Ćerka ima 2 godine i 9 mjeseci. Prije oko mjesec dana sam primijetila da je počela da zamuckuje, ali ne uvijek i ne uvijek na iste riječi. Čini mi se da joj je najteže da započne riječ koja počinje na M ili na P, pa se vidno napreže otežući po nekoliko puta "mmmmmmmm". Nekad govori potpuno normalno i tečno, a nekad muca i koristi poštapalice "pa" ili "ma". Inače je pričalica i prije ovoga je baš dobro govorila, čak je i slova R, Č, Ž itd. izgovarala potpuno razgovjetno. U svemu ostalom je potpuno OK, veselo i aktivno dijete, ide u vrtić, vaspitačice je hvale. Jedino što bih eventualno povezala sa pojavom mucanja je da se u isto vrijeme mom bratu rodilo dijete i da je ona tada imala buran ljubomorni ispad kad sam ga ja uzela u naručje.
Da li je ovo prolazna pojava i koliko može da potraje? Da li da je vodim kod logopeda?
Hvala na pomoći.
Na tom uzrastu, pa i nešto kasnije mucanje se često javlja i ukoliko se ne potkrepljuje (a to se najčešće dešava kada se detetu važne osobe obraćaju uglavnom kada je trebaju opomenuti ili izgrditi), najčešće spontano prolazi sazrevanjem govornog aparata koji povremeno ne može da prati (i uskladi se sa skokovitim umnim napredovanjem). Ukoliko je dete po prirodi plašljivo a živi unapetom okruženju, i ako pokazuje znake nespretnosti i nezrelosti fine motorike očekivane za uzrast, korisno je potražiti savet logopeda.
Srdačno
Moj problem je da sam zamenio dan za noć. Noću ostajem budan do ranih sati (6:00; 7:00) što verovatno znači da imam nesanicu. Imam probleme sa usnama u poslednje vreme. Ne suše se a pucaju i ljušte se. Ne znam ali počinjem da brinem za svoje zdravlje. I vrlo malo vremena spavam. I nisam izmoren. Šta bi to moglo da bude, imam 17 god?
Ne znam da li treba da počneš da brineš za svoje zdravlje, jer ja o tome ne odlučujem, ali bi svakako mogao da probaš da nešto promeniš ako ti smeta. To što malo spavaš, a nisi umoran (fizički), možda znači da se brzo odmoriš, a pogotovo ne znači da imaš nesanicu ukoliko voljno ostaješ do ujutru budan. Za pucanje usana moraš pitati kožnog lekara. Veliki pozdrav
Poštovani doktore,
Ne znam da li je ovo problem, ali svakako me uznemirava već duže vreme. Naime moj sin koji ima 2 godine i 2 meseca odbija da spava i kada je najumorniji. Dok je bio mlađi sve je bilo ok sa spavanjem. Prvo sam mislila da zbog dnevnog spavanja ne može uveče da zaspi, ali i kada preko dana ne spava , uveče histerija. Pročitam mu priču, gleda crtani i kada treba samo da zažmuri i opusti se on ustaje iz kreveta i u stanju je da se igra do ponoći! Kada ga grdim i vičem samo se gore ponaša, a kada ga lepo zovem da legne neće! Šta da radimo i koliko sati sna je njemu potrebno? Unapred hvala!
može postojati više razloga za ovakvo ponašanje deteta, ali na osnovu ovoga što ste mi napisali "Kada ga grdim i vičem samo se gore ponaša, a kada ga lepo zovem da legne neće", izgleda da vreme za spavanje i uspavljivanje vaš sin povezao sa prilikom za igranje (sa mamom). Obzirom da pokazuje umor (a kada je igra sa mamom u pitanju tu umor nikada nije dovoljan), a ostaje do ponoći (što remeti endokrinološke cirkadnevne ritmove), svakako mu treba pomoći da nauči da to nije vreme za igru. Crtani film pre spavanja nije preporučljiv, jer ma kako nama izgledo bezopasno i naivno, za decu su pojedini crtaći veoma uzbudljivi (što razbuđuje i pokreće na akciju). Priča (bajka) treba da bude umirujuća, a ne o prinčevima koji su nemilosrdno posekli vojske i divove da bi osvojili ili došli do svoje princeze, naslućujete iz istih razloga. Potreban je signal da dete razume da ćete prekinuti dalju komunikaciju i da je došlo vreme za mirovanje, a to je obično vreme na satu (uvek isto), ritul higijene pred spavanja, čitanje priče i rečenica: "vreme je za spavanje", nakon koje sledi poljubac i umirivanje. Od tog trenutka prestaje dalje pričanje (grdnja i vika obično ne umiruju nikoga), i ponavljanje (makar to bilo i lepo). Sve što imate reći i ućiniti je "vreme je za spavanje" i vraćanje deteta u položaj za spavanje, onoliko puta koliko je potrebno da nauči novinu u ritualu za spavanje (naravno bez ikakvih drugih komentara i pokazavanja emocija bilo negativnih bilo pozitivnih), Potrebno je i da se tata uključi na isti način, po principu jedno veče vi jedno tata. Sledeći važan korak je samostalno uspavljivanje. Srdačno
Ima dečaka od devet godina koji ima tendenciju natprosečne inteligencije. U školi je nezainteresovan za rad, izbegava obaveze i na sve ima komentar da mu je to dosadno. Vodila sam ga kod niza specijalista i na kraju su postavili dijagnozu F40 ili poremećaj u ponašanju i kažu da se to pojavljuje kod dece visoke inteligencije. Niko mi nije rekao kako ja kao roditelj treba da se ophodim prema njemu, koji to postupci njega iritiraju a koji mu pomažu. Očajna sam više, jer i probleme u školi (šetanje za vreme časa, neprihvatanje rada na času, plakanje, histerisanje) više niko neće da toleriše, a saradnja sa školskim psihologom i pedagogom je definitivno uzaludna, jer kod njih svako dete je hiperaktivno i ako ja imam sasvim drugu verziju.
Nadam se da ćete mi donekle pomoći.
Unapred hvala
Poštovana, izgleda da su Vas stručnjaci zbunili i upetljali u priču dečakovu inteligenciju, tamo gde je trebalo razgovarati o dečakovoj emociji, pažnji, volji i motivaciji. Iz Vašeg kratkog opisa ne vidim elemente za dijagnozu F40 (anksiozni poremećaj), niti za F91 (poremećaj ponašanja), jer niste napisali da čini nikakava antisocijalna dela. U obzir bi došla poddijagnoza F91.3 (prkosno i opoziciono ponašanje) zbog opisa netolerantnosti, napada ljutnje ili F90 poremećaj pažnje i hiperaktivnost. Između poslednja dva poremećaja postoji određeno preklapanje, ali su terapijski principi i pristup generalno različiti. Takođe, zbog Vaše "druge verzije" o ponašanju dečaka, svakako je potrebno to čuti, kao i tatinu i dečakovu "verziju", što bi dakle uključivalo i sagledavanje porodične situacije i uslova u kojima je se ponašanje održava. Učešće školskog tima je takođe važno da bi se detetu pomoglo u učvršćivanju drugačijih obrazaca ponašanja. Predlažem da se ponovo, porodično, javite specijalisti dečjem psihijatrije, kao i bihejvioralnom terapeutu koji poznaje principe rada sa decom i porodicama. Srdačno
Moje dete ima 3,5 godine, ima nespecifikovani pervazivni poremećaj, deficit pažnje, hiperkinetičan je, kasni u psihomotornom razvoju. Dijagnozu je postavio dečiji psiholog kod kojeg idemo 8 meseci. Radjen je eeg i nalaz je uredan. Psiholog tvrdi da je problem psihološke prirode ali na moje insistiranje zakazali smo pregled i kod neurologa, a moje pitanje je šta koje preglede nam preporučujete da uradimo. Kako pokazuje neke simptome autizma, odradićemo i testove intolerancije na gluten i kazein, kao i teske metale, kandidu nema.
Šta još mogu da uradim za svoje dete?
Hvala unapred na odgovoru,
Očajna mama
Poštovana,
kada dete ima 3,5 godine, kasni u psihomotornom razvoju i ima autistične elemente, nije dovoljno samo ići na kontrole 8 meseci i uraditi testiranja koja ste pomenuli. Psiholog je koristan radi savetovanja, dijagnostike i eventualno primene nekog psihoterapijskog metoda, ali je neophodno da dete vodi lekar (dečji psihijatar) jer je često potrebno uključiti dijetu (na osnovu ddijagnostičkih analiza), suplemente, lekove, preporučiti stimulativne terapijske programe i sve to nadzirati i koordinisati. Negativan nalaz (3 UZASTOPNE) stolice nije dovoljan i potrebno je uraditi test na organske kiseline i peptide u mokraći. U moguće analize spada i testiranja na alergije na različite namirnice, aminoacidopatije, teške metale (u krvi, urinu i kosi) i dizbiozu sreva. Na osnovu nalaza određuje se terapija, koja se započinje i pre testiranja. Nije neophodno, pa ni ekonomično da sve analize uradite odjednom. Paralelno sa biohemijskom dijagnostikom i suplementarnom terapijom, potrebno je dete uključiti u stimulativni program ABA metodom ili ako nema ABA terapeuta, onda je svaki stimulativni, okupacioni i reedukativni metod koristan, uz rad sa logopedom, a roditelji trebaju biti uključeni u porodično savetovanje i grupni rad sa roditeljima čija deca imaju slične smetnje. Dakle, možete još mnogo toga učiniti, kao što i drugi mogu mnogo učiniti za vas i vaše dete.
Srdačno
Ćerka ima 2 godine i 9 mjeseci. Prije oko mjesec dana sam primijetila da je počela da zamuckuje, ali ne uvijek i ne uvijek na iste riječi. Čini mi se da joj je najteže da započne riječ koja počinje na M ili na P, pa se vidno napreže otežući po nekoliko puta "mmmmmmmm". Nekad govori potpuno normalno i tečno, a nekad muca i koristi poštapalice "pa" ili "ma". Inače je pričalica i prije ovoga je baš dobro govorila, čak je i slova R, Č, Ž itd. izgovarala potpuno razgovjetno. U svemu ostalom je potpuno OK, veselo i aktivno dijete, ide u vrtić, vaspitačice je hvale. Jedino što bih eventualno povezala sa pojavom mucanja je da se u isto vrijeme mom bratu rodilo dijete i da je ona tada imala buran ljubomorni ispad kad sam ga ja uzela u naručje.
Odgovoreno: 24. 12. 2008.Da li je ovo prolazna pojava i koliko može da potraje? Da li da je vodim kod logopeda?
Hvala na pomoći.
Na tom uzrastu, pa i nešto kasnije mucanje se često javlja i ukoliko se ne potkrepljuje (a to se najčešće dešava kada se detetu važne osobe obraćaju uglavnom kada je trebaju opomenuti ili izgrditi), najčešće spontano prolazi sazrevanjem govornog aparata koji povremeno ne može da prati (i uskladi se sa skokovitim umnim napredovanjem). Ukoliko je dete po prirodi plašljivo a živi unapetom okruženju, i ako pokazuje znake nespretnosti i nezrelosti fine motorike očekivane za uzrast, korisno je potražiti savet logopeda.
Srdačno
Moj problem je da sam zamenio dan za noć. Noću ostajem budan do ranih sati (6:00; 7:00) što verovatno znači da imam nesanicu. Imam probleme sa usnama u poslednje vreme. Ne suše se a pucaju i ljušte se. Ne znam ali počinjem da brinem za svoje zdravlje. I vrlo malo vremena spavam. I nisam izmoren. Šta bi to moglo da bude, imam 17 god?
Odgovoreno: 23. 12. 2008.Ne znam da li treba da počneš da brineš za svoje zdravlje, jer ja o tome ne odlučujem, ali bi svakako mogao da probaš da nešto promeniš ako ti smeta. To što malo spavaš, a nisi umoran (fizički), možda znači da se brzo odmoriš, a pogotovo ne znači da imaš nesanicu ukoliko voljno ostaješ do ujutru budan. Za pucanje usana moraš pitati kožnog lekara. Veliki pozdrav
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 23. 12. 2008.Ne znam da li je ovo problem, ali svakako me uznemirava već duže vreme. Naime moj sin koji ima 2 godine i 2 meseca odbija da spava i kada je najumorniji. Dok je bio mlađi sve je bilo ok sa spavanjem. Prvo sam mislila da zbog dnevnog spavanja ne može uveče da zaspi, ali i kada preko dana ne spava , uveče histerija. Pročitam mu priču, gleda crtani i kada treba samo da zažmuri i opusti se on ustaje iz kreveta i u stanju je da se igra do ponoći! Kada ga grdim i vičem samo se gore ponaša, a kada ga lepo zovem da legne neće! Šta da radimo i koliko sati sna je njemu potrebno? Unapred hvala!
Ima dečaka od devet godina koji ima tendenciju natprosečne inteligencije. U školi je nezainteresovan za rad, izbegava obaveze i na sve ima komentar da mu je to dosadno. Vodila sam ga kod niza specijalista i na kraju su postavili dijagnozu F40 ili poremećaj u ponašanju i kažu da se to pojavljuje kod dece visoke inteligencije. Niko mi nije rekao kako ja kao roditelj treba da se ophodim prema njemu, koji to postupci njega iritiraju a koji mu pomažu. Očajna sam više, jer i probleme u školi (šetanje za vreme časa, neprihvatanje rada na času, plakanje, histerisanje) više niko neće da toleriše, a saradnja sa školskim psihologom i pedagogom je definitivno uzaludna, jer kod njih svako dete je hiperaktivno i ako ja imam sasvim drugu verziju.
Odgovoreno: 22. 12. 2008.Nadam se da ćete mi donekle pomoći.
Unapred hvala
Poštovana, izgleda da su Vas stručnjaci zbunili i upetljali u priču dečakovu inteligenciju, tamo gde je trebalo razgovarati o dečakovoj emociji, pažnji, volji i motivaciji. Iz Vašeg kratkog opisa ne vidim elemente za dijagnozu F40 (anksiozni poremećaj), niti za F91 (poremećaj ponašanja), jer niste napisali da čini nikakava antisocijalna dela. U obzir bi došla poddijagnoza F91.3 (prkosno i opoziciono ponašanje) zbog opisa netolerantnosti, napada ljutnje ili F90 poremećaj pažnje i hiperaktivnost. Između poslednja dva poremećaja postoji određeno preklapanje, ali su terapijski principi i pristup generalno različiti. Takođe, zbog Vaše "druge verzije" o ponašanju dečaka, svakako je potrebno to čuti, kao i tatinu i dečakovu "verziju", što bi dakle uključivalo i sagledavanje porodične situacije i uslova u kojima je se ponašanje održava. Učešće školskog tima je takođe važno da bi se detetu pomoglo u učvršćivanju drugačijih obrazaca ponašanja. Predlažem da se ponovo, porodično, javite specijalisti dečjem psihijatrije, kao i bihejvioralnom terapeutu koji poznaje principe rada sa decom i porodicama. Srdačno
Moje dete ima 3,5 godine, ima nespecifikovani pervazivni poremećaj, deficit pažnje, hiperkinetičan je, kasni u psihomotornom razvoju. Dijagnozu je postavio dečiji psiholog kod kojeg idemo 8 meseci. Radjen je eeg i nalaz je uredan. Psiholog tvrdi da je problem psihološke prirode ali na moje insistiranje zakazali smo pregled i kod neurologa, a moje pitanje je šta koje preglede nam preporučujete da uradimo. Kako pokazuje neke simptome autizma, odradićemo i testove intolerancije na gluten i kazein, kao i teske metale, kandidu nema.
Odgovoreno: 21. 12. 2008.Šta još mogu da uradim za svoje dete?
Hvala unapred na odgovoru,
Očajna mama
Poštovana,
kada dete ima 3,5 godine, kasni u psihomotornom razvoju i ima autistične elemente, nije dovoljno samo ići na kontrole 8 meseci i uraditi testiranja koja ste pomenuli. Psiholog je koristan radi savetovanja, dijagnostike i eventualno primene nekog psihoterapijskog metoda, ali je neophodno da dete vodi lekar (dečji psihijatar) jer je često potrebno uključiti dijetu (na osnovu ddijagnostičkih analiza), suplemente, lekove, preporučiti stimulativne terapijske programe i sve to nadzirati i koordinisati. Negativan nalaz (3 UZASTOPNE) stolice nije dovoljan i potrebno je uraditi test na organske kiseline i peptide u mokraći. U moguće analize spada i testiranja na alergije na različite namirnice, aminoacidopatije, teške metale (u krvi, urinu i kosi) i dizbiozu sreva. Na osnovu nalaza određuje se terapija, koja se započinje i pre testiranja. Nije neophodno, pa ni ekonomično da sve analize uradite odjednom. Paralelno sa biohemijskom dijagnostikom i suplementarnom terapijom, potrebno je dete uključiti u stimulativni program ABA metodom ili ako nema ABA terapeuta, onda je svaki stimulativni, okupacioni i reedukativni metod koristan, uz rad sa logopedom, a roditelji trebaju biti uključeni u porodično savetovanje i grupni rad sa roditeljima čija deca imaju slične smetnje. Dakle, možete još mnogo toga učiniti, kao što i drugi mogu mnogo učiniti za vas i vaše dete.
Srdačno
Prikazano 291-295 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima