Anksioznost i strah (nisu isti pojmovi) uvek proizvode promenu u emocionalnom i motornom funkcionisanju, kao i promene u radu organa pod kontrolom autonomnog nervnog sistema i hormonskih žlezda. Promene i problemi koju mogu nastati najčešće se tiču remećenja funkcionisanja organa, a a ne u smislu oštećenja samog organa.
Imam 27 godina. U maju 2008 završila sam Ekonomski fakultet, a u julu sam dobila malo jači oblik anemije. Pijem ferum lek već 4 meseca i rezultati su dobri. Moj problem je sledeći : u julu sam se osećala katastrofalno i ponekad sam uzela jedan ili pola bromazepama od 3mg. Pila sam ga povremeno ali mi je pomogao kao mišićni relaksans. Budući da sam imala i vrtoglavice i teži udah vazduha ( verovatno zbog anemije) bromazepam mi je puno pomogao kada sam išla npr. na poslovne razgovore. Išla sam kod psihijatra da je pitam da li je štetno uzimati jedan dnevno bromazepam i objasnila joj zašto pijem. Dala mi je da pijem 1-1,5 mesec jedan bromazepam dnevno tj 1+0+0 i 2 x 1 beviplex, dok ne izlečim anemiju. jer sam osećala nesigurnost na ulici od blagog ljuljanja. Sada mi je krvna slika kažu odlična, ali pre ciklusa ja se osećam loše, glavobolja, nesigurnost... Pre 3 god. mi je umrla majka i to sam preživela bez ikakvog sredstva za smirenje.
Šta mislite, da li je štetno piti 1 bromazepam ujutru npr. 3 ili 4 meseca, pa polako smanjivati doze i prekinuti? Da li bromazep. može da mi ostavi neke štetne posledice, budući da sam pre anemije oduvek bila zdrava, te nisam imala potrebu da pijem bilo kakav lek? Napominjem da se psihički osećam dobro, zovu me stalno za posao budući da imam visok prosek, srećna sam u ljubavi samo me muči zdravlje i to što se ne osećam kao pre tj. ne osećam tu snagu. Mnogi mi kažu da je to odloženi stres i od fakulteta i drugih stresova.
Zamolila bih Vas da mi malo šire odgovorite na ova pitanja, jer je to meni za sada još nepoznata oblast. Hvala Vam unapred
Poštovana,
ukoliko se psihički osećate dobro, a tako pišete, ne vidim ni jedan razlog zbog kojeg biste nastavili terapiju bromazepamom, osim ukoliko se jedino sa njim osećate dobro. Sa druge strane, ako vam lek više nije potreban, moguće je da i zbog njega osećate nedostatak snage. Predlažem da se javite svom psihijatru i posavetujete se o daljoj terapiji u svetlu novih događanja (odlična krvna slika, dobro psihičko stanje, predmenstrualni sindrom, nedostatak snage). Vaše pitanje "da li mogu npr 3-4 meseca da pijem lek..." je razumljivo, ali odgovor nije univerzalan. Lek se pije onoliko dugo koliko je potrebno da bi se simptomi izgubili ili dok se ne pojave znaci nekog važnog štetnog uticaja. U vašem slučaju lek možda treba i isključiti, ali to treba učiniti osoba (vaš psihijatar) koja će vam preporučiti da to uradite bez štetnih posledica.
Srdačno
Poštovani,
imam devojčicu od dve i po godine koja je prestala da koristi pelene pre druge godine života. Uvek je imala 3 ili 4 stolice nedeljno, ponekad malo tvrdje. Sada je krenula u vrtić i nastali su problemi - dete nije kakilo po 4,5 dana da bi se zatim ukakilo u gaćice nekoliko puta u toku dana (stolica je jako tvrda i u obliku je klikerčića). Od tada više ne traži nonu, nego veliku nuždu vrši isključivo u gaćice, nakon čega jako plače. Što se tiče ishrane, jede svakodnevno supice ili čorbice, unosi dosta tečnosti kao i sveže voće i povrće.
Da li je moguće da su uzroci psihičke prirode, s obzirom na to da je krenula u vrtić?
Poštovana,
i devojčica od 2,5 godine ima pravo da reaguje na promene životnih okolnosti, a deca to čine najčešće kroz ponašanje i izmenu telesnih funkcija (ponekad vraćanjem korak unazad od onog što je naušeno i usvojeno), a psiholozi i psihijatri tada govore o "regresiji". Međutim, to je uglavnom teoretisanje koje ćemo preskočiti da biste mogli i nešto praktično da učinite. Ono što se verovatno izmenilo u ishrani je posledica ishrane u obdaništu i neuzimanja dovoljno tečnosti. Izmena konzistencije stolice i izmena oblika, kod deteta mogu stvoriti problem sa vršenjem nužde jer zbog bola deca mogu voljno da odložu, a onda stolica bude još tvrđa a vršenje nužde još bolnije. I tako u krug. Za sada kompot od šljiva i sirup Portalak tokom jedne nedelje nisu pokazali štetne efekte, već naprotiv uglavnom su uspostavili normlnu i redovnu defekaciju uobičajene konzistencije.
Srdačno
Imam 21god. i prepisan mi je seroxat zbog depresije. Jako se plašim da ću se od njega indirektno ugojiti. Da li je to moguća posledica uzimanja ovog leka?
Unapred hvala
Poštovana,
Vi ste izgleda rešeni da se odreknete depresije, ali ne i strahova. Antidepresivi kao ni svaki drugi lek apsolutno nemaju toliku kaloričnu vrednost da bi se neko ugojio pijući ih. Istina je da se ljudi goje od poremećaja balansa unosa i potrošnje kalorija iz hrane. Dakle, Seroxat, može pomoći u poravljanju raspoloženja, a bolje raspoloženje može pojačati apetit, koji je obično u depresiji oslabljen, tako da povećanje apetita ustvari može predstavljati vraćanje na neku optimalnu meru unosa hrane. Paralelno sa poboljšanjem raspoloženja, povećanjem apetita, pojačava se i voljna aktivnost, čime se ustvari pshofizičke funkcije vraćaju na optimum i stvara zdravi balans u organizmu između unosa i potrošnje. Dakle, posledice uzimanja leka u vašem slučaju mogu biti bolje raspoloženje, bolji apetit i volja ili, sa druge strane, malo bolje raspoloženje, malo više strahova i pojačana kontrola ishrane. Neko bi rekao da ovo drugo ne zvuči optimistično.
Srdačno
Poštovani doktore,
imam 27 godina i pre par meseci sam bila pod velikim stresom i javile su mi se aritmije i to kada se uzbudim srce preskoči jednom dvaput i prodje. Više nisam pod tolikim stresom, ali i dalje ponekada kada se unervozim ili nekada kada razgovaram sa nekim osetim da mi poskoči, ali ne kao pre. Nekada mi se i po nekoliko dana ne jave. Nisam to osetila nikada kada ležim ili radim čak i teže poslove. Radila sam ekg i nista nije pokazao, nemam pritisak, a puls mi se jedino ubrza kada se unervozim, krvna slika je u redu , visoka sam 175 i teška 57 kg i nemam nikakve tegobe, sem neprijatnog osećaja kada se to desi i problem sa kiselinom u želudcu.
Da li imam razloga za brigu i da li će vremenom prestati ta preskakanja i da li moram da se lečim?
Poštovana,
kardiolozi bi mogli precizno da vam kažu koliko ekstrasistola ("preskakanja") kardiološki zdrava osoba ima u toku dana, ali je sigurno da ih imamo i to ne spada u bolest, pogotovo što vam je i internistički nalaz uredan. Sa druge strane, u 6 napisanih rečenica 3 puta ste ste pominjali uzbuđenje, nervozu i jednom želudačnu kiselinu. Budući da osim neprijatnosti, nemate drugih tegoba pri pojavi ekstrasistole, ne treba je ni lečiti, jer svi lekovi protiv aritmija mogu imati i nepovoljn dejstva, pa ih stoga ne treba koristiti kod bezazlenih stanja, kod kojih je dokazano (obradom) da nema bolesti srca. Očigledno da preostaje da se borite protiv ljutog neprijatelja nervoze, najbolje promenom načina života. Iako je to najparadoksalniji savet koji se može dati (jer zašto bi neko živeo tako kako živi da može bolje i drugačije), on je ipak istinit. A kako to učiniti to može biti tema razgovora sa nekim profesionalcem, koji bi u prvo vreme mogao da proceni i da li je potrebna podrška nekim lekom za smanjenje nervoze. Paralelno, povećanje kondicije kroz neku fizičku aktivnost, siguran sam da bi se nekako uklopila u nove životne navike.
Srdačno
Imam 21 godinu. Zanima me da li anksioznost može da prouzrokuje neke ozbiljnije fiziološke probleme?
Odgovoreno: 14. 11. 2008.Anksioznost i strah (nisu isti pojmovi) uvek proizvode promenu u emocionalnom i motornom funkcionisanju, kao i promene u radu organa pod kontrolom autonomnog nervnog sistema i hormonskih žlezda. Promene i problemi koju mogu nastati najčešće se tiču remećenja funkcionisanja organa, a a ne u smislu oštećenja samog organa.
Imam 27 godina. U maju 2008 završila sam Ekonomski fakultet, a u julu sam dobila malo jači oblik anemije. Pijem ferum lek već 4 meseca i rezultati su dobri. Moj problem je sledeći : u julu sam se osećala katastrofalno i ponekad sam uzela jedan ili pola bromazepama od 3mg. Pila sam ga povremeno ali mi je pomogao kao mišićni relaksans. Budući da sam imala i vrtoglavice i teži udah vazduha ( verovatno zbog anemije) bromazepam mi je puno pomogao kada sam išla npr. na poslovne razgovore. Išla sam kod psihijatra da je pitam da li je štetno uzimati jedan dnevno bromazepam i objasnila joj zašto pijem. Dala mi je da pijem 1-1,5 mesec jedan bromazepam dnevno tj 1+0+0 i 2 x 1 beviplex, dok ne izlečim anemiju. jer sam osećala nesigurnost na ulici od blagog ljuljanja. Sada mi je krvna slika kažu odlična, ali pre ciklusa ja se osećam loše, glavobolja, nesigurnost... Pre 3 god. mi je umrla majka i to sam preživela bez ikakvog sredstva za smirenje.
Odgovoreno: 13. 11. 2008.Šta mislite, da li je štetno piti 1 bromazepam ujutru npr. 3 ili 4 meseca, pa polako smanjivati doze i prekinuti? Da li bromazep. može da mi ostavi neke štetne posledice, budući da sam pre anemije oduvek bila zdrava, te nisam imala potrebu da pijem bilo kakav lek? Napominjem da se psihički osećam dobro, zovu me stalno za posao budući da imam visok prosek, srećna sam u ljubavi samo me muči zdravlje i to što se ne osećam kao pre tj. ne osećam tu snagu. Mnogi mi kažu da je to odloženi stres i od fakulteta i drugih stresova.
Zamolila bih Vas da mi malo šire odgovorite na ova pitanja, jer je to meni za sada još nepoznata oblast. Hvala Vam unapred
Poštovana,
ukoliko se psihički osećate dobro, a tako pišete, ne vidim ni jedan razlog zbog kojeg biste nastavili terapiju bromazepamom, osim ukoliko se jedino sa njim osećate dobro. Sa druge strane, ako vam lek više nije potreban, moguće je da i zbog njega osećate nedostatak snage. Predlažem da se javite svom psihijatru i posavetujete se o daljoj terapiji u svetlu novih događanja (odlična krvna slika, dobro psihičko stanje, predmenstrualni sindrom, nedostatak snage). Vaše pitanje "da li mogu npr 3-4 meseca da pijem lek..." je razumljivo, ali odgovor nije univerzalan. Lek se pije onoliko dugo koliko je potrebno da bi se simptomi izgubili ili dok se ne pojave znaci nekog važnog štetnog uticaja. U vašem slučaju lek možda treba i isključiti, ali to treba učiniti osoba (vaš psihijatar) koja će vam preporučiti da to uradite bez štetnih posledica.
Srdačno
Poštovani,
Odgovoreno: 12. 11. 2008.imam devojčicu od dve i po godine koja je prestala da koristi pelene pre druge godine života. Uvek je imala 3 ili 4 stolice nedeljno, ponekad malo tvrdje. Sada je krenula u vrtić i nastali su problemi - dete nije kakilo po 4,5 dana da bi se zatim ukakilo u gaćice nekoliko puta u toku dana (stolica je jako tvrda i u obliku je klikerčića). Od tada više ne traži nonu, nego veliku nuždu vrši isključivo u gaćice, nakon čega jako plače. Što se tiče ishrane, jede svakodnevno supice ili čorbice, unosi dosta tečnosti kao i sveže voće i povrće.
Da li je moguće da su uzroci psihičke prirode, s obzirom na to da je krenula u vrtić?
