imala bih još nešto da Vas pitam. Juče smo obavili pregled u zavodu psihofizioloske poremećaje i govornu patologiju u ul.Kralja Milutina. Dete je pregledao psiholog G-dja Medic i logoped čije ime nisam zapamtila. U ponedeljak idu kod pedijatra a danas su uradili EEG i izvadili krv za odredjivanje nivoa Eftila u krvi. U zavodu nisu dobili čak ni preliminarnu dijagnozu, a rečeno je roditeljima mog sestrića da će se uraditi kompletna opservacija i da će se napraviti program za njega (po svemu onome što su oni ispričali i što su oni mogli da vide na prvom pregledu) Logoped im je rekao da je on na nivou deteta od 11 meseci (a on ima 21 mesec) i da je sve moguće i nemoguće i da do treće godine oni ne mogu ni da uspostave dijagnozu i da je do tada nazivaju radnom dijagnozom ili tako već nekako, da i Eftil koji on pije može da izazove usporenost, ili da neki napad koji je on imao i medjuvremenu koji oni nisu morali da primeti može izazvati zaboravljanje usvojenih i naučenih oblika ponašanja i da sve mora ispočetka i da su imali dete kome su se i preko Eftila dogadjali napadi i svaki put zaboravljanje i rad sa njim od početka i da s obzirom da je on bio u bolnici i da je od tog trenutka počeo da bude nervozan i da gubi naučene oblike ponašanja, da je možda trauma uzrok toga...
Moje pitanje je da li je moguće da je bilo šta od toga uzrok trenutnog njegovog stanja a ukoliko jeste kakva je prognoza? I uopšte ukoliko se ne dijagnostikuje autizam, već da je uzrok nešto od toga što su spomenuli kao mogućnost u zavodu, da li moguć potpuni oporavak? I da li u ovom slučaju možemo sumnjati na Landau - Keffnerov sindrom, s obzirom da on ima 21 mesec i kakva je njegova prognoza?
Poštovana, ne znam koja ste mi pitanja prethodno postavili, a nisam siguran da mi pružate informacije iz prve ruke obzirom da se radi o sestriću, ali imajući u vidu skoro neverevatnu zamenu uloga u radu sa detetom. Dijagnoze postavlja lekar, koji uključuje lek (a uključen je Eftil). O uticaju Eftila se konsultuje opet lekar koji ga uključio i koji zna zašto je to učinio i koji prati uticaj na simptome i ponašanje deteta. Kakve veze sa tim ima logoped? On je važno lice u konsultativnom i terapijskom tretmanu govora. Kakve veze logoped ima sa procenom celokupnog razvoja deteta, kada to radi psiholog? Možda se procena odnosila na razvoj govora? Autizam, Landau-Klefner su koliko naslućujem nove pretpostavke, a ne dijagnoze zbog kojih je uveden Eftil! Dakle, zbrka iz koje se rađaju dileme, a ne rešenja. Da li je Landau-Klefer, to će reći dečiji neurolog na osnovu anamneze, pregleda, EEG u budnom stanju i spavanju i kliničke slike. Psiholog, logoped i pedijatar to ne mogu (izuzev pedijatara sa subspecijalizacijom iz d.neurologije). Prognoza se može značajno poboljšati ukoliko smanjite paniku, a uvedete red u dobijanju (i davanju) informacija i pristupa detetu od strane profesionalaca. Srdačno
Poštovani doktore,
Imam 16 godina, moj problem je u tome što svaki dan imam glavobolju, ne spavam po cijelu noć, nervozna sam svaki dan, jednostavno svi mi smetaju, najbolje se osjećam kad sam sama, kad niko nije kući. Često se svađam sa roditeljima pa se pitam u čemu je problem? Ako ikako možete da mi odg. u čemu je problem! A isto tako imam problema sa rukama, ljeti-zimi su mi hladne ne mogu da ih zagrijem, sve sam probala.
Molim Vas ako možete da odg.na ova pitanja. Unaprijed se zahvaljujem
Poštovana gospođice sa interesantnim prezimenom, kada bih ti odgovorio na pitanje samo na osnovu tvog pisma, ne bih bio psihijatar, već vidovnjak. Ali to nisam, pa je velika šansa da bez više informacija pogrešim, a mala da pogodim, odnosno pomognem. Sve ukazuje da imaš problema sa roditeljima (svađaš se, voliš kada nisu kući), ali koji je adolescent zadovoljan svojim roditeljima? Roditelji najčešće svog adolescenta posmatraju kao dete, a adolescent bi želeo uvažavanje odrasle osobe (i prava koja idu sa tim). Postavlja se pitanje onda po čemu su tvoji roditelji baš toliko različiti od drugih, da bi se ti tako osećala? Sa druge strane, ako su roditelji prema tebi OK, a međusobom se ne slažu, da li to može biti razlog za sekiraciju i glavobolju? Na kraju, možda i nije bitno da ti neko "pročita misli" i rastumači zašto se ti osećaš tako kako se oćeša (/kao da drugi mogu bolje to da znaju od tebe?), već je bitno da odeš kod lekara i obaviš potrebne medicinske preglede zbog tegoba koje imaš, prvenstveno glavobolje, pa tek onda da mudrujemo i psihoanaliziramo. PozZz
molim Vas da mi pomognete. Ja sam Vam već pisala o mom sestriću koji ima nepune dve godine i koji je počeo u poslednjih mesec dana da ispoljava simptome koji veoma liče na autizam, verovatno se sećate o čemu je reč. U petak su ga vodili roditelji kod Dr.Nestorovića koji je prepisao Singular u zaštiti od astmatičnih napada. Istog dana su uradili EEG koji je pročitao neurolog Dimitrijević, koji ga inače prati zbog febrilnih konvulzija koje je imao. Nestorović im je rekao da to može da bude reakcija na MMR vakcinu, i da se takvi simptomi javljaju tri meseca nakon primljene vakcine i da je to jednako autizmu. Dr.Dimitrijević je rekao da Singular i Eftil koji on pije ne treba da se piju zajedno i da Singular može da da takve reakcije i da prekinu da ga daju i da će se ukoliko je to razlog promena sve funkcije u nekom intervalu vratiti. Oni su to i učinili (pre dva dana) i on deluje bolje, počeo je da se igra sa mojim sinom, da duže zadržava pogled na našim licima, pogled mu je bistriji -prisutniji, ali i dalje ne reaguje na svoje ime. Dimitrijević im je rekao da je nalaz EEG-a odličan i da on ne veruje da to ima veze sa autizmom i da dodju da ga on pogleda i da mu se urade još neke analize iz krvi i stolice. Nakon svega toga mi smo pogledali u karton imunizacije i videli da poslednje dve vakcine koje je on primio su Pentaxim i vakcina protiv Hepatita i da MMR nije uopšte primio.
Moje pitanje glasi da li je moguće da Singular da takve reakcije, da li kada se daje Pentaxim daje i MMR ili se uopšte kod dece čija se imunizacija vrši Pentaximom ne daje?
Poštovana, ne raspoložaem informacijama koje vas interesuju. Autizam i autizmu slični poremećaji, obično nisu kratkotrajna stanja i ako nije obavljen pregled od strane dečjeg psihijatra ne može se govoriti o tome. Kratkotrajne akutne i subakutne promene ponašanja povezane sa drugim telesnim smetnjama, uzimanjem lekova, drugih supstanci ili spoljašnjim događajima mogu imati uticaj na ponašanje deteta. Predlažem da pitaje ponovite konultantu za oblast pedijatrija, ali bez uvodnog dela u kome mene podsećate na prethodno pitasnje, već da se skoncentrišete na aktuelnu situaciju i još jednom, jasnije preformulišete pitanja od značaja. Srdačno
Sve pohvale za sajt. Mjesecima redovno čitam sve novosti i stvarno ste fenomenalni. Pošto se nalazim na, nazovimo to, prekretnicom u životu, završetak fakulteta, udaja, planiranje porodice, veoma me zainteresovao tekst objavljen 19.01.2009.god., autora prof. dr Jove Toševskog, pod nazivom "Zena kao zalogaj". Pročitala sam ga par puta ali ne mogu do kraja da shvatim suštinu, samu srž, pa ako bi mi mogao prokomentarisati napisano bila bih veoma zahvalna (ili neko od psihologa). Ženina stalna transformacija muškarcu, za ili protiv? Da li žena svojom transformacijom postaje nezanimljiva, tzv ižvakani zalogaj? Činjenica je da malo koji muškarac želi promijeniti svoje stavove jer misle da time gube svoju muškost što po meni nije ni malo tačno. Čak šta više, dobili bi na veličini! Ja sam žena koja se puno transformiše u vezi nabolje, pa sam se uvjek pitala je li to u redu?
Za uređenje sajta u potpunosti se slažem sa vama i pridružujem pohvalama. O tekstu prof. J.Toševskog nemam određen stav, jer lično ne volim metaforični jezik u kome se ljudsko ponašanje generalizuje isključivo po polu, i opet metaforično predstavlja kroz životinjeske epitete (tipa žena kučka, muškarac ovca ili džukela i sl. što mislim da je u redu ni rema životinjama) ili svođenje ponašanja na još jednostavnije oblike tipa hrane ili jednoćelijskog organizma. Takvi tekstovi mogu da objasne nešto, neki segment ponašanja neki obrazac nečijeg (ali ne svačijeg) ponašanja i sl, ali nedostatak im je generalizacija na sveobuhvatnost i nepostojanje dokaza jer iskustva mogu biti različita. Tekstovi prof. Toševskog su pre svega originalni i inspirativni za razmišljanje i dalje produbljivanje. Predlažem da ne tražite tumačenja iz druge ruke već da da preko redakcije "stetoskopa" zatražite njegovu kontakt email adresu i da mu se direktno obratite pitanjima. Srdačno
hvala Vam puno za savjet, koji ste mi uputili kada se moj stariji sin sakrivao. Urodilo je plodom posle nekoliko dana i ja sam srećna zbog toga i znam šta mi je radit ako to mladji dječak bude radio. Hvala i na razumjevanju zbog mojih obaveza, prema dječacima. Moj problemčić, da tako kažem je u sledećem: napominjem stariji dječak ima 2godine i tri mjeseca, a mladji 13 mjeseci. E taj mladji dječak uporno vrišti za sve. Ta njegova vriska je zov djeteta ka meni i za glad, žedj, spavanje, izlazak, nosanje i da ne nabrajam (to sam čitala i doživljavam). Poznavajuci svoje djete, ja prepoznajem vrisku i nadoknadim te potrebe. Medjutim problem je što je ta vriska nesnošljiva. On je mali, al kad vrisne, ja to nemogu opisati osim da imam glavobolju i ja i suprug. Kad vrisne, ljut je i obavezno rukama se u glavu udari, ili čak glavom od ono blizu čega je: namještaj, zid, vrata, nekad i moj nos. E onda počne da plače jer se udario, ja mu govorim kao odraslom da to nije lepo, da je on mali, da to boli i mene i njega i vrata. On me gleda ljut, vriska, podigne ruke i ja ga moram uzeti. I tu je mir. Nema vriske dok me ledja ne zabole. Zanimljivo je kod njega da iako je mali zapaža promene brzo. Ako sam promjenila frizuru, on to vidi, stavila nakit, primjeti, ako sam krenula iz kuće zna, nikad neće da sjedi okrenut ledjima meni već, uvjek da me vidi. Kad šeta po kući tu je u mojoj blizini. Posjećujemo i igraonicu. Ženu koja vodi igraonicu, sam zamolila da ga pričuva, a ja sam za to vreme bila sa starijim napolju. Rekla mi je da nije vrištao, al je zato pošao prema svakoj ženi koja je bila plave kose, misleći da je njegova mama. U dogovoru sa suprugom ostavili smo ga par sati, namjerno kod njegove sestre, kaže da se nije javio i da je bio dobar, al da ni njoj nije jasno zašto je zastupljena tolika vriska kad smo kući. Primjetila sam da voli igrališta i vozanje u kolicima i autu. Tako da ga pustim na igralište i on šeta, mi za njim ili ga vozamo, a on peva. Tad se i mi relaksiramo. U poslednje vreme ovo najviše upražnjavamo. Starijeg dječaka ova vriska ne pogadja, on ne plače i ne plaši se, navikao, a i sam se igra ima svoj svet auta i kamiona, dok i on ne izmisli nešto da skrene pažnju. Moje pitanje, da li je ta vriska jedna prolazna faza i molim Vas za dodatni savjet kako da je pobjedimo? Može li vrištanje, s vremena na vreme, ako potraje ostaviti posledice neke na psihu djeteta? Ne bih voljela da on bude histeričan, jer ja bih da sa svojom djecom saradjujem na najbolji mogući način i sad i u buduće.
Poštovana, hvala na pohvalama, ali izgleda da nismo završili sa problemčićima. Odgovor na pitanje može li vrištanje uticati na psihu je da može. Doduše prvo utiče na sluh, zatim na pažnju, a na kraju i na doživljaj bespomoćnosti, ali ne onih što vrište i naređuju, već onih što ćute i slušaju. Dakle, zbog mentalnog zdravlja svih ukućana, VI (vi i suprug) morate oduzeti moć koju ste mu dobrovoljno dali i naučiti ga drugačijoj komunikaciji sa vama (koja neće ličiti na gonjenje robova). U tu svrhu ćete iskoristiti dve dobre osobine koje pokazuje. Prva, da "iako je mali zapaža promene brzo", a druga da kada ga pustite na igralište i on šeta i peva, a vi idete za njim. Pošto je prva osobina izražena, onda mu treba pomoći da nauči da na vrisku više ništa neće da se događa. Dakle, zaboravite rečenicu kojom vi sebe opisujete kao majku koja poznaje vrisku svoga deteta ("svoje djete, ja prepoznajem vrisku i nadoknadim te potrebe") jer smo otkrili kako je nauči da vrišti i kako pomađete da se to održi. Potrebe ćete mu nadoknađivati kada prestane da vrišti. Upozoravam vas da će vikanja biti još više dok ne "ukapira" da vika više ništa ne proizvodi. Onda će pokušati drugu strategiju (lupanje glavom), ali kakvo značenje ima lupanje glavom ako to nike ne gleda niti reaguje. To je predstava koju treba odmah skinuti sa repertoara neposećivanjem. Kada proba treću, adekvatniju strategiju, onda treba reagovati i pohvaliti. Dakle, tzv. "ignorisanje" treba da traje ne duže od 1,5 minut, nakon čega kažete "ne vrišti, pokaži mi šta želiš". Ako nastavi (a nastaviće) i vi nastavite sa "ignorisanjem" sledećih 1,5 minut. Drugu osobinu treba iskoristiti tako što ćete mu ponuditi trampu, lepu šetnju za lepo ponašanje. Naravno, podsećam da će pre poboljšanja sigurno biti pogoršanja, ali ako budete dosledni, nećete ga mučiti, već naučiti civilizovanom ponašanju i u kući, kao što to čini van kuće i sa drugim ljudima. Srdačno
Moje pitanje je da li je moguće da je bilo šta od toga uzrok trenutnog njegovog stanja a ukoliko jeste kakva je prognoza? I uopšte ukoliko se ne dijagnostikuje autizam, već da je uzrok nešto od toga što su spomenuli kao mogućnost u zavodu, da li moguć potpuni oporavak? I da li u ovom slučaju možemo sumnjati na Landau - Keffnerov sindrom, s obzirom da on ima 21 mesec i kakva je njegova prognoza?
Poštovana, ne znam koja ste mi pitanja prethodno postavili, a nisam siguran da mi pružate informacije iz prve ruke obzirom da se radi o sestriću, ali imajući u vidu skoro neverevatnu zamenu uloga u radu sa detetom. Dijagnoze postavlja lekar, koji uključuje lek (a uključen je Eftil). O uticaju Eftila se konsultuje opet lekar koji ga uključio i koji zna zašto je to učinio i koji prati uticaj na simptome i ponašanje deteta. Kakve veze sa tim ima logoped? On je važno lice u konsultativnom i terapijskom tretmanu govora. Kakve veze logoped ima sa procenom celokupnog razvoja deteta, kada to radi psiholog? Možda se procena odnosila na razvoj govora? Autizam, Landau-Klefner su koliko naslućujem nove pretpostavke, a ne dijagnoze zbog kojih je uveden Eftil! Dakle, zbrka iz koje se rađaju dileme, a ne rešenja. Da li je Landau-Klefer, to će reći dečiji neurolog na osnovu anamneze, pregleda, EEG u budnom stanju i spavanju i kliničke slike. Psiholog, logoped i pedijatar to ne mogu (izuzev pedijatara sa subspecijalizacijom iz d.neurologije). Prognoza se može značajno poboljšati ukoliko smanjite paniku, a uvedete red u dobijanju (i davanju) informacija i pristupa detetu od strane profesionalaca. Srdačno
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 28. 01. 2009.Imam 16 godina, moj problem je u tome što svaki dan imam glavobolju, ne spavam po cijelu noć, nervozna sam svaki dan, jednostavno svi mi smetaju, najbolje se osjećam kad sam sama, kad niko nije kući. Često se svađam sa roditeljima pa se pitam u čemu je problem? Ako ikako možete da mi odg. u čemu je problem! A isto tako imam problema sa rukama, ljeti-zimi su mi hladne ne mogu da ih zagrijem, sve sam probala.
Molim Vas ako možete da odg.na ova pitanja. Unaprijed se zahvaljujem
Poštovana gospođice sa interesantnim prezimenom, kada bih ti odgovorio na pitanje samo na osnovu tvog pisma, ne bih bio psihijatar, već vidovnjak. Ali to nisam, pa je velika šansa da bez više informacija pogrešim, a mala da pogodim, odnosno pomognem. Sve ukazuje da imaš problema sa roditeljima (svađaš se, voliš kada nisu kući), ali koji je adolescent zadovoljan svojim roditeljima? Roditelji najčešće svog adolescenta posmatraju kao dete, a adolescent bi želeo uvažavanje odrasle osobe (i prava koja idu sa tim). Postavlja se pitanje onda po čemu su tvoji roditelji baš toliko različiti od drugih, da bi se ti tako osećala? Sa druge strane, ako su roditelji prema tebi OK, a međusobom se ne slažu, da li to može biti razlog za sekiraciju i glavobolju? Na kraju, možda i nije bitno da ti neko "pročita misli" i rastumači zašto se ti osećaš tako kako se oćeša (/kao da drugi mogu bolje to da znaju od tebe?), već je bitno da odeš kod lekara i obaviš potrebne medicinske preglede zbog tegoba koje imaš, prvenstveno glavobolje, pa tek onda da mudrujemo i psihoanaliziramo. PozZz
Moje pitanje glasi da li je moguće da Singular da takve reakcije, da li kada se daje Pentaxim daje i MMR ili se uopšte kod dece čija se imunizacija vrši Pentaximom ne daje?
Poštovana, ne raspoložaem informacijama koje vas interesuju. Autizam i autizmu slični poremećaji, obično nisu kratkotrajna stanja i ako nije obavljen pregled od strane dečjeg psihijatra ne može se govoriti o tome. Kratkotrajne akutne i subakutne promene ponašanja povezane sa drugim telesnim smetnjama, uzimanjem lekova, drugih supstanci ili spoljašnjim događajima mogu imati uticaj na ponašanje deteta. Predlažem da pitaje ponovite konultantu za oblast pedijatrija, ali bez uvodnog dela u kome mene podsećate na prethodno pitasnje, već da se skoncentrišete na aktuelnu situaciju i još jednom, jasnije preformulišete pitanja od značaja. Srdačno
Za uređenje sajta u potpunosti se slažem sa vama i pridružujem pohvalama. O tekstu prof. J.Toševskog nemam određen stav, jer lično ne volim metaforični jezik u kome se ljudsko ponašanje generalizuje isključivo po polu, i opet metaforično predstavlja kroz životinjeske epitete (tipa žena kučka, muškarac ovca ili džukela i sl. što mislim da je u redu ni rema životinjama) ili svođenje ponašanja na još jednostavnije oblike tipa hrane ili jednoćelijskog organizma. Takvi tekstovi mogu da objasne nešto, neki segment ponašanja neki obrazac nečijeg (ali ne svačijeg) ponašanja i sl, ali nedostatak im je generalizacija na sveobuhvatnost i nepostojanje dokaza jer iskustva mogu biti različita. Tekstovi prof. Toševskog su pre svega originalni i inspirativni za razmišljanje i dalje produbljivanje. Predlažem da ne tražite tumačenja iz druge ruke već da da preko redakcije "stetoskopa" zatražite njegovu kontakt email adresu i da mu se direktno obratite pitanjima. Srdačno
Poštovana, hvala na pohvalama, ali izgleda da nismo završili sa problemčićima. Odgovor na pitanje može li vrištanje uticati na psihu je da može. Doduše prvo utiče na sluh, zatim na pažnju, a na kraju i na doživljaj bespomoćnosti, ali ne onih što vrište i naređuju, već onih što ćute i slušaju. Dakle, zbog mentalnog zdravlja svih ukućana, VI (vi i suprug) morate oduzeti moć koju ste mu dobrovoljno dali i naučiti ga drugačijoj komunikaciji sa vama (koja neće ličiti na gonjenje robova). U tu svrhu ćete iskoristiti dve dobre osobine koje pokazuje. Prva, da "iako je mali zapaža promene brzo", a druga da kada ga pustite na igralište i on šeta i peva, a vi idete za njim. Pošto je prva osobina izražena, onda mu treba pomoći da nauči da na vrisku više ništa neće da se događa. Dakle, zaboravite rečenicu kojom vi sebe opisujete kao majku koja poznaje vrisku svoga deteta ("svoje djete, ja prepoznajem vrisku i nadoknadim te potrebe") jer smo otkrili kako je nauči da vrišti i kako pomađete da se to održi. Potrebe ćete mu nadoknađivati kada prestane da vrišti. Upozoravam vas da će vikanja biti još više dok ne "ukapira" da vika više ništa ne proizvodi. Onda će pokušati drugu strategiju (lupanje glavom), ali kakvo značenje ima lupanje glavom ako to nike ne gleda niti reaguje. To je predstava koju treba odmah skinuti sa repertoara neposećivanjem. Kada proba treću, adekvatniju strategiju, onda treba reagovati i pohvaliti. Dakle, tzv. "ignorisanje" treba da traje ne duže od 1,5 minut, nakon čega kažete "ne vrišti, pokaži mi šta želiš". Ako nastavi (a nastaviće) i vi nastavite sa "ignorisanjem" sledećih 1,5 minut. Drugu osobinu treba iskoristiti tako što ćete mu ponuditi trampu, lepu šetnju za lepo ponašanje. Naravno, podsećam da će pre poboljšanja sigurno biti pogoršanja, ali ako budete dosledni, nećete ga mučiti, već naučiti civilizovanom ponašanju i u kući, kao što to čini van kuće i sa drugim ljudima. Srdačno
Prikazano 256-260 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima