Da zakažete pregled pozovite 063 687 460

Zakažete pregled 063 687 460

Najnoviji odgovori (93335)

  1. Poštovani,
    moj dečak ima tri godine i od šestog meseca kako god leži na stomaku, pokreće guzu gore dole, kao da ima odnos, nadam se da razumete na šta mislim. Sada kad sam voljno zna šta radi, to se dešava periodično i ponekad mi se čini da to ima veze sa tim da li je imao stolicu u toku dana.
    Da li je to normalno za decu tog uzrasta i da li je uopšte normalno. Da li trebam da se obratim lekaru?

    Odgovoreno: 19. 10. 2008.
    • Ne morate odmah ići kod lekara, jer se ne radi o duševnom poremećaju, niti nenormalnom ponašanju. Svi prelazi kože u sluzokožu predstavljaju izrazito nadražljive regije. Mehaničko nadraživanje, dodirivanje tih regija najčešće pokreće osesećaj opuštenosti i zadovoljstva. Tako ćete decu često videti kako ustima opipavaju sve i svašta, kako čačkaju nos i kada je prilika i kada to nije, kako se dodiruju za polne organe, ali ako se dobro sagleda postojanje signala koji pokreću na takvo ponašanje, može se jasno uočiti obrazac po kome se takva ponašanja ponavljaju. Pre svega, kada su pomenute regije ili njihova okolina i same mehanički nadražene (rast zuba, skoravljena sluz, puna bešika ili rektum i sl.). Sa druge strane i spoljašnji signali mogu biti pokretači, dosada, uzbueđenje, napetost, neizvesnost mogu pokrenuti ova ponašanja jer obično dovode do telesne relaksacije. Reakcija okoline može biti ključna u održavanju tih ponašanja, pogotovo ako su deca prepuštena sama sebi, a okolina reaguje i približi im se tek kada učine nešto nepristojno (ne radi se o vašem slučaju). Kod dece koja oponašaju seksualne pokrete nema ključnih elemenata seksualnog ponašanja (ne pokreće ih seksualni signali ni iz okoline niti hormoni iznutra, nema seksualne mašte, najčešće nema ni erekcije iako je to refleksna reakcija ri mehaničkom nadraživanju). U slučaju vašeg sina, dakle, obzirom da se radi o periodičnoj pojavi (nema kontinuitet), da ste uočili vezu između nekog unutrašnjeg signala (izostanak stolice), da nije izložen mogućnosti da takve pokrete vidi ili da je zbog takvog ponašanja bio \"u centru pažnje\", kao i da nema drugih izmena u ponašanju, smatram da bi ste trebali da reagujete samo u onoj meri koja će podrazumevati da ga tada okrenete na leđa i zaigrate na drugačiji način, pohvali te ga za to što prihvata drugu igru, ali i da proveravate (pitaju ći ga) da li mu se \"piški ili kaki\". \" Neodustajanje ne treba da vas deprimira jer uvek postoji jači motivator.
      Srdačno

  1. Poštovani,
    molim Vas da odgovorite, kakve posledice na zdravlje i duševni razvoj devojčice koja sada ima dve godine, može izazvati neopravdano odbijanje njene majke da dete ostane u kontaktu sa bakom i rodbinom po očevoj liniji. Inače, dete je od rođenja do pogibije oca živelo u istom domaćinstvu sa očevom majkom.
    Hvala

    Odgovoreno: 17. 10. 2008.
    • Na uzrastu od dve godine detetu je bitno da ima jednu stalnu, osetljivu, dostupnu i sigurnu figuru da bi se formirali emocionalno i socijalno adekvatni obrasci (modeli) privrženosti, odnosno sposobnosti ostvarivanja emocionalnih kontakata sa drugima. Čak je stalno smenjivanje ili nepostojanje jedne stalne figure u prvih pet godina života deteta veoma štetno. Postojanje jedne stalne, sigurne osobe, omogućava i detetu sigurnost da istražuje odnose sa drugim osobama u okolini, ali i osećaj da uvek postoji mogućnost da se vrati sigurnoj bazi. Uloga majke je nezamenljiva ukoliko ispunjava sve te uslove koje su potrebne detetu. To je ukratko opis emocionalnih i socijalnih potreba deteta od dve godine. Ono što vas interesuje izlazi iz domena potreba deteta i ulazi u domen potreba rodbine i odnosa odraslih međusobom, koji su pritisnuti tragedijom (od koje, prema uzrastu deteta, nije prošlo više od 2,5 godine, a verujem da je prošlo značajno manje). Svakako da treba prvo zalečiti rane izazvane tragedijom bez otvaranja novih, a pogotovo ne uključivanjem deteta koje nije krivo ni za nesreću niti za osećanja tuge i besa koji su očekivani.
      S poštovanjem

  1. Poštovani doktore,
    Imam troje dece, a moj srednji sin od 17 godina postaje opterećen teretanom, svojim izgledom i samo hoće da se ugoji, a izgleda sasvim lepo (185/74kg). Nije zadovoljan sobom, pa je isvoju ishranu poremetio prejedanjem i poremetio krvnu sliku. Sa vršnjacima se skoro i ne druži.
    Molim Vas za savet šta da preduzmem.
    Unapred zahvalna
    Jako zabrinuta majka.

    Odgovoreno: 17. 10. 2008.
    • Poštovana,
      ukoliko malo izmenimo terminologiju, vaše pitanje može izgledati i drugačije. Da li se možda može reći je vaš sin okupiran aktivnostima u teretani umesto \"opterećen\", jer prvo implicira zadovoljstvo bavljenjem, a drugo neku prisilnu, nevoljnu radnju? Da li se može reći da vaš sin želi da dobije na težini i masi, umesto da \"hoće da se ugoji\", jer u prvom slučaju bi značilo da želi da poboljša svoj izgled, a u drugom da ima poremećenu percepciju svog tela? Odnos između telesne visini i težine vašeg sina govori da je trenutno unutar opsega zdravih osoba. Da bi se moglo govoriti o prekomernoj telesnoj težini za njegovu visinu i uzrast, trebao bi da ima više od 80 kg. Ne znam na koji način je poremetio krvnu sliku, ali bi svakako trebalo obaviti konsultaciju sa pedijatrom oko toga i videti kakava je direktna veza između ishrane i krvne slike. To što se ne druži sa vršnjacima van teretane možda nije zabrinjavajuće ukoliko se druži u teretani ili je možda bavljenje telesnim izgledom upravo priprema za uključenje u vršnjačku grupu gde se posebno ceni takav telesni izgled (a u kojoj se to vršnjačkoj grupi adolescenata telesni izgled ne ceni, kada čak i oznaka proizvođača obuće i odeće koju nose može biti presudna za pripadanje ili ne pripadanje grupi). Šta da preduzmete? Predpostavljam da iz prethodno napisanog već naviru ideje šta baš Vi možete konkretno preduzeti. Da bi ste znali i kako se oseća, a nije vam emocionalno dostupan (zatvoren prema vama), pokušajte da uvedete nekog iz porodice i familije bliskog (po mogućstvu muškarca) koji bi sa njim porazgovarao o njegovim osećanjima, idejama, planovima, trenutnim preokupacijama bez preteranog mudrovanja a pogotovo ne kritikovanja i ubeđivanja u to šta je dobro a šta ne.
      Srdačno

  1. Imam devojčicu koja u februaru puni pet godina. Jezički razvoj joj je na nižem nivou. Aktivan govor joj je na nivou ponavljanja reči, imenovanja predmeta, boja, slika. Ponavlja proste rečenice. Komentariše pojave i slike tipa \"Duva vetar\",\"Pada kiša\". Govor joj je egocentrican igra se sama i brblja ili ponavlja neku reč, rečenicu. Fina motorika je razvijena: precizno ubacuje kocke, niže perle, slaže puzle.Grafo motorika je takođe dobra, ali ne crta i piše po nalogu, već samo ono što ona želi. Ne postavlja pitanja. Ne odgovara na pitanja, osim na pitanja koja ja postavim. Ne gleda u oči kada joj se obrati govorom ili dodirom. Stiče se utisak da ne čuje, ali ona registruje ono što joj se kaže. Sa decom u grupi fizički kontaktira. Svoje nezadovoljstvo ne iskazuje rečima već vriskom, plačem, a ponekad i grebanjem sebe i drugih. Raspoznaje sva slova ćirilice i latinice, čak i kojim glasom počinje reč. Peva pesmice i priča recitacije i to ih brzo nauči. Zamenice: moje, tvoje, ja, ti koristi, ali onako kako ih ja izgovaram.
    Molim Vas dajte mi uputstvo gde i kome da se obratim .

    Odgovoreno: 17. 10. 2008.
    • Pošto od mene očekujete da vas uputim kome da se obratite, moram priznati da mi je lakše da prokomentarišem ono što ste iscrpno napisali nego baš ono što od mene očekujete, jer mi niste napisali gde živite. Ukoliko ste u Beogradu, možete se javiti na Institut za mentalno zdravlje u Palmotićevoj, ili na Kliniku ua neurologiju i psihijatriju u dr Subotića. Posebno predlažem da potražite dr Milijanu Selaković u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora. Ukoliko ste bliže Nišu, možete potražiti dr Jadranku Vukićević na Dečjoj internoj klinici ili dr Olgu Milojković ili mene na Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja.
      Srdačno

  1. Poštovani dr,
    hvala Vam na iscrpnom odgovoru (u vezi sa masturbiranjem kod deteta). Pažljivo smo pročitali Vaš odgovor i nadam se da nam možda možete preporučiti nekog iskusnog dečjeg psihologa koji se bavi ovakvim i sl. problemima (u privatnoj ili državnoj klinici) u Beogradu. Znam da pitanje nije mnogo popularno, ali bismo voleli da se obratimo na pravu adresu.
    Hvala na razumevanju.

    Odgovoreno: 17. 10. 2008.
    • Predlažem da se prvo konsultujete sa psihologom u obdaništu. Ukoliko planirate da potražite pomoć u nekoj od ustanova, preporučujem da pokušate da zakažete pregled kod dr Nenada Rudića iz Dnevne bolnice za decu na Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj. Ustalom u Beogradu imate još mogućnosti osim Instituta, na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u dr Subotića (kod prof.dr Anete Lakić ili dr Kolara) i KBC Dragiša Mišović (dr Biljana Pirgić).
      Srdačno,
      MS

Prikazano 361-365 od ukupno 529 pitanja