Poštovana,
često me roditelji pitaju kako da detetu daju lek kada ono odbija da uzme. Moj odogovor je uslovite uzimanje leka nekom njemu važnom aktivnošću. Roditelji često zaboravljaju kako su bili uporni, sistematični i motivišući kada su vitalne potrebe deteta u pitanju, ishrana i navike koje treba detetu ugraditi vezane za spavanje, odmor, polazak u obdanište, predškolsko, školu, učenjem ali se zbune u nekim drugim takođe važnim aktivnostima koje dete treba naučiti. Ključ je u pravilnom raspoređivanju privilegija i ispunjavanju zahteva koje se pred dete postave. Npr. vi možete sa vašim šestogodišnjim sinom napraviti veoma jasan motivišući plan. Sagledati koje su njegove potrebe (on će vam reći, a vi napraviti spisak), a zatim vi njemu objasniti da za svaki savladan glas može računati na dobijanje onoga što je poželeo (treba voditi računa da se ne obećavaju skupocenosti jer ne treba pomešati motivisanje i isplaćivanje, što nije isto). Kako ga motivisati da svakodnevno vežba? Tako što ćete kućno vežbanje uvek postaviti pre njemu važne aktivnosti, po principu \"kada završiš sa vežbanjem moći ćeš da crtaće na ULTRI\" npr. , odnosno ako je \"Ju-Gi-O Buđenje zmajeva\" recimo u 15h, vi ćete sa vežbanjem početi u 14.15h sa kratkom pauzom posle 20 minuta, podsetiti ga da uskoro završavate i da posle može da gleda omiljenu seriju. Ako odbija da vežba, TOG DANA (ali samo tog dana, ili čak samo tu epizodu neće moći da gleda). Ukoliko odradi vežbe kasnije, moći će istog dana da gleda neku drugu epizodu ili Ju-gi-o o npr. sledećeg dana u isto vreme, da bi se ustalila rutina svakodnevnog vežbanja.
Srdačno

Poštovana,
predlažem da krenete od školskog pedagoga a ne od logopeda. Ukoliko devojčice imaju problema sa čitanjem, a zbog toga ne treba sebe da optužujete jer njihovo usvajanja veštine čitanja ne zavisi od toga koliko vi čitate i da li vas u tome imitiraju, već od specifične sposobnosti mozga da usvaja slike slova i memoriše ih na specifičnom lokalitetu u mozgu. Zbog razvojnih smetnji zbog kojih ste devojčice i vodili dečjem neurologu, nije neočekivano da se ta specifična sposobnost učenja čitanja nešto drugačije razvija nego što je očekivano, ali za proveru eventualnog postojanja tzv. disleksije, potrebno jeda devojčice pregleda pedagog (a mogu i d.psihijatar i psiholog), a ne logoped. Logoped je zadužen za pomoć u savladavanju govora, a pedagog će pomoći specifičnim savetima kako da se zaostatak u učenju čitanja što efikasnije sustigne. Dakle, ako postoji problem potrebno ga je rešavati odgovorno, a ne upornim teranjem na nešto što devojčice možda nisu u stanju na uobičajen način da usvoje.
Srdačno

Pojava glasovnih halucinacija kod dece nije nužno odmah i znak ozbiljnog duševnog poremećaja, čak naprotiv neka istraživanja pokazuju da pojava glasova kod dece se jednom ili više puta javi čak kod 45% dece uzrasta do 12 godina. Međutim, ozbiljno treba shvatiti pojavu više glasova, osluškivanje njihovog razgovora, a pogotovo kada glasovi imaju imperativni, odnosno zapovedni sadržaj, jer onda dete može zanemariti realanost i postupiti onako kako mu glasovi govore. Davanje ozbiljnih tumačenja i značenja onom što ima glasovi govure, a pogotovo ometanje u svakodnevnom životu, predstavlja nesumljivo povod za obraćanje dečjem psihijatra, koji će u razgovoru i pregledu psihičkog funcionisanja dečaka biti od koristi u daljem planiranju pristupa dečaku i eventualnom tretmanu.

Ukoliko od psihijatra niste dobili dovoljno informacija o Pavor nocturnus-u. ili noćnom strahu, to možete učiniti putem interneta, pa predlažem da kao ključne reči ukucate upravo \"noćni strah\" i dobićete tekstove na srpskom ukoliko ne čitate engleski. Ja ćuiskoristiti prostor da vam dam nekoliko praktičnih saveta o reagovanju. Pošto se noćni strah često javlja nasledno, odnosno obično prema dobijenim podacima, jedan od roditelja je takođe u mladosti imao prolaznu epizodu noćnog straha, a koja je vremenom nestala, onda je logično i biti strpljiv. Samo je potrebno u atacima straha nežno prigrliti dečaka i ne pokušavati da ga probudite, niti sa dramatičnim polivanjem vodom, šamaranjem i sl. Ono što najviše pomaže je uvođenje smirujućeg rituala uspavljivanja i odvajanje iz roditeljskog kreveta. Sa druge strane, vi ukazujete i na pojavu straha danju onda je potrebno razmotriti i dijagnozu generalizovanog anksioznog poremećaja. Međutim, sve to zajedno vama ne govori mnogo, ali je svakako potrebno da njegovom psihijatru detaljnije opišete o kakvim se strahovima radi u kojim situacijama, koliko traju i na koji način prolaze, kao i šta se generalno događa u dečakovom životu, kakve aktivnosti ima, kakvu hranu jede i kakvi su mu rituali smirivanja i uspavljivanja.
Srdačno

Poštovana,
kamo sreće da je više ovakvih reagovanja i zabrinutosti sa neprimereno ponašanje dece koje ne treba prikrivati i zataškavati, jer izvor takvih problematičnih obrazaca ostaje netaknut. Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, taj dečak je izložen seksualnom zlostavljanju od strane tog suseda, a zanemarivanju od strane roditelja koji imaju saznanje o izloženosti dečaka zlostavljanju, ali ne reaguju na adekvatan i zaštitnički način. Vi i ja kao profesionalci u svom poslu, a koji podrazumeva svakodnevni kontakt sa decom i porodicama, dužni smo da reagujemo i svoju sumnju iznesemo pred stručni tim ili lično prijavimo sumnju na zlostavljanje nadležnom Centru za socijalni rad. Dakle, treba reagovati u interesu i tog dečaka, njegove prodice i ostale dece, jer u protivnom se postaje puki posmatrač (pa čak i saučesnik) u nepravednog i štetnog postupanja prema detetu.
Srdačan pozdrav