Imam sina 12.god. Noću, obično između 12 i 12:30, mada ne svaku, kao da je budan, otvorenih očiju sedne na krevet i nešto mrmlja ili priča, nekad i krene nešto da uzme, potpuno nesvesno, a ujutru se ništa ne seća kada ga pitam.
Interesuje me ima li tu razloga za brigu?
Ukoliko su opisane epizode mesečarenja potpuno nov događaj (nije ih bilo ranije u detinjstvu, niti neko je neko od roditelja imao ili ima slično ponašanje), savetujem da obavite konsultaciju sa dečjim neurologom (ne samo sa dečijim psihijatrom), koji će na osnovu detaljnjijeg opisa ponašanja noću (ali i danju) proceniti da li su potrebnie dopunski pregledi. Ukoliko je to stanje koje se povremeno javlja, ali kontinuirano od ranog detinjstva i ne usložnjava se, onda je dobro pretuzeti konkretne postupke sagledavanja (vođenjem dnevnika) o danima kada se mesečarenje javlja, tačan opis, trajanje i sl. a pogotovo kakve aktivnosti, kakvi događaji i kakva ishrana (i konzumiranje drugih supstanci pogotovo energetskih pića, cigareta itd.) je prethodila tokom dana.
Srdačno
Imam dva sina u dobu puberteta i nemam trenutno \" problema \" . Međutim, interesuje me koji je najpravilniji i najbolji način da se taj period dečjeg odrastanja najbolje prebrodi?
Problemi, konflikti borba za moć, individualnost su sastavni deo odrastanja i razvoja svake osobe ne samo pubertetlija. To što Vi nemate problema sa sinovima je verujem da je divno i relaksirajuće za vas, jer ste možda istovremeno fleksibilna, ali i zainteresovana i uključena majka. Opasnost od \"nemanja problema\" ili nekada negiranja i nerešavanja problema su žestoke pobune što treba imati u vidu kada se prolazi kroz nove faze životnih ciklusa porodice, a vama upravo predstoji ulazak u fazu života porodice sa dva adolescenta, koji više nisu deca. Ne znam koji je najbolji i najpravilniji način da Vi \"prebrodite\" taj period sa Vašom decom, ali znam da je za najuveći broj porodica najefikasniji da se roditelji postepeno (prateći promene kod svoje dece) odreknu starih navika kontrole ponašanja koje je svojstveno porodici sa malom i školskom decom i sa mnogo manje upadljivog nametanja ostanete uključeni u životima svoje dece poštujući (a ne bezuslovno prihvatajući) njihove nove stavove, upoznajući i poštovati (a ne proveravati i kritikovati) njihovo novo društvo, nudeći sebe kao slušaoca (a ne mudraca) kada su ljubavni problemi u pitanju i naravno pomoći im (motivacijama) da svoje obaveze prema porodici i školi uklapaju u nove životne okolnosti. Dakle, pitanje ste postavili sa razlogom, jer se od roditelja upravo i očekuje najviše promena.
Poštovani doktore,
Budite ljubazni da mi napišete nešto više o dečijim napadima besa tzv. tantrumima. Zašto se kod neke dece javljaju, a kod druge ne? Čitala sam da je najbolja reakcija da se ignoriše dečije vrištanje i bes, a da se po završetku bešnjenja dete pohvali što se smirilo.
Da li je to najispravnija reakcija?
Hvala
Poštovani,
o napadima besa i kako izaći na kraj sa njima u više navrata je pisano u odgovorima, ali i tekstovima na ovom sajtu. Princip jeste onakav kako ste naveli. Komponenta koju ste izostavili je pozitivan pristup pre nego što se tantrum pojavi, jer se time sprečava njegova pojava i jasno i jednostavno predstavljanje zahteva kakvih imate prema detetu i kakve će pozitivne i negativne konsekvence biti u odnosu na ispoljeno ponašanje deteta. Sprovođenje konsekvenci je ključno.
Srdačno
Poštovani,
Imam dve devojčice (dvojajčane bliznakinje) od nepune 3 godine starosti. Dakle, rastu u potpuno istim uslovima, na isti način ih muž i ja vaspitavamo. Od samog rođenja pokazivale su različitosti u tom smislu što je jedna bila mirnija i umiljatija, a druga je prava mala prznica. U poslednjih par meseci stanje postalo alarmantno. Mala prznica na sve reaguje negodujući, hvataju je periodi besa, kada počinje da razbacuje stvari, da se otima, histeriše, napada sestru, gura je, čupa, udara. To isto radi i nama roditeljima. Bilo kakav oblik saradnje sa njom ostaje bezuspešan. Napominjem da je jako inteligentno i oštroumno dete i mnogo više zna od svojih vršnjaka, pa i od svoje sestre. Pored svega navedenog pokazuje i znake sebičnosti, tipa otimanja igračke od sestre, iako ima istu takvu igračku, ali ona želi baš tu koja je u sestrinim rukama. Ako joj ova ne da, nastaje fizičko maltretiranje, kada već moramo da se umešamo. Pokušavali smo da pričamo sa njom i da joj nekako usadimo u glavicu da to što radi nije lepo, a ako pokušamo da je zagrlimo i poljubimo, pri tim pričama ona se otima i počinje histerično da plače. Pokušavamo tada da je ignorišemo u nadi da će je proći. Međutim to se ne dešava, tada kao da upadne u neki delirijum, jeca i ponavlja jednu te istu reč i to može da traje i po sat vremena. Odvlačenje pažnje na nešto drugo ne pomaže. Svesni smo mi da je ovo jedini ispravni način vaspitavanja dece, ali smo zbog takvog njenog ponašanja prinuđeni da je ponekad udarimo po guzi. Onda iz predhodnog stanja upada u novo, kada neutešno plače i traži da je čvrsto zagrlimo i da se pomirimo, što i činimo. To mirenje je i dalje uz plač i traje dugo, nakon čega se malo primiri i obeća da će biti dobra. Taj period da je dobra traje vrlo kratko. Iscrpljeni smo i fizički i psihički.
Pitamo se da li je vreme da potražimo stručnu pomoć za našu devojčicu?
Molim Vas da mi odgovorite da li je ovo prolazna faza kod dece ili zaista nešto nije u redu sa nama ili sa našim detetom?
Iz Vašeg pisma može se naslutiti da se radi o dva različita pristupa prema dve različite devojčice, iako su bliznakinje. Različite u onoj meri u kojoj ih vi tako vidite, ali ne tako što je jedna mirna umiljata, a druga prznica, već da je \"mala prznica\" oštroumnija i da više zna od svoje sestre. To često kod roditelja može dovesti i do nebalansiranog odnosa prema dva deteta bez obzira što imate utisak da ih isto vaspitavate. Ukoliko biste imali video kameru uključenu čitavog dana u kući i sami biste bili začuđeni koliko vaše ponašanje može razlikovati. Pa i da je tako, reći ćete, ona to svojim ponašanjem izaziva. Ali to obično nije tako. Najčešće tantrumima (izlivima besa) prethodi reagovanje okoline (ili odsustvo adekvatnog reagovanja) kojim se može predvideti da će izazvati bes, a to je naješće očekivanje da će se ona pametnija sama zaigrati, sama utešiti, drugačije reagovati, jer je \"oštroumnija\", a da slabijoj ipak treba pomoći. Time se jedno dete favorizuje a drugo zapostavi. To su naravno najčešće veoma suptilne nijanse, ali ih deca detektuju. To znamo jer starija deca komentarišu to kao \"vi nju više volite nego mene\", a onda roditelji ulaze u zamku pravdanja i obasipanja pažnjom koje ništa drugo za detet ne učini osim što mu pomogne da razume da što je ponašanje gore, to je ponašanje roditelja poželjnije. Da bi se iscrpljivanje prekinulo, a vi decu naučili kontroli ponašanja, potrebno je napraviti par izmena u pristupu koje će podrazumevati sprečavanje pojave tantruma, promenu pristupa kada se pojavi i učenje novog prihvatljivijeg ponašanja. O svemu možete pročitati u tekstovima \"Kako izći na kraj sa detetetovom ljutnjom\" i sličnim na ovom sajtu. Savetovanje sa nekim psihologom ili dečjim psihijatrom je naravno korisno, pre svega ukoliko poznaje principe bihejvioralnog pristupa, sa konkretnim savetima i intervencijama.
Srdačno
Imam sina na 5 god. i 9 meseca. Ima problem sa govorom , ne govori, ali ima normalan glas i sluh. Često izgovara neke reči, kako mama, baba i sl,. ali ne i rečenice. Pesmice peva na svoj način (aa-a-aa-a , kao nana-na). Potpuno razume naš govor i ispunjava ono što tražimo od njega. Osim odsustva govora, zabrinjava nas i to što kad nešto hoće da uradi ili voli da gleda (najčešće automobile, motore i sl.) sav se uzbudi i ukoči i steže ruke i vene na vratu mu nabreknu. To se stezanje ne dešava u normalnim uslovima (nije nekontrolirano). Bili smo nekoliko puta kod neuropedijatra i on nam je svaki put rekao da će dete da progovori i da stezanje je uzrok hiperaktivnosi i velike želje za automobilima i sl. KTM je bio uredan. EKG i Eho srca takođe uredni. Ima velike tonzile i adenoidne vegetacije i retko diše na nos. Od rođenja ima strabizam. Porođaj je bio normalan. Kad je počeo da hoda (10 mes.) počeo je često da pada i da udara glavom na pod (mislimo da je to bilo zbog strabizma i dioptrije) zbog čega je prestao da hoda i da govori. Ponovo je prohodao u 14 meseci. Idemo kod logopeda i defektologa i oni kažu da ih on potpuno razume i da dobro napreduje u motorici ruku, jer pre nije imao finu motoriku.
Molim za Vaše mišljenje.
Unapred hvala.
Poštovana, još jedno u horu mišljenja neće bitno promeniti pristup u tretmanu vašeg deteta već samo kao i u svakom raštimovanom horu uneti još jedan disharmoničan ton. Gledajući da ne unesem tu dodatnu zbrku, mogu da vam predložim je da se javite dečjem psihijatru, koji bi po logici stvari trebao da predloži kompletno dijagnostičko sagledavanje dečaka kroz Dnevnu bolnicu, kao i višednevnu opservaciju ponašanja, da bi se jasno odvojilo koji problem ima veze sa biološkim poteškoćama i specifičnim smetnjama u usvajanju očekivanih razvojnih veština, gde je tu mesto hiperaktivnosti, o kakvim se fascinacijama radi, a gde je tu uloga naučenih obrazaca ponašanja, a pogotovo da se sagleda i eventualna uloga alergijskih reakcija i opšteg somatskog stanja na ponašanje i razvoj dečaka.
Imam sina 12.god. Noću, obično između 12 i 12:30, mada ne svaku, kao da je budan, otvorenih očiju sedne na krevet i nešto mrmlja ili priča, nekad i krene nešto da uzme, potpuno nesvesno, a ujutru se ništa ne seća kada ga pitam.
Odgovoreno: 07. 10. 2008.Interesuje me ima li tu razloga za brigu?
Ukoliko su opisane epizode mesečarenja potpuno nov događaj (nije ih bilo ranije u detinjstvu, niti neko je neko od roditelja imao ili ima slično ponašanje), savetujem da obavite konsultaciju sa dečjim neurologom (ne samo sa dečijim psihijatrom), koji će na osnovu detaljnjijeg opisa ponašanja noću (ali i danju) proceniti da li su potrebnie dopunski pregledi. Ukoliko je to stanje koje se povremeno javlja, ali kontinuirano od ranog detinjstva i ne usložnjava se, onda je dobro pretuzeti konkretne postupke sagledavanja (vođenjem dnevnika) o danima kada se mesečarenje javlja, tačan opis, trajanje i sl. a pogotovo kakve aktivnosti, kakvi događaji i kakva ishrana (i konzumiranje drugih supstanci pogotovo energetskih pića, cigareta itd.) je prethodila tokom dana.
Srdačno
Imam dva sina u dobu puberteta i nemam trenutno \" problema \" . Međutim, interesuje me koji je najpravilniji i najbolji način da se taj period dečjeg odrastanja najbolje prebrodi?
Odgovoreno: 06. 10. 2008.Problemi, konflikti borba za moć, individualnost su sastavni deo odrastanja i razvoja svake osobe ne samo pubertetlija. To što Vi nemate problema sa sinovima je verujem da je divno i relaksirajuće za vas, jer ste možda istovremeno fleksibilna, ali i zainteresovana i uključena majka. Opasnost od \"nemanja problema\" ili nekada negiranja i nerešavanja problema su žestoke pobune što treba imati u vidu kada se prolazi kroz nove faze životnih ciklusa porodice, a vama upravo predstoji ulazak u fazu života porodice sa dva adolescenta, koji više nisu deca. Ne znam koji je najbolji i najpravilniji način da Vi \"prebrodite\" taj period sa Vašom decom, ali znam da je za najuveći broj porodica najefikasniji da se roditelji postepeno (prateći promene kod svoje dece) odreknu starih navika kontrole ponašanja koje je svojstveno porodici sa malom i školskom decom i sa mnogo manje upadljivog nametanja ostanete uključeni u životima svoje dece poštujući (a ne bezuslovno prihvatajući) njihove nove stavove, upoznajući i poštovati (a ne proveravati i kritikovati) njihovo novo društvo, nudeći sebe kao slušaoca (a ne mudraca) kada su ljubavni problemi u pitanju i naravno pomoći im (motivacijama) da svoje obaveze prema porodici i školi uklapaju u nove životne okolnosti. Dakle, pitanje ste postavili sa razlogom, jer se od roditelja upravo i očekuje najviše promena.
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 04. 10. 2008.Budite ljubazni da mi napišete nešto više o dečijim napadima besa tzv. tantrumima. Zašto se kod neke dece javljaju, a kod druge ne? Čitala sam da je najbolja reakcija da se ignoriše dečije vrištanje i bes, a da se po završetku bešnjenja dete pohvali što se smirilo.
Da li je to najispravnija reakcija?
Hvala
Poštovani,
o napadima besa i kako izaći na kraj sa njima u više navrata je pisano u odgovorima, ali i tekstovima na ovom sajtu. Princip jeste onakav kako ste naveli. Komponenta koju ste izostavili je pozitivan pristup pre nego što se tantrum pojavi, jer se time sprečava njegova pojava i jasno i jednostavno predstavljanje zahteva kakvih imate prema detetu i kakve će pozitivne i negativne konsekvence biti u odnosu na ispoljeno ponašanje deteta. Sprovođenje konsekvenci je ključno.
Srdačno
Poštovani,
Odgovoreno: 04. 10. 2008.Imam dve devojčice (dvojajčane bliznakinje) od nepune 3 godine starosti. Dakle, rastu u potpuno istim uslovima, na isti način ih muž i ja vaspitavamo. Od samog rođenja pokazivale su različitosti u tom smislu što je jedna bila mirnija i umiljatija, a druga je prava mala prznica. U poslednjih par meseci stanje postalo alarmantno. Mala prznica na sve reaguje negodujući, hvataju je periodi besa, kada počinje da razbacuje stvari, da se otima, histeriše, napada sestru, gura je, čupa, udara. To isto radi i nama roditeljima. Bilo kakav oblik saradnje sa njom ostaje bezuspešan. Napominjem da je jako inteligentno i oštroumno dete i mnogo više zna od svojih vršnjaka, pa i od svoje sestre. Pored svega navedenog pokazuje i znake sebičnosti, tipa otimanja igračke od sestre, iako ima istu takvu igračku, ali ona želi baš tu koja je u sestrinim rukama. Ako joj ova ne da, nastaje fizičko maltretiranje, kada već moramo da se umešamo. Pokušavali smo da pričamo sa njom i da joj nekako usadimo u glavicu da to što radi nije lepo, a ako pokušamo da je zagrlimo i poljubimo, pri tim pričama ona se otima i počinje histerično da plače. Pokušavamo tada da je ignorišemo u nadi da će je proći. Međutim to se ne dešava, tada kao da upadne u neki delirijum, jeca i ponavlja jednu te istu reč i to može da traje i po sat vremena. Odvlačenje pažnje na nešto drugo ne pomaže. Svesni smo mi da je ovo jedini ispravni način vaspitavanja dece, ali smo zbog takvog njenog ponašanja prinuđeni da je ponekad udarimo po guzi. Onda iz predhodnog stanja upada u novo, kada neutešno plače i traži da je čvrsto zagrlimo i da se pomirimo, što i činimo. To mirenje je i dalje uz plač i traje dugo, nakon čega se malo primiri i obeća da će biti dobra. Taj period da je dobra traje vrlo kratko. Iscrpljeni smo i fizički i psihički.
Pitamo se da li je vreme da potražimo stručnu pomoć za našu devojčicu?
Molim Vas da mi odgovorite da li je ovo prolazna faza kod dece ili zaista nešto nije u redu sa nama ili sa našim detetom?
Iz Vašeg pisma može se naslutiti da se radi o dva različita pristupa prema dve različite devojčice, iako su bliznakinje. Različite u onoj meri u kojoj ih vi tako vidite, ali ne tako što je jedna mirna umiljata, a druga prznica, već da je \"mala prznica\" oštroumnija i da više zna od svoje sestre. To često kod roditelja može dovesti i do nebalansiranog odnosa prema dva deteta bez obzira što imate utisak da ih isto vaspitavate. Ukoliko biste imali video kameru uključenu čitavog dana u kući i sami biste bili začuđeni koliko vaše ponašanje može razlikovati. Pa i da je tako, reći ćete, ona to svojim ponašanjem izaziva. Ali to obično nije tako. Najčešće tantrumima (izlivima besa) prethodi reagovanje okoline (ili odsustvo adekvatnog reagovanja) kojim se može predvideti da će izazvati bes, a to je naješće očekivanje da će se ona pametnija sama zaigrati, sama utešiti, drugačije reagovati, jer je \"oštroumnija\", a da slabijoj ipak treba pomoći. Time se jedno dete favorizuje a drugo zapostavi. To su naravno najčešće veoma suptilne nijanse, ali ih deca detektuju. To znamo jer starija deca komentarišu to kao \"vi nju više volite nego mene\", a onda roditelji ulaze u zamku pravdanja i obasipanja pažnjom koje ništa drugo za detet ne učini osim što mu pomogne da razume da što je ponašanje gore, to je ponašanje roditelja poželjnije. Da bi se iscrpljivanje prekinulo, a vi decu naučili kontroli ponašanja, potrebno je napraviti par izmena u pristupu koje će podrazumevati sprečavanje pojave tantruma, promenu pristupa kada se pojavi i učenje novog prihvatljivijeg ponašanja. O svemu možete pročitati u tekstovima \"Kako izći na kraj sa detetetovom ljutnjom\" i sličnim na ovom sajtu. Savetovanje sa nekim psihologom ili dečjim psihijatrom je naravno korisno, pre svega ukoliko poznaje principe bihejvioralnog pristupa, sa konkretnim savetima i intervencijama.
Srdačno
Imam sina na 5 god. i 9 meseca. Ima problem sa govorom , ne govori, ali ima normalan glas i sluh. Često izgovara neke reči, kako mama, baba i sl,. ali ne i rečenice. Pesmice peva na svoj način (aa-a-aa-a , kao nana-na). Potpuno razume naš govor i ispunjava ono što tražimo od njega. Osim odsustva govora, zabrinjava nas i to što kad nešto hoće da uradi ili voli da gleda (najčešće automobile, motore i sl.) sav se uzbudi i ukoči i steže ruke i vene na vratu mu nabreknu. To se stezanje ne dešava u normalnim uslovima (nije nekontrolirano). Bili smo nekoliko puta kod neuropedijatra i on nam je svaki put rekao da će dete da progovori i da stezanje je uzrok hiperaktivnosi i velike želje za automobilima i sl. KTM je bio uredan. EKG i Eho srca takođe uredni. Ima velike tonzile i adenoidne vegetacije i retko diše na nos. Od rođenja ima strabizam. Porođaj je bio normalan. Kad je počeo da hoda (10 mes.) počeo je često da pada i da udara glavom na pod (mislimo da je to bilo zbog strabizma i dioptrije) zbog čega je prestao da hoda i da govori. Ponovo je prohodao u 14 meseci. Idemo kod logopeda i defektologa i oni kažu da ih on potpuno razume i da dobro napreduje u motorici ruku, jer pre nije imao finu motoriku.
Odgovoreno: 04. 10. 2008.Molim za Vaše mišljenje.
Unapred hvala.
Poštovana, još jedno u horu mišljenja neće bitno promeniti pristup u tretmanu vašeg deteta već samo kao i u svakom raštimovanom horu uneti još jedan disharmoničan ton. Gledajući da ne unesem tu dodatnu zbrku, mogu da vam predložim je da se javite dečjem psihijatru, koji bi po logici stvari trebao da predloži kompletno dijagnostičko sagledavanje dečaka kroz Dnevnu bolnicu, kao i višednevnu opservaciju ponašanja, da bi se jasno odvojilo koji problem ima veze sa biološkim poteškoćama i specifičnim smetnjama u usvajanju očekivanih razvojnih veština, gde je tu mesto hiperaktivnosti, o kakvim se fascinacijama radi, a gde je tu uloga naučenih obrazaca ponašanja, a pogotovo da se sagleda i eventualna uloga alergijskih reakcija i opšteg somatskog stanja na ponašanje i razvoj dečaka.
Prikazano 381-385 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima