Imam cerku 2 godine i 3 meseci. Dvie nedelje kaze da ima tvrdu stolici i stegne cjelu snagu ne da da je niko pipne. celo lice i pocrveni kao da je sva krv usla u glavi. to trae desetak minuta a posle se olabavi. bacanje izmeta nastaje mozda cak i posle 1h. Plasim se o cemu se radi jer u tim trenutkama je jako nervozna.
Više puta sam pročitao pitanje i nisam uspeo da razumem rečenicu da "bacanje izmeta nastaje možda čak i posle 1h". ali imajući u vidu sve što ste napisali ja sam shvatio da devojčica ima tvrdu stolicu, da se jako napinje, a da izbacivanje izmeta nastupa nekada tek nakon sat vremena i da je u tom periodu veoma nervozna. Ukoliko dete ne pokazuje izmene u ponašanju van perioda koji se odnosi na pripremu za defekaciju i samu defekaciju, sasvim je očekivano da će i svojim ponašanjem pokazai nezadovoljstvo zbog neprijatnosti koju doživljava. Zbog toga predlažem da se javite pedijatru sa kojim se možete posavetovati kako devojčici ublažiti smetnje koje pravi tvrda stolica, pre svega prilagođavanjem ishrane, korišćenjem siruapa (Portalak, po uputstvu pedijatra). Tek ukoliko se ponašanje koje ste opisali bude javljalo nevezano za defekaciju, ima smisla konsultovati dečjeg neurologa, pa i psihijatra. Srdačan pozdrav
Moje mladje musko dete koje ima 3 godine i 4 meseca (stariji ima 6 godina) je boravilo u jaslicama do pocetka ovog meseca (2 1,5 dana). Sada je presao u vrtic za stariju decu u koji ide i njegov stariji brat.
Medjutim, mesec ili dva pre prelaska u vrtic on je u jaslicama poceo da pravi velike probleme - da se baca, skida go, grize vaspitacicu, ne da deci da spavaju...sve te probleme nije pravio u prethodnom periodu. Kod kuce takve stvari nije radio. Kada sam uzela godisnji primetila sam da i kod kuce u prepodnevnim casovima, kada mu kazem da nesto uradi on (kao iz neke navike) pocne da mi se suprotavlja, pocne da se dere, baca i skida go (kao da je neki ritual ili predstava). Mislim da je to upravo to sto je poceo da radi i u vrticu. Ja sam mu rekla da to nije lepo da radi, da nije dobar i da ja to ne volim. Skrenula sam mu paznju na njegove oziljke od padova (jer je jako opterecen svojim ranicama) i polako smo se obukli.
U velikom vrticu je pred spavanje opet poceo sa istim ritualom, da se glupira, skida, grize...Ne znam kako je stekao tu naviku i sta ga ustvari nagoni da to radi...Kao da neki bes iz njega izlazi a ja ne znam sta je uzrok...da li se plasi da mu stariji brat ne uzme paznju. Stariji sin je jako tolerantan i trpi sve njegove hirove, ali mu se i suprotstavi vrlo retko. Mladji, kao da zna i zeli i moze da bude glavni svugde...kao da ne priznaje nikakav autoritet.
Vaspitacice u starijem vrticu su mi rekle da budem strpljiva i da cemo mu te navike polako izbaciti, ali ja strepim i sramote me je i plasim se da ja negde gresim. Inace zivimo u istoj kuci sa muzevljevom majkom, ocem i sestrom i sve su oci uprte u mene i u to kako sam tako razmazila dete...osecam se kao glavni krivac za sve nevolje.
Hvala na savetu i objektivnosti.
Predlažem da na ¨Stetoskopu¨ potražite moje tekstove: ¨Ujedanje,
Grebanje...¨; ¨Kako izaći na kraj sa detetovom ljutnjom¨; ¨Tajm aut...¨.
Takođe, iz ovog kratkog pisma koje ste napisali, vidim da se radi o naučenom
ponašanju (pokušavate da ga ignorišete, on je još gori, pa ga grlite, on se
smiri, što je sistem "što gore ponašanje to veća bliskost sa mamom"), koje
može ugroziti i emocionalnu bliskost sa vama i doživljaj sigurnosti u odnosu
sa drugima. Dakle, tekstovi i hitna konsultacija sa dečjim psihologom ili
psihijatrom sa kojim ćete napraviti strategiju ojačavanja unutrašnje
inhibicije nekontrolisanog ponašanja i učvršćivanjem vašeg autoriteta (koji
se izgubio) i strategije učenja kontrole adaptivnih obrazaca ponašanja od
spolja (kako reagovati kada dete ispolji nedolično i ugrožavajuće
ponašanje). Srdačno
Poštovani doktore,
Imam problem sa svojim starijim sinom, kom je 9 godina. Naime, prije par godina kod njega se pojavila enkopreza. To ne mogu povezati sa nekom konkretnom stresnom situacijom, možda rođenje mlađeg brata ili operacija fimoze koja je možda bila za njega stresna. Inače je dijete koje je donekle zatvoreno, ali u suštini komunikativno i veselo. Razmišljala sam da odem do psihologa, kako bismo taj problem nekako riješili, ali se bojim da mu to ne stvori dodatni kompleks. Sve se nadam da će to sam regulisati, jer ne vjerujem da se radi o organskom poremećaju. Šta biste mi vi savjetovali? Unaprijed hvala.
Poštovana, pojava enkompreze kod devetogodišnjaka (koji pre toga nikada nije
imao) svakako zahteva sagledavanje kako taj problem utiče na dećaka i kako
dečak utiče na taj problem. Ima čak i simbolike u tome kako ste mu opisali
opšte ponašanje i opisa enkompreze (donekle zatvoren, a u suštini otvoren).
Paradoks je što teško neko istovremeno može biti zatvoren i komunikativan i
veseo. Izgleda da je on prema nekome zatvoren (možda prema jednom ili oba
roditelja), a otovoren prema drugima (možda vršnjacima, komšijama,
rođacima). Prljanje veša od tako velikog momka zahteva prvo razgovor o
značenju takvog ponašanja. Pre psihologa, psihijatra i pedijatra, takav
razgovor obavljaju roditelji sa detetom, bez optuživanja i visokih tonova,
ali ni bez normalizacije i minimiziranja problema koji može postati ružna
navika. Ukoliko u nekom kratkom, zajednički određenom vremenskom roku nema
poboljšanja i pokušaja, svakako treba konsultovati i pedijatra i dečjeg
psihijatra da bi se dečaku pomoglo da se izbori i ponovo nadjača naviku koja
je davno trebala biti pobeđena.
Nalazimo se na putu gde mnogo hodamo.
Supruga (60 god.) je nekoliko puta tokom hodanja zignulo u desnoj preponi, tj.osetio je kao blago trnjenje. S obzirom da smo daleko od kuce molimo vas za odgovor sta bi o molo da bude.
Hvala i puno pozdrava
PERISICI
Poštovani Perišići, žiganja u preponama kod šezdesetogodišnjaka izuzetno retko spadaju domen psihijatrije, pogotovo dečje, pa predlažem da pitanje ponovite adekvatnom specijalisti, osim ukoliko ne insistirate na mom odgovoru. Srdačno
Postovani dr Stankovicu, molim Vas da mi kazete nesto o lecenju sizofrenije kod dece sa mentalnom retardacijom. Naime, radi se kceri moje sestre, koja ima 16 godina i pre par meseci kod nje su se pojavili prvi simptomi sizofrenije (utvrdjena dijagnoza): nesanica, halucinacije, razgovor sa raznim licnostima, zamena licnosti kao i dupliranje osoba iz okruzenja (i sebe same). Ona je dobila terapiju od koje su ovi simptomi delimicno nestali ali je njeno psiho-fizicko stanje krajnje zabrinjavajuce: otezano hoda, ne komunicira, samo sedi i posmatra u jednu tacku, bez ikakve inicijative... Strasno nam je da tako nesto prihvatimo, jer je ona bez obzira na svoju mentalnu zaostalost (ostala je na nivou razvoja 4-5-godisnjeg deteta) bila vrlo zivahna, druzeljubiva, igrala rado videoigrice, komunicirala sa okolinom... Molim Vas da mi odgovorite da li su ovo ocekivane i prolazne nuspojave pri uzimanju antipsihotika ili se mozda radi o losem reagovanju organizma na dati lek i da li je mozda neophodna promena terapije?
Unapred zahvalna tetka
Osobe sa mentalnom retardacijom, generalno, pokazuju veću osetljivost prema
psihotropnim lekovima pa je potreban poseban i dodatan oprez, bolje reći
titriranje (pažljivo odmeravanje) doza lekova. Kako ste mi opisali znake, a
pogotovo činjenicu da otežano hoda, moguće ih je dovesti u vezu sa pojavom
pojačanih neželjenih efekata. Ukoliko postoji i ukočenost mišića tela, sa
rukama savijenim ili polusavijenim u laktu prilikom hoda, otežana
pokretljivost jezika i očnih jabučica, suvoća ustuju, pospanost, verovatnoća
se povećava. Sa druge strane, shizofrenija ima mnogo lica i jedno od njih
može biti upravo ono koje ste opisali. U svakom slučaju potreban je pregled
kod lekara koji je propisao lekove, ali i možda mišljenje još jednog lekara
specijaliste da bi se objektivnije sagledalo šta su mogući neželjeni efekti
leka a šta bolesti i na koji način se mogu najbezbolnije ublažiti štetni
uticaji i jednog i drugog. Pozdrav
Imam cerku 2 godine i 3 meseci. Dvie nedelje kaze da ima tvrdu stolici i stegne cjelu snagu ne da da je niko pipne. celo lice i pocrveni kao da je sva krv usla u glavi. to trae desetak minuta a posle se olabavi. bacanje izmeta nastaje mozda cak i posle 1h. Plasim se o cemu se radi jer u tim trenutkama je jako nervozna.
Odgovoreno: 21. 07. 2008.Više puta sam pročitao pitanje i nisam uspeo da razumem rečenicu da "bacanje izmeta nastaje možda čak i posle 1h". ali imajući u vidu sve što ste napisali ja sam shvatio da devojčica ima tvrdu stolicu, da se jako napinje, a da izbacivanje izmeta nastupa nekada tek nakon sat vremena i da je u tom periodu veoma nervozna. Ukoliko dete ne pokazuje izmene u ponašanju van perioda koji se odnosi na pripremu za defekaciju i samu defekaciju, sasvim je očekivano da će i svojim ponašanjem pokazai nezadovoljstvo zbog neprijatnosti koju doživljava. Zbog toga predlažem da se javite pedijatru sa kojim se možete posavetovati kako devojčici ublažiti smetnje koje pravi tvrda stolica, pre svega prilagođavanjem ishrane, korišćenjem siruapa (Portalak, po uputstvu pedijatra). Tek ukoliko se ponašanje koje ste opisali bude javljalo nevezano za defekaciju, ima smisla konsultovati dečjeg neurologa, pa i psihijatra. Srdačan pozdrav
Moje mladje musko dete koje ima 3 godine i 4 meseca (stariji ima 6 godina) je boravilo u jaslicama do pocetka ovog meseca (2 1,5 dana). Sada je presao u vrtic za stariju decu u koji ide i njegov stariji brat. Medjutim, mesec ili dva pre prelaska u vrtic on je u jaslicama poceo da pravi velike probleme - da se baca, skida go, grize vaspitacicu, ne da deci da spavaju...sve te probleme nije pravio u prethodnom periodu. Kod kuce takve stvari nije radio. Kada sam uzela godisnji primetila sam da i kod kuce u prepodnevnim casovima, kada mu kazem da nesto uradi on (kao iz neke navike) pocne da mi se suprotavlja, pocne da se dere, baca i skida go (kao da je neki ritual ili predstava). Mislim da je to upravo to sto je poceo da radi i u vrticu. Ja sam mu rekla da to nije lepo da radi, da nije dobar i da ja to ne volim. Skrenula sam mu paznju na njegove oziljke od padova (jer je jako opterecen svojim ranicama) i polako smo se obukli. U velikom vrticu je pred spavanje opet poceo sa istim ritualom, da se glupira, skida, grize...Ne znam kako je stekao tu naviku i sta ga ustvari nagoni da to radi...Kao da neki bes iz njega izlazi a ja ne znam sta je uzrok...da li se plasi da mu stariji brat ne uzme paznju. Stariji sin je jako tolerantan i trpi sve njegove hirove, ali mu se i suprotstavi vrlo retko. Mladji, kao da zna i zeli i moze da bude glavni svugde...kao da ne priznaje nikakav autoritet. Vaspitacice u starijem vrticu su mi rekle da budem strpljiva i da cemo mu te navike polako izbaciti, ali ja strepim i sramote me je i plasim se da ja negde gresim. Inace zivimo u istoj kuci sa muzevljevom majkom, ocem i sestrom i sve su oci uprte u mene i u to kako sam tako razmazila dete...osecam se kao glavni krivac za sve nevolje. Hvala na savetu i objektivnosti.
Odgovoreno: 20. 07. 2008.Predlažem da na ¨Stetoskopu¨ potražite moje tekstove: ¨Ujedanje, Grebanje...¨; ¨Kako izaći na kraj sa detetovom ljutnjom¨; ¨Tajm aut...¨. Takođe, iz ovog kratkog pisma koje ste napisali, vidim da se radi o naučenom ponašanju (pokušavate da ga ignorišete, on je još gori, pa ga grlite, on se smiri, što je sistem "što gore ponašanje to veća bliskost sa mamom"), koje može ugroziti i emocionalnu bliskost sa vama i doživljaj sigurnosti u odnosu sa drugima. Dakle, tekstovi i hitna konsultacija sa dečjim psihologom ili psihijatrom sa kojim ćete napraviti strategiju ojačavanja unutrašnje inhibicije nekontrolisanog ponašanja i učvršćivanjem vašeg autoriteta (koji se izgubio) i strategije učenja kontrole adaptivnih obrazaca ponašanja od spolja (kako reagovati kada dete ispolji nedolično i ugrožavajuće ponašanje). Srdačno
Poštovani doktore, Imam problem sa svojim starijim sinom, kom je 9 godina. Naime, prije par godina kod njega se pojavila enkopreza. To ne mogu povezati sa nekom konkretnom stresnom situacijom, možda rođenje mlađeg brata ili operacija fimoze koja je možda bila za njega stresna. Inače je dijete koje je donekle zatvoreno, ali u suštini komunikativno i veselo. Razmišljala sam da odem do psihologa, kako bismo taj problem nekako riješili, ali se bojim da mu to ne stvori dodatni kompleks. Sve se nadam da će to sam regulisati, jer ne vjerujem da se radi o organskom poremećaju. Šta biste mi vi savjetovali? Unaprijed hvala.
Odgovoreno: 20. 07. 2008.Poštovana, pojava enkompreze kod devetogodišnjaka (koji pre toga nikada nije imao) svakako zahteva sagledavanje kako taj problem utiče na dećaka i kako dečak utiče na taj problem. Ima čak i simbolike u tome kako ste mu opisali opšte ponašanje i opisa enkompreze (donekle zatvoren, a u suštini otvoren). Paradoks je što teško neko istovremeno može biti zatvoren i komunikativan i veseo. Izgleda da je on prema nekome zatvoren (možda prema jednom ili oba roditelja), a otovoren prema drugima (možda vršnjacima, komšijama, rođacima). Prljanje veša od tako velikog momka zahteva prvo razgovor o značenju takvog ponašanja. Pre psihologa, psihijatra i pedijatra, takav razgovor obavljaju roditelji sa detetom, bez optuživanja i visokih tonova, ali ni bez normalizacije i minimiziranja problema koji može postati ružna navika. Ukoliko u nekom kratkom, zajednički određenom vremenskom roku nema poboljšanja i pokušaja, svakako treba konsultovati i pedijatra i dečjeg psihijatra da bi se dečaku pomoglo da se izbori i ponovo nadjača naviku koja je davno trebala biti pobeđena.
Nalazimo se na putu gde mnogo hodamo. Supruga (60 god.) je nekoliko puta tokom hodanja zignulo u desnoj preponi, tj.osetio je kao blago trnjenje. S obzirom da smo daleko od kuce molimo vas za odgovor sta bi o molo da bude. Hvala i puno pozdrava PERISICI
Odgovoreno: 20. 07. 2008.Poštovani Perišići, žiganja u preponama kod šezdesetogodišnjaka izuzetno retko spadaju domen psihijatrije, pogotovo dečje, pa predlažem da pitanje ponovite adekvatnom specijalisti, osim ukoliko ne insistirate na mom odgovoru. Srdačno
Postovani dr Stankovicu, molim Vas da mi kazete nesto o lecenju sizofrenije kod dece sa mentalnom retardacijom. Naime, radi se kceri moje sestre, koja ima 16 godina i pre par meseci kod nje su se pojavili prvi simptomi sizofrenije (utvrdjena dijagnoza): nesanica, halucinacije, razgovor sa raznim licnostima, zamena licnosti kao i dupliranje osoba iz okruzenja (i sebe same). Ona je dobila terapiju od koje su ovi simptomi delimicno nestali ali je njeno psiho-fizicko stanje krajnje zabrinjavajuce: otezano hoda, ne komunicira, samo sedi i posmatra u jednu tacku, bez ikakve inicijative... Strasno nam je da tako nesto prihvatimo, jer je ona bez obzira na svoju mentalnu zaostalost (ostala je na nivou razvoja 4-5-godisnjeg deteta) bila vrlo zivahna, druzeljubiva, igrala rado videoigrice, komunicirala sa okolinom... Molim Vas da mi odgovorite da li su ovo ocekivane i prolazne nuspojave pri uzimanju antipsihotika ili se mozda radi o losem reagovanju organizma na dati lek i da li je mozda neophodna promena terapije? Unapred zahvalna tetka
Odgovoreno: 20. 07. 2008.Osobe sa mentalnom retardacijom, generalno, pokazuju veću osetljivost prema psihotropnim lekovima pa je potreban poseban i dodatan oprez, bolje reći titriranje (pažljivo odmeravanje) doza lekova. Kako ste mi opisali znake, a pogotovo činjenicu da otežano hoda, moguće ih je dovesti u vezu sa pojavom pojačanih neželjenih efekata. Ukoliko postoji i ukočenost mišića tela, sa rukama savijenim ili polusavijenim u laktu prilikom hoda, otežana pokretljivost jezika i očnih jabučica, suvoća ustuju, pospanost, verovatnoća se povećava. Sa druge strane, shizofrenija ima mnogo lica i jedno od njih može biti upravo ono koje ste opisali. U svakom slučaju potreban je pregled kod lekara koji je propisao lekove, ali i možda mišljenje još jednog lekara specijaliste da bi se objektivnije sagledalo šta su mogući neželjeni efekti leka a šta bolesti i na koji način se mogu najbezbolnije ublažiti štetni uticaji i jednog i drugog. Pozdrav
Prikazano 411-415 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima