Da zakažete pregled pozovite 063 687 460

Zakažete pregled 063 687 460

Najnoviji odgovori (93342)

  1. Već odprilike 2 meseca imam problema sa ubrzanim radom srca. Radio sam EKG i nalaz je bio u redu. Neurolog mi je rekao da patim od anksioznosti. Stalno imam strah da će se nešto strašno desiti i to mi utiče i na raspoloženje i na učenje. 4 različita doktora su mi rekla isto - sve je u glavi. Sad sam na terapiji bromazepamom 2X1.
    Da li moram da se smirim i ne razmišljam samo kako treba da idem kod doktora?

    Odgovoreno: 11. 11. 2008.
    • Ne znam koliko imate godina, ali pošto pominjete učenje obratiću Vam se kao starijem adolescentu. Veliki broj ljudi ima osećaj da im različiti organi ne funkcionišu valjano, ali prilikom pregleda se ustanovi da je funkcija organa normalna. Strah koji se javlja, obično je veći što je organ "važniji", ali on nije posledica stvarnog postojanja bolesti, već od naučenih pogrešnih informacija da je svaki simptom ili nelagovdnost znak neke bolesti, što nije tačno. Sa druge strane, neki ljudi imaju snižen prag za bol ili stalno osluškuju rad svog tela pa bivaju prevareni sopstvenim otkrićima koja ne bi ni bila uočena da nije straha i specifičnog ponašanja. Sa druge strane, treba proveriti u kakvoj si kondiciji, jer strah u kombinaciji sa neaktivnošću često ima zta rezultat brzo zamaranje i lupanje srca. Da li treba ići kod doktora. Svakako, ali ne više u kod kardiologa, već možeš o strahovima porazgovarati sa psihijatrom.
      Srdačan pozdrav

  1. Hvala Vam mnogo za brzi odgovor. Jesmo kontaktirali psihologa, i to naravno privatno... U školi školski pedagog, psihologica, direktorica škole Ivan Gundulić, Novi Sad - lično direktorica je vrištanjem u hodniku rekla da moj sin neće dobiti nikakvu pomoć od njenog školskog tima, pa zaboga neće se baviti jednim detetom. Sada je peti razred i u međuvremenu smo bili kod psi. Sanje Nišević, sa kojom ćemo i dalje nastaviti saradnju. Njen nalaz je - Prema primerenoj skali za procenu intelektualnih sposobnosti *revisk* postiže rezultate u kategoriji potproseka, kako na globalnom nivou tako i u pogledu pojedinačnih funkcija (IQ 87, VIQ85, NIQ88). sKATER ANALIZA, MEDUTIM UKAZUJE NA ZNAČAJNU VARIJABILNOST U POGLEDU POJEDINAČNIH FUNKCIJA (PONDERI U RASPONU OD 5 DO 13).
    Sada i ne znam koje bi Vam još pitanje uputila. Ako imate još koji savet...
    Unapred hvala.

    Odgovoreno: 10. 11. 2008.
    • Nema na čemu. Drago mi je da ste pronašli stručnjaka za dalju saradnju koja će vam razjasniti sve dileme dobijene njenim testiranjem. Ne znam ni ja šta bih mogao da vam odgovorim na nepostavljeno pitanje. Možda nekom drugom prilikom.
      Srdačno

  1. Molim Vas recite mi da li sama mogu pomoći mom starijem sinu koji je predškolac, ima 6 godina i ima paničan strah od golubova. Kada idemo ulicom i ugleda golubove kako kljucaju po ulici, šetaju ili lete, on se toliko uplaši da počinje da beži, dva puta ga umalo auto nije zgazio. Pričali smo o strahovima , navodim ga da mi kaže šta ga to konkretno plaši, a on kaže se uzasava perja i zvuka krila kada golubovi lete, plaši se da ga ne udare.
    Ne znam kako da se postavim, šta da uradim, a da ne pogrešim, jer on uskoro kreće u školu.
    Srdačan pozdrav.

    Odgovoreno: 10. 11. 2008.
    • Paničan strah od golubova je veoma dobro opisao čuveni prof. Pol Salkovski koji je imao pacijentkinju koja je od tog straha patila 50 godina, ali njeno ponašanje izbegavanja nije ozbiljno bilo shvaćeno, ali je bitno uticao na njen kvalitet života. Desenzitizacija i terapija preplavljivanjem u mašti i uživo (tako se zove bihejvioralna metoda lečenja straha) vrši se u visoko specijalizovanim ustanovama i to treba da čini edukovani bihejvioralno kognitivni terapeut koji poznaje principe rada sa decom. Važno je kako je strah nastao (traumatskim putem (verovatnije) ili putem pogrešne informacije(manje verovatno)). Ima teorija koje govore o tzv. simboličkom strahu, ali one aktuelno imaju smisla samo ako se govori u okolnostima prolongiranog stresa (po vašem opisu taj scenario je najmanje verovatan). Kako vi treba da se postavite prema sinu, vodite dnevnik i postepeno ga izlažete i pomažete mu da se relaksira treba da bude predmet savetovanja sa terapeutom.
      Srdačno

  1. Poštovani,
    imam devojčicu od 4 godine i povremeno se dešava da noću mokri u krevet, ne svake noći, ali ponekad da. Ranije to nije radila. Ne postoje promene u njenom ponašanju, niti problema u porodici da bi to vezali za neki stres koji bi mogao da utiče na njenu psihu.
    Imate li neki savet šta da preduzmemo?

    Odgovoreno: 10. 11. 2008.
    • Poštovana,
      neka novija istraživanja sprovedena u Srbiji govore da čak 25% deca do uzrasta od 5 godina ima povremeno "noćno mokrenje" bez jasno uočenog i kontinuiranog dužeg "suvog" perioda. Ipak prema nekim svetskim standardima, očekivano usvajanje kontrole sfinktera većine dece se vezuje za uzrast od 2,5 godine. Tako veliki raspon od čak 2,5 godine je predmet diskusije o normalnosti ili povodu za odlazak u savetovalište i raspitivanje o eventualnim merama prevencije. U svakom slučaju dve situacije su meni kao kliničaru veoma važne. Prva, ukoliko nije bilo "suvog" perioda, a kod deteta nije uspostavljena kontrola mokrenja, treba proveriti sa pedijatrima da li je sve u redu sa mokraćnim traktom. Drugo, ukoliko je bilo kontinuiranog "suvog" perioda, a onda se "noćno mokrenje" vratilo, onda treba sagledati da li u životu deteta postoje neke okolnosti koje bi mogle dovesti do nazadovanja već uspostavljenih funkcija. Ono što možete da preduzmete je da uklonite razloge (delovanje na uzrok), ili da delujete na samo ponašanje (reakciju) bihejvioralnim treningom, koji je jednostavan ali veoma specifičan i potrebno je da se o tome posavetujete sa edukovanim stručnjakom, psihologom ili psihijatrom bihejvioralne orijentacije. Pre svega, omogućite joj da spava sama (iako niste napisali da se to dešava, najčešće se radi o pravilu).
      Srdačno

  1. Poštovani,
    Hvala Vam što ste odmah odgovorili na moje pitanje. Pomogao mi je i članak o trihotilomaniji na ovom sajtu. Poslušaćemo Vas savet i posetiti dejčeg psihijatra, još više jer imamo i problem sa sinom. Ima 11 godina i već nekoliko meseci neće da spava sam u svojoj sobi. Prvo se budio oko 2 ujutru i dolazio u naš krevet, a kasnije nije hteo niti da zaspi sam. Probao je, ali nije uspeo niti sa sestrom u istoj sobi, kaže mala je, ne može da ga zaštiti. Užasno se plaši i ne može to da objasni. U trenutku straha slaže se sa svim "kaznenim " merama kao zabrane za skejt, kompjuter i sl. samo da spava sa nama. Pomislila sam da glumi par puta, ali se njegov izraz lica uistinu izobličuje od straha. Pokušala sam da mu objasnim da svi imamo strahove, ali ne smemo da dozvolimo da nam poremete život i zdravlje. On sve razume i otvoreno razgovara na temu, ali kaže da je to jače od njega. Trudio se kad sam mu predložila da bar zaspi sam (ja ću biti tu). Inače, on je senzibilan i osetljiv, i ranije je tražio otvorena vrata ili svetlo u sobi. Unapred hvala

    Odgovoreno: 10. 11. 2008.
    • Poštovana, ukoliko ćete posetiti dečjeg psihijatra, verujem da ćete se složiti da je logično da otvorite i temu strahova starijeg sina i pojasnite kako funkcionišu porodični principi pružanja sigurnosti i davanja "kaznenih mera", jer delom u u dobrom balansiranju tim principima može doći i do promene u ponašanju i dečaka i devojčice. Srdačno

Prikazano 336-340 od ukupno 529 pitanja