Poštovani doktore,
volela bih kada bih mogla da kažem da se ponašanje mog sina, zbog koga sam Vam se pre par nedelja ovim putem i obratila, promenilo na bolje, ali nažalost nije. Krenuo je u vrtić i vratio se svojim obavezama, ali je on kod kuće i dalje u nekom svom svetu, povučen i tužan. Čak mi je i njegova vaspitačica sa kojom sam razgovarala rekla, da je on u grupi izuzetno pasivan i da se ponaša kao da mu je teško što je tu.
Ja sam se kao majka maksimalno potrudila da mu posvetim više pažnje i pružim još više ljubavi, ali se bojim da on na to veoma slabo reaguje. Čak mi se čini da je dobio i tikove. Vodila sam ga kod dečijeg psihijatra, objasnila mu situaciju, porazgovarao je malo sa njim i rekao da je sve u redu i da ne postoji ni jedan razlog zbog kog bi trebalo da se zabrinem.
Da li je moguće da ja preterujem ili je potrebno da svoje dete ponovo odvedem kod lekara? Da li postoji mogućnost da je takav zbog obdaništa?
Unapred Vam hvala
Poštovana,
ne znam da li Vi preterujete ili dečiji psihijatar minimizira problem koji Vi vidite, ali uvek možete da potražite još jedno mišljenje i to ne samo d-psihijatra, već i pedijatra i d.neurologa- Ne sećam se da sam Vam ukazivao da mu malo pažnje i ljubavi pružate pa da trebate još više, jer nije bilo reči o nedostatku ljubavi i pažnje već o pasivizaciji usled "izolacije" u kućnim uslovima zbog boginja. Tikovi se mogu pojaviti i onda kada se na detetovu motoriku (aktivnost) vrši neodmeren pritisak ("iz najbolje namere") usled očekivanja da dete bude "kao nekad".
Srdačno
Poštovani doktore,
Imam 26 godina i jako sam sposobna i živahna osoba i baš odgovorna i s druge strane jako osetljiva, tako da mi stres reaguje preko tela uglavnom želuca. I pre dve godine sam se otrovala hranom i dve godine sam bila na ispitivanjima jer me često mučio stomak, ali je na kraju sve prošlo u redu. E sada posle tog perioda sam htela da odem samovoljno do psihoterapeuta da malo porazgovaram o tome što sam postala tako osetljiva i da sam počela malo lošije da spavam u smislu zaspim, pa se probudim i tako i on mi je dao posle par terapija lorazepam od 2,25 koji sam ispovratila čim sam ga popila, jer je baš jako delovao na mene možda zbog kilaže, ja sam mršavica ceo život imam 44 do 48 kg i da pijem 1* lamictal, ja sam to počela da pijem, pa mi je smanjena doza lorazepama na pola tablete, ali kad popijem taj lek ja sam sutradan loše i pospana i glava mi nije čista, pa sam rešila da prestanemm pa me interesuje Vaš savet i mišljenje ako uopšte i možete da mi date nakon ovog kratkog opisa stanja. Ja sam dobro sasvim i nemam nikakvih tegoba, osim tog lošijeg sna koji je ja mislim posledica aktivnosti i svakodnevnih obaveza i stresa.
Unapred zahvalna,
Sena
Poštovana Sena,
potpuno ste u pravu kada ste komentarisali da je pitanje da li mogu dam neki savet nakon Vašeg kratkog opisa. Na žalost, mogu da dam skromno zapažanje. Prvo, da ste započeli psihoterapiju, ali ne znam da li ste je nastavili. Zatim da Vam je uključen prvo jedan, a onda drugi lek, pa ste Vi samovoljno ukinuli prvi. Treće zapažanje je da ste dobro, ali da imate loš san za koji prepoznajete uzroke. Pitam se da li biste se jo bolje osećali ukoliko biste nastavili sa psihoterapijom, zatim se konsultovali sa lekarom koji Vam je propisao lekove o daljoj terapiji lekovima i porazmislite na koji način biste mogli da bolje organizujete aktivnosti i obaveze?
Srdačno
Poštovani,
Imam 28 godina i mucam. Ali, ne u smislu mmmmucam, nego mi se zgrči vilica pre izgovora nekih reči koje počinju sa pr, spr, str i tako dalje. Pa ponekad ubacim reči kao što su znači ili slično da bi uspela da izgovorim reči i onda mi se ponekad desi da mi je svaka druga "znači" i onda zvuči katastrofa. Naravno kada se uzbudim više mucam.
Pa, me zanima da li može u mojim godinama to da se popravi, tj. mucanje izbaci i ako da, ako biste znali dobrog logopeda za preporuku.
Hvala unapred na izdvojenom vremenu.
P.S. Inače sam jako komunikativna i pričljiva osoba, tako da mi ne smeta mucanje u tom smislu, ali ponekad osetim da posle duže priče mi bude umorna vilica. :)
Poštovana, poznat mi je problem o kojem ste pisali i u pravu ste da je potreban dobar logoped koji bi u saradnji sa psihijatrom procenjivali i vremenom unapređivali terapijski pristup. Iako vi imate 28 god. verujem da bi psihijatar dečje i adolescentne psihijatrije bio prikladniji od psihijatra za odrasle, jer se radi o problemu koji se javlja na ranijem uzrastu. Sa logopedom je potrebno putem specifičnih vežbi disanja i izgovaranja izmeniti ustaljeni obrazac (motornu šemu) govora i disanja, a sa psihijatrom bi bile razmatrane druge dijagnostičke i terapijske opcije. U obzir dolazi i biofidbek trening relaksacije i ujednačavanja disanja i srčane akcije koje pacijent usklađuje dobijajući sve vreme informaciju sa kompjuterskog monitora o stepenu uspeha u tome. Takvu metodu sprovodimu na Klinici za mentalno zdravlje u Nišu, ali vi se možete raspitati i u vašem mestu o svim preporučenim stručnjacima. I na kraju, možete se i sami informisati putem interneta o tzv. HRT bihejvioralnom protokolu (Habitual Reverse Therepy), koja je namenjena terapiji tikova, ali se može uspešno primenjivati i kada je mucanje (na engleskom stuttering) u pitanju. Srdačno
Poštovani,
molim Vas da mi pomognete u rešavanju problema koji imam. Već duže vreme u kontaktu sa šefom, strankama, pa čak i nekim prijateljima odjednom mi se zacrvene obrazi, ne mogu normalno da vodim razgovor. I kada vidim da drugi ljudi to primete još više se zacrvenim. Verujte da mi je baš neprijatno, a često sam u takvim situacijama.
Molim Vas da mi odgovorite šta treba da uradim.
Hvala unapred na Vašem odgovoru.
Poštovana,
strah od crvenjenja u prisustvu drugih ljudi je deo socijalnih strahova, odnosno strahova od procene drugih ljudi pri čemu osoba generalno negativno procenjuje kako je drugi vide. Poznata je izraka da se samo tri stvari ne mogu sakriti siromaštvo, ljubav i kašalj. Dakle, crvenilo obraza ne spada u te tri kategorije. U Vašem slučaju ključni elementi su, dakle, STRAH (od procene drugih ljudi), prisustvo LJUDI (autoriteti imaju prednost), REAKCIJA (crvenjenje, trešenje ruku itd.) i IZBEGAVANJE (kontakta sa drugim ljudima ili skraćivanje kako bi se suzbio strah i sprečile reakcije). Upravo ova poslednja karika, izbegavanje, je ključna u održavanju i pojačavanju straha i reakcije (crvenjenja). Dakle kada imamo ove elemente, uz sagledavanje mehanizama učenja, ličnosti (obično se radi o osobama sklonim učenju strahova), kao i i stepena asertivnosti (samopotvrđujućeg ponašanja, koje se inače uči), može se planirati i strategija promene ponašanja i uverenje. U tom cilju, predlažem da se obratite terapeutu kognitivne psihoterapijske orijentacije, u Nišu ih ima prilično, u Beogradu preporučujem dr Blagoja Kuljića (sa Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj), a ako živite u inostranstvu takvi terapeuti se oznaavaju kao CBT (cognitive behavior therapist).
Srdačno
Poštovani dr,
najpre želim da se zahvalim na odgovoru koji ste poslali, moram prizati da sam iznenadjena savetom, jer sam očekivala neodredjeni odgovor tipa - obratite se psihologu i slično. Vaš odgovor je vrlo zanimljiv, htela bih da saznam nešto više o metodi Stiva de Sazera, pa bih bila zahvalna da mi pošaljete neki link na tu temu ili naslov knjige. Razmišljala sam o tome kako mogla da pomognem sebi i shvatila da je ključna reč ODMAH (početi sa promenom). Problem je što ja sve planiram i na neki način sam perfekcionista, retko zadovoljna postignutim i strašno teško donosim odluke. U ovoj situaciji ne znam prosto odakle da počnem. Volela bih da više izlazim, a sa druge strane nemam s kim, a moram priznati i da se vrlo teško uklapam u nepoznata društva, uglavnom sam jako ćutljiva i povučena, nenametljiva. Smatram sebe nedovoljno zanimljivom i srdačnom osobom...prosto ne znam da čavrljam o običnim stvarima... To mi je u ovom trenutku najveća brana...
Hvala još jednom i pozdrav!
Poštovana Dragana,
očekivao sam da ćete svojim sledećim javljanjem napisati šta želite da nastavite da se dešava i koji je recept za promenu (a koji ste isprobali, međutim vi ste veoma korisno dopunili vaše prethodno pismo i nagovestili promenu. Na osnovu dva kratka pisma, kognitivisti bi mogli reći da je Vaša životna filosofija da "u životu SVE treba isplanirati i predvideti da se ne bi desile neprijatnosti". Ali kako isplanirati i predvideti o čemu će se čavrljati sa prijateljima i kuda će otići razgovor? Da li je onda životna filosofija ispravna ili zahteva i alternativnu? Možda "dobro je znati isplanirati i predvideti, ali nije moguće SVE, a pogotovo ne događaje u koje su uključeni i drugi ljudi". Ako svoju životnu filosofiju tako prihvatite, možda ćete onda mnogo češće biti zadovoljni postignutim jer su očekivanja od sebe i drugih mnogo skromnija i realnija imajući u vidu da je nemoguće istovremeno biti spontan i sve isplanirati i predvideti. Ipak, iako niste napisali šta želite da se nastavi da vam se dešava, računam da ovo što ste napisali je ono što želite da promenite i da bi nakon "čudesnog" jutra te osobine koje ste naveli trebale da nestanu. ODMAH. Stiv de Šazer bi vam reako da do sledećeg susreta učinite nešto drugačije, a da pratite i zapišete kada i kako ste uspeli da se suprodstavite nepoželjnim navikama. O njemu i njegovoj supruzi Inso Kim Berg možete tražiti po internetu, a ključne reči su (Solution Focused Brief Therapy, Steve de Shazer, Insoo Kim Berg).
Srdačno
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 18. 12. 2008.volela bih kada bih mogla da kažem da se ponašanje mog sina, zbog koga sam Vam se pre par nedelja ovim putem i obratila, promenilo na bolje, ali nažalost nije. Krenuo je u vrtić i vratio se svojim obavezama, ali je on kod kuće i dalje u nekom svom svetu, povučen i tužan. Čak mi je i njegova vaspitačica sa kojom sam razgovarala rekla, da je on u grupi izuzetno pasivan i da se ponaša kao da mu je teško što je tu. Ja sam se kao majka maksimalno potrudila da mu posvetim više pažnje i pružim još više ljubavi, ali se bojim da on na to veoma slabo reaguje. Čak mi se čini da je dobio i tikove. Vodila sam ga kod dečijeg psihijatra, objasnila mu situaciju, porazgovarao je malo sa njim i rekao da je sve u redu i da ne postoji ni jedan razlog zbog kog bi trebalo da se zabrinem.
Da li je moguće da ja preterujem ili je potrebno da svoje dete ponovo odvedem kod lekara? Da li postoji mogućnost da je takav zbog obdaništa?
Unapred Vam hvala
Poštovana,
ne znam da li Vi preterujete ili dečiji psihijatar minimizira problem koji Vi vidite, ali uvek možete da potražite još jedno mišljenje i to ne samo d-psihijatra, već i pedijatra i d.neurologa- Ne sećam se da sam Vam ukazivao da mu malo pažnje i ljubavi pružate pa da trebate još više, jer nije bilo reči o nedostatku ljubavi i pažnje već o pasivizaciji usled "izolacije" u kućnim uslovima zbog boginja. Tikovi se mogu pojaviti i onda kada se na detetovu motoriku (aktivnost) vrši neodmeren pritisak ("iz najbolje namere") usled očekivanja da dete bude "kao nekad".
Srdačno
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 16. 12. 2008.Imam 26 godina i jako sam sposobna i živahna osoba i baš odgovorna i s druge strane jako osetljiva, tako da mi stres reaguje preko tela uglavnom želuca. I pre dve godine sam se otrovala hranom i dve godine sam bila na ispitivanjima jer me često mučio stomak, ali je na kraju sve prošlo u redu. E sada posle tog perioda sam htela da odem samovoljno do psihoterapeuta da malo porazgovaram o tome što sam postala tako osetljiva i da sam počela malo lošije da spavam u smislu zaspim, pa se probudim i tako i on mi je dao posle par terapija lorazepam od 2,25 koji sam ispovratila čim sam ga popila, jer je baš jako delovao na mene možda zbog kilaže, ja sam mršavica ceo život imam 44 do 48 kg i da pijem 1* lamictal, ja sam to počela da pijem, pa mi je smanjena doza lorazepama na pola tablete, ali kad popijem taj lek ja sam sutradan loše i pospana i glava mi nije čista, pa sam rešila da prestanemm pa me interesuje Vaš savet i mišljenje ako uopšte i možete da mi date nakon ovog kratkog opisa stanja. Ja sam dobro sasvim i nemam nikakvih tegoba, osim tog lošijeg sna koji je ja mislim posledica aktivnosti i svakodnevnih obaveza i stresa.
Unapred zahvalna,
Sena
Poštovana Sena,
potpuno ste u pravu kada ste komentarisali da je pitanje da li mogu dam neki savet nakon Vašeg kratkog opisa. Na žalost, mogu da dam skromno zapažanje. Prvo, da ste započeli psihoterapiju, ali ne znam da li ste je nastavili. Zatim da Vam je uključen prvo jedan, a onda drugi lek, pa ste Vi samovoljno ukinuli prvi. Treće zapažanje je da ste dobro, ali da imate loš san za koji prepoznajete uzroke. Pitam se da li biste se jo bolje osećali ukoliko biste nastavili sa psihoterapijom, zatim se konsultovali sa lekarom koji Vam je propisao lekove o daljoj terapiji lekovima i porazmislite na koji način biste mogli da bolje organizujete aktivnosti i obaveze?
Srdačno
Poštovani,
Odgovoreno: 13. 12. 2008.Imam 28 godina i mucam. Ali, ne u smislu mmmmucam, nego mi se zgrči vilica pre izgovora nekih reči koje počinju sa pr, spr, str i tako dalje. Pa ponekad ubacim reči kao što su znači ili slično da bi uspela da izgovorim reči i onda mi se ponekad desi da mi je svaka druga "znači" i onda zvuči katastrofa. Naravno kada se uzbudim više mucam.
Pa, me zanima da li može u mojim godinama to da se popravi, tj. mucanje izbaci i ako da, ako biste znali dobrog logopeda za preporuku.
Hvala unapred na izdvojenom vremenu.
P.S. Inače sam jako komunikativna i pričljiva osoba, tako da mi ne smeta mucanje u tom smislu, ali ponekad osetim da posle duže priče mi bude umorna vilica. :)
Poštovana, poznat mi je problem o kojem ste pisali i u pravu ste da je potreban dobar logoped koji bi u saradnji sa psihijatrom procenjivali i vremenom unapređivali terapijski pristup. Iako vi imate 28 god. verujem da bi psihijatar dečje i adolescentne psihijatrije bio prikladniji od psihijatra za odrasle, jer se radi o problemu koji se javlja na ranijem uzrastu. Sa logopedom je potrebno putem specifičnih vežbi disanja i izgovaranja izmeniti ustaljeni obrazac (motornu šemu) govora i disanja, a sa psihijatrom bi bile razmatrane druge dijagnostičke i terapijske opcije. U obzir dolazi i biofidbek trening relaksacije i ujednačavanja disanja i srčane akcije koje pacijent usklađuje dobijajući sve vreme informaciju sa kompjuterskog monitora o stepenu uspeha u tome. Takvu metodu sprovodimu na Klinici za mentalno zdravlje u Nišu, ali vi se možete raspitati i u vašem mestu o svim preporučenim stručnjacima. I na kraju, možete se i sami informisati putem interneta o tzv. HRT bihejvioralnom protokolu (Habitual Reverse Therepy), koja je namenjena terapiji tikova, ali se može uspešno primenjivati i kada je mucanje (na engleskom stuttering) u pitanju. Srdačno
Poštovani,
Odgovoreno: 13. 12. 2008.molim Vas da mi pomognete u rešavanju problema koji imam. Već duže vreme u kontaktu sa šefom, strankama, pa čak i nekim prijateljima odjednom mi se zacrvene obrazi, ne mogu normalno da vodim razgovor. I kada vidim da drugi ljudi to primete još više se zacrvenim. Verujte da mi je baš neprijatno, a često sam u takvim situacijama.
Molim Vas da mi odgovorite šta treba da uradim.
Hvala unapred na Vašem odgovoru.
Poštovana,
strah od crvenjenja u prisustvu drugih ljudi je deo socijalnih strahova, odnosno strahova od procene drugih ljudi pri čemu osoba generalno negativno procenjuje kako je drugi vide. Poznata je izraka da se samo tri stvari ne mogu sakriti siromaštvo, ljubav i kašalj. Dakle, crvenilo obraza ne spada u te tri kategorije. U Vašem slučaju ključni elementi su, dakle, STRAH (od procene drugih ljudi), prisustvo LJUDI (autoriteti imaju prednost), REAKCIJA (crvenjenje, trešenje ruku itd.) i IZBEGAVANJE (kontakta sa drugim ljudima ili skraćivanje kako bi se suzbio strah i sprečile reakcije). Upravo ova poslednja karika, izbegavanje, je ključna u održavanju i pojačavanju straha i reakcije (crvenjenja). Dakle kada imamo ove elemente, uz sagledavanje mehanizama učenja, ličnosti (obično se radi o osobama sklonim učenju strahova), kao i i stepena asertivnosti (samopotvrđujućeg ponašanja, koje se inače uči), može se planirati i strategija promene ponašanja i uverenje. U tom cilju, predlažem da se obratite terapeutu kognitivne psihoterapijske orijentacije, u Nišu ih ima prilično, u Beogradu preporučujem dr Blagoja Kuljića (sa Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj), a ako živite u inostranstvu takvi terapeuti se oznaavaju kao CBT (cognitive behavior therapist).
Srdačno
Poštovani dr,
Odgovoreno: 12. 12. 2008.najpre želim da se zahvalim na odgovoru koji ste poslali, moram prizati da sam iznenadjena savetom, jer sam očekivala neodredjeni odgovor tipa - obratite se psihologu i slično. Vaš odgovor je vrlo zanimljiv, htela bih da saznam nešto više o metodi Stiva de Sazera, pa bih bila zahvalna da mi pošaljete neki link na tu temu ili naslov knjige. Razmišljala sam o tome kako mogla da pomognem sebi i shvatila da je ključna reč ODMAH (početi sa promenom). Problem je što ja sve planiram i na neki način sam perfekcionista, retko zadovoljna postignutim i strašno teško donosim odluke. U ovoj situaciji ne znam prosto odakle da počnem. Volela bih da više izlazim, a sa druge strane nemam s kim, a moram priznati i da se vrlo teško uklapam u nepoznata društva, uglavnom sam jako ćutljiva i povučena, nenametljiva. Smatram sebe nedovoljno zanimljivom i srdačnom osobom...prosto ne znam da čavrljam o običnim stvarima... To mi je u ovom trenutku najveća brana...
Hvala još jednom i pozdrav!
Poštovana Dragana,
očekivao sam da ćete svojim sledećim javljanjem napisati šta želite da nastavite da se dešava i koji je recept za promenu (a koji ste isprobali, međutim vi ste veoma korisno dopunili vaše prethodno pismo i nagovestili promenu. Na osnovu dva kratka pisma, kognitivisti bi mogli reći da je Vaša životna filosofija da "u životu SVE treba isplanirati i predvideti da se ne bi desile neprijatnosti". Ali kako isplanirati i predvideti o čemu će se čavrljati sa prijateljima i kuda će otići razgovor? Da li je onda životna filosofija ispravna ili zahteva i alternativnu? Možda "dobro je znati isplanirati i predvideti, ali nije moguće SVE, a pogotovo ne događaje u koje su uključeni i drugi ljudi". Ako svoju životnu filosofiju tako prihvatite, možda ćete onda mnogo češće biti zadovoljni postignutim jer su očekivanja od sebe i drugih mnogo skromnija i realnija imajući u vidu da je nemoguće istovremeno biti spontan i sve isplanirati i predvideti. Ipak, iako niste napisali šta želite da se nastavi da vam se dešava, računam da ovo što ste napisali je ono što želite da promenite i da bi nakon "čudesnog" jutra te osobine koje ste naveli trebale da nestanu. ODMAH. Stiv de Šazer bi vam reako da do sledećeg susreta učinite nešto drugačije, a da pratite i zapišete kada i kako ste uspeli da se suprodstavite nepoželjnim navikama. O njemu i njegovoj supruzi Inso Kim Berg možete tražiti po internetu, a ključne reči su (Solution Focused Brief Therapy, Steve de Shazer, Insoo Kim Berg).
Srdačno
Prikazano 301-305 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima