Poštovani doktore,
Imamo ćerku koja će u maju ove godine napuniti devet godina. Kada je bila stara samo dve godine počela je da pokazuje neodobravanje i nezadovoljstvo svojim polom. Počelo je tako što je očajnickim plačem i vriskom odbijala da oblači haljinice i suknjice. I sve što je iole imalo veze sa devojčicama ona je odbijala. Mene kao majku, to je malo začudilo, ali nisam bila zabrinuta i naravno, očekivala sam da će to proći i da će se ona promeniti. Danas kada, kako sam već rekla ona ima skoro punih devet godina, vidim da sam se prevarila, verujući da je to samo prolazna faza u njenom životu. Ona je sada treći razred. Njeni drugari su samo dečaci, odeća i obuća koju nosi je samo ona koju nose dečaci,a i ponašanje joj je u tom smislu. Pravi mali arambaša. Kada počnemo da pričamo o tome da će jednoga dana, kada poraste, da joj niknu grudi i da će i fizički početi da liči na ženu, ona se samo zgrozi i kaže,"neću ja da budem žensko". Moj muž je očajan zbog toga. Njemu i meni nikako nije jasno zašto se to dogadja s njom. Pored nje, imamo i starije dete. Devojčicu od jedanaest godina, koja je žensko u pravom smislu te reči, od glave do pete. Njih dve se vole, naravno, ali se slažu kao so i oči (kako kaže naš narod). Različita su im interesovanja. I još samo da dodam da ne živimo u Srbiji nego u Kanadi i da ovdašnji lekari ne pridaju mnogo važnosti tom problemu. Za njih ovde, sve je normalno. Bože moj, živimo u vreme kada gay populacija raste i razvija se brzinom svetlosti, pa zasto se onda mi brinemo. Bar sutra kad odraste neće biti izopštena iz društva u kome živi. A za mog supruga i mene i sama pomisao na to da se ona neće nekim čudom promeniti i ipak shvatiti da je, rodjena kao žensko i da tako treba da živi, ponaša se i oblači, teška je i preteška.
Molim Vas pomozite nam da je shvatimo i naučite nas kako da se nosimo sa tim problemom.
Očajni roditelji.
Biološki identitet (onaj koji zavisi od toga kog je pola osoba, na osnovu nasleđenih gena i izgleda polnih organa), utiče i na razvoj psihološkog identiteta (kako osoba doživljava svoj pol i svoju polnu ulogu), ali ga ne određuje sâm po sebi. Taj uticaj biološkog na psihološki identitet ispoljen je putem hormona koje stvaraju žlezde (polne, ali i druge), a koji sa svoje strane utiče na oblikovanje mozga, tela i ponašanja u smislu karakteristično ženskog ili muškog. Stavove koja neka osoba usvaja više oblikuju okolinski uticaji, nego hormoni. Ipak, predlažem da pre vršenja bilo kakvog psihološkog uticaja na vašu ćerku i obavljanja psihijatrijskih pregleda, obavite laboratorijske analize, pre svih hormonski status. Tek nakon toga ima smisla razgovarati sa članovima porodice o ponašanju, znač enju, strahovima i očekivanjima od psihološkog identiteta jednog člana koji se ne "uklapa", Srdačno
Imam 25 godina i završenu srednju školu...imam problema sa upoznavanjem ljudi i otvorenošću, kao i to da ću napraviti grešku ako ne poslušam roditelje, koji ne podnose greške. Sa 12 god sam imao nesreću, pa sam polomio zube. Tu sam se malo povukao u sebe. Roditelji su me vaspitavali da se ne družim sa osobama koje puše, piju, drogiraju se...ne izlazim nikada po diskotekama i nemam nijednog druga...u čemu je problem kod mene i kako da promenim svoj život na bolje?
Poštovani, roditelj su važni u pružanju informacija i učenju civilizovanom ponašanju svoje dece i to im je obaveza. ali sve dok deca ne postanu sposobna da samostalno odlučuju i procenjuju šta je dobro a šta ne. Sa 25 godina, vi ste odavno prešli tu granicu i moje je pitanje je šta čekate sa odrastanjem, jer verujem da su se i vaši roditelji umorili od nadziranja odraslog čoveka koji treba samostalno da krene kroz život. Srdačno
Dete mi je počupalo pramen kose pre oko dva meseca. Bila je na kožnom odeljenju KCS, konstatovali su obs trichotilomania, da li to znači da moje dete ima psihičkih problema? Ona ima 5 godina i ide u vrtić.
Iz prve sam razumeo da je dete vama počupalo pramen kose, a onda sam shvatio da i posle pet godina vi govoreći osvom detetu govorite kao da se va,a dešava ono što ona čini. Psihjološki to može ukazivati na tzv. fuziju, odnosno veoma intezivnu slepljenost majke i deteta, što nekada kod dece izaziva veliku napetost i potrebu za više individualnosti , a manje prezaštićivanja. Naravno, ne znam da li je vaš odnos takav jer niste o tome pisali. Izdvojen akt čupanja kose nije trihotilomanija i ako se sagledaju okolnosti kada se to dogodilo obično se uoči da je to bila reakcija protivljenja i besa na neku situaciju, a da je postupila po modelu koji je pre toga naučila. Kontinuirano čupkanje kose jeste suspektno na trihotilomaniju i tada trena konsultovati stručnjake koji bi radilči i sa deteto , ali i sa porodicom. Srdačno
Poštovana,
imam sina koji je napunio 11 meseci, i evo 11 meseci svake noći skoro celu noć ne spava, ima nemiran san, plače, hoće da se igra u pola noći, nikako da spava, bili smo kod mnogih lekara, sve ok, malo je anemičan, i pre su mu malo bolele uši, a sada je ok, uši mu ne bole, ali eto opet zadnjih tri meseca mnogo plače noću.. Ako na početku spava oko pola sata posle do ujutra dok se ne umori neće da spava, veoma je živahan, lekar je davao neke sitne tablete za spavanje ali ni to ne pomaže probali smo oko pet dana, ništa...
Šta može da bude, molim Vas pomagajte..
hvala unapred
Poštovana, pošto ne navodite nikakave druge smetnje u razvoju deteta, već samo inverzno ponašanje u toku noći, svakako da treba razmišljati samo u poremećaja spavanja. Međutim, dva podatka koja ste napisali, a koja su za mene značajna su: bolovi u ušima (potrebno mi je da znam da li je to bila infekcija srednjeg uva i da li je tretirana antibioticima) i podatak da dete želi da se igra u sred noći. Ta dva podatka ukazuju (meni) da obavezno treba uraditi pregled 3 uzastopne stolice na gljivice i patogene mikroorganizme. Antibiotici stimulišu rast gljivica, a koje sa svoje strane ako nisu pod kontrolom mogu štetiti i uticati na ponašanje deteta koje ste opisali. Dakle prvo to. Pregled deteta od strane dečjeg neurologa bi omogućio, ne baš preciznu, ali orijentacioni utisak o psihomotornom razvoju, što, ukoliko ste u Nišu, preporučujem da učini docentkinja Lidija Dimitrijević sa klinike za fizijatriju (nije dečji neurolog već fizijatar), a ko niste onda bi to mogao da učini d.neurolog u vašem regionu. Od koristi bi bilo uradite i EEG tokom spavanja. Ukoliko nalaz na gljivice u stolici bude pozitivan predlažem da se javite ponovo. Do tada, potrebno je pokušati i sa bihejvioralnim metodama, o kojima možete čitati na ovom sajtu u tekstu "noćni podoji, neispavana majka..." ili tako nešto slično, koji možete potražiti u meniju "zdravlje dece". Svakako da detetu ne treba izlaziti u susret oko noćne igre i treba biti uporan u vraćanju na spavanje ma koliko pita to trebalo učiniti. Srdačno
imam devetogodišnju ćerku koja ima problem strah da ostane sama u kući, ja sam razvedena već 4 godine živim sa mojim roditeljima, te je dete sa njihove strane jako zaštićeno, a samim tim i razmaženo. Takav odnos doprineo je tome da ja ne predstavljam autoritet nad detetom.
Kažite mi da li je detetu potrebna stručna pomoć ili je u pitanju samo navika da uvek nekog ima pored sebe?
Poštovana, za autoritet se morate izboriti kod svojih roditelja da bi vas dete dođivelo kao majku a ne kao stariju sestru, a vaše roditelje kao psihološke roditelje. Neki stručnjaci bi njenu reakciju posmatrali ne kao psihopatološku, već kao zaštitnu i to u odnosu na vas. Pokažite joj da sami znate da starate o sebi i njoj (da to ne moraju to vaši roditelji da čine), pa javite kako je to uticalo na njen "strah". Srdačno
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 23. 01. 2009.Imamo ćerku koja će u maju ove godine napuniti devet godina. Kada je bila stara samo dve godine počela je da pokazuje neodobravanje i nezadovoljstvo svojim polom. Počelo je tako što je očajnickim plačem i vriskom odbijala da oblači haljinice i suknjice. I sve što je iole imalo veze sa devojčicama ona je odbijala. Mene kao majku, to je malo začudilo, ali nisam bila zabrinuta i naravno, očekivala sam da će to proći i da će se ona promeniti. Danas kada, kako sam već rekla ona ima skoro punih devet godina, vidim da sam se prevarila, verujući da je to samo prolazna faza u njenom životu. Ona je sada treći razred. Njeni drugari su samo dečaci, odeća i obuća koju nosi je samo ona koju nose dečaci,a i ponašanje joj je u tom smislu. Pravi mali arambaša. Kada počnemo da pričamo o tome da će jednoga dana, kada poraste, da joj niknu grudi i da će i fizički početi da liči na ženu, ona se samo zgrozi i kaže,"neću ja da budem žensko". Moj muž je očajan zbog toga. Njemu i meni nikako nije jasno zašto se to dogadja s njom. Pored nje, imamo i starije dete. Devojčicu od jedanaest godina, koja je žensko u pravom smislu te reči, od glave do pete. Njih dve se vole, naravno, ali se slažu kao so i oči (kako kaže naš narod). Različita su im interesovanja. I još samo da dodam da ne živimo u Srbiji nego u Kanadi i da ovdašnji lekari ne pridaju mnogo važnosti tom problemu. Za njih ovde, sve je normalno. Bože moj, živimo u vreme kada gay populacija raste i razvija se brzinom svetlosti, pa zasto se onda mi brinemo. Bar sutra kad odraste neće biti izopštena iz društva u kome živi. A za mog supruga i mene i sama pomisao na to da se ona neće nekim čudom promeniti i ipak shvatiti da je, rodjena kao žensko i da tako treba da živi, ponaša se i oblači, teška je i preteška.
Molim Vas pomozite nam da je shvatimo i naučite nas kako da se nosimo sa tim problemom.
Očajni roditelji.
Biološki identitet (onaj koji zavisi od toga kog je pola osoba, na osnovu nasleđenih gena i izgleda polnih organa), utiče i na razvoj psihološkog identiteta (kako osoba doživljava svoj pol i svoju polnu ulogu), ali ga ne određuje sâm po sebi. Taj uticaj biološkog na psihološki identitet ispoljen je putem hormona koje stvaraju žlezde (polne, ali i druge), a koji sa svoje strane utiče na oblikovanje mozga, tela i ponašanja u smislu karakteristično ženskog ili muškog. Stavove koja neka osoba usvaja više oblikuju okolinski uticaji, nego hormoni. Ipak, predlažem da pre vršenja bilo kakvog psihološkog uticaja na vašu ćerku i obavljanja psihijatrijskih pregleda, obavite laboratorijske analize, pre svih hormonski status. Tek nakon toga ima smisla razgovarati sa članovima porodice o ponašanju, znač enju, strahovima i očekivanjima od psihološkog identiteta jednog člana koji se ne "uklapa", Srdačno
Poštovani, roditelj su važni u pružanju informacija i učenju civilizovanom ponašanju svoje dece i to im je obaveza. ali sve dok deca ne postanu sposobna da samostalno odlučuju i procenjuju šta je dobro a šta ne. Sa 25 godina, vi ste odavno prešli tu granicu i moje je pitanje je šta čekate sa odrastanjem, jer verujem da su se i vaši roditelji umorili od nadziranja odraslog čoveka koji treba samostalno da krene kroz život. Srdačno
Iz prve sam razumeo da je dete vama počupalo pramen kose, a onda sam shvatio da i posle pet godina vi govoreći osvom detetu govorite kao da se va,a dešava ono što ona čini. Psihjološki to može ukazivati na tzv. fuziju, odnosno veoma intezivnu slepljenost majke i deteta, što nekada kod dece izaziva veliku napetost i potrebu za više individualnosti , a manje prezaštićivanja. Naravno, ne znam da li je vaš odnos takav jer niste o tome pisali. Izdvojen akt čupanja kose nije trihotilomanija i ako se sagledaju okolnosti kada se to dogodilo obično se uoči da je to bila reakcija protivljenja i besa na neku situaciju, a da je postupila po modelu koji je pre toga naučila. Kontinuirano čupkanje kose jeste suspektno na trihotilomaniju i tada trena konsultovati stručnjake koji bi radilči i sa deteto , ali i sa porodicom. Srdačno
Poštovana,
Odgovoreno: 21. 01. 2009.imam sina koji je napunio 11 meseci, i evo 11 meseci svake noći skoro celu noć ne spava, ima nemiran san, plače, hoće da se igra u pola noći, nikako da spava, bili smo kod mnogih lekara, sve ok, malo je anemičan, i pre su mu malo bolele uši, a sada je ok, uši mu ne bole, ali eto opet zadnjih tri meseca mnogo plače noću.. Ako na početku spava oko pola sata posle do ujutra dok se ne umori neće da spava, veoma je živahan, lekar je davao neke sitne tablete za spavanje ali ni to ne pomaže probali smo oko pet dana, ništa...
Šta može da bude, molim Vas pomagajte..
hvala unapred
Poštovana, pošto ne navodite nikakave druge smetnje u razvoju deteta, već samo inverzno ponašanje u toku noći, svakako da treba razmišljati samo u poremećaja spavanja. Međutim, dva podatka koja ste napisali, a koja su za mene značajna su: bolovi u ušima (potrebno mi je da znam da li je to bila infekcija srednjeg uva i da li je tretirana antibioticima) i podatak da dete želi da se igra u sred noći. Ta dva podatka ukazuju (meni) da obavezno treba uraditi pregled 3 uzastopne stolice na gljivice i patogene mikroorganizme. Antibiotici stimulišu rast gljivica, a koje sa svoje strane ako nisu pod kontrolom mogu štetiti i uticati na ponašanje deteta koje ste opisali. Dakle prvo to. Pregled deteta od strane dečjeg neurologa bi omogućio, ne baš preciznu, ali orijentacioni utisak o psihomotornom razvoju, što, ukoliko ste u Nišu, preporučujem da učini docentkinja Lidija Dimitrijević sa klinike za fizijatriju (nije dečji neurolog već fizijatar), a ko niste onda bi to mogao da učini d.neurolog u vašem regionu. Od koristi bi bilo uradite i EEG tokom spavanja. Ukoliko nalaz na gljivice u stolici bude pozitivan predlažem da se javite ponovo. Do tada, potrebno je pokušati i sa bihejvioralnim metodama, o kojima možete čitati na ovom sajtu u tekstu "noćni podoji, neispavana majka..." ili tako nešto slično, koji možete potražiti u meniju "zdravlje dece". Svakako da detetu ne treba izlaziti u susret oko noćne igre i treba biti uporan u vraćanju na spavanje ma koliko pita to trebalo učiniti. Srdačno
Kažite mi da li je detetu potrebna stručna pomoć ili je u pitanju samo navika da uvek nekog ima pored sebe?
Poštovana, za autoritet se morate izboriti kod svojih roditelja da bi vas dete dođivelo kao majku a ne kao stariju sestru, a vaše roditelje kao psihološke roditelje. Neki stručnjaci bi njenu reakciju posmatrali ne kao psihopatološku, već kao zaštitnu i to u odnosu na vas. Pokažite joj da sami znate da starate o sebi i njoj (da to ne moraju to vaši roditelji da čine), pa javite kako je to uticalo na njen "strah". Srdačno
Prikazano 266-270 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima