uzrok tome. Jako sam se zabrinula zbog toga. Molim vas da mi kazete da li je stvarno moguce da dete kada je tuzno crta crnom bojom i tako izrazava svoja osecanja i u cemu bi mogao biti problem? Unapred zahvalna

sin ima 16 god i jos uvjek ima problema sa mokrenjem u krevet.koristili smo po receptu pedijatra ,,minirin,,koji je ubrizgavao u nos ali mije pomoglo ,mokrenje se nastavilo.uradjen je ultrazvuk stomaka koji je bio uredan.cesto putuje sa skolom i nogometnim klubom u kom igra ali samo ako su putovanja na jedan dan ako treba prenocit izbjegava zbog svog problema..

Dobar dan ja sam Milan i imam 20 god.neznam kako bas tacno da vam objasnim moja problem,imam osecaj a tako i izgledam kao da sam hronicno neispavan,oci su mi uglavnom krvave i izgledaju neispavano,pa neki ljudi oko mene misle cak i da sam narkoman,a nisam.unapred vam hvala...

Postovani, Moja devojcica ima 17 meseci i jos uvek ne hoda samostalno, a cini mi se da ume, ali se plasi. Puzi od 12. meseca, otprilike u isto vreme je pocela i da hoda pridrzavajuci se uz komade namestaja, sada hoda pridrzavajuci me za prst, ali kada se ostavi bez oslonca ona se ili ukoci i place ili jednostavno nastavi da puzi. Od nedavno (oko 20ak dana) ona pravi po nekoliko samostalnih koraka, obicno kada je stimulisem nekom igrom, pa ona zaboravi da u stvari nema oslonac. Bez obzira sto je mi bodrimo kad to uradi, njoj to ne predstavlja nista znacajno i jednostavno problem razdaljine resava puzanjem. Nije imala nikakav ozbiljniji pad (bar ne da ja znam), ali je inace strasno obazriva, pazljivo seda, ustaje, trazi oslonac. Da napomenem da je od rodjenja imala blagi tortikolis koji je primecen tek sa 5 meseci, da smo radile vezbice i da je na kontroli sa 13 meseci ustanovljeno da ga vise nema. U toku tih poseta fizijatru dobili smo i vezbice za stimulaciju puzanja (pre nego sto je propuzala) ali fizijatar nije ustanovio nista ''cudno'' u razvoju njene motorike. Ja to njeno odbijanje da samostalno hoda povezujem jos sa jednom stvari. Naime sa 12 meseci krenula je u jasle na koje se tesko privikla. Ja sam se u pocetku tesila da je to zato sto ne hoda a ostala deca hodaju, pa joj je tesko. Medjutim ona je i sada mirna jedino kad sedi kod vaspitacice u krilu i posmatra sta se desava, kad joj deca prilaze ona place. Tako ona tih 6-7 sati uglavnom presedi, uz povremene izuzetke. Kada se svi zajedno druzimo a decom nasih prijatelja ili kada je u parkicu, ona deluje sasvim druzeljubivo, sasvim normalno reaguje na drugu decu. Pretpostavljam da to i zato je mama tada uz nju. Moje pitanje je da li ovakvo ponasanje (u vrticu) moze uticati na njen psihicki i socijalni razvoj? I kao je osloboditi tog straha za koji i ne znam odakle potice? Takodje vas molim i da mi, ukoliko mislite da je potrebno, preporucite nekog decijeg psihijatra/psihologa u Beogradu. Unapred hvala!