Poštovana,
i devojčica od 2,5 godine ima pravo da reaguje na promene životnih okolnosti, a deca to čine najčešće kroz ponašanje i izmenu telesnih funkcija (ponekad vraćanjem korak unazad od onog što je naušeno i usvojeno), a psiholozi i psihijatri tada govore o "regresiji". Međutim, to je uglavnom teoretisanje koje ćemo preskočiti da biste mogli i nešto praktično da učinite. Ono što se verovatno izmenilo u ishrani je posledica ishrane u obdaništu i neuzimanja dovoljno tečnosti. Izmena konzistencije stolice i izmena oblika, kod deteta mogu stvoriti problem sa vršenjem nužde jer zbog bola deca mogu voljno da odložu, a onda stolica bude još tvrđa a vršenje nužde još bolnije. I tako u krug. Za sada kompot od šljiva i sirup Portalak tokom jedne nedelje nisu pokazali štetne efekte, već naprotiv uglavnom su uspostavili normlnu i redovnu defekaciju uobičajene konzistencije.
Srdačno
Imam 21god. i prepisan mi je seroxat zbog depresije. Jako se plašim da ću se od njega indirektno ugojiti. Da li je to moguća posledica uzimanja ovog leka?
Odgovoreno: 12. 11. 2008.Unapred hvala
Poštovana,
Vi ste izgleda rešeni da se odreknete depresije, ali ne i strahova. Antidepresivi kao ni svaki drugi lek apsolutno nemaju toliku kaloričnu vrednost da bi se neko ugojio pijući ih. Istina je da se ljudi goje od poremećaja balansa unosa i potrošnje kalorija iz hrane. Dakle, Seroxat, može pomoći u poravljanju raspoloženja, a bolje raspoloženje može pojačati apetit, koji je obično u depresiji oslabljen, tako da povećanje apetita ustvari može predstavljati vraćanje na neku optimalnu meru unosa hrane. Paralelno sa poboljšanjem raspoloženja, povećanjem apetita, pojačava se i voljna aktivnost, čime se ustvari pshofizičke funkcije vraćaju na optimum i stvara zdravi balans u organizmu između unosa i potrošnje. Dakle, posledice uzimanja leka u vašem slučaju mogu biti bolje raspoloženje, bolji apetit i volja ili, sa druge strane, malo bolje raspoloženje, malo više strahova i pojačana kontrola ishrane. Neko bi rekao da ovo drugo ne zvuči optimistično.
Srdačno
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 12. 11. 2008.imam 27 godina i pre par meseci sam bila pod velikim stresom i javile su mi se aritmije i to kada se uzbudim srce preskoči jednom dvaput i prodje. Više nisam pod tolikim stresom, ali i dalje ponekada kada se unervozim ili nekada kada razgovaram sa nekim osetim da mi poskoči, ali ne kao pre. Nekada mi se i po nekoliko dana ne jave. Nisam to osetila nikada kada ležim ili radim čak i teže poslove. Radila sam ekg i nista nije pokazao, nemam pritisak, a puls mi se jedino ubrza kada se unervozim, krvna slika je u redu , visoka sam 175 i teška 57 kg i nemam nikakve tegobe, sem neprijatnog osećaja kada se to desi i problem sa kiselinom u želudcu.
Da li imam razloga za brigu i da li će vremenom prestati ta preskakanja i da li moram da se lečim?
Poštovana,
kardiolozi bi mogli precizno da vam kažu koliko ekstrasistola ("preskakanja") kardiološki zdrava osoba ima u toku dana, ali je sigurno da ih imamo i to ne spada u bolest, pogotovo što vam je i internistički nalaz uredan. Sa druge strane, u 6 napisanih rečenica 3 puta ste ste pominjali uzbuđenje, nervozu i jednom želudačnu kiselinu. Budući da osim neprijatnosti, nemate drugih tegoba pri pojavi ekstrasistole, ne treba je ni lečiti, jer svi lekovi protiv aritmija mogu imati i nepovoljn dejstva, pa ih stoga ne treba koristiti kod bezazlenih stanja, kod kojih je dokazano (obradom) da nema bolesti srca. Očigledno da preostaje da se borite protiv ljutog neprijatelja nervoze, najbolje promenom načina života. Iako je to najparadoksalniji savet koji se može dati (jer zašto bi neko živeo tako kako živi da može bolje i drugačije), on je ipak istinit. A kako to učiniti to može biti tema razgovora sa nekim profesionalcem, koji bi u prvo vreme mogao da proceni i da li je potrebna podrška nekim lekom za smanjenje nervoze. Paralelno, povećanje kondicije kroz neku fizičku aktivnost, siguran sam da bi se nekako uklopila u nove životne navike.
Srdačno
Prikazano 331-335 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima